Izvor: Mark Thompson, Getty Images Sport
Jelena Trajković 03.02.2017 | 12:15

Kraj jedne ere

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Često olako nešto okarakterišemo erom u svetu sporta. Malo je pravih era, ali s pravom možemo da kažemo da je jednoj došao kraj početkom prošle nedelje, kada je Berni Eklston napustio mesto prvog čoveka Formule 1.

Bernie Ecclestone

Izvor: Clive Mason/Getty Images

U poslednjih skoro pola veka, 86-godišnji Eklston nikoga nije ostavio ravnodušnim. Mnogo više je onih koji nisu mogli da ga podnesu, ali je istina da je jednako bio glavni krivac i za najbolje dane Formule 1 i njen strmoglav pad poslednjih godina.

Većina ljubitelja Formule 1 je mislila da će Eklston doživotno voditi Formulu 1, ali smo umesto toga dobili još jednu potvrdu da niko nije nezamenljiv. Čak ni onaj ko je napravio pravu revoluciju u auto-moto sportu i potpuno promenio istoriju.

Skandala koji se vezuju za njegovo ime bilo je mnogo, čak i onih zbog kojih je umalo završio u zatvoru, ali ni to nije bio dovoljno dobar razlog da bude sklonjen. Na kraju nije moglo da se pređe preko njegovog odbijanja da ide u korak sa modernim vremenima, na kojima novi vlasnik šampionata „Liberti medija“ želi da zasniva svoj rad.

Istina je da je u vreme kada je Eklston prvi put stupio u dodir sa Formulom 1, svet izgledao potpuno drugačije. Bila je šesta decenija prošlog veka, a on se posle kratke vozačke karijere okušao kao menadžer svog sunarodnika Stjuarta Luis-Evansa. Taj angažman nije dugo potrajao, pošto je Luis-Evans poginuo na Velikoj nagradi Maroka 1958. godine, ali se Eklston vratio nekoliko godina kasnije zahvaljujući saradnji sa Austrijancem Johenom Rintom.

Jochen Rindt

Izvor: Tony Duffy/ALLSPORT

Ta saradnja, nažalost, takođe nije dugo trajala, pošto je Rint izgubio život na legendarnoj „Monci“ 1970. godine. Rint je ostao upamćen kao jedini posthumni šampion Formule 1, a njegova smrt nije odvratila Eklstona od toga da ostane u tom svetu,  naprotiv. Nešto više od godinu dana kasnije započeo je put koji je završen pre desetak dana, posle neverovatnih 45 godina.

Za 100.000 funti kupio je Brebam, koji je osnovao trostruki svetski šampion Džek Brebam. Boje tog tima su, između ostalog, branili Niki Lauda i Nelson Pike, a brazilski vozač mu je doneo i dve titule – 1981. i 1983. godine. Eklston je Brebam prodao 1988. godine, u vreme kada je već uveliko bilo jasno kakvi su mu planovi, a tada je zaradio oko pet miliona dolara.

Paralelno sa vođenjem Brebama, Eklston je pokrenuo Asocijaciju konstruktora Formule 1 i to je bio trenutak koji je promenio tok istorije. Ponudio se da on bude taj koji će u ime timova pregovarati oko televizijskih prava i tako je zapravo započeo svoju vladavinu sportom.

Može se reći da je sve pametno smislio, pošto se postarao da sam dobije polovinu onoga što sleduje svim timovima zajedno u raspodeli prihoda od prenosa. Timovi su dobijali 47 odsto prihoda, 30 odsto je išlo Svetskoj automobilskoj federaciji, a ostatak njegovoj kompaniji koja se bavila promocijom Formule 1.

Michael Schumacher

Izvor: Bongarts/Getty Images

Tokom godina, bilo je mnogo promena u raspodeli tih prihoda, ali je Eklston pre tačno 20 godina zato osmislio Konkord sporazum, koji potpisuju svi timovi učesnici Formule 1. Po tom dogovoru, timovima sledi određeni deo prihoda u zavisnosti od pozicije koju osvoje u generalnom plasmanu konstruktora, a Eklston ostaje vlasnik televizijskih prava.

Upravo Eklston je zaslužan za to što su televizije počele da kupuju prenose svih trka tokom sezone, a ne pojedinačno. Problem je bio samo što je uvek tražio onog ko je spreman da plati više, pa se tako Formula 1 poslednjih decenija preselila sa nacionalnih televizija na kablovske kanale. Stariji ljubitelji Formule 1 se sećaju da su nekada mogli da gledaju samo duele iz Monte Karla, Monce i Silverstona, a sada su dostupne sve trke – od Australije, preko Bahreina, Singapura, do Abu Dabija.

Formula 1 je tako postala globalno dostupnija, a samim tim se širila neverovatnom brzinom, a prihodi su bivali sve veći. Veruje se da je sve krenulo od 1976. godine, kada je Lauda imao tešku nesreću na legendarnom „Nordšlajfeu“, a samo nekoliko nedelja kasnije se vratio za volan. Međutim, titula je te godine otišla u ruke Džejmsa Hanta, ali se nešto promenilo praktično preko noći – vozači Formule 1 su postali prave zvezde.

Usledio je verovatno i najbolji period Formule 1 tokom kojeg su Lauda i Pike bili među centralnim figurama, ali je sva pažnja bila na Alenu Prostu i Aertonu Seni. Njihove borbe se prepričavaju i decenijama kasnije, a glavni su razlog zašto su se milioni ljudi zaljubili u Formulu 1.

Alain Prost, Ayrton Senna

Izvor: Pascal Rondeau/Allsport

Jedan od svojih najtežih trenutaka tokom Eklstonove vladavine bila je Senina pogibija u Imoli 1. maja 1994. godine. Formula 1 je još neko vreme jahala na talasu popularnosti do koje je došla tokom osamdesetih, da bi potom došlo do pada. Ne strmoglavog, ali Formula 1 je prestala da predstavlja prestiž.

Baš u vreme kada je Mihael Šumaher započinjao svoju dominaciju, a Dejmon Hil, Žak Vilnev i Mika Hakinen pokušavali da mu stanu na put, Eklston je postigao dogovor koji ga je učinio milijarderom. Eklstonov nekadašnji blizak saradnik Maks Mozli je u to vreme bio predsednik Svetske automobilske federacije i omogućio mu je da njegova kompanija (FOM) postane vlasnik komercijalnih prava Formule 1.

Eklston je tako dobijao mnogo veći deo kolača, uprkos protestu brojnih timova, koji su ga čak optužili za krađu. Međutim, nisu mu mogli ništa, a on je samo povećavao svoje bogatstvo, posebno od trenutka kada je za 360 miliona dolara dobio televizijska prava do 2110. godine. Očekivano, cena prenosa se samo povećavala tokom godina, a Eklston je zadovoljno trljao ruke.

Svoj udeo u Formuli 1, doduše ne kompletan, Eklston je zajedno sa ostalim vlasnicima prodao kompaniji CVC 2005. godine, ali je ostao na čelu šampionata. Od tada je viđen pad u popularnosti Formuli 1, posebno zbog pravila koja su promenila taj sport, najviše po pitanju brzine, što se navijačima nije nimalo svidelo.

Lewis Hamilton

Izvor: Mark Thompson/Getty Images

Britanac je u međuvremenu ostao bez velikog dela svog bogatstva zbog razvoda od svoje druge supruge Slavice, ali je to bio mali udarac za njega. Funkcija prvog čoveka Formule 1 mu je omogućila lagodan život, ali i da ne završi iza rešetaka, što mu je pretilo zbog okolnosti pod kojima su prodate akcije Formule 1.

Pre prodaje Formule 1 kompaniji CVC, ukupno 47 odsto akcija posedovao je i Bajeriše Landesbank, čiji jedan od čelnika Gerhard Gibkovski je optužen za utaju poreza i primanje mita. Tokom suđenja, tužilac je za Eklstona rekao da je jedan od njegovih saučesnika, pošto mu je platio 44 miliona dolara kao mito. Doskorašnji prvi čovek Formule 1 je to negirao rekavši da mu je toliko platio jer ga je ucenjivao.

To je bilo dovoljno da nemačko tužilaštvo podigne optužnicu protiv Eklstona, a pola godine kasnije doneta je odluka da će se zaista naći pred sudom. Mnogi se, međutim, sećaju da je Britanac platio 100 miliona dolara, što je sasvim legalno u Nemačkoj ako sud pristane, u svrhu poravnanja da bi se slučaj zatvorio, a on ne bi imao obavezu da prizna krivicu.

Tada se pričalo da je njegovoj kontroli nad Formulom 1 došao kraj, ali se, naravno, samo učvrstio na svom položaju. To suđenje nije bilo prvi put da se Eklston iz pogrešnih razloga našao u centru pažnje medija, pošto je poznat po svojim izjavama. Tako je nekoliko godina ranije rekao da je Adolf Hitler znao “da odradi posao”, kao i da su žene “aparati za domaćinstvo”. I to je rekao čovek koji se ženio tri puta i ima tri ćerke.

Bernie Ecclestone, Tamara Ecclestone

Izvor: Vladimir Rys/Bongarts/Getty Images

Ipak, kraj Eklstonove vladavine nije došao zbog njegovih postupaka ili reči, već činjenice da je Formuli 1 potreban novi put, pošto je odavno skrenula sa pravog. Njegov odlazak sa čela Formule 1 velika je promena kada se zna da se on za neke stvari pitao više nego Svetska automobilska federacija ili timovi, ali je ona bila nužna.

Eklston jeste od Formule 1 napravio globalni sport i jedan je od najzaslužnijih što je ona dugo mogla da stoji uz rame Olimpijskim igrama, Svetskom prvenstvu u fudbalu i Superboulu, kao jedan od najvećih sportskih događaja. Međutim, činjenica da je u poslednjih skoro dvadesetak godina postala predvidiva samo je otvorila prostor nekim drugim sportovima ne samo da je sustignu, već i znatno nadmaše.

Njegovo odbijanje da prihvati moderna vremena u generalnom smislu jedan je od glavnih razloga zašto “Liberti medija” nije smatrala da je i dalje pravi čovek za taj posao. Jedan od možda najbanalnijih primera, ali onih koji govore mnogo, jeste proces akreditovanja za trke Formule 1. Da biste je dobili, morate da pošaljete brdo papira, a ako radite za neki sajt, to je gotovo nemoguća misija.

Razlog za to je što prednost dobijaju novinari koji rade za novine, televizije i radio, a ako radite za sajt možete da dobijete akreditaciju samo ako ima slobodnih mesta. Naravno, postoji izuzetak za novinare koji decenijama idu na sve trke Formule 1, ali je to pokazatelj koliko je to postao zatvoren svet. Svi oni koji su gledali dokumentarni film “Sena” mogli su da vide koliko je Formula 1 bila otvorena, a bilo je potrebno da jedan čovek dobije gotovo apsolutnu vlast da bi se sve promenilo za 180 stepeni.

Bernie Ecclestone

Izvor: Mark Thompson/Getty Images

Novi vlasnici su sve to iskoristili protiv njega, a pošto je Formula 1 odavno za mnoge prestala da bude ljubav, već je postala ozbiljan biznis, uključujući i Eklstona, malo koga je iznenadila ta odluka. Jednostavno, Formula 1 mora da se vrati onome što ju je napravilo velikom, a mnogi veruju da to, između ostalog, znači vraćanje istorijskim trkama. Prvi korak ka tome je povratak Velike nagrade Francuske u kalendar, ali ostaje da se vidi za koje trke više neće biti mesta.

Eklston je okrenuo Formulu 1 prema Aziji, a novi vlasnici su iz Sjedinjenih Država, pa je logično da ćemo u narednim godinama videti drugačiji izgled kalendara. Nova pravila najavljena za ovu godinu nagoveštavaju znatno brže bolide, što bi moglo da ohrabri ljubitelje Formule 1. Ali, ono što je potrebno jeste i volja da se ide dalje po tom pitanju, u suprotnom taj sport će zanimati sve manje ljudi. Jer, koja je svrha sporta koji važi za najbrži na svetu na četiri točka, ako je tek za koju sekundu brži od nekih drugih kategorija.

Sigurno je da će biti čudno gledati trke Formule 1 i ne videti Eklstona, ali, to je jednog dana moglo da se desi. Bez sumnje, iako je bilo jasno da mu je tokom praktično celog života, a posebno tokom vođenja Formule 1, povećanje svog bogatstva bilo primarni cilj, usput je od napravio veliki sport, ali ga je isto tako i sprečio da postane još veći. Voleli ga ili ne, teško će ga bilo ko zaboraviti, a to govori mnogo više od svega što je uradio tokom svoje ere.

Komentari (2)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

YNWA

Jeco....divan text

Odgovori 17 0

Vanja

Jelena sjajna kao i uvek.

Odgovori 28 0

* Sva polja su obavezna

Markesovo taktičko savršenstvo

Markesovo taktičko savršenstvo

Voleli ga ili ne, morate da priznate da je Mark Markes taktički genije. U kraljevskoj klasi nema mu ravnog, a ono što je posebno interesantno je što on toga nije u potpunosti svestan. Savršen primer za to dobili smo na Velikoj nagradi Češke.

Pogled u nebo, Pasini vraća vreme, Markes ne trepće

Pogled u nebo, Pasini vraća vreme, Markes ne trepće

Vikend u Brnu ne bi bio to da znamo šta nas čeka za sat vremena, a posebno sledećeg dana. Kišu od petka je zamenio izuzetno sunčan dan, koji je promešao karte i doneo nam i očekivane rezultate i iznenađenja, ali krenimo redom.
Loading...