Izvanredna partija Serhija Ljulja u utakmici protiv Oklahoma Sitija, navela me je da razmislim o tome koja je to trenutno najbolja petorka igrača iz Evrope, koji do sada u svojima karijerama nisu odigrali niti jedan minut u dresu NBA klubova.

Recimo da bi u pitanju bili aktivni igrači koji su u evropskim okvirima ostvarivali značajne rezultate. Nekako izbor se sužava na ovaj region, s obzirom da je u prethodnih dvadesetak godina sve što je valjalo iz francuske, španske, italijanske, nemačke, turske, litvanske, pa i ruske košarke svoj put do zvezda gradilo u NBA.

Krenuo bih od trenutno najboljeg igrača Evrope Miloša Teodosića, koji je svoju profesionalnu karijeru gradio kroz samo tri kluba – FMP (i čačanski Borac), Olimpijakos i CSKA Moskvu. Košarkaški virtuoz, igrač koji svaku akciju predviđa tri koraka unapred ponovo je došao u centar interesovanja američkih ekipa ovog leta posle sjajnih partija na Olimpijskim igrama. Da li ćemo ga gledati u NBA? Sigurno. I to možda već od sledeće sezone.

Drugi bek u ovoj neobičnoj petorci bio bi igrač, koji me je i naveo da sastavim ovu rang listu – Serhio Ljulj. Kako god, koliko god bio u senci nekih drugih „većih“ zvezda, mora se priznati da je Ljulj motor Reala i igrač koji definitivno ima kvalitet da zaigra u NBA. Brz na terenu, brzog razmišljanja, veoma dobrog šuta i kvalitetne odbrane.

Treći bek je igrač koji je ovog leta trebalo da ode, ali je rešio da svoju karijeru u Evropi produži na još godinu dana kako bi dobio priliku da konačno osvoji Evroligu. Bogdan Bogdanović po mnogim ocenama u potpunosti je stasao da nosi dres i da igra zapaženu ulogu u NBA.

Na poziciju krilnog centra stavio bih Jorgosa Printezisa. Često, poput Serhija Ljulja je nosio ulogu epizodiste, ali ga je pogodak u finalu Evrolige u Istanbulu pre četiri godine izbacio u orbitu. Veoma koristan, igrač poželjan kod svakog trenera i momak koga očigledno nikada nije dobio pravu priliku da ode do NBA.

Listu zatvaram centrom koji je od Zagreba, prešao put do dva španska giganta Reala i Barselone. Centar Ante Tomić. Tihi lider hrvatskog talasa bio je na meti NBA skauta, ali je očigledno u potpunosti zadovoljio svoje ambicije igrajući „el klasiko“ na obe strane.

Ako bi zavirili u bližu prošlost i kao godinu otvaranja NBA prema evropskom tržištu označili 1989, od tada je bilo mnogo vrhunskih košarkaša (a i pre, mada je ranije bilo gotovo nemoguće dobiti priliku da se dođe do NBA dresa), koje NBA liga bukvalno nije zanimala. Dražen Petrović je u NBA otišao sa 25 godina, Arvidas Sabonis je bio ruki u 31, ali recimo Dejan Bodiroga je uvek jasno isticao da ga mesto u NBA ligi jednostavno ne zanima.

U tu kategoriju spada još jedan srpski košarkaš koji je žario i palio evropskim parketima. U pitanju je uvek korisni Zoran Savić, jedan od najtrofejnijih košarkaša koje je Evropa imala. Pored srpskog tandema, bilo bi nepravedno izostaviti i dve velike grčke legende – Teodorosa Papalukasa i Dimitrisa Dijamantidisa, koji takođe nikada nisu osetili potrebu da se otisnu preko bare. Listu bih zatvorio sa momkom rođenim u Kranju i nezaobilaznim članom sjajne generacije italijanske reprezentacije Gregorom Fućkom.

Bilo je mnogo i trenutno ima mnogo vrhunskih igrača koji nisu nikada zaigrali u NBA, žao mi je ako sam nekoga propustio. Možda pronađu svoje mesto na ovoj listi već sledeće sezone.