Mesec dana posle skijaša, vreme je za početak nove sezone Svetskog kupa u konkurenciji ski skakača. Titulu brani Peter Prevc i jedno od glavnih pitanja je upravo to – da li će mladi Slovenac nastaviti gde je stao ili je prošla sezona probudila njegove rivale.

Prevc iza sebe ima sezonu iz snova tokom koje je upisao 15 pobeda i još sedam podijuma, koja je ujedno bila i rekordna. 24-godišnji Slovenac je nadmašio učinak Gregora Šlirencauera iz sezone 2008/09, kada je Austrijanac 13 puta stajao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, a ukupno 20 puta na podijumu. Ne treba zaboraviti da je sjajnu sezonu upotpunio trijumfom na turneji Četiri skakaonice i osvajanjem zlata na Svetskom prvenstvu u ski letovima.

Pred početak odbrane Kristalnog globusa, Prevc je priznao da se ne seća kako je tačno skakao u ovo doba prošle godine, kao i da neće znati u kakvoj je formi dok takmičenje ne počne. Istina je da nije mogao da zaboravi kako se skače preko noći, a sva dostignuća zaključno sa letovima na Planici pre osam meseci čine ga glavnim favoritom za novi trijumf u Svetskom kupu.

Ukoliko bi uspeo da odbrani titulu u elitnom takmičenju, Prevc bi postao prvi kojem je to pošlo za rukom u poslednjih deset godina. Poslednji ski skakač koji je vezao dva Kristalna globusa je Jane Ahonen 2004. i 2005. godine. I, ne samo to, mladi Slovenac bi se izjednačio sa svojim sunarodnikom Primožom Peterkom, koji je osvojio titule 1997. i 1998. godine, što je samo po sebi velika motivacija.

Mladi skakač rođen u Kranju, koji je do sada najdalje leteo do 250 metara, na tronu je nasledio Nemca Zeverina Frojnda, kojeg je i pobedio u borbi za Kristalni globus. Izvesno je da je Frojnd željan osvete i mogao bi da bude Prevcov glavni rival ako je izvukao pouke iz prethodne sezone. Slovenac je tada bio nezaustavljiv zbog svoje konstantnosti, ali i nemogućnosti rivala da mu imalo priprete, pa se može reći da se prošetao do Kristalnog globusa.

Ako želi da svrgne Prevca sa trona, Frojnd bi inspiraciju trebalo da potraži u Matiju Nikenenu. Legendarni Finac je jedini ski skakač u istoriji koji je pokorio Svetski kup, pošto je prethodnu sezonu kao branilac titule završio kao vicešampion. Isto kao što je slučaj za Prevca, ako bi pobedio, izjednačio bi se po broju Kristalnih globusa sa najuspešnijim Nemcem u elitnom takmičenju – Martinom Šmitom.

Ono što je u ovom trenutku zajedničko za Prevca i Frojnda je broj pobeda, pošto su obojica do sada upisali po 21 i dele deseto mesto na listi najboljih svih vremena. Ispred njih, na podeli osmog mesta sa po 23 trijumfa su Simon Aman i Tomas Morgenštern, a od njih dvojice samo Švajcarac je i dalje aktivan ski skakač. Amanu dve pobede fale da bi pretekao Andreasa Feldera na sedmoj poziciji.

S obzirom na rezultate od početka 2016. godine, Prevc ipak ima najveće šanse da prvi poveća svoj broj pobeda. Frojnd je svoju poslednju upisao 29. decembra prošle godine u Oberstdorfu, Aman pre dve godine na Ruki, a Prevc na zatvaranju prethodnog izdanja Svetskog kupa na Planici.

Aman je svakako jedan od skakača na koje treba obraditi pažnju tokom predstojeće sezone, zbog činjenice da još ima želju da se bori sa ’klincima’, a isti slučaj je i sa Norijakijem Kasaijem. Vreme će pokazati koliko će njih dvojica mogu da pariraju prvenstveno Prevcu i Frojndu, a potom i ostalim mlađim kolegama.

Kasai je uveliko najstariji pobednik u Svetskom kupu, na Planici je upisao svoj 500. nastup, a  novu sezonu dočekuje kao 44-godišnjak, dok je Aman mlađi devet godine. Zanimljivo je da je Japanac u elitnom takmičenju debitovao 17. decembra 1988. godine, pre nego što je većina takmičara u Svetskom kupu uopšte rođena. Ako znamo da je Šlirencauer, koji je 1990. godište, rekorder po broju pobeda, to mnogo toga govori.

S druge strane, Aman se prvi put u Svetskom kupu takmičio u decembru 1997. godine, što je skoro godinu i po dana pre nego što je mlađi Prevc – Domen rođen. Iako bi bilo sjajno da se Kasai i Aman umešaju u borbu za Kristalni globus, veće šanse imaju mlađi ski skakači. Među njima se izdvaja Norvežanin Kenet Gangnes, koji je zauzeo treće mesto u generalnom plasmanu Svetskog kupa prošle sezone.

Poslednji Norvežanin koji je osvojio elitno takmičenje je Anders Bardal 2012. godine, ali je tim od tada pretrpeo smenu generacija i Gangnes se pokazao kao najveća nada. Uz njega, Johan Andre Forfang i Danijel-Andre Tande vrebaju svoju šansu, dok se od tek nešto starijih izdvaja Anders Fanemel.

Jedno od glavnih pitanja pred početak sezone, uz to da li će Prevc nastaviti dominaciju, jeste i da li će neko od austrijskih ski skakača moći ozbiljnije da se umeša u borbu za titulu. Mihael Hajbek je prošle sezone bio najveći adut Austrijanaca, Štefan Kraft je imao trenutke sjaja, ali se sve završilo na tome.

Austrija je definitivno najdominantnija sila u ski skokovima, međutim, sve se promenilo poslednjih godina. Šlirencauer je izgubio motivaciju pošto je pretekao Nikenena po broju pobeda, Morgenštern se povukao posle teških padova, isto kao i Volfgang Lojcl, koji je zajedno sa Andreasom Keflerom činio nezaustavljiv austrijski tim.

Šlirencauer je preskočio veći deo prošle sezone upravo da bi pronašao motivaciju, a potom je usledila povreda, koja ga je odvojila od skakaonice duže nego što je želeo. Povratak je najavio za Engelberg, ali od njega ne treba očekivati čudo. Međutim, od Hajbeka i Krafta treba očekivati bolje rezultate, posebno jer su prethodnih sezona pokazali da mogu da se konstantno bore za pobede.

Ono što jeste zabrinjavajuće za Austrijance je činjenica da je broj pobeda skakača iz te zemlje u padu iz sezone u sezonu. Pre četiri sezone, austrijski ski skakači su imali ukupno 12 pobeda, a u poslednje tri 14 ukupno, pa se tako Hajbek prošle sezone tri puta našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, a Kraft samo jednom.

Biće zanimljivo videti kako će dolazak Adama Mališa na mesto savetnika poljskog tima uticati na njeove sunarodnike. Od ostalih ski skakača, veliku pažnju bi trebalo posvetiti Slovencima, koji su sjajnim radom poslednjih godina uspeli da se izbore za svoje mesto među najboljima. Napravljen je sjajan sistem, krenulo se sa rekonstrukcijom skakaonica širom zemlje, a na Planici je napravljen nordijski centar na kojem Slovencima mogu da pozavide i mnogo veće sile u zimskim sportovima.

U novu sezonu, slovenački tim ulazi oslabljen, pošto će je Robert Kranjec propustiti kompletnu zbog povrede kolena. U njegovom odustvu, Jurij Tepeš će sa 27 godina biti najstariji član tima, u kojem će mnoge oči biti uprte u Domena Prevca. 17-godišnji mlađi brat aktuelnog osvajača Svetskog kupa je prošle sezone oduševio svojim rezultatima, dva puta je bio na podijumu, a zašto sada ne bi otišao korak dalje. Veštinu ima, sam kaže da nema velika očekivanja, što može samo dobro da mu donese, a samo je potrebno da se svi uslovi poklope.

Za to će imati 27 prilika, pošto će toliko takmičenja brojati ovogodišnje izdanje Svetskog kupa. Sezona tradicionalno startuje u Finskoj, ovoga puta u Kusamu, a biće završena na Planici. Nova destinacija za ski skakače je Pjongčang u Južnoj Koreji, gde će testirati skakaonice za Zimske olimpijske igre 2018. godine. U okviru sezone biće održano i Svetsko prvenstvo u nordijskim disciplinama, čiji domaćin će biti finski Lahti, što garantuje mnogo uzbuđenja u naredna četiri meseca.

Kalendar Svetskog kupa:
25. novembar Ruka/Kusamo (Finska) skokovi
26. novembar Ruka/Kusamo (Finska) skokovi
3. decembar Kligental (Nemačka) timski skokovi
4. decembar Kligental (Nemačka) skokovi
10. decembar Lilehamer (Norveška) skokovi
11. decembar Lilehamer (Norveška) skokovi
17. decembar Engelberg (Švajcarska) skokovi
18. decembar Engelberg (Švajcarska) skokovi
30. decembar Oberstdorf (Nemačka) skokovi *Četiri skakaonice
1. januar Garmiš-Partenkirhen (Nemačka) skokovi *Četiri skakaonice
4. januar Insbruk (Austrija) skokovi *Četiri skakaonice
6. januar Bišofshofen (Austrija) skokovi *Četiri skakaonice
14. januar Visla (Poljska) skokovi
15. januar Visla (Poljska) skokovi
21. januar Zakopane (Poljska) timski skokovi
22. januar Zakopane (Poljska) skokovi
28. januar Vilingen (Nemačka) timski skokovi
29. januar Vilingen (Nemačka) skokovi
4. februar Oberstdorf (Nemačka) letovi
11. februar Saporo (Japan) skokovi
12. februar Saporo (Japan) skokovi
15. februar Pjongčang (Južna Koreja) skokovi
16. februar Pjongčang (Južna Koreja) skokovi
* Svetsko prvenstvo u nordijskim disciplinama od 22. februara do 5. marta
11. mart Oslo (Norveška) timski skokovi
12. mart Oslo (Norveška) skokovi
14. mart Lilehamer (Norveška) skokovi
16. mart Trondhajm (Norveška) skokovi
18. mart Vikersund (Norveška) timski letovi
19. mart Vikersund (Norveška) letovi
24. mart Planica (Slovenija) letovi
25. mart Planica (Slovenija) timski letovi
26. mart Planica (Slovenija) letovi

*Excuse them while they kiss the sky je moto norveškog tima u ski skokovima.