Branislav Jocić 24.01.2016 | 22:07

SPUST U KICBILU: Sa štitom, ili na njemu... (VIDEO)

To je januarska tradicija. TV je uključen i dan i noć. Kao detence gvirim kroz prozor i nadam se snegu. Obožavam kada je ovako "zdravo" hladno. Prva subota Australian Opena i tačno u podne, prekida se prenos po pravilu nekog sjajnog meča (sada je bila Ana Ivanović) i kamere se sele u Kicbil ...


To je januarska tradicija. TV je uključen i dan i noć. Kao detence gvirim kroz prozor i nadam se snegu. Obožavam kada je ovako "zdravo" hladno.

Prva subota Australian Opena i tačno u podne, prekida se prenos po pravilu nekog sjajnog meča (sada je bila Ana Ivanović) i kamere se sele u Kicbil na čuveni spust.

To je od prilike i jedino dovoljno jako opravdanje da se ne prate dešavanja iz Melburna. Jer, ovo je Štrajf, ovo je skijaški Vimbldon, Superbol, finale Lige šampiona, Fajnal for, kako vam odgovara.

Redovni gosti su Arnold Švarceneger i Niki Lauda. A kako i ne bi bili. Ovo melanholično alpsko mestašce odjednom vrvi, traži se karta i topla čokolada više. Ali, osim uzbuđenja, ova trka nosi sa sobom i ogromnu dozu opasnosti.

Ako je negde linija između pobednika i tragičara tanka, to je na ovoj stazi. Pravo na grešku je minimalno, a svaka se izuzetno skupo plaća. Kicbil ispituje vašu muškost, ali i sve vaše skijaške sposobnosti, ima neverovatne strmine, veoma oštre krivine i dva izuzetno zahtevna “glajderska”, odnosno, nešto ravnija dela. Morate da krenete punom brzinom, a ovi momci su savršeno svesni rizika koji to nosi sa sobom. I kreću.

Kicbil, uz najtežu stazu, nudi i vrlo nezgodne uslove. Vrlo je retko, gotovo nezabeleženo da je vreme baš kako treba. Često bar na nekom delu staze duva vetar ili se u gustu šumu navuče magla, koja onda izjednači nebo sa snegom, što je veoma nezgodno za takmičare, pa otud plave linije po snegu. Kako sve to izgleda iz prvog lica, možete pogledati OVDE.

Svake godine, Kicbil iščekujemo sa nestrpljenjem i sa zebnjom. On nosi sa sobom nešto mistično, ono neobjašnjivo rečima. I čim je ove sezone počelo sa odlaganjem starta, bilo je jasno da moramo da se spremimo i za neki ozbiljan pad. Na žalost, to se i obistinilo.

Stradali su Aksel Lund Svindal i Georg Štrajtberger, na identičnom mestu, na identičan način. Pre nego što damo link, moramo da upozorimo one sa slabim stomakom da ne gledaju ove snimke, jer ih zaista nije lako svariti. Obojica su pokidali ligamente kolena. Svindal je vodio u generalnom plasmanu, trijumfovao je u super điju dan pred ovu trku, ali posle OVOG pada, za njega je sezona završena.

No, daleko da od toga da su ove godine bili jedini viđeni padovi u Kicbilu i da nije bilo ozbiljnih. Na svu sreću, smrtni slučaj još nije zabeležen, ali su karijere neretko okončavane.

Uglavnom se nesreće dešavaju u dva dela staze. Jedan je “Štajlhang” gde se iz ravnine naglo prelazi u strminu, a uz to ima i rolera koji mogu da katapultiraju takmičara pravo u zaštitnu ogradu. Upravo to se desilo Štrajtbergeru i Svindalu.

Drugi je “Cilšus”, koji je nekada bio veliki skok pred sam finiš. Tu se ulazilo sa ogromnom brzinom, svi su želeli da se pokažu pred mnogobrojnom publikom, a postojala je još jedna zamka, pošto je pred sam skok bio roler, koji bi vas izbacio iz ravnoteže a onda biste i bukvalno i figurativno leteli u istoriju.

Nakon OVOG užasavajućeg pada Skota Makartnija 2008. i OVOG ništa manje užasavajućeg pada Danijela Albrehta 2009. “Cilšus” je skraćen i sada nije tako opasan. I jedan i drugi su preživeli, ali njihove karijere su bile gotove tog trenutka.

Mnogo problema skijaši imaju i u “Kompresiji” gde bukvalno dodiruju zaštitnu mrežu. Tu su nastradali 2013. Peter Fil koji je pobedio u subotu na OVAJ način, kao i pre trideset godina kanadski skijaš Brajan Šteml, koji je stradao, ali oporavio se samo nakon nekoliko nedelja.

Spektakularan pad zabeležen je 1995. Italijan Pjetro Vitalini je u stilu Hermana Majera izleteo van staze i pošteno se isprevrtao. Na sreću po njega, bilo je mnogo snega te godine, pa je prošao samo sa modricama.

Možda i najgori trenutak viđen je 1987. kada je Kanađanin Tod Buker momentalno završio karijeru i bio nekoliko nedelja u komi nakon OVOG pada. Buker je, kada se probudio, izjavio da je to bio pad "kojeg se samo on neće sećati". Delimično paralizovan ali funkcionalan ostao je Hansi Gruger nakon OVOG horor gubitka kontrole na skoku “mišolovka” koji je pri samom vrhu staze.

I sigurno, biće još problema, povreda i modrica, ali skijaši će nastaviti da se vraćaju u Kicbil, kao i navijači, i to verovatno u sve većem broju. Jer, Štrajf je nešto mistično, nešto više od skijanja, ono što ne može da se objasni rečima...

Kicbil u brojkama

Staza Štrajf duga je 3.312 metara

Razlika u nadmorskoj visini između starta i cilja je 860 metara.

Najveći nagib je 40.4 stepena, a najmanji nagib 1.1 stepen.

Prvi put se vozio spust u Kicbilu 1931. Godine

Prvi neevropski pobednik je Badi Verner iz Sjedinjenih Država, koji je slavio 1959.

Najviše pobeda zabeležio je Švajcarac Didije Kuš (5). Četiri slavlja zabeležili su domaći takmičari Franc Klamer i Karl Šranc. Herman Majer je put puta trijumfovao u super điju.

Maksimalna brzina na Štrajfu je oko 145 Km/h

Najveća zabeležena prosečna brzina je 1997. Fric Štrobl je išao prosečno 106.7 kilometara na čas

I da upotpunimo doživljaj, Red Bul je došao na ideju, a pristao je ko drugi do Maks Ferstapen da F1 bolid provoza ovom stazom. Uživajte..

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

Katai napušta Alaves

Katai napušta Alaves

Srpski fudbaler Aleksandar Katai dobio je dozvolu od Alavesa da može da napusti taj klub ukoliko se pojavi neka dobra ponuda.

Venger: Sudija rešio meč sa Stoukom

Venger: Sudija rešio meč sa Stoukom

Menadžer Arsenala, Arsen Venger, smatra da je sudija svojim lošim procenama direktno uticao na poraz njegove ekipe od Stouka.
Loading...