To je januarska tradicija. TV je uključen i dan i
noć. Kao detence gvirim kroz prozor i nadam se snegu. Obožavam kada je ovako „zdravo“ hladno.

Prva subota Australian Opena i tačno u podne,
prekida se prenos po pravilu nekog sjajnog meča (sada je bila Ana Ivanović) i
kamere se sele u Kicbil na čuveni spust.

To je od prilike i jedino dovoljno jako opravdanje
da se ne prate dešavanja iz Melburna. Jer, ovo je Štrajf, ovo je skijaški
Vimbldon, Superbol, finale Lige šampiona, Fajnal for, kako vam odgovara.

Redovni gosti su Arnold Švarceneger i Niki Lauda. A kako i ne bi bili. Ovo melanholično alpsko mestašce odjednom vrvi, traži se karta i topla čokolada
više. Ali, osim uzbuđenja, ova trka nosi sa sobom i ogromnu dozu opasnosti.

Ako je negde linija između pobednika i tragičara tanka, to je na ovoj stazi.
Pravo na grešku je minimalno, a svaka se izuzetno skupo plaća. Kicbil
ispituje vašu muškost, ali i sve vaše skijaške sposobnosti, ima neverovatne
strmine, veoma oštre krivine i dva izuzetno zahtevna “glajderska”, odnosno,
nešto ravnija dela. Morate da krenete punom brzinom, a ovi momci su savršeno svesni
rizika koji to nosi sa sobom. I kreću.

Kicbil, uz najtežu stazu, nudi i vrlo nezgodne
uslove. Vrlo je retko, gotovo nezabeleženo da je vreme baš kako treba. Često bar na nekom delu staze
duva vetar ili se u gustu šumu navuče magla, koja onda izjednači nebo sa
snegom, što je veoma nezgodno za takmičare, pa otud plave linije po snegu. Kako sve to izgleda iz prvog lica, možete pogledati OVDE.

Svake godine, Kicbil iščekujemo sa nestrpljenjem i
sa zebnjom. On nosi sa sobom nešto mistično, ono neobjašnjivo rečima. I čim je
ove sezone počelo sa odlaganjem starta, bilo je jasno da moramo da se spremimo
i za neki ozbiljan pad. Na žalost, to se i obistinilo.

Stradali su Aksel Lund Svindal i Georg Štrajtberger, na
identičnom mestu, na identičan način. Pre nego što damo link, moramo da
upozorimo one sa slabim stomakom da ne gledaju ove snimke, jer ih zaista nije
lako svariti. Obojica su pokidali ligamente kolena. Svindal je vodio u
generalnom plasmanu, trijumfovao je u super điju dan pred ovu trku, ali posle OVOG
pada, za njega je sezona završena.

No, daleko da od toga da su ove godine bili jedini
viđeni padovi u Kicbilu i da nije bilo ozbiljnih. Na svu sreću, smrtni slučaj
još nije zabeležen, ali su karijere neretko okončavane.

Uglavnom se nesreće dešavaju u dva dela staze. Jedan
je “Štajlhang” gde se iz ravnine naglo prelazi u strminu, a uz to ima i rolera
koji mogu da katapultiraju takmičara pravo u zaštitnu ogradu. Upravo to se
desilo Štrajtbergeru i Svindalu.

Drugi je “Cilšus”, koji je nekada bio veliki skok
pred sam finiš. Tu se ulazilo sa ogromnom brzinom, svi su želeli da se pokažu
pred mnogobrojnom publikom, a postojala je još jedna zamka, pošto je pred sam
skok bio roler, koji bi vas izbacio iz ravnoteže a onda biste i bukvalno i figurativno leteli u
istoriju.

Nakon OVOG
užasavajućeg pada Skota Makartnija 2008. i OVOG ništa manje užasavajućeg pada
Danijela Albrehta 2009. “Cilšus” je skraćen i sada nije tako opasan. I jedan i
drugi su preživeli, ali njihove karijere su bile gotove tog trenutka.

Mnogo problema skijaši imaju i u “Kompresiji” gde
bukvalno dodiruju zaštitnu mrežu. Tu su nastradali 2013. Peter Fil koji je pobedio u
subotu na OVAJ
način, kao i pre trideset godina kanadski skijaš Brajan Šteml, koji je stradao, ali oporavio se samo nakon nekoliko nedelja.

Spektakularan pad zabeležen je 1995. Italijan Pjetro
Vitalini je u stilu Hermana Majera izleteo van staze i pošteno
se isprevrtao. Na sreću po njega, bilo je mnogo snega te godine, pa je
prošao samo sa modricama.

Možda i najgori trenutak viđen je 1987. kada je Kanađanin
Tod Buker momentalno završio karijeru i bio nekoliko nedelja u komi nakon OVOG pada. Buker je, kada se probudio, izjavio da je to bio pad „kojeg se samo on neće sećati“. Delimično
paralizovan ali funkcionalan ostao je Hansi Gruger nakon OVOG horor
gubitka kontrole na skoku “mišolovka” koji je pri samom vrhu staze.

I sigurno, biće još problema, povreda i modrica, ali skijaši će nastaviti
da se vraćaju u Kicbil, kao i navijači, i to verovatno u sve većem broju. Jer, Štrajf
je nešto mistično, nešto više od skijanja, ono što ne može da se objasni rečima…

Kicbil u brojkama

Staza Štrajf duga je 3.312 metara

Razlika u nadmorskoj visini između starta i cilja je
860 metara.

Najveći nagib je 40.4 stepena, a najmanji nagib 1.1
stepen.

Prvi put se vozio spust u Kicbilu 1931. Godine

Prvi neevropski pobednik je Badi Verner iz
Sjedinjenih Država, koji je slavio 1959.

Najviše pobeda zabeležio je Švajcarac Didije Kuš (5). Četiri slavlja zabeležili su domaći takmičari Franc Klamer i Karl Šranc. Herman Majer je put puta trijumfovao u super điju.

Maksimalna brzina na Štrajfu je oko 145 Km/h

Najveća zabeležena prosečna brzina je 1997. Fric
Štrobl je išao prosečno 106.7 kilometara na čas

I da upotpunimo doživljaj, Red Bul je došao na ideju, a pristao je ko drugi do Maks Ferstapen da F1 bolid provoza ovom stazom. Uživajte..