Alexis Boichard/Agence Zoom/Getty Images

Jelena Trajković

08.11.2017 | 10:00 > 10:05

Buntovnik s razlogom

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Bio je 5. februar 2015. godine, na Svetskom prvenstvu u Biver Kriku na programu je bio muški superveleslalom, a u tom trenutku niko nije shvatao da smo poslednji put gledali Bodija Milera na stazi. Najavljivao je da će se vratiti, ali se dve i po godine kasnije ispostavilo da je uveliko došao kraj.

Bode Miller

Quinn Rooney/Getty Images

Nije to bio kraj iz bajke, kakav su želeli ili on ili ljubitelji skijanja, naprotiv. Svi su od tada odbijali da priznaju ono što je bilo toliko evidentno, a najviše on sâm. Tako je i potvrda došla tek prošle nedelje, nekoliko nedelja pošto je najbolji američki skijaš svih vremena proslavio 40. rođendan.

Jednostavno, prioriteti u njegovom životu su se promenili, a to je verovatno na najbolji način opisala njegova supruga Morgan. U januaru je tokom najvećeg trkačkog vikenda Svetskog kupa u Kicbilu rekla da može da se kladi da niko nije ni u najluđim snovima mogao da zamisli da će Bodi jednog dana umesto limenke piva u ruci držati bebu. Praktično preko noći, Miler je od buntovnika postao brižni suprug i otac, kojem lumpovanje, posle kojeg sledi skijanje više nije bilo toliko zabavno.

Njegova ljubav prema skijanju je i dalje i te kako evidentna, ali više nema potrebu da bilo kome išta dokazuje, a posebno ne sebi. Vreme kada je bio buntovnik je odavno prošlo, ali ga je ono učinilo jednim od najvećih skijaša u istoriji. Želeo je uspeh, ali nije želeo nikoga da sluša, na kraju se ispostavilo da je i sâm sebi više nego dovoljan. I to je bilo tako očigledno jer niste mogli da skinete oči sa njega svaki put kada bi se našao na stazi.

Bode Miller

Alexis Boichard/Agence Zoom/Getty Images

Jer, ako se za nekog skijaša može reći da je jedinstven, to je baš Miler. Nikada nije mogao da se poredi ni sa jednim drugim skijašem, kako po stilu, tako i ponašanju. Više je voleo da skija brzo, nego precizno i nije ga bilo briga da li sve to izgleda lepo. Za taktiku kaže da ga je izdvajala u odnosu na ostale, kao i da je bio veoma analitičan zbog želje da bude uspešan. Jedino šta nije nikada želeo da žrtvuje je bila brzina, koja ga je krasila od prvog do poslednjeg dana na stazi.

Mnogo dobrih skijaša prođe, imaju duge karijere, više titula prvaka i medalja od Bodija, ali je on bio taj za kim je telo treperilo dok je prolazio kroz kapije. Vozio je zbog brzine, a ne da bi pobedio, često je i bio najbrži, ali nije pobeđivao jer je plaćao cenu svog beskompromisnog hazarderskog stila. Često van kontrole, spasavao je svoju ludu živu glavu samo kako je on to umeo, načinom koji je prkosio realnim mogućnostima alpskog skijaša“, kaže Branislav Pralica, komentator Sport Kluba i veliki ljubitelj skijanja.

Miler je odrastao u kabini na planini u Nju Hempširu, pa je možda i bilo logično da počne da se bavi skijanjem. Ali, isto tako je moglo da se desi i da postane teniser, pošto su roditelji njegove majke imali svoj teniski kamp. Pre nekoliko godina je čak pokušao da se kvalifikuje za US Open, ali nije uspeo, srećom po one koji su ga oduševljeno gledali na skijaškim stazama.

Bode Miller

Michael Kienzler/Bongarts/Getty Images

Mnogi vole da kažu da je Bodi svetsku pažnju privukao osvajanjem dva srebra na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. godine. Tada jeste došao do prvih uspeha, ali je to činio još od debija na međunarodnoj sceni u ranim dvadesetim godinama zbog svog stila. Brzina je bila ta koja ga je pokretala, ona ga je mnogo i koštala, ali više puta i nagrađivala.

Odavno je bilo jasno da je neverovatno talentovan, ali to nije u potpunosti uspevao da pokaže na samom početku karijere, a jedan od razloga je i teška povreda kolena koju je doživeo na Svetskom prvenstvu 2001. godine u Zankt Antonu. Do tog trenutka, Miler se gotovo u potpunosti koncentrisao na tehničke discipline, da bi se mnogo toga promenilo tokom sezone koja je usledila, kada je i spust uvrstio u svoj program i počeo da skija svih pet. Tako su počele da se ređaju pobede i medalje.

Od svih njegovih pobeda izdvojio bih prve dve koje je kao tek 24-godišnjak ostvario u razmaku od 24 sata. Veleslalomska u Val d‘Izeru i dan kasnije noćna slalomska u Madoni di Kampiljo. Sjajne izvedbe, na granici nemogućeg, naročito u rulet disciplini gde je nadmašio domaćeg ljubimca Đorđa Roku i sa brojem 25 došao do trijumfa“, ističe Igor Jagličić, novinar Sportskog žurnala i komentator Sport Kluba i Eurosporta.

Bode Miller

Agence Zoom/Getty Images

Sa pobedama je nastavio i početkom 2002. godine, koja je što se tiče zimskih sportova bila u znaku Igara u Solt Lejk Sitiju. Miler je na njima osvojio dva srebra – u veleslalomu i kombinaciji, a imao je šansu i za još jednu medalju, ali ga je želja za zlatom koštala u slalomu, pošto je promašio kapiju. Ispostavilo se da je to samo početak, da će najbolje tek uslediti, ali je malo ko mogao da pretpostavi šta zapravo to znači.

Bodi Miler je meni, kao i drugima, najviše privukao pažnju beskompromisnim i samouverenim vožnjama. Toliko rizika u njegovo vreme nije mogao da pokaže niko osim Didijea Kuša. Imao je jedinstvenu harizmu, uvek je bio hladan i bez emocija u startnoj kućici, dok nije već u prvim sekundama vožnje pokazao kolika energija vri u njemu“, naglašava za Sport Klub srpski skijaš Marko Vukićević.

Činjenica da je skijao svih pet disciplina, i to sve poprilično dobro, omogućila je Mileru da se u narednim godinama ozbiljno bori za jedan od najvećih trofeja u alpskom skijanju – Kristalni globus. U sezoni posle Solt Lejk Sitija ostao je kratkih rukava jer je on otišao u ruke Austrijanca Štefana Eberhartera, ali je u potpunosti zasijao na Svetskom prvenstvu u Zankt Moricu. Postao je svetski šampion u veleslalomu i kombinaciji, dok je u superdžiju osvojio srebro.

Bode Miller

Agence Zoom/Getty Images

Godinu dana kasnije stigao je do prvih Kristalnih globusa, ali malih, u veleslalomu i kombinaciji, a pravu priliku da izazove Hermana Majera u borbi za titulu u generalnom plasmanu praktično nije imao. Već na početku naredne sezone bilo je jasno da je Miler na putu da uradi nešto posebno jer je postao tek peti skijaš u istoriji koji je trijumfovao u svih pet disciplina Svetskog kupa. U međuvremenu je u svakoj od njih upisao barem po pet pobeda, što nikom drugom nikada nije pošlo za rukom. Kako je to uspeo, pravo je pitanje, na koje odgovor daje Jagličić.

Definitivno je imao karakterističan stil skijanja, taj takozvani zadnji položaj, sedeo je često na repovima skija i nekom neverovatnom snagom ostajao na stazi. U brzim disciplinama uvek je imao posebnu liniju, samo svoju. Kasno je ulazio u zaokrete, preuzimao je maksimalan rizik u svakom trenutku, po cenu ispadanja. Na kraju krajeva, da je prošao još deset odsto trka u kojima je ispadao, imao bi desetak pobeda više i barem tri-četiri medalje sa najvećih takmičenja“, otkriva Jagličić.

U borbi za veliki Kristalni globus pobedio je Majera i Benjamina Rajha, a sjajnu sezonu je upotpunio novim titulama svetskog šampiona, ovoga puta u superveleslalomu i spustu. Međutim, većina ljubitelja skijanja ne pamti tu sezonu po tim uspesima, već po onome šta mu se desilo tokom kombinacije na Svetskom prvenstvu u Bormiju. Tokom spusta ostao je bez jedne skije i uprkos tome ostao u trci, ali je ipak nije završio, pošto je pao pošto mu je malo falilo do cilja.

You Tube


Nekako očekivano, nije se sve nastavilo u istom ritmu, a Miler nije ispunio očekivanja na Zimskim olimpijskim igrama u Torinu. Posle svih uspeha prethodnih godina, po jedna medalja u svakoj od disciplina kao da je bila rezervisana za njega, ali na kraju nije osvojio nijednu. Samo dva puta se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja u Svetskom kupu, a tokom sledeće sezone dva puta više i potom je odlučio da napravi veliku promenu.

Napustio je tim Sjedinjenih Država, čime je napravio presedan, ali se ispostavilo da bolju odluku nije mogao da donese. Usledio je drugi veliki Kristalni globus, a glavni rivali za titulu bili su mu Rajh i Didije Kuš. Na putu do tog trofeja postao je i najuspešniji američki skijaš svih vremena po broju pobeda, nadmašivši Fila Mara, koji je tokom svoje karijere upisao 27 trijumfa.

Od prve do poslednje sekunde karijere, njegova vožnja se pratila jer nikada nisi mogao ni da pretpostaviš šta genijalni Milerov um može da servira. Da li skijanje po zaštitnoj ogradi u Kicbilu 2008. godine ili vožnja na jednoj skiji skoro celom dužinom staze u Bormiju 2005. i mnoštvo sličnih situacija koje su mamime uzdahe i nevericu svih ljubitelja skijanja“, naglašava Pralica.

You Tube


Isto kao i prethodnog puta kada je pobedio u Svetskom kupu, usledila je izuzetno loša sezona tokom koje prvi put posle osam godina nije ostvario nijedan trijumf. Jedan od razloga za to je i činjenica da je pokidao ligament članka leve noge, a tada je nagovestio da ga skijanje više ne zanima toliko i da čak pomišlja o povlačenju. Umesto penzije usledio je povratak u američki tim, ali se zbog povrede na odbojci takmičenjima vratio tek u januaru 2010. Mnogi bi rekli tačno na vreme, mesec dana pre Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru.

Iako se nije mnogo spremao za ono što ga čeka na Igrama, baš na njima je svima pružio dokaz da se skijaš kao on rađa jednom u milion godina. Prvo se okitio bronzom u spustu, potom je došao do srebra u superveleslalomu, da bi na kraju postao i olimpijski šampion u superkombinaciji. Na toj trci je do izražaja došla njegova sposobnost da sve discipline skija gotovo jednako dobro, što se posebno videlo u borbi za zlato, kada je pobedio specijalistu za kombinaciju Ivicu Kostelića.

 U Vankuveru je sezona bila gotova za njega, a iako od tada nije imao ni približne rezultate kao do tog olimpijskog zlata, u pojedinim trenucima je znao da zasija i podseti nas na starog dobrog Bodija. Tako je bilo na legendarnom Štrajfu, koji nikada nije uspeo da pokori, u januaru 2011. godine – odskijao je maestralno, ali je morao da se zadovolji drugim mestom, iza Kuša. Taj vikend je obeležila i njegova izjava posle pada Hansa Grugera tokom treninga, posle kojeg je završio u komi, a veliki broj skijaša istaklo da je skijanje postalo veoma opasno.

Bode Miller

Clive Mason/Getty Images

Štrajf može da vas sažvaće ako napravite loš izbor. Ovde su skijaši primorani da donose rizične odluke koje mogu imati veliki uticaj na njihov život i bezbednost. Ali, upravo to je skijanje ovde, u Kicbilu, napravilo fantastičnim i sve se to sada izgubilo. Pošto je bezbednost na visokom nivou, svi maksimalno rizikuju jer ako to ne učine 50 drugih momaka će rizikovati i biti bolji. Skijaši imaju odgovornost. Nije staza ta koja je prebrza. Ako vam je prebrzo, usporite. Jednostavno, tu se vidi da vaše mogućosti nisu u skladu sa tim koliko ste brzi na stazi“, rekao je tada Miler.

U to vreme, već se znalo da skijanje nije više Milerov prioritet. Tako je posle tog drugog mesta u Kicbilu rekao da će to da li će se dan kasnije naći na startu trke u slalomu zavisiti od provoda tokom večeri. Jasno, nije skijao sledećeg jutra, a mnogi su ga videli kako u ranim jutarnjim satima izlazi iz bara u kojem je godinama redovna mušterija.

Manje od pola godine kasnije, Bodija je put doveo u Beograd. Razlog njegovog dolaska je Gumball 3000, reli poznatih i bogatih, koji je prolazio kroz prestonicu Srbije, a on je na njemu pravio društvo svom prijatelju Jonu Olsonu, jednom od najboljih akrobatskih skijaša na svetu. Meni začuđujuće, ali možda i očekivano, Milera apsolutno niko nije prepoznao, međutim, to mi nije olakšalo put do ekskluzivnog intervjua, pošto je znao kako da se sakrije. Srećom, upornost se isplatila. 

You Tube


Idem polako. Sve će zavisiti od toga kakva će mi biti oprema i kako ću se osećati. Postoje stvari o kojima je sada vrlo rano pričati. Možda će mi cilj biti osvajanje Kristalnog globusa, ali mnogi faktori mogu da utiču na to“, rekao mi je Miler, između ostalog, u junu 2011. godine.

Iako je ostao misteriozan u tom trenutku, sve je ukazivalo da još nije spreman da završi svoju priču. Tako je nekoliko meseci kasnije slavio na svom terenu, u Biver Kriku, a ispostavilo se da mu je to bila poslednja, 33. pobeda u Svetskom kupu. Usledilo je još nekoliko podijuma tokom te sezone, da bi posle operacije kolena odlučio da propusti kompletnu narednu i najavio povratak na vreme za Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine. Rezultati su mu do tada bili ohrabrujući, a po njegovom priznanju baš na obali Crnog mora odskijao je najbolju trku svog života, iako je to učinio na treningu spusta.

Bio sam jedini koji je mogao da uradi stvari koje sam radio, a to sam zaradio time što sam proveo milione sati skijajući, padajući i grešeći. U tom trenutku su se sve kockice poklopile pošto sam imao inspiraciju, uslovi su bili savršeni, kao i moja oprema, svi u mom timu su odradili odličan posao, a staza je bila izazovna i nije bilo moguće preći granicu. Bio sam kao klinac, iako je bio samo trening, želeo sam da skijam na tom nivou, pošto sam želeo da probudim strast ponovo“, otkrio je nedavno Miler.

Bode Miller

Ezra Shaw/Getty Images

Na njegovu žalost, uslovi su se i te kako promenili kada je na red došla borba za medalje u spustu, pa je morao da se zadovolji osmim mestom. Potom je ostao bez odbrane zlata u superkombinaciji, pošto je bio šesti, ali je ipak došao do medalje u Sočiju – bronzane u superveleslalomu i tako postao najstariji osvajač odličja među alpskim skijašima u istoriji Igara. Skijao je potom do kraja sezone, da bi potom otišao na operaciju leđa i vratio se na Svetskom prvenstvu u Biver Kriku.

Moje mišljenje je da je najviše pokazao baš na svojoj poslednjoj trci, kada se posle duge pauze vratio, iako je većina mislila da ja završio karijeru u Sočiju. Bio je na sigurnom putu ka podijumu, možda čak i prvom mestu, ali je, nažalost, usledio pad u donjem delu staze. Tada je već imao 37 godina, što je za skijaša već veliki zalogaj što se tiče fizičkog napora, tako da je svako ko se barem malo razume u taj sport znao da ga sa 40 godina više nećemo više gledati na trkama“, naglasio je Vukićević.

Svi u svetu skijanja pretpostavljali su da je u Biver Kriku završio karijeru, ali je Milerto stalno negirao. Do tog trenutka imao je 33 pobede i ukupno 79 podijuma, po čemu je osmi na listi najboljih svih vremena. Od Amerikanaca je za sada uspela da ga nadmaši samo Lindzi Von, a na dobrom putu da to učini je i Mikaela Šifrin, dok u muškoj konkurenciji nema naslednika na vidiku.

Bode Miller

Doug Pensinger/Getty Images

Propustio je sezonu koja je usledila da bi se posvetio porodici, a potom je raskinuo ugovor sa kompanijom Hed pod uslovom da neće skijati na drugim skijama u Svetskom kupu i Svetskom prvenstvu u naredne dve godine. Nedugo zatim je postao zaštitno lice i suvlasnik brenda Bomber, a prošle godine je želeo da se vrati na tim skijama, ali je Hed blokirao njegov pokušaj, da bi prošle nedelje objavio povlačenje.

Bodi spada u one najbolje, bez dileme, u one koje menjaju sport nabolje i zato sam stalno očekivao da će uvek biti tu. Lako zaboraviš koliko ima godina jer vreme leti, a šampioni imaju dar da odolevaju krštenici. Kao što se Moto GP šampionat ne može zamisliti bez Valentina Rosija, a moraće jednog dana. Tako bez Bodija shvatamo kakvu smo privilegiju imali da ga gledamo“, naglašava Pralica.

I stvarno je to bila privilegija jer skijanje bez Bodija Milera neće biti isto. Praktično je sâm držao muško američko skijanje u samom vrhu otkako je zablistao 2002. godine u Solt Lejk Sitiju. Ponekad deluje kao da su te Igre bile juče, a ne da smo u međuvremenu imali i Torino, Vankuver i Soči, a da nas za manje od 100 dana čekaju okršaju u Pjongčangu. Prvi put u poslednje dve decenije bez Bodija.

You Tube


U principu, sadašnjost američkog skijanja nije Bog zna kako svetla, ako se gledaju rezultati iz prošle sezone. Možda neko bljesne, ali trenutno nemaju skijaša koji bi u narednih pet godina mogao na krov sveta. Amerikanci doduše imaju šampiona planete u spustu sa poslednjeg prvenstva za juniore, to je Sem Mors, a u toj generaciji su još i Erik Arvidson, Džordž Stefi i River Radamus. Vreme radi za njih, mada američka nacija neće imati toliko strpljenja“, ističe Jagličić.

Što se tiče skijaša koje ostavlja iza sebe u Svetskom kupu, ni za jednog od njih ne može da se kaže da je izbliza kao Bodi, da li po stilu skijanja ili ponašanju van staze. Ima onih koji skijaju agresivno, do samih granica, ali više nema skijaša koji su spremni da naprave još veći rizik time što bi pokušali da skijaju sve discipline.

Valjda samo zbog fizičkog izgleda, Henrik Kristofersen me neodoljivo podseća na Bodija, ali im je način skijanja drugačiji. Hiršer zna da odskija rizično u tom zadnjem položaju, naravno, u veleslalomu. A da bi uopšte neko podsećao na Milera, morao bi da vozi sve discipline. Takvih je malo u ovom trenutku. Definitivno, Bodi je jedinstven“, kaže Jagličić.

Zbog te njegove jedinstvenosti, skijanje neće biti isto bez Milera. Nedostajaće nam njegove vratolomije, ludosti i možda neki terenski skok dug 60-70 metara. Bila je prava privilegija biti svedok njegove magije, koja će nekim novim klincima pokazati da je u redu nekad i biti buntovnik ako imate razlog za to. A nema sumnje da ga je Bodi imao, pošto da nije bio buntovnik pravo je pitanje da li bi bio toliko maestralan na stazi.

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Ja

Samo Herminator

Odgovori 2 0

Milana

Jelena, bravo jos jednom!!

Odgovori 14 0

joejoe

Omiljeni skijaš!

Odgovori 8 0

* Sva polja su obavezna

Gizin iz horor udesa izašao sa prelomom karlice

Gizin iz horor udesa izašao sa prelomom karlice

Gizin iz horor udesa izašao sa prelomom karlice

Švajcarski skijaš Mark Gizin pretrpeo je povrede karlice u teškom udesu koji je doživeo u padu tokom spusta u italijanskoj Val Gardeni. Njegovo stanje je dovoljno stabilno da bi bio prebačen u Švajcarsku, kada će biti poznato više informacija o povredama koje je zadobio.

Hiršer klasa za sebe u Val d'Izeru

Hiršer klasa za sebe u Val d'Izeru

Hiršer klasa za sebe u Val d'Izeru

Aktuelni osvajač Kristalnog globusa Marsel Hiršer slavio je na drugom veleslalomu Svetskog kupa koji je održan u francuskom Val d'Izeru i tako ostvario 60. pobedu u karijeri.
Loading...