Alexandre Schneider/Getty Images

Branislav Jocić

21.10.2018 | 18:55

Naslov im ne treba, osvojile su ga

Odbojkašice Srbije su prvakinje sveta. Sledeće četiri godine, šepuriće se planetom sa ovom laskavom titulom. I neka ih.

srbija odbojkašice

Takashi Aoyama/Getty Images

Sećam se, kao da je juče bilo kada sam se budio da gledam utakmice iz Japana 2006. Bila je to jedna preterano simpatična družina autsajderki. Pljeskale su jedna drugoj pred svaki servis. Bodrile su se na svaki mogući način. Bile su slabo propraćene u ovdašnjoj javnosti, ali su bile dovoljne sebi.  

Plenio je osmeh Anje Spasojević i Ivane Đerisilo, viorila se (uglavnom) tršava kosa Nataše Krsmanović negde 20-30cm iznad mreže, Suza Ćebić se igrala "Plastic Man-a", a Maja Ognjenović je odbojku uspela da odvede u filozofske vode jer bi verovatno i Ničeov Zaratustra teško govorio dovoljno jake reči za njen blistavi um. Bila je tu i iskusna "Čit" na bloku, kao i tihi ubica Jelena Nikolić na prijemu.  

One su osvojile bronzu dobivši Italiju u utakmici za treće mesto. Zbog prostora i vremena, napravićemo sada kjubrikovski skok kao u filmu "Odiseja 2001". Tačno 12 godina kasnije, opet Japan, opet Italija. Maja je i dalje tu, samo ovaj put sa kapitenskom trakom. I još nešto: Ovaj put smo bili favoriti. Bar blagi. Ovaj put je meč sa Italijankama bio za zlato. I opet smo pobedili.  

srbija

Takashi Aoyama/Getty Images

Ženska odbojkaška reprezentacija je svih ovih teških godina (ne brinite, biće bolje za dve, tri sigurno) nekako bila uvek ta konstanta koja nas razgali. Ono retko na šta uvek možemo da računamo.

Verovatno ste i vi, kao i ja, skakali sa njima u Pioniru kada su osvojile evropsko zlato 2011. (sećate li se kako smo pobedili Tursku u polufinalu?) Verovatno ste i vi, kao i ja, plakali sa njima one noći, odnosno, ranog jutra u Riju 2016. (sećate li se kako smo dobili Ameriku u polufinalu?).

Plakali smo, ali bila je to mešavina sa radosnicama jer smo igrali finale Olimpiskih igara i jer smo nekako duboko u sebi znali da slede još veće stvari. Verovatno ste i vi, kao i ja, imali više puta štošta da zamerite Zoranu Terziću. Recimo, London 2012. Ali, on je uvek tu i ko smo mi da Mu kažemo nešto. One su uvek tu. I ko smo mi da znamo bilo šta bolje od Njih.  

tijana srbija

Takashi Aoyama/Getty Images

Srbija je jedina zemlja koja je i na muškom i na ženskom Svetskom prvenstvu bila u polufinalu. To ne može da bude slučajno, pogotovo u sportu koji je jedan od najpopularnijih i najrasprostranjenijih na svetu. Naravno, od saveza sve kreće, a slobodno se može reći da je odbojkaški "najzdraviji" u Srbiji i svi ostali bi trebalo da se ugledaju na njega.  

U NBA su izmislili izraz "next man up", ali verovatno ni oni ne znaju odakle su ga zapravo pozajmili. Uvek postoji zamena. Uvek postoji izmena, ona sledeća. Nema ljutiš. Svi za jednu, jedna za sve.  

Istina, Srbija je prvi put na neki planetarni turnir došla kao jedan od glavnih favorita, ali to ništa nije promenilo u pristupu igri. Čini mi se ponekad da ljudi previše olako shvataju da smo ostavili iza sebe Brazil, USA, Rusiju, Kinu, Holandiju, a u muškoj konkurenciji Rusiju, Franckusku, Italiju...  

srbija

Takashi Aoyama/Getty Images

Desio se i maler da se teško povredi Bojana Milenković, kojoj ovako javno želimo što brži oporavak, ali to je još više ujedinilo tim. Bianka Buša je imala vatreno krštenje u zemlji izlazećeg sunca. Bila je konstantno pod unakrsnom paljbom protivničkih servisa, jeste grešila, ali nijedan primač ne može da ne pogreši.

Prošla je Bianka deveti krug pakla (hajde, kada je koleginica Ivana Salapura ovaj odbojkaški maraton započela Danteom, da ga njime i završimo). Takođe, lako se prenebregne činjenica da je time oslobođen prostor za Brankicu Mihajlović u napadu i naravno, Brankica je ostajala sveža jer nije bila konstantno maltretirana na prijemu.  

srbija tijana

Takashi Aoyama/Getty Images

Desilo se i to da izgubimo dve utakmice jednu za drugom od Japana i Holandije. Tijana Bošković se nije osećala najbolje, nije ni Brankica Mihajlović, ali i iz toga su izašle još jače.

U prvom kolu fajnal siksa su odmorne i oporavljene razmontirale Japan. U polufinalu, Holanđanke su, verovatno baš zbog tog prethodnog trijumfa, bile nekako ubeđene da mogu da pobede, ali zato je njihov poraz bio još bolniji. Uvek te ubeđene tako prođu protiv Srbije. Prosto, uvek iskoči neko, nešto, a to je odlika ne velikih, nego najvećih timova.  

U finalu, nije bilo panike ni kada su kola klizala nizbrdo. Bile su nervozne, ali nisu paničile. Sačekale su Egonu i Silu da ih "spuste" nekoliko puta, taman kada je bilo najvažnije. Zoran Terzić tvrdoglavo nije vršio izmene sve do petog seta kada je uveo Jovanu Stevanović i poremetio Italijanke. Ne mnogo, ali opet, taman dovoljno.  

srbija

Takashi Aoyama/Getty Images

Teško je naći neki pridev za Tijanu Bošković koji već nije upotrebljen. Samo neka je zdravlje posluži. Lako je zanemariti i hladnokrvnu Milenu Rašić. Mogli ste, u celoj toj ujdurmi, da se ne susretnete sa pogledom Stefane Veljković, koji može da bude ubilački ili onaj koji se ne odbija, zavisno od toga koliko ste joj simpatični.

Moglo je da vam promakne to što Silvija Popović ima neku višu matematiku u svojoj glavi jer se skoro uvek postavi na pravo mesto. Mogli ste da ostavite po strani i učinak Jovane Stevanović, Tijane Malešević, Bojane Živković.... Ali samo bez jednog od toga, ne bi bilo ničega.  

Jer, kao neki, one ne igraju na silu za reprezentaciju, njihov zagrljaj je iskren. Njihova podrška onoj do sebe je čista, od srca. Milione gledalaca pored ekrana je teško prevariti, a ako čak uspete i to, semafor ne laže. Srbija je šampion sveta u ženskoj odbojci. A najbolje od svega je što ova generacija ima još mnogo toga da pruži. One su naše, svakog od nas šest, sedam, osam miliona. Negujmo ih i ne dajmo ih nikome!  

Sport klub

Nastaviće se...

Od 22:15 na Sport klubu 1 uživo pratite doček zlatnih odbojkašica!

Komentari (9)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Ваздар

Предиван текст!

Odgovori 17 2

Rade

Lepo napisano, komplimenti, i završimo na tome. Zašto Rastko misli da novinar želi da bude iznad događaja, ne razumem. Lično volim ovakve tekstove jer ovo je više od obične hronike, puno više, a to ne mogu svi.

Odgovori 25 0

Italy

♥️🇷🇸

Odgovori 21 2

* Sva polja su obavezna

Rašić: Pomešana osećanja

Rašić: Pomešana osećanja

Rašić: Pomešana osećanja

Pošto se ovde previše često upotrebljava na ovim prostorima, fraza "srebro sija kao zlato" postala je malo otrcana. Ali, svakako, srebro srpskih odbojkašica u Riju sija kao zlato. I naamo se da će napraviti zajedno sa ostalim medaljama domino efekat i naterati mlade da se bave sportom.

Terzić: Da budemo bolji nego u Pekingu i Londonu

Terzić: Da budemo bolji nego u Pekingu i Londonu

Terzić: Da budemo bolji nego u Pekingu i Londonu

Selektor ženske odbojkaške reprezentacije Srbije Zoran Terzić nada se da će njegova ekipa u Riju pokazati mnogo više nego na prethodna dva olimpijska turnira.
Loading...