Pool, Getty Images Sport

Branimir Smilić

12.08.2020 | 12.00

Tajno je gledao JU košarku - Dražen, Diki, a on za Grbu

Albanac, priča šest jezika, kao dete zaljubio se u jugoslovensku košarku, igrao je za dve reprezentacije, a srce je 'poklonio' jednoj Splićanki.

Ermal Kučo i Nikola Peković

Nebojsa Parausic/EB via Getty Images

Ermal Kučo i Nikola Peković

Za neke intervjue opširniji uvod nije potreban, a ovaj je jedan od takvih. Četrdesetogodišnji Ermal Kučo (tursko prezime Kurtoglu) najbolji je i najpoznatiji albanski igrač u istoriji, ali njegova priča najmanje je povezana sa albanskom košarkom.

Od malena je bio 'jugoslovenski' đak. To je bila ljubav na prvi pogled... Kasnije je igrao u Splitu i Laškom, a 2007. jedna Marijana osvojila je njegovo srce. I baš zahvaljujući njoj Ermala smo kontaktirali tokom neplaniranog višemesečnog odmora na hrvatskom primorju.

"Prestao sam da igram jer sam imao ponudu da počnem da radim kao skaut. Iskreno, nisam imao nameru da se povučem već 2016. sa 36 godina jer sam bio u dobroj fizičkoj formi. Nameravao sam da igram još dve, tri sezone, ali kada su mi došli iz Klipersa sa ponudom da budem međunarodni skaut, pristao sam na to. Napredovao sam iz godine u godinu i prošlog leta sam postao međunarodni direktor za razvoj igrača. To je veliki izazov, ali istovremeno sam dobio i veliku motivaciju da više radim. Mnogo se putuje. Kada si skaut ideš i gledaš sve utakmice i turnire, a sada je usled pandemije koronavirusa baš neobično iako nikad više košarke nisam gledao na kompjuteru nego u poslednja tri, četiri meseca," kaže Kučo u intervjuu za Sport Klub i pojašnjava detalje svog posla.

"Igrače koje gledam za draft bih u normalnim okolnostima gledao dva puta uživo, napravio bih izveštaj i gotova priča. Draft je pomeren za oktobar i sada imamo vremena da jednog igrača gledamo u deset mečeva. Imamo vremena da se bolje raspitamo, da pričamo mnogo sa ljudima. Mogu da kažem da Klipersi rade dobar posao kada je međunarodni skauting u pitanju. Videli smo uživo sve igrače koji nas zanimaju, a mnogi to nisu učinili jer su mislili da će ih 'snimiti' kada budu došli u Sjedinjene Američke Države. Ali, zbog pandemije nisu mogli da urade. A to je najveći deo posla – videti igrača uživo i proceniti ga. Koliko god da gledaš video, to nije dovoljno da ga proceniš fizički i psihički. Ima stvari koje se dešavaju na terenu koje kamera ne uhvati. Popunjeni su mi dani. Ustanem ujutro, odem na trčanje i odradim trening, posle čega sam spreman za celodnevne aktivnosti. Nažalost, pandemija je uticala da nema mnogo turista, ali more nikad lepše nije bilo. Gledam utakmice uz kafe i pišem izveštaje. Jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje imamo video-sastanke sa ljudima iz Amerike. Razgovaramo o igračima, o prikupljenim podacima i donosimo odluke. Uzbuđeni smo jer je nedavno nastavljeno takmičenje u NBA."

Mnogi vide Kliperse najmanje u finalu Zapadne konkurencije. Da li klub za koji radite može da ode i dva koraka dalje, što da ne i do titule?

"Mi idemo po titulu. Imamo ekipu da osvojimo prvenstvo i nadam se da ćemo u tome uspeti. Imamo vrhunski tim sa vrhunskim trenerom i odličnu organizaciju. Nadam se da ćemo uspeti, to nam je cilj. Na taj način smo se pripremili. Da li neko može da ugrozi Milvoki na Istoku? Kada se igra dobra košarka, ne gledam da li je to Istok ili Zapad. I Toronto igra vrhunsku košarku, odnosno igrali su pre pauze. Videćemo kako će to sada da izgleda. Lejkersi su takođe bili u vrhunskoj formi. Moramo da vidimo kako će pauza da se odrazi na sve timove. Vidite Finiks kako dobro igra. Mislim da će završnica lige biti mnogo bolja nego što ljudi očekuju."

Prilikom gostovanja u Beogradu 2008. izjavili ste da niste pristalica NBA i da se prava košarka igra u Evropi. Da li je posao u Klipersima uticao na to da promenite mišljenje?

"Nisam uopšte. I dalje mislim da se u Evropi igra prava košarka, odnosno ono što ja smatram pravom košarkom. Kada to kažem, ne mislim da NBA košarka nije prava, naprotiv. To je vrhunska košarka, sa vrhunskim igračima i najboljim atletama na svetu. Međutim, ja kao košarkaški zavisnik, koji je odrastao sa Tonijem Kukočem, Draženom Petrovićem, Vlade Divcem, Predragom Danilovićem, Aleksandrom Đorđevićem... to je meni prava košarka. Gde ima strategije, gde trener ima veliki uticaj u ekipi, gde postoji timska igra i gde se igra glavom. U NBA nekada igra previše zavisi od atletskih predispozicija – trčanja, skakanja... Neki šutevi koje oni uzimaju su pomalo nerezonski. Naravno, tamo je veliki šou i vrlo je bitan kvalitet tog šoua. S obzirom na novac koji gledaoci plate da vide jednu utakmicu uživo, njima je bitno da vide zakucavanja i igrače koji 'lete'."

Utisak je i da se evropska košarka u poslednjih desetak godina približila NBA filozofiji?

"Jeste. Pogotovo nova generacija i mlađi ljudi. Njih zanimaju socijalne mreže, Instagram, Tviter... Oni traže da vide zakucavanja i dobre poteze. To je promenilo način na koji ljudi koji vode košarku razmišljaju. Više ih to privlači. Više nema toga da se utakmica završi rezultatom 51:49. Efes je, sećam se, 2004. pobedio Beneton u Istanbulu 58:49. Takvih mečeva više nema. Kada sam igrao za Efes bili smo ponosni što smo bili jedna od ekipa sa najjačom odbranom u Evroligi. Prosek nam je bio 62 primljena poena po utakmici. Ali, moram priznati da je to bila pomalo dosadna košarka jer ima previše odbrane i defanzivne taktike. To je sporija verzija košarke. Mnogi to ne vole. Sada se traži malo atraktivnija košarka. Ali, šta se dešava kada se igra atraktivnija košarka? Neke stvari moraš da pustiš. Nekad nećeš moći da imaš dobar skok na piku, možda neka rotacija će biti mnogo dalje. Ekipe sve više igraju sa četiri spoljna košarkaša. Igrači su sada drugačiji. Nema više igrača poput Željka Rebrače i Nikše Prkačina. Takvi igrači su sada kao dinosaurusi, više ne postoje. Sada treba da budeš atleta, da skačeš, da u odbrani skačeš na pik-en-rolu i da pokažeš sposobnost da braniš manjeg igrača van tri poena. Kako se to promenilo, promenila se i igra. Meni se sviđa i današnja igra, ne mogu da kažem, ali osećam nostalgiju za 'starom' košarkom. Možda je to zato što sam se kao dete zaljubio u neku drugu košarku. Možda zbog toga nisam objektivan. Ne kažem da je ona bila prava košarka, a da ova nije. To je samo moje sebično razmišljanje kao ljubitelja košarke, koji je sa sedam, osam, devet godina rastao sa košarkom bivše Juge."

Ermal Kučo

Juan Manetti/EB via Getty Images

Sa ocem, takođe, nekadašnjim košarkašem odrastali ste uz, kako kažete jugoslovensku košarku, u vremenu kada je u Albaniji reč Jugoslavija bila zabranjena. Kako je sve to izgledalo?

"Albanija je tada bila zatvorena zbog komunističkog sistema Envera Hodže. U to vreme bilo je zabranjeno slušati ili gledati bilo šta što dolazi iz Jugoslavije. Jugoslavija je bila kao loš uzor. Kako bi želeo da uradiš nešto što nije bilo prihvatljivo u društvu u to vreme, na primer duga kosa poput pevača Bjelog Dugmeta ili da imaš farmerke, govorilo se da su ti Jugosloveni uzor. Bilo je teško. Ali i u to vreme gledao sam i uživao uz jugoslovensku košarku. I zavoleo košarku. Kako? Nabavili smo piratski mehanizam za TV i sa jednom običnom antenom mogao si da probiješ blokadu koju je albanska televizija stavila. Kao klinac gledao sam Popaja i Toma i Džerija. Tako sam naučio da čitam ćirilicu. Tada je na jugoslovenskoj televiziji bio 'mešan' program - malo makedonski, malo srpski, malo hrvatski, svega je bilo pomalo. Gledao sam filmove Klinta Istvuda, serije Dalas, Dinastiju... Prevod je bio na ćirilici i ja sam je tako naučio. Ista stvar je bila i za košarku. Pogotovo krajem osamdesetih, kada sam bio stariji i kada sam počeo više da razumem. Otac je već bio završio karijeru, ali stric mi je igrao za Tiranu i sećam se da su svi njegovi saigrači dolazili da gledamo na primer mečeve Jugoplastika - Šibenka, Jugoplastika - Cibona, Partizan - Vojvodina, Zvezda - Partizan..."

Jugoslovenska reprezentacija u tom periodu bila je najbolja na svetu, a u špilu asova na Kuča je poseban utisak ostavio...

"Niko mi ne veruje, ali meni je najbolji igrač bio Goran Grbović. Naravno, Divac i Danilović, ali ja sam želeo da budem kao Grbović. Četvorka, šutira za tri poena, bio je jak i ja sam u njemu video sebe. Želeo sam da budem kao on. Kada pričam sa prijateljima, većina i ne zna ko je Grba. Posle toga je počela dinastija Jugoplastike, a u to vreme je komunizam već pao u Albaniji. To je bilo ‘90, ‘91, ‘92, dakle posle pada Berlinskog zida. U isto vreme je jugoslovenska televizija počela da prenosi utakmice NBA, kada je Divac igrao za Lejkerse. To je bio prvi put da gledam NBA. Sada možete da razumete moju nostalgiju i ljubav gajim prema toj košarci. Jugoslovenskoj košarci. Izgubim svu objektivnost kada pričam o tome."

Da se u životu ništa ne dešava slučajno Kučo se uverio početkom ovog veka, kada je stigao u Split. Obukao je dres koji su nosili Kukoč, Rađa, Savić, Perasović, Sretenović...

"Sudbina, ko bi rekao? Ja sam i suprugu ovde našao. Sada sam kilometar od Splita, u području koje se zove Podstrana. Tu mi supruga ima kuću. Zaljubio sam se u grad Split, a potom sam našao i ljubav mog života. Imam o čemu da pričam kada se nađem sa prijateljima."

Boban Marjanović

fiba.basketball

Boban Marjanović

Na platnom spisku Klipersa u sezoni 2018/19. bili su i sprski reprezentativci Miloš Teodosić i Boban Marjanović. Šta mislite, zašto se nisu izborili za značajniju ulogu u timu?

"Sa Teom i Bobijem smo imali vrhunsko iskustvo. Obojica su vrhunski momci, dve ljudine sa velikim srcem. Bobi Marjanović ima srce veće od svoje veličine, a Teo je košarkaški genije koji je nažalost prekasno došao u NBA. On vidi stvari tri, četiri sekunde brže od svih ostalih. Povrede su ga udaljile od ekipe i to je bio problem. Da je otišao malo ranije i da se prilagodio na američki sistem, mislim da bi bio igrač od 100 miliona dolara. Međutim, s obzirom da je došao kasnije i da je imao povrede, nije se adaptirao na sedenje na klupi i to ga je malo pogodilo. To je moje mišljenje, nisam pričao sa Teom o tome, ali se sećam da mu je baš smetalo što nije mogao da bude na terenu kada je bio povređen. Na kraju je odlučio da se vrati. Za obojicu nemam šta drugo da kažem osim najpozitivnije stvari. Bobi gde god da je otišao, u bilo kojoj ekipi da je bio, on je najpopularniji čovek u svlačionici. Ljudi ga obožavaju. Bilo nam je vrlo žao kada je trebalo da ode. Bio je toliko dobar, ali i toliko jeftin, da je bio vrunski pik za trejd. Kada smo pričali sa Filadelfijom, oni su insistirali da Marjanović bude deo razmene. Sada je u Dalasu, vrlo dobroj ekipi, igra dobro... On je pravi profesionalac, radnik i pozitivac, za koga verujem da će svoju karijeru završiti u NBA na najbolji mogući način.

"Bogdan Bogdanović? Mislim da Bogi mnogo toga ima da pokaže. On je vrhunski profesionalac i odličan igrač, koji je svoju vrednost pokazao od prvog dana kada je došao u NBA. Znajući njegovo ponašanje, karakter, volju i želju za radom, mislim da još nismo videli najboljeg Bogdanovića. Ima još prostora da bude mnogo bolji i mislim da će on to postići. Retko ko radi kao on, koliko sam uspeo da ispratim dok je bio u Fenerbahčeu. Uopšte nije slučajnost da je stigao gde je stigao. Što se tiče Gudurića, njemu malo nedostaje da se adaptira na brzu igru u NBA. Treba mu vremena, ali mislim da on ima vrhunske kvalitete kao igrač i verujem da će postići dobre rezultate."

Bogdan Tanjević

Paul Gilham, Getty Images Sport

Bogdan Tanjević

Koliko su Duda Ivković i Željko Obradović imali uticaja na razvoj turske klupske košarke u poslednoj deceniji?

"To koliko su oni bitni niko ne može da ospori, ali ja bih da istaknem još jednog čoveka. Pre Dude i Obradovića, čovek kome najviše može da se pripiše veliki pomak turske košarke je Bogdan Tanjević. Kada je on došao u Tursku da radi sa reprezentacijom, a posle sa Fenerbahčeom, udahnuo je život tamošnjoj košarci, koja je stagnirala jedno vreme. Posle poraza od Jugoslavije u Istanbulu u finalu Evropskog prvenstva 2001. turska košarka je nekoliko godina imala slabije rezultate, a sa Tanjevićem se sve promenilo. On je postavio temelje za ono što su Duda i posle njega Obradović postigli. Teren je bio pripremljen iz vremena Tanjevića, da bi došli velikani poput Dude, Željka i naravno Dejvida Blata. Mislim da su oni imali veliki uticaj ne samo na košarku kao na igru, već i na trenere. Ergin Ataman je postao veliki trener uz njihovu pomoć. Da oni nisu došli, ne bi podigli toliko nivo košarke – što igre, što treninga. Iako su Ivković i Obradović već bili velikani, mislim da je to i za njih bilo dobro iskustvo da budu u tamošnjoj ligi i da učestvuju u uspehu u turske košarke u Evropi u poslednjih deset godina."

Umesto Obradovića u Fenerbahče je došao selektor reprezentacije Srbije Igor Kokošov. Da li vas je iznenadila odluka čelnika kluba i šta očekujete od trenera iza koga je dvodecenijsko NBA iskustvo?

"Kokoškov je, po mom mišljenju, jedan od najboljih evropskih trenera nove generacije, koji je napokon dobio veliku priliku i šansu da se pokaže na evroligaškom nivou. Nije mi bilo jasno kako nije nastavio posao u Finiksu, ali desilo se to što se desilo. Dolazak u Fener je velika prilika za evropsku i za tursku košarku da imaju trenera takvog kvaliteta. Mislim da je angažovanje Igora pun pogodak i najpametnija stvar koju su čelnici kluba mogli da urade u ovom trenutku. Nadam se da će navijači pokazati strpljenje dok se stvari ne slegnu i dok se ekipa ne složi kako treba. Očekujem da igraju lepu, pametnu, modernu i brzu košarku, sa dobrim ritmom. Nisam se upoznao sa Igorom, ali imamo mnogo zajedničkih prijatelja i čuo sam sve najlepše o njemu."

Igor Kokoškov

fiba.basketball

Igor Kokoškov

Većina evropskih klubova će imati manje budžete nego prethodnih sezona. Klubovi u Turskoj finansijski nekako uspevaju da se izbore sa posledicama koronavirusa, pogotovo Efes koji je zadržao sve najbolje igrače?

"Mislim da je to vrlo logično jer su cene pale, i to ne samo u Turskoj. Da su pale samo u Turskoj, igrači ne bi ostali. To je ponuda i potražnja, kapitalizam. Kada vidite da nema mnogo potražnje, a to što se nudi nije dovoljno, nemate drugu opciju osim da prihvatite manje pare. Sa istim problemom se suočava većina evropskih klubova, nije to stvar samo turske košarke. Svi budžeti su smanjeni, u najmanju ruku za 20-25 odsto u odnosu na prošlu godinu, a ima ekipa koje imaju na raspolaganju i znatno manje od toga. S obzirom na pandemiju i krizu koju je ona izazvala neka pojačanja su bila neverovatna, pogledajte CSKA, Milano, Baskoniju... Mislim da je od novca bitnije imati ekipu gde se stvarno radi na skautingu i pripremi. U julu već morate da imate formiranu ekipu i sve složeno jer ako čekate do tada, igrača koji košta 100.000 platićete 400.000. Zato već u julu treba da se razmišlja koje igrače ćete da pratite ovesezone, da biste u februaru, martu ili aprilu napravili ponudu za sledeću godinu. Tu se vidi razlika između klubova koji rade i onih koji ne rade. Kada je ekonomska kriza, ovi koji rade uvek će biti spremniji za bilo koji izazov jer tačno znaju koji igrač koliko vredi. Mislim da ćemo ove sezone videti ko će napraviti tu razliku jer nije sve do novca."

S pažnjom pratite i dešavanja u ABA ligi koja vam je i zbog posla, ali i zbog emotivne povezanosti, i te kako interesantna?

"Mislim da je ABA liga vrhunska liga, pogotovo za igrače koji hoće da se dokazuju i da naprave korak dalje u svojoj karijeri. Da sam mlađi igrač, to bi bila prva liga u kojoj bih želeo da igram. Ona ti daje mogućnost da igraš u području gde je košarka zakon i gde se nauči prava košarka. Sa druge strane, dobiješ priliku da igraš protiv ekipa poput Zvezde, Partizana, Cedevite, Olimpije, Cibone, Splita, Budućnosti, Igokee… Tu se igra vrlo dobra košarka, čak i ABA 2 je vrlo kvalitetna liga, s obzirom na to koliko igrača sa ovog područja ode dalje jer klubovi ekonomski ne mogu da ih isprate. To je liga koju vrlo poštujem i uvek verujem tim igračima. Ekipe poput FMP i Mege uvek imaju talentovane igrače i dobre trenere, koji rade vrhunski posao. Uvek ću pratiti ABA ligu, ona je za mene poput EX-YU lige. Nostalgija me uhvati kada dođem u Beograd, Ljubljanu ili Zagreb i kada uđem u dvorane u kojima su igrali Divac, Danilović, Đorđević, Kukoč, Rađa i Goran Grbović, naravno."

Ermal Kučo

REUTERS/Ivan Milutinovic

Jednom prilikom ste izjavili da ne bi imali ništa protiv da zaigrate u Partizanu. Da li vam je žao što osim dve sezone provedene u Splitu i Pivovarni Laško niste imali priliku da ostvarite značajniju karijeru na ovim prostorima?

"Ne žalim ni zbog čega što sam prošao u životu i u karijeri. Moja karijera je bila kakva je bila. Oduvek sam imao ograničenja jer dolazim iz zemlje u kojoj košarka skoro da ne postoji. Imao sam borbu u svom životu sa ljudima koji nisu mislili da mogu da igram košarku baš zbog toga što dolazim iz Albanije. To je bila velika bitka za mene i bila mi je velika čast kada su mi ljudi iz bivše Juge, sa kojima sam igrao i treneri poput Tanjevića, Obradovića ukazali poštovanje. Da, bilo bi lepo da sam igrao u Partizanu, posebno zbog nostalgije koju osećam za jugoslovenskom košarkom, ali šta je tu je. Meni je vrhunski doživljaj i kada odem da gledam meč Partizan - Zvezda u Pioniru ili u Areni. Mene to ispuni kao košarkaškog ljubitelja. Nikada nisam gledao ničiji pasoš, odakle je, ili boju kože. Što se tiče košarke, gledam ponašanje na terenu, to je jedina bitna stvar. Ko može da igra – može, ko ne može – ne može i to je to."

Šta vam je ostalo upečatljivo iz mečeva odigranih u Beogradu? Mnogi se sećaju da ste 2008. bez razmišljanja došli u srpsku prestonicu iako politička situacija uslovljena dešavanjima na Kosovu i Metohiji nije bila najbolja.

"To mi je bilo savršeno iskustvo, i dalje mislim o tim danima. Pobedili smo Panatanaikos kod kuće i onda smo u produžecima izgubili protiv Sjene. Utakmica u Beogradu nam je bila ključna. Desilo se šta se desilo, nikome ne zameram. To su neke odluke koje odrasli ljudi donose. Imali su svoje razloge za to, ne mogu da sudim. Ja sam napravio svoju odluku i nije mi bio problem da dođem da igram u Beogradu. Uvek mi je bilo lepo da igram protiv Partizana ili Zvezde, uvek sam uživao. Kao što sam rekao, kao ljubitelju jugoslovenske košarke, svaki duel sa večitim rivalima i dolazak u Beograd za mene je bilo savršeno iskustvo."

View this post on Instagram

#tbt equipazo #Valencia

A post shared byErmal Kuqo(@kuqost) on

Tokom karijere delili ste svlačionicu sa brojnim košarkašima sa prostora nekadašnje Jugoslavije, pogotovo Srbima. Da li bi nekoga mogli da izdvojite?

"I dalje se čujem sa svima njima – sa Kecmanom, Nikolićem, Rakočevićem, Savanovićem… Duško mi je možda najdraži od svih. Najluđi je od svih, zato mi je i najdraži," nasmejao se.

"Sa druge strane, moji najbolji prijatelji su iz Beograda, sa njima sam igrao u Valensiji – Kosta Perović i Vule Avdalović. Održao sam kontakte sa svim tim ljudima i dan danas su mi to vrlo bitna prijateljstva. Iako se ne čujem dva meseca sa njima, to su pravi ljudi jer sledeći put kada se čujemo nastavimo priču kao da smo razgovarali dan ranije. To je veliko prijateljstvo. Ako ih pozovem u tri ujutru, znam da će biti tu za mene. To vrlo poštujem," naglasio je Kučo za Sport Klub.


"Itudis je lud za košarkom, kod njega nema ništa slučajno"

Sarađivali ste sa brojnim trenerima, a možete da se pohvalite i da ste u Banvitu u sezoni 2013/14. predvideli veliku karijeru Dimitrisu Itudisu.

"To mu je prva samostalna sezona posle višegodišnje saradnje sa Željkom Obradovićem u Panatanaikosu. Njegov trenerski kvalitet video se od prvog dana, na prvom treningu. Dimitris je lud za košarkom, veliki je radnik i zna svakog igrača koji igra u Evropi. Meni je to bilo vrlo bitno jer sam i ja takav. On ništa ne prepušta slučaju. Bio je pripremljen za sve izazove koje igra u bilo kom trenutku može da postavi. Bila mi je čast da igram za njega pre nego što je postao veliki trener i šampion Evrope sa CSKA. Uopšte nisam bio iznenađen njegovim uspehom. I dalje smo u kontaktu," ističe Kučo koji je posle završenih studija u SAD igrao za Tiranu, Fenerbahče, Split, Pivovarnu Laško, Anadolu Efes (tri puta), Pamesu, Galatasaraj, Banvit, Darušafaku i Turk Telekom.

Obradović i Itudis

Euroleague via Getty

Obradović i Itudis


Poliglota - priča šest jezika

"Kada sam došao u Split, uopšte nisam pričao hrvatski, a osnove sam naučio od Žana Tabaka, koji mi je bio cimer u Fenerbahčeu. Sa njim sam naučio prvu rečenicu koja je glasila: 'Idemo na doručak'. Gledajući jugoslovensku televiziju kao dete sam naučio: 'dobar dan, dobro jutro' i još neke najosnovnije stvari. Naravno, kasnije sam napredovao jer mi je supruga iz Splita. Ne mogu da kažem da pričam vrhunski, nedostaju mi padeži. Ali, mogu da se sporazumem. Inače, pričam šest jezika - albanski, engleski, hrvatski, turski, italijanski i španski. Italijanski mi je prvi jezik koji sam naučio kada sam imao šest godina, isto preko televizije. Hvala pirateriji jer mi je televizija pomogla da savladam osnove jugoslovenskog i italijanskog jezika."


"Odavno sam digao ruke od albanske košarke"

"Nemam nikakav problem sa albanskom košarkom. Tamo, hvala Bogu, ima velikih profesora košarke koji znaju sve. Njima ne treba nikakva pomoć... Naravno, ironičan sam. Digao sam ruke odavno. Igrao sam za reprezentaciju Albanije posle Turske i pokušavao sam da nešto napravim. Ali, način na koji se tamo razmišlja, ne postoji nikakav plan i program. Misli se samo kako će da se zarade neke pare od Vlade, danas za sutra. Odem u Albaniju da vidim roditelje, otac i majka su mi i dalje u Tirani. Jednom ili dvaput godišnje odem tamo, a češće oni dolaze u Istanbul da me posete, da vide svog unuka Luku. Stric mi je tamo i neki prijatelji iz detinjstva. Mogu vam reći da nisam toliko vezan za Albaniju koliko bi neko drugi bio vezan za svoju zemlju."

You Tube Euroleague

Komentari (6)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Kk Split

Split mu je bio prva ozbiljna stepenica u karijeri. Bio je solidan igrac.

Odgovori 9 0

Libelula

Sad znam nešto što nisam znao . Čovek na svom mestu .

Odgovori 27 0

1977

Grbovic bi stojao sa strane i sutirao dobro trice. Navijao sam tada ludo za Partizan, a omiljeni igrac mi je bio Pecarski zbog ludih zakucavanja.

Odgovori 31 1

* Sva polja su obavezna

Robinson, sin legendarnog Admirala, stigao u Bar

Robinson, sin legendarnog Admirala, stigao u Bar

Robinson, sin legendarnog Admirala, stigao u Bar

Košarkaši Mornara u generalnoj proveri pred start Evrokupa i duel sa Ulmom u Nemačkoj, poraženi su od Budućnosti sa 99:87, a u Bar je stigao Džastin Robinson, sin legendarnog Dejvida Robinsona.

ABA kreće, problemi ostaju, Zvezda pratila i snimala

ABA kreće, problemi ostaju, Zvezda pratila i snimala

ABA kreće, problemi ostaju, Zvezda pratila i snimala

Skupština ABA lige je donela odluku da takmičenje u elitnom regionalnom društvu krene 2. oktobra, a da se svi problemi koji postoje rešavaju u hodu, odnosno dok sezona traje.
Loading...