Izvor: Getty Images/Grant Halverson
Darko Plavšić 19.05.2017 | 11:49 > 11:53

Istanbul – haos koji se podrazumeva

U ovoj vesti

Darko Plavšić

Autobus. Ako ste u Istanbulu, u autobusu ili nekom drugom prevoznom sredstvu možete mnogo. Da naučite nekoliko ispita za fakultet, pročitate dužu knjigu, preslušate album omiljene grupe ili završite važne poslove. Naravno, pod uslovom da niste za volanom.

Izvor: SK/Darko Plavšić

Doduše, naseg vozača to nije sprečilo, telefonirao je sve vreme. A može da se napiše i blog.

Turci su poznati po svojim brkovima ili bradi. Bar ovima u Istanbulu mislim da poraste brada dok se prevezu od tačke A do tačke B. Ni vožnja na granici incidenta ne pomaže da se izbegnu gužve i za svaki transport potreban je unapred pripremljen plan. Ko je bio bar na pola sata u najvećem turskom gradu, jasno mu je koliki je saobraćaj problem.

Prošle godine, na završnom turniru Evrolige u Berlinu, sve je bilo savršeno, ove godine u Istanbulu – nedovršeno. To je glavni utisak kad se uđe u dvoranu Sinan Erdem. U pres centru samo skele nedostaju, prašina i oštećeni zidovi već su tu. Jasno je da turski organizatori ne poklanjaju previše pažnje estetskom momentu.

Onda je došlo vreme da se snimaju izjave učesnika na kraju i na početku treninga. Grčkih novinara između 50 i 70, turskih oko 100. Odjednom, saobraćaj u Istanbulu nije jedina definicija haosa. Ulazak u samu dvoranu iz pres centra je kao da kroz jedna vrata pređete iz promblematičnih predgrađa Los Anđelesa direktno u Holivud. Sve sija, čisto je, glamurozno. Tribine su strme kao u Pioniru, samo što ih je više, a ima onih delova koje kao da su dograđivali jer je, eto, bilo mesta. Ipak, za spektakl je sve spremno


Mislim da je za igrače četvrtak najteži deo Fajnal-fora. Da je udvajanje na pik-en-rolu ili niskom postu ništa u odnosu na presing po celom terenu grčkih i turskih novinara. Mi smo u manjini, ali imamo prave ljude na pravom mestu. Grčke kolege su nas mrzele dok smo pričali sa Milošem Teodosićem, pokazivali da skratimo, pretili, u jednom trenutku je i kapiten srpske reprezentacije konstatovao da ga dekoncentrišu. Tada sam kolegu ošamario pogledom i pokazao da se skloni. Nije se mnogo potresao, izgleda da ima zadebljanje u predelu obraza. Ipak, posao smo obavili. Kasnije sam video Miloša kako je skoro pobegao na parket da šutira, tu novinari ne smeju da kroče. Utočište.

Bogdan Bogdanović se pojavio sa širokim osmehom na licu, očigledno spreman da prevodi ekipu ka prvoj šampionskoj tituli. Konstatuje da mu je porodica mnogo pomogla u delu oko nabavke ulaznica za zainteresovane. Željko Obradović bi bio domaćin Fajnal-fora i da se igra na Marsu, a ne u Istanbulu. Za njega, odatle je sve počelo. Ovo je 16. put da vodi ekipu na završnom turniru, osam puta je pobeđivao.

Ipak, Realovo čudo od deteta, Luka Dončić, apsolutno je najzanimljiviji novinarima. Do skoro je imao ograničenja u intervjuima, a pošto je sad punoletan, a izjave su praktično obavezne, našao se u novinarskom kavezu. Bio je odlično raspoložen i strpljjivo je odgovarao na pitanja. Deluje maksimalno opušteno i spremno, posebno ako imamo u vidu njegove godine. Ali, to je Luka Dončić, godine su samo broj u njegovim ispravama.


U samoj dvorani oseća se određena napetost, nema opuštene i uspešne saradnje sa nadležnima kao u Berlinu. Da li to ima veze sa bezbedonosnim problemima vezanim za Istanbul ili za činjenicu da Turci najbolje funkcionišu u haosu, teško je reći. Uostalom, stanovnik Istanbula koji nije naviknut na tenziju i haos, može odmah da se javi specijalizovanoj ustanovi.

Srećom, ljudi iz Evrolige su i novinare i igrače smestili relativno blizu dvorane. Ipak, ni to nije
pomoglo da prvi odlazak u halu, koji bi trebalo da potraje 20 minuta, bude u trajanju od 40. Svi su čekali mirno nekih 15 minuta, pošto je policajac zatvorio našu traku. Akademskih 15 minuta. A onda su kao po komandi počeli da negoduju sirenama. Pomislio sam da to nigde ne funkcioniše, ali sam pogrešio. Posle dva-tri minuta smo nastavili ka dvorani.

Hala Sinan Erdem nosi ime turske odbojkaške legende i bivšeg predsednika Olimpijskog komiteta te zemlje. Najmanje je omiljena dvorana Miloša Teodosića. Prvo je 2010. pokraden u polufinalu Svetskog prvenstva u duelu sa domaćom selekcijom. Proverio sam, i dalje postoji trag gaženja linije Kerema Tunčerija u poslednjem napadu. Moguće da je sve samo u mojoj glavi. A onda je Jorgos Printezis 2012. kompletirao preokret za pamćenje i doneo drugu titulu šampiona Evrope Olimpijakosu. Miloš će, uprkos bolovima u peti, pokušati da ovu dvoranu pretvori konačno u neku lepu uspomenu.

Naravno, Istanbul je srećan grad za srpsku košarku, ali dvorana Abdi Ipekči. Ko voli košarku, čuo je milion puta ovo ime i prezime. Da li znate ko je bio Abdi Ipekči? Odogovor na kraju. Uglavnom, Partizan je u toj hali 1992. bio šampion Evrope, Jugoslavija 2001. takođe. U toj hali kao domaćini igraju i Galatasaraj i Efes, dok Sinan Erdem dom praktično niko ne koristi. Vidi se.



Jutros na doručku sreo sam Nikolu Lončara, koji već dugo radi kao komentator na španskoj televiziji. Vratio se sa trčanja. Pošto nam je hotel na obali mora, iskoristio je priliku da trenira u prijatnom ambijentu. Njegova ekipa je brojna, ne bi me začudilo da su poveli i kafe-kuvaricu. Ali, igra Real i to je normalno. To što nam je hotel na obali mora jeste lepo, ali je sa druge strane aerodrom Ataturk. Kad prelazite ulicu, gledate levo, desno, ali i gore. Malo umorniji pilot može da vam promeni frizuru, da ne razmišljamo o nečem gorem. A intervali sletanja aviona na Ataturk mere se sekundama. Kažu da će ovaj nepregledno veliki aerodrom biti zamenjen novim za neke dve godine, jer je Turkish Airlines prevazišao njegove kapacitete.

Inače, kad smo dolazili, sa nama u avionu bio je i arbitar Milivoje Jovčić, koji će suditi utakmice Fajnal-fora. Na aerodromu, u depresivno dugačkom redu za pasošku kontrolu, bio je i ukrajinski arbitar Boris Rižik. On je imao slušalice u ušima i osmeh na licu. Srđan i ja smo zaključili da sigurno sluša Ruslanu. Dodatno se oraspoložio kad je video kolegu. U redu su čekali i (recimo) kadetski reprezentativci Kosova u nečemu.

Dok je kolega Dule na aerodromu kupovao neophodne stvari za naša javljanja iz Istanbula, njegov ranac sa opremom stajao je u jednom ćošku. Ogroman, usamljen i potencijalno sumnjiv. Trajalo je to nekih pola sata. Niko nije prišao.


Inače, Abdi Ipekči je bio turski novinar i borac za ljudska prava. Ubila ga je 1979. godine politička organizacija Sivi vuk. O ovome sam čitao još ranije, a kad sam želeo da osvežim znanje za tekst, nisam uspeo, bar ne na Vikipediji. Ona u Turskoj ne može da se koristi.

Danas su na programu polufinala, u 17.30 Olimpijakos – CSKA i od 20.30 Fenerbahče – Real, uz direktan prenos i specijalna uključenja na SK1.

Pozdrav iz Istanbula!

Komentari (19)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

€€€

Jedva cekam sledeci tekst! Sto neko rece, pravi covek na pravom mestu

Odgovori 5 0

kosta

direktni prenosi su vrh, tu se vidi znanje i umeće, pusti tekstove koji se pišu u hotelskoj sobi i smišljaju fore, a dugački kao da čitaš ,,Politiku,, na dve strane.Prevaziđeno...

0 1

kosta

Meni baš nije bilo smešno.Hrabra i brza Srdjanova reakcija u naletanju prolaznika, a tek redari iza njih.Brr... Odličan prenos.

Odgovori 1 0

* Sva polja su obavezna

Dončić nosi Real, slavila i Fuenlabrada

Dončić nosi Real, slavila i Fuenlabrada

Košarkaši Real Madrida deklasirali su Betis u gostima sa 98:63, u duelu devetog kola španske La lige.

Vatutin: Rodrigez je harizmatičan, Teo je bio povučen

Autor

Vatutin: Rodrigez je harizmatičan, Teo je bio povučen

Predsednik košarkaškog kluba CSKA Andrej Vatutin izjavio je da je španski plejmejker Serhio Rodriges prava zamena za Miloša Teodosića.
Loading...