Getty Images/Stuart Franklin

Dragan Čiča

01.12.2018 | 08:17

Avanti Stella Rossa!

Novinarski posao i te kako ume da bude stresan i naporan ali ponekad nosi određene beneficije. Tu pre svega mislim na putovanja i prisustvo značajnim, u mom slučaju sportskim, događajima. Kada voliš fudbal, najveća privilegija je gledati uživo meč Lige šampiona.

Dragan Čiča

„Šta da radim sada, kad sam ispunio sve svoje želje?“ Pitao me jedan prijatelj odmah posle utakmice u Salcburgu koju smo zajedno gledali, aludirajući na plasman Crvene zvezde u Ligu šampiona!

„Pazi šta želiš, možda ti se ostvari“, pokušavam da budem duhovit citirajući staru kinesku poslovicu. Da je zaista tako uverio sam se tri meseca kasnije.

Sa istim prijateljem sam gledao uživo obe utakmice Crvene zvezde u Ligi šampiona u Beogradu. Bilo je zaista spektakularno i veličanstveno! Nisam imao ambiciju da idem na neko gostovanje, čak ni profesionalno, ali onda sam bio nagrađen! Bar sam ja to tako doživeo. Valjda ima istine u čuvenoj „Dobro čini i dobrom se nadaj“.

„Smeši ti se put u Napulj“, pisalo je u poruci koju sam dobio polovinom novembra. Iznenađenje sa elementima šoka! Poput golovi Milana Pavkova Liverpulu! Nisam morao da pitam za detalje, odmah sam znao o čemu se radi, ali sam osećaj sreće i euforiju morao da potisnem u sebi, dok ne dobijem zvaničnu potvrdu. I to se desilo uskoro. Kao novinar Sport kluba bio sam specijalni gost UEFA na utakmici Lige šampiona Napoli – Crvena zvezda, a biti njihov gost donosi brojne povlastice i olakšice.

Dragan Čiča


Za Napulj sam krenuo u jutarnjim časovima na dan utakmice. U avionu je bilo oko dve stotine putnika, od običnih nenametljivih simpatizera do viđenijih navijača, od prijatelja kluba do uglednih zvanica. Koliko god se statusno razlikovali, imaju nešto zajedničko. To je ljubav prema Crvenoj zvezdi. Na putu za jug Italije sedeo sam u društvu roditelja Miloša Degeneka, Dušana i Nede. Divni ljudi! Povučeni, skromni, deluju pomalo uplašeno. Život je prema njima bio surov, ali bar sada imaju razloga da budu ispunjeni i srećni. Bez namere da im podilazim, jer zaista to mislim, kažem da je Miloš igrač velikog srca. Prija im da to čuju.

Razgovarao sam i sa dvojicom momaka koji su krenuli da budu deo velike grupe od preko tri hiljade navijača koji su organizovano išli na utakmicu. Tog dana pristalice crveno belih su na razne načine i sa više strana stizali u glavni grad pokrajine Kampanja. Njih dvojica su gotovo svaki meč Crvene zvezde u Beogradu na severnoj tribini, a prilično su redovni i na gostovanjima. Ovo im nije prvi odlazak u Italiju. Uzbuđeni su i srećni jer će konačno moći da bodre svoj klub na strani ove sezone u Ligi šampiona. To nije bio slučaj u Parizu i Liverpulu.

Dragan Čiča


Kada sam krenuo iz Beograda padao je sneg. U Napulju je bilo lepo i sunčano vreme, doduše malo je vetar kvario utisak. U tom trenutku nisam imao vremena za šetnju i upoznavanjem sa trećim po veličini gradom u Italiji. Za razliku od ostalih iz grupe sa kojom sam doputovao, to sam morao da ostavim za kasnije. Posle prijavljivanja u hotelu prvi zadatak mi je bio da podignem karte, ili bolje reći pozivnice, u kancelariji UEFA koja se nalazi na stadionu „San Paolo“. Stadion nije blizu hotela. Od ideje da idem taksijem sam brzo odustao jer bih za vožnju do stadiona i nazad potrošio gotovo kompletnu dnevnicu, a valjalo bi ipak i nešto pojesti. Za razliku od većine lokalnog stanovništva zaposleni u hotelu govore engleski. Ljubazna recepcionarka mi je predložila metro. Za manje od sat vremena ponovo sam bio u hotelu sa kartama za utakmicu u ruci.

Prvi susret sa stadionom „San Paolo“ bio je prilično razočaravajući. Drugačije sam zamišljao zdanje na kojem je nekada igrao Maradona, jedan od najboljih fudbalera u istoriji koji i danas u gradu ima status božanstva. Stadion sa spoljašnje strane izgleda prilično ruinirano. Crvena zvezda se zbog sličnih poteškoća suočavala sa ozbiljnim pritiskom, pa me čudi da se takve stvari ovde tolerišu. Ipak, infrastruktura je već godinama veliki problem italijanskog fudbala jer samo Juventus ima novi stadion.

Dragan Čiča


„Videti Napulj i umreti“ navodno je rekao čuveni Gete. Ne znam da li bi to rekao da može danas da vidi grad na obali Tirenskog mora. Moj prvi utisak je bio da je grad zapušten i prljav. Naravno, posle određenog vremena provedenog na ulicama slika se menja, ali konstatacija ostaje. Ukratko, Napulj je grad bogate istorije sa izuzetnim geografskim i istorijskim znamenitostima, mediteranskom arhitekturom i umetnošću. Kao i svaki grad na moru, i Napulj pleni i inspiriše. Islamizacija Evrope je i ovde uveliko u toku. Napulj je vrlo živ grad i noću. Iako u ovom delu Italije standard života nije posebno visok, cene jesu. Točeno pivo će vas izaći oko pet evra. Za isti novac možete bogato jesti, doduše u nekom indijskom ili turskom restoranu brze hrane.

Posle šetnje, pojedene pice i popijenog espresa bilo je vreme da se kreće na utakmicu. Uz nekoliko planiranih izostanaka, isti ljudi koji su bili u avionu sada su u autobusu koji nas vozi od hotela do stadiona. Umesto planiranih trideset, vožnja je trajala devedeset minuta. Srećom smo krenuli mnogo ranije. Dok sam se približavao samom stadionu mogao sam čuti sa dela tribina gde su bili smešteni navijači Crvene zvezde “Avanti Stella Rossa”! Ispred stadiona su me čekali Marija, Olivera, Anđela i Nikola. Oni su u grad stigli dan pred utakmicu. Zajedno smo bili među zvanicama UEFA.

Bliži se početak meča, ali imamo dovoljno vremena da svratimo u prostoriju za goste UEFA, da iz prve ruke doživimo i osetimo pogodnosti. Kada hoće, UEFA ume da bude široke ruke. U ovoj situaciji to se pre svega odnosi na hranu I piće. Atmosfera, kao iz nekog kluba, prisutni ljudi uglavnom galantni i opušteni. Neke od njih utakmica I ne zanima previše, a smeo bih da se kladim da pojedinci ne bi znali da odgovore na pitanje, ko uopšte igra? Nas ipak zanima i zato žurimo da zauzmemo svoja mesta na tribinama.

Dragan Čiča


“Avanti Stella Rossa”! Atmosfera fantastična. Strastveni Napolitanci vole fudbal. Energično prate svaki potez na terenu. Klub ima dve navijačke frakcije. Navijaju odvojeno. Ima ih mnogo više, ali su vrlo često tokom susreta bili nadglasani od grupe navijača Crvene zvezde. Sa fudbalske strane Napoli je izuzetan tim. Pobeda domaćina je bila sasvim zaslužena. Crvena zvezda je imala dobrih momenata i bila hrabra. To su navijači prepoznali i svi sa kojima sam razgovarao posle utakmice bili su zadovoljni pristupom igrača.

Dragan Čiča


Posle meča gostujući navijači su morali da čekaju oko sat vremena da se isprazne sve tribune I da se stvore bezbednosni uslovi da napuste stadion. To je uobičajena praksa širom Evrope. Dok su čekali, sve vreme su pevali navijačke pesme. Orilo se “Avanti Stella Rossa”! Osetila se neka posebna energija. Domaći fanovi koji su prolazili pored te tribine su zastajali i aplaudirali. Ne dozvoljavam da neko kaže da ne postoji navijačka kultura. Nadam se da ću opet sa tribina nekog stadiona u Italiji imati priliku da slušam kako odjekuje “Avanti Stella Rossa”!

Komentari (13)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

��plava

Ono kad nit’ se razumeš u sport, nit’ te mnogo zanima - a tekst pročitaš u jednom dahu... Bravo Čile!

Odgovori 5 0

Somi

Najezih se. Bravo za tekst.

Odgovori 4 0

Komsija

Novinarska minijatura. Bravo gospodine Cica!

Odgovori 19 0

* Sva polja su obavezna

Maksimović za SK: Taj gol će se zauvek pamtiti...

Maksimović za SK: Taj gol će se zauvek pamtiti...

Maksimović za SK: Taj gol će se zauvek pamtiti...

Nemanja Maksimović predstavlja primer kulturnog i lepo vaspitanog momka. Verom u sebe i napornim radom već je ostvario velike uspehe u karijeri. Za momka iz Banje Koviljače prethodna sezona bila je debitanska u španskom fudbalu, u dresu Valensije.
Loading...