Izvor: Turkish Airlines EuroLeague
Darko Plavšić 20.05.2017 | 14:39 > 14:46

Teov šut, Fenerova lavina i odbrana na Nikoli Lončaru

Postoje sportisti su određeni da pobeđuju. Koja sila je to odredila, ne znam, ali sam se u ishod uverio mnogo puta. I nema veze što nisu ni najbolji, ni najbrži, ni najskočniji.

Izvor: SK/Darko Plavšić

Oni statistiku čine nelogičnom. Oni menjaju boje na licima protivničkih navijača, a stvaraju bore oko usana svojih fanova, kojima razvlače osmehe i omogućavaju im da veruju u čuda.

Kad Vasilis Spanulis reši neku utakmicu na Fajnal-foru, to više nije ni čudo, to je navika, šablon. CSKA je još jednom bio na korak od finala i to CSKA koji je u međuvremenu osvojio titulu prvaka Evrope. Sada znamo da je taj uspeh usledio zbog odsustva Olimpijakosa. Spanulis je odigrao dobro samo prvih i poslednjih nekoliko minuta na utakmici. Ali, on je taj sportista. Po čijoj karijeri može da se snimi film. I da se ništa ne dodaje, ne kiti. Scenario je već ispisan.

Čovek nikad nije izgubio polufinale Evrolige, a igrao je pet puta. Ipak, Olimpijakos ima igrače koji su tu i kad Spanulis nije na nivou. Da nije bilo pogodaka Macarisa, Agravanisa i Papanikolaua, Bili ne bi ni dobio priliku da bude junak. Srpski trener Aleksandar Trifunović sedeo je pored Srđana i mene tokom prenosa i konstatno pričao kako će Erik Grin morati da pogodi neku trojku uprkos prethodnim promašajima. Kad je ubacio drugu u finišu, samo me je udario po nozi a sa njegove leve strane osmehivao se Panajotis Janakis, bivši trener Olimpijakosa, koji radi kao komentator za grčku televiziju.

Miloš Teodosić

Izvor: Turkish Airlines EuroLeague

Miloš Teodosić

Miloš Teodosić posle meča bio je smiren. On je zaista uradio sve što je mogao. Sa bolovima u peti bio je najbolji igrač svoje ekipe. Njegov poslednji šut bio je potpuno legitiman. Ubacio je pre toga četiri trojke, samo je Džekson uz njega pogađao za tri u CSKA. Šut je bio njegov karakterističan, relativno otvoren, koji pogađa tako često. U situaciji u kojoj je bio potreban GPS kako biste pronašli De Koloa u drugom poluvremenu utakmice u Istanbulu, preuzeo je odgovonost. I promašio. To su uvek specifične situacije. Pre sedam godina, u ovoj istoj dvorani, na taj isti koš od koji se lopta sinoć odbila u reket, Teodosić je pogodio trojku sa 10 metara u lice Horheu Garbahosi. I tad je bio junak. A realno, taj šut i nije bio potpuno legitiman. Ostao je protiv mnogo sporijeg igrača koga je mogao da napadne prodorom, ostavio je Špancima vremena da uzvrate, jeste to Teodosić, ali 10 metara... Međutim, pogodio je i samo se to računa.

Rekao je da je ponosan na sve što je ekipa uradila ove sezone. Realno, nisu igrali dobro kao prošle. I nisu zaslužili da odbrane titulu. Većinu velikih utakmica u dvorani Sinan Erdem Teodosić je izgubio (polufinale Svetskog prvenstva 2010, finale Evrolige 2012 i polufinale Evrolige 2017.). I uvek su bili tesni i srceparajući neuspesi. Prva rečenica posle utakmice bila mu je da će sad igrati i sa reprezentacijom ovde. Ipak, ponovo će predvoditi svoj tim. Vrlo je moguće da se na ovom Fajnal-foru oprašta od Evrolige. Osam puta je bio na završnom turniru, a samo jednom je slavio. Ipak, utisak je da mu je ovoga puta nedostajalo prave podrške.

Žuto-crna lavina odnela je Real. Bura sa tribina nagovestila je brodolom kapetana Lasa, a već u prvom poluvremenu je bilo jasno da je Fener sazreo za titulu.

Tribina koja je bila suprotno od naših komentatorskih mesta je izuzetno strma i podsećala nje na čuveni žuti zid navijača Borusije iz Dortmunda na Vestfalenu.

Oni su diktirali ritam navijanja.

Sama činjenica da Željko Obradović nije menjao ekipu za ovu sezonu jasan je pokazatelj da je prepoznao da su na pravom putu. Sve je sazrelo da Fenerbahče postane prvi turski klub sa titulom šampiona Evrope. Imaju najboljeg i najiskusnijeg trenera, zdravi su u najvažnijem delu sezone, u formi koja zastrašuje protivnike i što je najvažnije, na prethodna dva Fajnal-fora učili su kako se ovakav turnir osvaja. Sada znaju.

Zapravo, samo jedan turski igrač je osvojio Evroligu do sada. Da li znate ko je to? Odgovor na kraju teksta.

Juče je u Turskoj bio praznik, dan kad se slavi Mustafa Kemal Ataturk, otac moderne Turske. Ogroman je broj institucija koje nose njegovo ime. Juče su svuda na ulici bile istaknute turske zastave, a na televizijama je u uglu ekrana bila Ataturkova slika.

Izvor: SK/Darko Plavšić

 Danas je bila konferencija za novinare kojoj su prisustvovali treneri finalista, kao i Epe Judo i Jorgos Printezis. Sve vreme je bilo očigledno veliko poštovanje koje gaje jedni prema drugima. Na kraju je Željko Obradović samoinicijativno apelovao na navijače Fenera da budu gostoljubivi prema gostima iz Grčke. Prethodnih dana je bilo sukoba po gradu. Upitan je Obradović kako se oseća 25 godina po osvajanju svoje prve Evrolige u Istanbulu sa Partizanom. Samo je pokazao na proređenu kosu, ali konstatovao da su energija i ushićenost uoči novog finala i dalje prisutni.

Subota je rezervisana i za utakmicu medija. Stomak, steznik, sporost - tri "S" koja obeležavaju ovakve duele. Ovoga puta ispunio sam sve kolone. Kolega Grk sa kojim sam često igrao na velikim takmičenjima u jednoj kontri mi je bacio loptu u prostor za lagano polaganje. Pošto je ona otišla u aut, ostao je u čudu.

Samo sam mu pokazao na kineske flastere na levom kolenu. Sve mu je bilo jasno. Čuvao sam Nikolu Lončara, po principu "neće valjda". Srećom, nije previše šutirao. Zato nas je njegova koleginica Amaja Valdemoro, proslavljena španska košarkašica uništila. Nije nam pomogao ni Nikola Vujčić, koji je u jednom trenutku zatražio da njegovo zakucavanje na ovoj utakmici vredi četiri poena. Kakva se ekipa skupila, mogli su da stave da vredi i 10 poena. Pošto sam
promašio sve što sam šutnuo, proigrao sam pasom iz kornera Mihalisa Kakjuzisa za lake poene. Bio je iznenađen, pohvalio me. Htedoh da ga podsetim na intervju koji smo radili u Granadi 2007. uoči utakmice Srbije i Grčke. Tada je bio veoma potresen jer je veliki deo mesta u kome je rođen izgoreo u požaru. Ko bi rekao da je prošlo 10 godina, nije ni čudo što je koleno otkazalo poslušnost. Srećom, naš trener Matjaž Smodiš se nije mnogo ljutio posle utakmice. Izgleda da je procenio smo dali 120 odsto mogućnosti i ostavili srce na terenu.

Odgovor na pitanje iz teksta je Ibrahim Kutlaj. On je 2002. osvojio Evroligu pobedivši u finalu Kinder i to u Bolonji. Kutlaj je postigao 22 poena, Bodiroga 21, a tim je vodio Željko Obradović. Na drugoj strani bili su Etore Mesina, Emanuel Đinobili, Rašard Grifit i Antoan Rigodo.

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Mika

Uvek sjajni tekstovi

Odgovori 23 2

Matej Donevski

Zavrsite brze, pa vracajte se za NBA.

Odgovori 17 10

stefan10

čitav meč je lutao, 3 lične imao, skoro pa čitavu 3/4 presjedio na klupi i ušao na 5/6 min do kraja i onda ona 2/3 prodora i luda trojka, onaj njegov šut sa zadrškom. genijalac tekst fenomenalan kao i uvijek

Odgovori 23 4

* Sva polja su obavezna

Kalinić se vraća posle četiri meseca

Kalinić se vraća posle četiri meseca

Košarkaš Fenerbahčea Nikola Kalinić trebalo bi da se vrati na teren u duelu sa Žalgirisom u okviru 12. kola Evrolige, prenose turski mediji.

Dragić: Kokoškov će vrlo brzo preuzeti neki NBA tim

Dragić: Kokoškov će vrlo brzo preuzeti neki NBA tim

Slovenački reprezentativac i plejmejker Majamija Goran Dragić u rusku "Izvestiju" rekao je da će Igor Kokoškov vrlo brzo postati prvi trener nekog NBA tima.
Loading...