SK

Branislav Jocić

12.04.2020 | 12.00

Skok u večnost Boba Bimona

Postoje neki trenuci koji su van prostora i vremena, koji se urežu u kolektivno sećanje. Kako se prenose sa generacije na generaciju, dodaje se još neki detalj da bi legenda odjekivala još jače.

Bob Bimon

Tony Duffy/Getty Images

Bob Bimon

Jedan od takvih trenutaka je svakako skok u večnost Boba Bimona.  

Robert "Bob" Bimon je bio prvi favorit za osvajanje zlata u skoku udalj na Olimpijskim Igrama u Meksiko Sitiju 1968. Slavio je na 22 od 23 takmičenja te godine. Svi su očekivali njegovu pobedu, ali baš niko nije očekivao da će se dogoditi ono što se dogodilo.  

Možda je najlepše ovaj trenutak, opisao legendarni Artur Takač, u knjizi "Šezdeset olimpijskih godina". Bio je to veliki skok za Boba Bimona, ali još veći za čovečanstvo.  

"Svetski rekord je tada bio 8.35. Rekao sam mom dobrom prijatelju Adrianu Paulenu da fiksira spravu na 40 centimetara od te granice. On mi je rekao da je to možda i previše. U 15.30, podignuta je sudijska zastava i finale je počelo.

Na zaletištu je bio haos i ja sam bio tamo da bar malo sredim stvari, a ne zato što sam očekivao svetski rekord. Sa zapada su se gomilali crni oblaci i oluja je mogla da počne svakog trenutka.    

Bimon je bio prvi na redu. Poput pantera se pognuo napred. Imao je sprint sa fantastičnim ubrzanjem. Dugim, dinamičnim, hitrim koraciama, približavao se odskočnoj dasci. Odrazio se gotovo milimetar ispred oznake prestupa.

Poleteo je visoko i daleko poput projektila. Odmah sam video da će preleteti osam metara. Onda se, kao u magnovenju, čudesnom koordinacijom skupio i produžio skok. Konačno se prizemljio, sa ispruženim nogama, koliko sam procenio, vrlo blizu oznake za devet metara.  

Bob Bimon

Tony Duffy/Getty Images

Bob Bimon

Osetio sam jezu. Sudije su širile ruke, jer je svaki metar bio previše kratak da bi se izmerilo Bimonovo dostignuće. Povukao sam se i rekao Paulenu da se upotrebi uvek prisutna čelična traka. Svi zajedno smo gledali i trudili se da budemo precizni. Kada smo konačno završili posao, svi smo zanemeli. Adrian Paulen je izgovarao i sam sebi nije verovao. Osam... metara... devedeset... centimetara....   Rezultat je svetlucao na semaforu.

Najfantasatičniji podvig u istoriji atletike, možda i sporta uopšte. Bimon, međutim, nije dobro poznavao naš merni sistem. Pored njega je, na sreću, stajao kolega Ralf Boston, koji mu je odmah preveo dužinu skoka u stope i jarde.

Bimon je polako pao na kolena, a glava mu je dodirivala zemlju. Zatim je zaplesao pored svih skakača. Rus Igor Ter Ovanesijan mi je prišao i tiho šapnuo da sada mogu svi da se spakuju i odu kući, jer je predstava gotova. I zaista, bila je gotova"

Bimonov skok u večnost stajao je kao svetski rekord, verovali ili ne, pune dvadeset i tri godine. Jedne, takođe magične večeri u Tokiju, granicu snova je pomerio Karl Luis u finalu Svetskog prvenstva 1991. Skočio je 8.91, ali je na zaletištu sledeći bio Majk Pauel, Luisov veliki prijatelj van staze, ali najveći rival na njoj. Slično Bimonu, Pauel je do maksimuma napeo sve mišiće, kao panter se vinuo kroz vazduh i doskočio na 8.95!  

Bob Bimon

Matthew Stockman Getty Images Sport

Bob Bimon

Priča o Bobu Bimonu ne počinje niti se završava sa ovih nekoliko sekundi. Rođen je u Kvinsu, u Njujorku 29. avgusta 1946. Imao je brata sa posebnim potrebama, koji je imao oštećenja zato što je otac tukao majku sve vreme dok je bila trudna.

Zbog toga je morao u zatvor, a kada je imao samo osam meseci, Bimonova majka je preminula od tuberkuloze, pa je njegovo uzgajanje preuzela baka.  

Ulice Kvinsa nisu baš idealno mesto za vaspitavanje, pa je tako Bob kao tinejdžer upao u probleme sa drogom i lošim društvom. Da ne nastavi tim putem, naterale su ga dve stvari: Smrt jednog od najboljih drugara u obračunu dve bande i atletika. Često je u tim obračunima morao da bude brži i skočniji od života, pa zašto to ne primeniti i na tartanu. Nije bio loš ni u košarci.  

Sa sportskom stipendijom otišao je na univerzitet Severna Karolina A&T sa namerom da bude što bliže baki. Kada je i ona preminula, dobio je transfer na atletski mnogo ozbiljniji Teksas El Paso univerzitet.

Koliko je bio dominantan u troskoku i skoku udalj, toliko je pravio problema van zaletišta. Sjedinjene Države nisu čule za njega zbog skokova već zbog odbijanja da ode na duel univerzitetu Brigam Jang zato što je mormonski.  

youtube

Osim zlata u Meksiku, Bimon ima i srebro sa panameričkih igara 1967. u Vinipegu. Zanimljivo je da su ga izabrali Finiks Sansi na NBA draftu 1969. ali na kraju nije odigrao nijednu utakmicu u NBA. Odlučio je i da se vrati na univerzitet i dobije diplomu iz sociologije, što je uradio 1972.  

Bob Bimon je sada poznat po humanitarnom radu. Zajedno sa Arnoldom Švarcenegerom ima organizaciju koja pomaže brojnim siromašnim mladim sportistima da se školuju i ispune svoje snove. Ukratko, ono što on nikada nije imao. Često ga možete videti i kao aktivistu MOK-a i kao motivacionog govornika.  

Ali, iako je sve to lepo, kada god neko kaže "bimonovski", pomislićete samo na jedno...

Komentari (1)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Bole

Držao je rekord dok se nisu pojavi ovi na steroidima!!!

Odgovori 22 2

* Sva polja su obavezna

Loading...