Izvor: Streeter Lecka/Getty Images
Darko Plavšić 01.06.2017 | 18:00

Miličić za SK: Mislili su da sam malo ćaknut

Njemu je pošlo za rukom da bude prvi srpski košarkaš koji je osvojio šampionski prsten u NBA ligi. I učinio je to u svojoj prvoj sezoni, u dresu Detroit Pistonsa, koji su ga manje od godinu dana ranije izabrali kao drugog pika na najjačem draftu u istoriji.

Darko Miličić

Izvor: Tom Pidgeon/Getty Images

Iako u tom šampionskom timu nije imao ni izbliza onakvu ulogu kakvu je želeo, Darko Miličić može da kaže da kaže da je ostvario ono što su od srpskih košarkaša potom uspeli još samo Predrag Stojaković i Ognjen Kuzmić. U intervjuu za Sport klub, Miličić se prisetio te svoje prve sezone, priznao je da bi neke stvari sada, desetak godina kasnije, drugačije uradio, a takođe je otkrio zanimljive detalje iz tog perioda.

Pistonsi su te 2004. godine do trofeja Lerija O’Brajena došli pobedivši Los Anđeles Lejkerse 4-1 u velikom finalu. Za tim iz grada automobila to je bio treći šampionski prsten, a prethodni su osvojeni 1989. i 1990. godine. Miličić otkriva da iz te sezone nosi nezaboravne utiske.

Sigurno je to nezaboravno iskustvo, s obzirom na to kada vratiš film koliko je naših velikih igrača igralo tamo, a koji do tog dana kada sam ja bio deo te šampionske ekipe nisu imali taj prsten. Kao Divac, Peđa Stojaković, Danilović, Sale Đorđević, svi naši veliki igrači, koji nisu tad imali priliku da igraju ni u finalu, a posebno ne i osvoje taj prsten. Imao sam tu privilegiju, s jedne strane, s druge ne baš preteranu privilegiju s obzirom na to da nisam provodio previše vremena u igri. Ali, opet, sigurno je privilegija kada pogledaš koliko igrača bi imalo želju da učestvuje u tom finalu, a potom i osvoji titulu“.

U pomenutom finalu, Pistonsi nisu imali ulogu favorita, već je ona pripala Lejkersima, za koje su, između ostalih, igrali Karl Meloun, Geri Pejton, Kobi Brajant i Šekil O’Nil. Viđena je čvrsta košarka i dobra odbrana koje su donele Detroitu za sada poslednju titulu.

Detroit Pistons

Izvor: Elsa/Getty Images

Moje mišljenje i dan danas je da smo mi isključivo iskoristili njihov međusobni sukob koji je tada bio i primetan, iako nismo deo njihove svlačionice, nismo deo njihove ekipe. Primetno je i sa naše klupe bilo da kod njih vlada sukob, a on je, kako sam ja posle mogao da saznam, bio između Kobija i Šeka, kao i Pejtona i Melouna. Sukob je bio toliko intenzivan i jak da oni nisu jedan drugome hteli da pomognu u borbi za titulu – da onaj drugi ne bi dobio titulu.

Pričam isključivo o Pejtonu i Melounu jer njih dvojica nisu imali tu titulu i hvatali su taj ‚zadnji voz‘. Sukob je bio takav da Pejton nije hteo da pomogne Melounu da osvoji titulu, a Meloun nije hteo da pomogne Pejtonu. Oko čega su se njih dvojica ‚zakrvili‘, to Bog dragi zna. Verujem da smo mi u tom trenutku najbolje iskoristili taj njihov sukob i uspeli da osvojimo titulu. Svi su očekivali da će Lejkersi lagano da se prošetaju do titule, međutim, u toj seriji se nešto desilo, šta tačno, ne znamo, ali mi smo to iskoristili i na kraju trijumfovali“.

Sa nepunih 19 godina, Miličić je bio najmlađi učesnik tog velikog finala. Na pitanje kako se slagao sa saigračima u svojoj prvoj sezoni, proslavljeni srpski košarkaš je rekao:

Imao sam korektan odnos sa svima u klubu, što se tiče igrača, a celog života me progoni taj sukob sa upravama. Bio sam klinac, smatrao sam da sam ja taj koji je u pravu, da svi ostali greše. Mnogi su mi pomagali u tom smislu, savetovali su me, međutim, izgleda nisu uspeli da mi dopru do mozga, imao sam svoju logiku, koja tada nije bila ispravna. Sa svima sam imao dobar odnos, i na treningu, kada smo putovali i na samim utakmicama. Mnogo puta su me savetovali kad god sam dobijao vreme na kraju, kada je utakmica rešena, da iskoristim to jer su videli kod mene taj bes i nezadovoljstvo. ‚Iskoristi to, doći će tvoje vreme‘l, govorili su mi. Na treningu su u večini slučajeva bili zadovoljni mojim zalaganjem – ’Sve je super, treniraj, doći će tvojih pet minuta‘. 

Izvor: Sport klub

Svi su me savetovali, bili su baš korektni prema meni, a i ja sam prema njima“, otkriva Miličić i dodaje, „Voleo sam da čujem njihove savete, znao sam da su veliki igrači, da su prošli mnogo pre nego što sam ja došao. Mislio sam da je to to, ali mi moj ego nije dozvoljavao da prihvatim to u potpunosti. Uvek mi je u glavi bilo: ‚Ma, kakvi, šta oni pričaju, ja sam majkan‘. Ali, nije baš sve tako kako sam ja mislio. Ti momci su bili neverovatni te godine, mislim da mogu da ih nabrojim sad sve. Preko Čonsija, Tejšona, Hamiltona, oba Valasa, Kembela, iskusnog centra, kao otac mi se obraćao, kao crni otac jer sam ja belac, Hanter… Sve su to iskusni igrači bili, koji su iskusni, zreli ljudi, sa kojima si mogao da porazgovaraš. Jedino što je loša okolnost po mene je bilo to što sam ušao u veteransku ekipu koja je hvatala ‚zadnji voz‘ za titulu, a ja nisam imao prostora za igru nikako. S obzirom na to kroz šta prolaze rukiji tamo u startu, ja nisam ništa prošao“.

Za razliku od nekih rukija, kojima starije kolege daju određene zadatke da bi im jasno stavili do znanja da su tek stigli u NBA ligu, Miličića iskusniji saigrači nisu na taj način ’maltretirali’.

Ne znam iz kog razloga, ali jesam bio malo otvoreniji kad sam došao. Svi su oni mislili da sam malo ćaknut, sada koliko tačno... Ili su mislili da nema potrebe za takvim iživljavanjem. Svi smo mi ljudi kojima nije teško da ponesu svoje patike ili nešto drugo. Sigurno je u neiskusnim ekipama, mlađim ekipama, u kojima imaš onih što glume mangupe, kao geto i te varijante, bilo toga. U smislu iživljavanja: ’Ja sam pet godina u NBA, ti si ruki, hajde nosi mi patike’. To je tradicija koju ne ’furaju’ iskusnije ekipe, na mom primeru vidim, bar se ja sećam da nikome ništa nisam nosao. Znam da su napucavali loptu na tribine, pa idi po nju. Mislim, ne bih ja ni otišao. Ali, opet, nisam dolazio u iskušenja“.

Darko Miličić

Izvor: Getty Images/Jed Jacobsohn

Zbog preloma šake u finalu, Miličić je umesto na proslavi titule završio u operacionoj sali i priznao je da mu tada to nije ni toliko značilo.

Nisam bio deo proslave, polomio sam šaku na pet mesta i bio sam u bolnici na operaciji. Propustio sam proslavu titule. Nije mi teško palo, bilo mi je teško kad sam počeo da razmišljam da ide leto, da idem kući, ide reprezentacija... Cele sezone nisam igrao, pustio me je dva minuta u finalu i ja sam polomio šaku. Celo leto sam faktički bacio u zaborav, zato što sam ga proveo sa šrafovima u rukama, u gipsu. Nisam tu titulu u tom trenutku nešto nisam shvatao kao nešto, kao da nisam bio deo toga. Bio sam deo, ali sam sebe isključio iz svega toga. Taj moj revolt je bio toliko velik da sam se isključio. Barem svog sina učim da ne može da se ponaša tako – ako si deo ekipe, ti si deo 12 igrača, igrao dva ili tri minuta, ti si nešto doprineo. Zamenio si najboljeg igrača, da se odmori, uradio si nešto, imao si neki skok, blokadu, pomaganje. Ali, moj mentalitet tada je bio – ma kakvi…“.

Ipak, uprkos tome što nije prisustvovao proslavi, Miličićevi saigrači su se na zanimljiv način postarali da se zna i njegov doprinos.


Saigrači i ja smo imali neverovatan odnos, a mnogi su tada pričali ako sam ja bio drugi pik na draftu, a svi ostali ubijaju. Karmelo Entoni je bio treći pik i sve je išlo do toga da su oni stali uz mene i sa bine su vikali: ’Kakav Karmelo, kakav Karmelo’. To sam čuo od više ljudi, a to su uradili da bi meni poslali podršku jer sam bio u bolnicu. Oni su takvog igrača isprozivali zbog mene, koji sam te godine ušao pet-deset minuta. Kad neko pogreši slučajno – njega ubaci, hajde izađi napolje“. 

Detroit Pistons

Izvor: Tom Pidgeon/Getty Images

Pored šampionskog prstena, svakom od igrača Pistonsa pripao je i pojas, koje im je poklonio jedan od junaka titule Rašid Valas. Miličić je otkrio svoje mišljenje o njemu, ali je dodao i da je svako u tadašnjim Pistonsima imao svoju ulogu.

Svima je pored prstena poklonio zlatni pojas, kakav dobijaju bokseri. On je pomalo blentav, neverovatan je igrač, ali ne znam ni kako bih ga opisao. U mnogo situacija kad je trebalo, on je bio tu, takav je igrač bio. Ali, u nekim situacijama je za svoje godine nezrelo postupao. Opet, ta ekipa je bila specifična po tome što su svi imali doprinos. U onome u čemu su najbolji, to su radili, to je najbitnije. Nismo imali zvezdu, na jednoj utakmici Rašid ‚razvali‘, na drugoj Čansi, neku Tejšon Prins, onda Rip Hamilton ‚uleti‘, onda imamo varijante sa klupe – Mehmet Okur uđe, Lindzi Hamilton. Ekipa je bila toliko povezana međusobno, igrači su se poštovali, prepoznali su jedan drugoga, znali su kome šta smeta, niko nikoga nije forsirao, bukvalno je bilo situacija da se Rašidu ne trenira, sedne ispod koša i nikoga ne dira jer mu nije dan. Svi znaju da je sutra utakmica i on tada ‚razvali‘. Nije bilo predrasuda“.

Za titulu koju su Pistonsi osvojili nekadašnji reprezentativac Srbije kaže da je ona došla kao pravi poklon.

Bio je to dar od Boga, tokom cele sezone odricanja i tolike sloge međusobne, ta titula je došla kao poklon. Na neki način zasluženo, na neki način ne jer su oni bili bolja ekipa, došlo je do te svađe, koja je na kraju bila nama od pomoći i osvojili smo titulu“.

Na pitanje da prokomentariše činjenicu da se u Sjedinjenim Državama drugačije gledaju oni košarkaši koji imaju prsten i oni koji ga nemaju, a vrhunski su igrači, Miličić je rekao:

Detroit Pistons

Izvor: Getty Images/Jed Jacobsohn

Ipak sam ja čovek sa ovih prostora, neke njihove stvari ne mogu da shvatim u potpunosti. Znači kod njih mnogo, bez obzira na to kakva je tvoja sama karijera, to je nebitno. Ako imaš prosečnu karijeru, ali si konstantno u ekipama koje osvajaju titule ili imaš titule, tebe više pominju u pozitivnom kontekstu nego neke ‚Ol star‘ igrače. Kod njih je to tako, posebno kod velikih igrača, ako nema titulu, kao da ništa nije uradio u karijeri. Kod njih samih je pritisak da se nađu u ekipi koja ide na titulu, pa novac i slava idu u drugi plan, više se gleda koja ekipa ima stvarno ambicije za titulu, koja može da osvoji titulu. To je veoma bitno“.

Svi igrači koji osvoje titulu dobijaju na po nedelju dana trofej Lerija O’Brajana da ga nose gde god hoće, a Miličić je za kraj na zanimljiv način prokomentarisao šta bi se desilo da je on iskoristio tu priliku.

Ne znam za njih, ja nisam uzeo pehar, verujem da oni jesu jer su u svojoj zemlji, sve im je dostupno. Da sam ga ja odneo, ne bi ga više videli (smeh). Svi su imali želju da odnesu u svoj grad ili selo, da sam ga ja doneo ovamo, procedura bi bila veća, nisam ni razmišljao o tome, da su druge okolnosti možda i bih“, rekao je Darko Miličić u intervjuu za Sport klub.

Ovogodišnje veliko finale NBA lige između Golden Stejt Voriorsa i Klivlend Kavalirsa počinje u tri časa posle ponoći, a sve utakmice moći ćete da pratite u direktnim prenosima na Sport klubu.

Komentari (23)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Pera

Za necoveka odgovor.Nisam mislio bukvalno da je vukao hemofarm.Ali dečko je sa 17 već bio dominantan fizički da mu već tad niko ništa nije mogao.E sad što nije imao brojke mlad je bio a i nemože glavni igrač da bude u 17 u ekipi.Ali da nije zbog love sa 17 otišao vrlo brzo bi on bio glavni igrač.Takve fizikalije su retke a pritom je miličić imao i solidnu tehniku .Strašan potencijal je on bio.Za mene lično jedino od naših je veći bio Aleksandrov.

Odgovori 2 0

valdy

+ na sve to levoruk.

1 0

valdy

Slobodno napišite i gde je taj prsten završio.Čisto da ljudi znaju kolika je ovo ljudina...

Odgovori 6 0

* Sva polja su obavezna

Grifin: Nešto se kuva sa Lebronom; LBJ: O čemu govoriš?

Autor

Grifin: Nešto se kuva sa Lebronom; LBJ: O čemu govoriš?

Još godinu dana ostalo je do isteka ugovora Lebrona Džejmsa sa Kavalirsima, a malo ko može da odoli da ne spekuliše – ostaje li Kralj ili ide, i gde ide?

Bogavac za SK o Miličiću, EP 2003, Srbiji...

Bogavac za SK o Miličiću, EP 2003, Srbiji...

Selektor je generacije U18 koja je nedavno izorila opstanak u elitnom društvu i asistent Vensanu Koleu u Strazburu. Koleu koji je trenutno zaokupljen pripremama reprezentacije Francuske, pa je pripema tima u rukama Nebojše Bogavca.
Loading...