Stephen Dunn/Gettty Images

Branislav Jocić

11.04.2019 | 12.01 > 12:07

Flashdance(r)

U ovoj vesti

Miami Heat

Malo toga u istoriji NBA košarke bilo je elegantnije od njegovog rolinga. Retko šta bilo je ubitačnije od njegovog ulaza. I, dakle, to je to. Dvejn Vejd je odradio i #poslednjiples. I, šta onda? Šta kada se sve završi? Šta kada više ne možemo da izbegavamo metak koji nam je namenjen?

Saša Ozmo mi je juče dao ozbiljan domaći tekstom o Dirku Novickom i dugo sam se razmišljao da li da se uopšte upuštam u priču o Dvejnu Vejdu a da ga dovoljno dobro dočaram i ispoštujem. Ali, odlučio sam da to ipak uradim, zbog njega. Zbog "Fleša". Zato što je on uvek plesao za nas. On nas ne bi "ispalio". Nikada.

Dvejn Vejd

Michael Reaves, Getty Images Sport

Dvejn Vejd



Plesao je, iako su mu kolena posle mečeva ličila na balon, a ujutru kada bi ustao, ne bi mogao da se savije da navuče pantalone. Plesao je za svoje saigrače, nikad za svoju statistiku. Uvek bi umanjivao značaj i umetnički dojam svog plesa, sve do ove sezone dok bio, na neki način, nateran na to.

Dvejn Vejd se bespovratno zaljubio u košarku sa devet godina. U južnim predgrađima Čikaga nema praštanja. Kao tamnoputo dete, imate dva puta: put kokainskih noći ili put igrališta, fudbalskog ili košarkaškog, samo pitajte Ajzeu Tomasa. Da stvar bude gora, roditelji su mu se razveli kada je imao samo četiri meseca. Ostao je sa majkom, koja je bila zavisnik od heroina. Njegove uspomene su špricevi i redovne posete nimalo prijatne čikaške policije.

Ali, kada je postigao prvi koš, D-Wade je znao svoje skretanje.

"Pogodio sam za pobedu. Iskreno, bio je to šut, što se kaže, više sreće nego pameti, ali pogodio sam. To je bio kraj. Od tada sam znao samo za košarku".

youtube



1054 utakmice u regularnoj sezoni, 177 plej of utakmice, 23.000 poena, tri NBA titule, jedne MVP nagrade velikog finala i 13 Ol Star mečeva kasnije, to je to. Ima i svetsko i olimpijsko zlato, ako pomenemo bronzu iz Atine, naljutio bi se, ali sva sreća, pa ne razume srpski. I "Fleš" mora u penziju. Top 30 u ukradenim loptama, najbolji bek po broju blokada. Ikada. NBA, kakvim ga mi, koji smo počeli da ga gledamo od Medžika i Džordana poznajemo, zvanično je završen odlaskom njega i Novickog.

Dvejn Vejd nije igrao, on je živeo i disao košarku. Trener Majamija Erik Sposltra nazvao ga je "tri za jedan". Zašto?

"Zato što je za svaki sat treninga ostalih, on imao tri sata treninga", objasnio je Spolstra.

Vejd nije voleo svetlost kamere, voleo je da bude u drugom planu. Baš zato, na neki čudan način mu je odgovaralo da u timu budu Šek, Lebron, Kris Boš... Baš zato, Vejd je smislio oproštaj u svom stilu. Nije bilo velikih ceremonija, emotivnih govora, samo bi razmenio dres sa najvećom zvezdom tima grada u kojem je igrao.

Dvejn Vejd

Print screen/SK

Dvejn Vejd


"Iskreno, to je bila spontana ideja. Nisam hteo veliku turneju, priznanja, govore, ceremonije, jer mislim da je to narcisoidno. Pričao sam sa najboljim prijateljima iz NBA i Kris (Pol) je predložio razmenu dresova. Pomislio sam da je to genijalna ideja"

Vejd je uvek morao da ide težim putem, ili, putem kojim se ređe ide. Iako je bio sjajan srednjoškolski igrač, samo tri koledža su bila zainteresovana za njegove usluge jer je bio iz kraja sa lošom reputacijom i jedva je znao da čita i piše. Sve je to savladao, a dok je briljirao univerzitetu Market, njegova majka je u zatvoru služila kaznu zbog posedovanja i korišćenja kokaina. Oca više nije ni viđao a sa sestrom je imao komplikovan odnos.

Posle tri sezone na Marketu, odlučio je da izađe na draft 2003. Ni tu baš nije imao previše sreće jer se obreo u verovatno najboljoj "draft klasi" ikada viđenoj. Lebron Džejms, Karmelo Entoni, Darko Miličić, Kris Boš su bili na svim naslovnim stranama.

Vejd je tiho gradio karijeru u Majamiju. Bezbroj puta bi ušao pod koš, bezbroj puta bi pao. Ustao bi sa bolnom grimasom, ali bi ustao i sledeći put. Što je utakmica bila važnija, bio je sve bolji i preuzimao je sve više odgovornosti. Ubijao vas je sa svih strana, mogao je da pogodi i za 3 i da se "podigne" sa poludistance, da istrči kontru, pa čak i da "zapne" u odbrani. Ama baš sve.

Dwyane Wade, LeBron James

Rob Carr/Getty Images



Prvu šampionsku titulu osvojio je u sezoni 2005-2006. Prva zvezda Majamija bio je Šekil O'Nil, ali MVP finala bio je Dvejn Vejd. Ne samo što je bio MVP finala, već je to uradio sa nekoliko povreda, uključujući i ozbiljnu kontuziju kuka. Stepen bola bio je takav da većini drugih košarkaša ne bi ni palo na pamet da izađu na teren. Ali, ne i "Flešu". Zamislite da, hramljući na jednu nogu, postignete 28 poena na odlučujućoj utakmici plej of serije. Zamislite da, oboreni gripom, postignete 14 poena, 10 asistencija i 6 skokova u odlučujućoj utakmici sledeće serije.

Već tada, Vejd je stvorio imidž nadčoveka, skoro ničeovskih dimenzija. Ali, on je bio samo čovek. Igrao je stalno na granici bola, pa i dalje od nje. Plesao je uz sve vrste muzike i ispadalo je uvek dobro. Retko ko je to primećivao jer Vejd nije kukao. Samo bi stavio led na kolena i leđa posle utakmice i ćutao bi. Znao je da verovatno rizikuje dugoročno zdravlje, ali je ćutao. Niko to ne zna bolje od Lebrona Džejmsa.

"Gledao sam ga kako grca u bolovima, da više nije ni znao da kaže šta ga tačno boli. Objašnjavao mi je sve povrede koje ima, a za pola njih nisam ni znao da postoje. Imao je samo tri operacije jednog kolena. Zamislite, kada ste u takvom fizičkom bolu, u kakvom je bolu, u kakvom je stanju vaš mozak?"

Pat Riley, Dwyane Wade

Elsa, Getty Images



Da je Dvejn zaista nešto posebno, pokazuje i način na koji se speluje njegovo ime. Nije klasično "Dwayne", već je "Dwyane". Kao u inat bolovima, Vejd je nastavljao da igra, da kao Barišnjikov okreće protivničke nazovi defanzivce, da ulazi pod koš i biva obaran. Ustane, pa ajde Jovo nanovo.

Košarka za njega nije bila statistika, već pobeda. Nije on imao 40 poena kada ih je imao zato što je jurio rekorde, već zato što je Majami tako imao najveću šansu da pobedi. Drugu i treću titulu uzeo je sa Lebronom Džejmsom i Krisom Bošom. Obojica su naglašavali da ničega ne bi bilo bez Vejda, čiji tihi autoritet je držao taj super-tim pod kontrolom.

Iako jeste imao fantastične fizičke predispozicije, Vejd nije bio kreator zbog toga. Bio je kreator zato što su ga pošteno izduvali vetrovi Čikaga i nije bilo vremena za nezrelost. Bio je tri godine na Marketu i prošao to osnovno košarkaško obrazovanje koje sada, na žalost, mladi igrači sve ređe prolaze. I što je najvažnije, bio je uvek spreman da vidi otvorenog saigrača i da mu doda loptu jer bi njegovi ulazi i rolinzi navukli uvek (bar) dva protivnička košarkaša. Čak i NBA puristi, koji u novoj eri društvenih mreža uvek imaju šta da prigovore, njemu su teško nalazili mane.

Imao je i kratak izlet u rodni Čikago jer je hteo i njima da se oduži, ali i tu su ga sputale povrede, pa nije dugo trajalo. Probao je u Klivlendu sa starim prijateljem Lebronom Džejmsom da bi se ipak odlučio da se vrati na poznato, u Majami. Bilo je prirodno da tu i završi.

Dwyane Wade, Chris Bosh, LeBron James

Chris Trotman/Getty Images



"Nisam hteo da odem hramljući. Hteo sam da odem pod svojim uslovima. Imam 37 godina, pet finala, tri titule, uradio sam sasvim dovoljno. Vreme je za neke nove klince".

Vejd kaže da je bilo i drugih razloga, razloga van košarke. Hteo je da provede više vremena sa suprugom i decom. Rekao je i to da više ne uživa toliko u treninzima i utakmicama i da je to bio možda i najjači znak da treba da se povuče. Ali, nostalgije će biti.

"Nedostajaće mi sve. Igram košarku 20 godina i teško je izaći iz tog ritma, te kolotečine. Nedostajaće mi osećanje kada istrčim iz tunela i čujem huk navijača. Nedostajaće mi kad vidim dete u prvom ili drugom redu koje me gleda sa iskolačenim očima i verovatno misli u sebi da jednog dana želi da radi to što ja radim".

Naravno, najvažnije pitanje za "Fleša" u ovom trenutku je: Šta sada, gde sada?

Dwyane Wade, Lebron James

Harry How/Getty Images



"Nemam pojma. Imam decu i prelepu ženu (Gabrijel Junion) koja ima svoju karijeru. Imam i nekoliko biznisa. Videćemo, idemo korak po korak. Jedino što je sigurno je da će biti drugačije i da će biti teško", završio je Vejd.

Ali, uspeće on, jer njemu nikada nije bilo lako, pa bi uvek uspevao. Moderan igrač a ličnost starog kova, fantastičan košarkaš koji je stalno prolazio ispod radara. Privatni plesač koji, za razliku od Tine Tarner, nikada nije plesao za novac. Plesao je za nas. OK, možda malo i za sebe ali ne iz sebičnosti, već iz ljubavi prema igri. Možda će, jednog dana, kao Volt u poslednjem susretu sa Skajler, priznati to na kraju pete sezone verovatno najbolje serije svih vremena.

I posle ovog truda i istraživanja, isto kao i Ozmo, čini mi se da nisam dovoljno dobro opisao Vejda, da ga nisam dočarao i ispoštovao kako i koliko treba. Jer, on je imao tu nepodnošljivu lakoću, sposobnost da klizi po parketu, posedovao je tu moć da najkomplikovaniju košarkašku rečenicu pretvori u samo jednu reč sa samo jednim znakom interpunkcije.

Fleš, neka ti je srećna penzija i uvek ćeš biti "naš"... Naš privatni plesač...

youtube

Komentari (11)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Lik

Privatni plesač? Očajno

Odgovori 3 4

Heat

Evropski NBA stil, totalna košarka, sila, dokaz da se stara škola ne gasi...

Odgovori 18 1

mrca

"I did it for me. I liked it. I was good at it. And I was really -- I was alive." (Walt to Skyler) Au svaka cast, gde ste se ovoga setili i sjajno poredjenje :)

Odgovori 15 2

* Sva polja su obavezna

Rubio: Timska dostignuća su važnija od individualnih

Rubio: Timska dostignuća su važnija od individualnih

Rubio: Timska dostignuća su važnija od individualnih

Košarkaš Finiks Sansa Riki Rubio zabeležio je 4.000 asistencija u NBA ligi, i to u porazu svog tima od San Antonio Sparsa posle produžetka. Španski reprezentativac rekao je posle utakmice da je njegovo dostignuće ipak ostalo u senci poraza, kao i da nije važnije od učinka cele ekipe.

“Jokić“ i “brz“ u istoj rečenici: Vidi se da je smršao

Autor

“Jokić“ i “brz“ u istoj rečenici: Vidi se da je smršao

“Jokić“ i “brz“ u istoj rečenici: Vidi se da je smršao

Trener Denver Nagetsa Majkl Maloun pohvalio je svog najboljeg igrača Nikolu Jokića posle pobede nad Oklahoma Siti Tanderom 110:102.
Loading...