Izvor: Robert Cianflone/Getty Images
Jelena Trajković 23.05.2017 | 07:30

Ćao, Niki!

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Niki Hejden više nije sa nama. To je nešto što u ovom trenutku ne mogu da prihvatim. Pitanje je, zapravo, da li ću ikada to i učiniti. Poslednjih godina sam mnogo puta rekla da život nije nimalo fer, a ovaj dan je jedan od onih za koji bih želela da se nije ni desilo.

Nicky Hayden

Izvor: Dennis Doyle/Getty Images

Tačnije, više bih volela da se prošla sreda, 17. maj, nikada nije desila. Da nije bilo nje, ne bi bilo ni ovog ponedeljka. Poslednjih pet dana trajala je najvažnija bitka u Nikijevom životu, dugom nešto manje od 36 godina, koju, nažalost, nije dobio. Svi bismo u ovom trenutku više voleli da je u njoj pobedio, zato što bi to bilo njegovo najveće dostignuće.

Ovako, ne možemo da ne pomislimo na ironiju života, da se bavio jednim od najopasnijih sportova na svetu, a nastradao je vozeći bicikl ulicama Riminija. Prve vesti iz tog italijanskog grada na obali Jadranskog mora nisu bile obrabrujuće, ali su svi koji su barem samo čuli za Nikija znali da se on neće tek tako predati.

Borio se, ali je njegov protivnik bio mnogo jači od Valentina Rosija, Danija Pedrose, Marka Melandrija i Lorisa Kapirosija zajedno. Namerno su pomenuta njih četvorica, pošto su mu oni bili glavni rivali tokom sezone u kojoj se upisao u legende motociklizma. Poznajem mnoge ljude koji su ga omalovažavali, govorili da nije zaslužio titulu, ali je moj stav da ne postoje nezasluženi šampioni. I da postoje, Niki Hejden ne bi bio jedan od njih!

Nicky Hayden

Izvor: Donald Miralle/Getty Images

I to ne kažem zbog Nikijevog uticaja na moj život, koji nije mali. Oni koji me dobro poznaju isto tako znaju da nije bilo njegove pobede na „Laguna Seki“, verovatno ne bih toliko bila luda za Moto GP šampionatom, kao što je slučaj u poslednjih desetak godina. Za sve je zaslužn prvi trijumf u kraljevskoj klasi, na toj stazi, koja se te 2005. godine vratila u kalendar najjače kategorije.

Do tada sam pratila trke, ali se tog 10. jula, sve promenilo. Nisam znala kako „Laguna“ izgleda, ali je bilo dovoljno da vidim prvi prolazak Hejdena, Kolina Edvardsa i Rosija kroz ’Vadičep’, najsavršeniju krivinu na svetu, i da shvatim da više ništa neće biti isto. Nikijev ples na podijumu u kalifornijskoj pustinji je nešto što pamtim već skoro 12 godina i potrudiću se da ga nikada ne zaboravim.

Tada nisam ni pomišljala da bi baš on mogao da prekine ’Doktorovu’ dominaciju, ali se to desilo. Te sezone sam navijala za njega, ne za Rosija, i to najiskrenije kažem. U njegovim očima sam videla žar, kakav u Valentinovim tada nije bio prisutan, a sve to nam je donelo sezonu za pamćenje.

Nicky Hayden

Izvor: Denis Doyle/Getty Images

Jeste ’Doktor’ imao pet pobeda, a Hejden dve – jednu na „Laguni“, drugu u Asenu, i to pošto je Edvards napravio grešku u poslednjem krugu, ali trijumfi nisu ti koji određuju šampiona. Najvažnije su one trke kada ne ide sve kako si zamislio, ali ti daš sve od sebe i budeš bolji od glavnih konkurenata. Tako je bilo sa Nikijem.

Koliko je očajnički želeo titulu najbolje smo videli u Eštorilu, kada ga je sa staze izbacio Pedrosa, njegov tadašnji timski kolega. Niki nije mogao da sakrije suze, ali su srećom po njega te suze dve nedelje kasnije postale radosnice. Na zatvaranje sezone stigao je na drugom mestu u generalnom plasmanu, sa 12 bodova manje od Rosija, ali je sve bilo rešeno izletanjem italijanskog motocikliste na samom startu.

Hejdenu je za titulu treće mesto bilo više nego dovoljno, a iako od tada nije bio ni izbliza na nivou kao tokom te sezone, treba mu skinuti kapu za sve što je postigao. Od 2003. do 2015. godine, uz kratak izlet tokom prošle sezone, branio je boje Repsol Honde, Dukatija i Aspara i imao 218 startova, tri pobede, ukupno 28 podijuma i pet pol pozicija. I više nego dovoljno da njegovo ime ostane zlatnim slovima upisano u istoriji Moto GP šampionata. Od odlaska iz kraljevske klase do smrti vozio je za Hondu u Svetskom superbajk šampionatu...

Nicky Hayden

Izvor: Quinn Rooney/Getty Images

Već sam pomenula da je Niki jedan od razloga za to što danas toliko volim Moto GP šampionat. Kada sam počela da idem na trke, nisam odmah ciljala da intervjuišem ’Doktora’ ili Horhea Lorenca, već sam želela da sednem i ćaskam sa njim. Sreća mi se osmehnula 2013. godine, pred Veliku nagradu Nemačke, kada sam ujedno dobila priliku da mu kažem koliko je uticao na moj život.

Ne znam koliko ljudi zapravo uopšte ima šansu da tako nešto prenese poznatim ljudima, koji nekad nisu ni svesni svog uticaja. Mnogi pomisle da će ispasti smešni, pa se zaustave, ali, verujte mi, divno je reći nekome koliko vam znači. Čak iako tu osobu možda sretnete samo jednom u životu. To i vas i tu osobu čini većim ljudima.

’Kentaki kid’ je bio veliki čovek, više nego što je bio veliki šampion, to sa sigurnošću mogu da tvrdim. Jedan od njegovih postupaka koji možda najviše govori u prilog tome je činjenica da je BMW koji je osvojio 2006. godine prodao i novac prosledio momcima iz svog tima. On jeste vozio na stazi, ali je znao da veliku zaslugu za njegovu titulu imaju i svi oni koji su iza scene.

Nicky Hayden, Jelena Trajković

Izvor: Marko Trajković

I ja sam mislila da ispadam smešna onog trenutka kada sam mu rekla da sam njegov veliki navijač, a on meni na to odgovorio: „I Rosijev, očigledno“. Bila sam zbunjena, nije mi bilo jasno kako to misli, bila sam u farmerkama i plavoj majici, na šta je on u svom stilu dodao: „Vidim ti po noktima“. Bili su žuti, naravno.

Skrenula sam temu na njegovu šampionsku sezonu, a tada nije propustio priliku da doda: „Ne bih te krivio ni da si navijala za Rosija tada, i ja bih verovatno“. Koliko god ta rečenica sada izgledala banalno, govori mnogo toga o Nikiju Hejdenu. Svako ko kaže da je bio jedan od najdivnijih ljudi u padoku, ne bi slagao, čak bi to bilo blago.

Posle tog intervjua, sretali smo se na mnogim stazama, a ćaskali smo još dva puta, poslednji put u septembru 2015. godine u Mizanu. Baš nekoliko kilometara od mesta na kojem je izgubio život. Tada se pojavio sa osmehom od uha do uha i sa različitim čarapama, koje zajedno formiraju zastavu Sjedinjenih Država.

Nicky Hayden

Izvor: Mirco Lazzari gp/Getty Images

Takvog Nikija Hejdena želim da pamtimo – nasmejanog, punog života i posebnog. I njegov naglasak iz Kentakija koji mnogi nisu razumeli. Njegove pobede na „Laguna Seki“, ples na toj istoj stazi i suze radosnice u Valensiji dok u jednoj ruci nosi zastavu, a drugom kontroliše svoj šampionski motor. I posebno njegov odgovor zašto je izabrao broj 69 – zato što se vidi isto i kada mu je motor naopačke. Sjajan odgovor, priznaćete, i tako dobro opisuje Nikija.

Zaslužio da ga ljudi pamte. Prvenstveno kao dobrog momka. Nadam se da ćemo mi, ekipa Sport kluba - Srđan, Aleksandar, Dragan, Đorđe, Marko i ja, ispuniti plan koji smo zacrtali mnogo pre nego što smo uopšte mogli da zamislimo da Nikija više nikada nećemo sresti. Do tada, jedino što mogu da kažem je:

Ćao, Niki, bila je čast poznavati te. Hvala ti!

Komentari (17)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

zoran

pocivaj u miru, Niki

Odgovori 0 0

Zvezdas!!

Gospodjo (ili gospodjice) Jelena,moram Vam priznati da su Vam tekstovi dovedeni do perfekcije!Prosto se divim kako pisete o sportu,sa kakvim zarom!!Stvarno je SK najprofesionalnija sportska televizija,sa strasnim piscima.Prosto vracete veru u pravo novinarstvo!!

Odgovori 40 1

VALE 46

Steta prosle godine Salom a sada pogibe i nas Niki sigurno se borio.za zivot kao i 2006 do.samog kraja.Pocivaj u miru sampione

Odgovori 34 0

* Sva polja su obavezna

Kračlou: Dovi je uvek bio borac

Kračlou: Dovi je uvek bio borac

Britanski vozač Kal Kračlou oduševljen je vožnjom Andree Dovicioza ne samo u Japanu, nego cele ove sezone.

Petruči: Uvek imam dva problema...

Petruči: Uvek imam dva problema...

Danilo Petruči je, pola šalji, pola u zbilji, rekao da uvek ima dva problema - a oni se zovu Mark i Andrea.
Loading...