Izvor: Tom Pennington, Getty Images
Darko Plavšić 03.07.2017 | 15:17

Otkaz Jokića: Dve sezone Denvera deli 190 dana pauze

U ovoj vesti

Denver Nuggets

Nikola Jokić neće igrati za reprezentaciju Srbije na predstojećem Evropskom prvenstvu. To je racionalna odluka čoveka koji zarađuje za život igrajući košarku i onih koji zarađuju za život od njegovog igranja košarke.

Nikola Jokić

Izvor: Pascal Le Segretain, Getty Images

Pred Jokićem je treća godina ruki ugovora u kojoj će zaraditi 1,4 miliona dolara. Verovatno ste se i vi, kao i ja, krstili ovih dana čitajući koji su sve igrači u NBA ligi potpisali ugovore na 15 i više miliona po sezoni. Jokića očekuje i više od toga ukoliko bude bar nešto bolji u odnosu na prošlu sezonu. A nema razloga da ne bude. Dakle, još ova sezona da protekne prema očekivanjima i momak iz Sombora će naplatiti svoj talenat onoliko koliko zaista vredi. Da bi se izbegla bilo kakva vrsta slučajnosti, srpski centar je odlučio da ovog leta pojača treninge fizičke snage i unapredi svoje telo za NBA napore. Država Kolorado poznata je po tragačima za zlatom, a Denver Nagetsi naleteli su na jedinstven grumen i sada žele da ga najfinije obrade. I malo je onih koji imaju dilemu oko toga da će to biti poseban komad košarkaškog nakita. I sigurno je da će se naporan rad isplatiti, pa ćemo u sledećoj sezoni gledati mišićavijeg Jokića, spremijeg za duele sa atletski zastrašujućom konkurencijom Zapadne konferencije.

U Nagetsima su tokom prošle sezone shvatili šta poseduju u ekipi i sve drugo je postalo manje važno. Nurkića su poslali u Portland, Farid, Galinari, Čendler i ostali iz Denverove bliske prošlosti pali su u drugi plan. Scena je pre svega Jokićeva, pa zatim Marejova, Herisova... Sad je stigao i Milsap na poziciji krilnog centra da donese mnogo veteranske rutine. Dakle, u Denveru je sve spremno za veliki šou, a Jokiću je namenjena glavna uloga. Prošle sezone je imao spektakularnih mečeva, ali je bilo perioda kad bi ga trener Majk Meloun u trećoj utakmici u četiri dana duže ostavljao na klupi jer Nikola ne bi mogao da isprati naporan ritam. Jednostavno, nije bio u stanju da svake večeri bude najbolji igrač ekipe, a to se od njega očekuje. Sa tim u vezi i dogodila se prepuruka Denvera da Jokić propusti Evropsko prvenstvo ovog leta.

Izvor: You Tube

Ali...

Ljubav nema baš mnogo veze sa racionalnošću. Odete na modnu reviju, pa u povratku kući svratite do prodavnice i zaljubite se u kasirku, date otkaz na poslu i odete autostopom na put oko sveta, budete centarfor na prvom fudbalskom treningu, ali se povredi golman, stanete među stative i ostanete tu ceo život... Ništa od toga nije logično, ali volite to da radite i svejedno vam je. Tako je i sa reprezetacijom. Nema tu ničeg materijalnog ni opipljivog. Čista emocija. Kao suze Nikole Jokića po povratku iz Rija kad je dobio šansu da se sa medaljom oko vrata pokloni sugrađanima u Somboru. Nije isključeno da mu se tako nešto nekad dogodi i u Americi ako osvoji NBA, ali tamo neće poznavati svakoga u publici kao u rodnom gradu. To neće biti oni ljudi kojima bi se javljao na putu do prodavnice u periodu kad je pio Koka-kolu. Perioda kad je košarka za njega bila samo igra a ne posao. Ipak, Jokić nije prvi vojnik koji će biti žrtvovan u sportskom ratu novca i emocija. Situacija je takva da bi se osporavanje Jokićevog letnjeg plana moglo protumačiti i kao čeprkanje po njegovom novčaniku.

Ipak...

Denver je prethodnu sezonu završio 12. aprila, a narednu će započeti najranije 20. oktobra. Pauza traje 190 dana. Više od pola godine. Reprezentacija bi oduzela dva meseca. Deluje da ima vremena za sve. Jokić je period pre onog kotrljanja traktorske gume na teži način iskoristio sa svojim saradnicima za pripreme - naroda za otkaz reprezetaciji. Pripreme su odrađene temeljno, ali to ne znači da je srpskim navijačima sada lakše jer se dogodilo nešto očekivano. Isto tako ne znači da je sad Nikola Jokić državni neprijatelj, jer samo nekoliko bitnih reprezentativaca Srbije i Jugoslavije nisu neopravdano otkazivala učešće u reprezentaciji bar jednom u poslednjih 25 godina: Miloš Teodosić, Nemanja Bjelica, Stefan Marković i Bogdan Bogdanović. Neko će reći da se Marković prerano povukao iz reprezentacije. Možda i jeste.

Da se razumemo, moj stav je da su samo povreda (kod mlađih igrača) i izrazito naporne klupske sezone i premor (kod starijih igrača) dovoljno jak razlog da se ne igra za reprezentaciju, a pokušaću da objasnim i zašto. Pre više od tri meseca povredio sam koleno i od tada nisam igrao basket sa prijateljima. Ne znam ni kad ću. Jedan od dužih perioda u mom životu. Gledam kako se u grupi dogovaraju kad će da igraju, a ja ne mogu. Basket igram rekreativno i besplatno, plaćen sam tačno onoliko koliko moj talenat vredi na košarkaškom tržištu. To što mi igramo nema dodirnih tačaka sa ozbiljnom košarkom, iako bismo voleli da mislimo da je tako.

Ali, ima veze sa ljubavlju prema igri i nema nijednog među nama koji ne bi voleo da je dovoljno talentovan da bude u konkurenciji za reprezentativni dres. Ja bih se uvek menjao sa nekim od reprezentativaca Srbije, a niko od njih ne bi sa mnom. Talenat i znanje koje poseduju ih je učinio materijalno bogatim ljudima i reprezentativcima. Zašto bi se odvajalo jedno od drugog?! Legende srpske košarke su u prošlosti bile vrlo maštovite kad bi objašnjavale zašto ne dolaze u reprezentaciju: svadba, vozački ispit, pripreme za sedenje na klupi u NBA... Za mene je to isto kao da su rekli da im je asteroid upao u bazen u dvorištu pa su i dalje u šoku ili ih je udarila struja iz džojstika dok su igrali NBA live pa su izgubili osećaj za šut. Imaš priliku da igraš za reprezentaciju, i to instituciju poput srpske, i nećeš?! Ne razumem. 

Miloš Teodosić, Nenad Krstić i Stefan Marković

Izvor: Christof Koepsel/Bongarts/Getty Images

Miloš Teodosić, Nenad Krstić i Stefan Marković

Sada sezone jesu duže ali i podrazumevaju mnogo više utakmica a mnogo manje treninga. I da se ne lažemo, bar 70 odsto košarkaških mečeva tokom sezone i u NBA i u Evropi nisu toliko bitne i intenzivne. Zna se da je bitno odigrati kako treba u aprilu, maju i junu. Ostalo se brzo arhivira. Kalendar je takav da više nema vremena za one teške reprezentativne pripreme kao nekad, kad igrači odu na planinu pa i zaboravimo na njih do prvih pripremnih utakmica.

Sada se reprezentacija okuplja 20. jula, a prvenstvo počinje 40 dana kasnije. Teško da je iko imao težu sezonu od Bogdana Bogdanovića i Nikole Kalinića. U svim takmičenjima su stigli do kraja i imali veliku minutažu u ekipi. A opet, sezonu su završili 16. juna, više od mesec dana od reprezentativnog okupljanja. Čak i oni će imati vremena da odmore. I zaslužili su. A odmaraće od najlepšeg posla na svetu. Ljudi koji se bave "običnim" poslovima odu dve nedelje na odmor, ako imaju za more, i onda opet na posao. Kako sada zvuči onih 190 dana?!

Za NBA ligu i tamošnje klubove i ljubitelje košarke, Evropsko prvenstvo je drugorazredno takmičenje. Nešto bolji status ima Svetsko prvenstvo, a Olimpijske igre se najbolje kotiraju. Međutim, ovde je drugačiji sistem vrednosti. Ništa ne može da zameni uspomene koje nam je omogućila košarkaška reprezentacija. Oduvek su igrači težili odlasku u NBA, ali finansijska moć lige je sada toliko velika da je mnogo toga ostalog obesmišljeno. A u moderno doba se dešava da Dragan Bender sa 17 godina ne igra za juniorsku reprezentaciju Hrvatske zbog sponzorskog ugovora. Košarka postaje posao već u tinejdžerskim danima. NBA klubovi daju mnogo novca i u skladu sa tim imaju određene zahteve. Ipak, ne mogu da zabrane košarkašu da igra za reprezentaciju.

BIG Pau Gasol

Izvor: Elsa, Getty Images

Pau Gasol ima 37 godina i jedva čeka da počne naredni Eurobasket da ponovo dominira pod koševima. Od 2001. kad je debitovao za seniorsku reprezentaciju, propustio je Eurobasket 2005, Mundobasket 2010. i Eurobasket 2013. godine. U Srbiji nije igrao zbog povrede stopala, u Turskoj jer su mu lekari preporučili odmor, a u Sloveniji jer je želeo da sanira sitne povrede i potpuno spreman uđe u novu sezonu. Srpski ljubitelji košarke vole da se pozovu na Gasolov patriotizam (koji je pritom Katalonac), ali činjenica je da je i on imao leta koja je mogao da provede sa reprezentacijom, a nije. Ipak, to se dogodilo kad je imao 30, odnosno 33 godine, a ne na početku reprezentativne karijere. Te 2005. smo se svakodnevno družili u Novom Sadu jer je došao da bude konsultant španske televizije, ali i da bude uz ekipu. Sumnjam da je honorar od televizije bio glavni motiv za prisustvo u Srbiji.

Odluka Nikole Jokića je i posledica tendencija u svetskoj košarci, u kojima reprezentativna takmičenja nemaju dovoljno veliku težinu. U Srbiji je reprezentativno zlato veće od bilo čega drugog, ali to ne mora da bude prioritet svakog igrača. Problem je što lični uspeh sve češće podrazumeva obilaznicu oko plavog dresa, a nema posebnog razloga da bude tako. Primeri Bogdana Bogdanovića i Miloša Teodosića to najbolje pokazuju. Očekuju ih jaki NBA ugovori, osvojili su sve važno u klupskoj Evropi, a opet su igrali za reprezentaciju. Pitanje ličnih prioriteta. Aktuelna selekcija Srbije ima sedmoricu, osmoricu igrača koji funkcionišu kao porodica i zajedno sa selektorom Đorđevićem uspeli su da podignu nacionalni tim. Ipak, otkazi Marjanovića prošlog i Jokića ovog leta, pa i učešće Dangubića i Milutinova na Letnjoj ligi svakako umanjuju značaj svega urađenog na prethodnih nekoliko takmičenja. To znači da su mladi košarkaši siti reprezentacije, a nisu još ni zagrizli zlatnu medalju. I legitimno je postaviti pitanje kakav će biti odnos igrača koji su uvek u reprezentaciji sa onima koji ne dolaze a nisu povređeni.

Stojaković, Divac, Đorđević, Bodiroga... Svi su ponekad propuštali reprezentativne akcije, a i dalje su legende srpske košarke. Nikola Jokić će nastaviti taj niz, i kao legenda i kao neko ko je, eto, otkazao. Igraće na nekim narednim prvenstvima, osvojiće i medalju, možda postati i lider ekipe. Gledaćemo i Denver od četiri ujutro i navijaćemo za njega. I nesvesno ćemo zavoleti Gerija Herisa i Džamala Mareja kao Bobija Džeksona i Majka Bibija nekad.

Ipak, trenutno je naredni Eurobasket najvažniji, a sledeće veliko takmičenje je tek za dve godine. Da li je možda sad baš poslednja prilika da Srbija predvođena Teodosićem ponovo postane šampion Evrope? Da li će ova generacija imati novu šansu kad više on ne bude glavni nego neko drugi?

Zašto Nikola Jokić misli da će dva meseca sa reprezentacijom upropastiti tri ili četiri meseca individualnog rada i pripreme za novu sezonu? Pa na Evropskom prvenstvu se igra košarka, a ne Moravac, a u protivničkim reketima su neka respektabilna imena. Treba pobediti tu braću Gasol. Možda neki drugi put.

Komentari (126)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Blaž Slišković

Koji kliše od teksta. Prvo, novinar da raščisti sa sobom da li će Jokić da odmara u tih 190 dana, ili će trenirati jače nego ikad, kako bi spreman dočekao prekretničku sezonu u karijeri. I drugo, naravno, novinar smatra da Jokić treba da ide glavom kroz zid i zaigra emotivno na Eurobasketu poput momka koji se "po povratku sa modne revije zaljubio u kasirku, ujutro dao otkaz na poslu i otišao na putovanje širom svijeta." Znate li nekoga ko je to uradio? Ni ja.

Odgovori 14 65

Djordje

gresis prijateljum ako mislis da su Bogdanovic i Kalinic imali teze sezone nego Jokic, evropska kosarka je limunada u odnosu na NBA zbog mnog, mnogo stvari, i pametno je uradio i ako je, nadao sam se da nece da ispadne glup i nije ispao, napred Nikola

Odgovori 6 58

Pera

Mala cica, nikad vise ga ne treba zvati da igra za reprezentaciju.

Odgovori 30 33

* Sva polja su obavezna

Sale: Silazak s postolja neprimeren i nepotreban potez

Autor

Sale: Silazak s postolja neprimeren i nepotreban potez

Selektor reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević u intervjuu za index.hr kaže da je ludačka vera Orlovima donela srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u Istanbulu.

Rendolf: Igor jedan od najboljih, pretili mi smrću

Rendolf: Igor jedan od najboljih, pretili mi smrću

Reprezentativac Slovenije i košarkaš Real Madrida Entoni Rendolf na debitantskom takmičenju u nacionalnom dresu osvojio je zlatnu medalju na Evropskom šampionatu.
Loading...