Izvor: Mirco Lazzari gp/Getty Images
Jelena Trajković 15.11.2017 | 12:00

Kada lovac ponovo postane plen

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Posle osam meseci i 18 trka došlo je vreme da se oprostimo od ovogodišnjeg Moto GP šampionata. Sve ono što se desilo od Katara do Valensije dalo nam je još jednu potvrdu zašto malo koji sport može po uzbuđenju da priđe najboljim dvotočkašima na svetu.

Marc Marquez

Izvor: Honda Racing Corporation

Nismo imali jednaki broj pobednika kao prošle sezone, ali jesmo još uzbudljivije trke, koje su nas terale da još više priželjkujemo da ona sledeća bude što pre. Na kraju je najbolji vozač pobedio, ali smo uz njega dobili još nekoliko junaka, bilo je i tragičara, a svaki od njih je na svoj način začinio sezonu iza nas. Nažalost, obeležile su je i velike tragedije, koje su nas podsetile da cenimo ono što imamo.

Onog trenutka kada su Mark Markes i njegovi rivali prošli kroz cilj u nedelju na stazi „Rikardo Tormo“, pripreme za novu sezonu su počele. Njen zvanični start nas čeka sredinom marta, a pre nego što se mislima okrenemo njoj, vreme je za poslednji osvrt na sve ono čega smo bili svedoci u poslednjih osam meseci. Zato, krenimo redom…

Vozač godine – Mark Markes

Nije preterano reći da Markes na samom početku sezone nije ličio na sebe, iako je odavno ima reputaciju vozača koji često pada. Mladi Španac je na prvih šest trka imao dva odustajanja i samo dva podijuma, a najbolji rezultat mu je bila pobeda u Ostinu, gde niko od ulaska Velike nagrade Amerika u kalendar ne može da mu parira. Sâm vozač Repsol Honde je po završetku sezone priznao da je na početku odbrane titule bio pod velikim stresom, da nije uživao na motoru i da je posle odustajanja u Le Manu shvatio da nešto mora da promeni.

Izvor: MotoGP


Ta promena nije došla preko noći, ali se ključni trenutak desio na stazi „Sahsenring“, na kojoj je slavio peti put zaredom otkako je debitovao u kraljevskoj klasi. Do tog trenutka je bio lovac, a tada je postao plen preuzevši vođstvo u generalnom plasmanu i bilo je jasno da će biti potrebno čudo da ga neko spreči na putu do titule. To čudo je moglo da dođe u obliku njegovog odustajanja i pobede Andree Dovicioza na stazi „Silverston“, ali srećom po samog sebe mladi Španac je od tada vozio skoro kao na početku 2014. godine.

Od Velike nagrade San Marina do zatvaranja sezone u Valensiji, Markes samo na „Sepangu“ nije bio na podijumu. Upisao je tri trijumfa, imao po jedno drugo i treće mesto, a na poslednjoj trci bilo mu je dovoljno da bude 12. Ali, njegova ‚luda‘ glava to nije želela, hteo je pobedu i malo i preterao u Valensiji, ali je to samo pokazatelj koliko je bio odlučan u nameri da osvoji šestu titulu. To je učinio i pored činjenice da je na 18 trka imao skoro 30 padova, ali to je ipak, kako sâm kaže, ‚Markesov stil‘. I to ga čini jednim od najboljih svih vremena.

Junak godine – Andrea Doviciozo

Da je neko pred početak same sezone predvideo da će neki vozač Dukatija do samog kraja biti u konkurenciji za titulu, malo ko bi mu poverovao. Ali, Andrea Doviciozo je tokom ove godine postao potpuno drugačiji vozač u odnosu na sve prethodne sezone od debija u kraljevskoj klasi. U prilog tome ide činjenica da se za prethodnih devet sezona samo dva puta našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, a ove godine je to učinio šest puta.

Andrea Dovizioso

Izvor: Mirco Lazzari gp/Getty Images

Dukatijev Dezmosediči je još prošle sezone pokazao da ima potencijal, ali je pod velikim znakom pitanja bilo to da li Horhe Lorenco ili Doviciozo mogu da pariraju vozačima Honde ili Jamahe. Za Španca je vrlo brzo bilo jasno da je pred njim put učenja, a uprkos drugom mestu na otvaranju sezone, čak ni sâm Dovi verovatno nije mislio da će samo nekoliko nedelja kasnije postati nova nada Dukatija.

Posle odustajanja u Argentini i prosečnih rezultata na naredne tri trke, Doviciozo je slavio na „Muđelu“, a potom i u Montmelu. Prvi put u karijeru je tako upisao dve pobede zaredom, ali je uprkos brojnim usponima i padovima do samog finala imao šansu za titulu. Šansu je izgubio lošom vožnjom na Velikoj nagradi Australije, kada je bio 13, samo dan posle svoje najbolje pobede u karijeri. U Valensiji mu je bila potrebna pobeda i da Markes bude u najboljem slučaju 12, ali iako do takvog raspleta nije došlo, italijanski motociklista treba da bude ponosan na sve što je uradio ove godine. Svima su ga odavno otpisali pokazao je da ipak ima materijal da bude i šampion kraljevske klase.

Gubitnik godine – Maverik Vinjales

Kada sva predsezonska testiranja završite kao najbrži, a potom tu brzinu potvrdite na prvoj trci sezone u Kataru, nekako je normalno da vas svi proglase prvim favoritom za osvajanje titule. Kada pobedite i na narednoj trci, to samo potvrđujete, ali je veliki problem kada ne nastavite u istom ritmu. Maverik Vinjales je učinio baš to, bio je sjajan na samom početku ovogodišnjeg šampionata, potom je slavio i u Le Manu, posle greške Valentina Rosija u poslednjoj krivini i zatim nestao.

Izvor: MotoGP


Mladi Španac je došao u Jamahu kao zamena za Horhea Lorenca i odmah je bilo jasno da ne planira da bude u senci velikog ‚Doktora‘. Svojom vožnjom u Kataru i Argentini jasno je svima stavio do znanja da mu je titula u mislima, ali je izletanjem u Ostinu isto tako potvrdio da ima još mnogo da uči. Usledilo je šesto mesto u Heresu, gde su se svi vozači Jamahe mučili, da bi na Velikoj nagradi Francuske slavio, a zatim do kraja sezone upisao samo četiri podijuma.

Uprkos tome, Vinjales je do azijske turneje i dalje bio u konkurenciji za titulu, ali je još tokom intervjua koji je dao za Sport Klub u Brnu vozač Jamahe rekao da je njegov tim „izgubio način da bude brz“. Bilo je i te kako jasno da nešto ne štima, a i sâm Vinjales se u pojedinim trenucima nije najbolje snašao sa pažnjom koju donosi mesto u timu kakav je Jamaha. Svakako će mu ova sezona biti i te kako vredna lekcija, a na njemu je da li ći je iskoristiti na pravi način.

Iznenađenje godine – Žoan Zarko

Malo je falilo da ima debi iz snova, ali ga je prevelika želja koštala mesta na podijumu, a možda čak i pobede. Vozač Jamahe Teh 3 Žoan Zarko izbio je u vođstvo vrlo brzo posle starta na stazi „Losail“, potom se odvojio od rivala, da bi u sedmom krugu izleteo sa staze. U tom trenutku svima je bilo jasno da kada se sledeći put nađe u takvoj situaciji, neće istu grešku ponoviti.

Izvor: MotoGP


Dva peta mesta u Argentini i Sjedinjenim Državama ispratio je jednim četvrtim, a potom i podijumom pred svojim navijačima u Le Manu. Na pobedničkom postolju bi bio čak i da Rosi nije napravio grešku u samom finišu, što samo potvrđuje da se taj rezultat nije došao pukom srećom. Od druge pa do 18. trke svaki put je bio među osvajačima bodova, a sezonu je završio na sjajan način – time što je bio ubedljivo najbolji od svih vozača Jamahe na Velikoj nagradi Valensije, i to na prošlogodišnjem modelu. Ono što je dobro je činjenica da se nikoga ne plaši, smelo ulazi u duele, samo što ponekad i zaboravlja da više nije u srednjoj klasi, ali brzo uči, što mu je dodatni plus.

Još na polovini sezone bilo je jasno da dvostruki šampion Moto2 kategorije nema pravu konkurenciju u borbi za debitanta sezone. Glavni rival za to priznanje bio mu je timski kolega Jonas Folger, koji je takođe zasijao na svom domaćem terenu, na Velikoj nagradi Nemačke. Ali, propustio je sam finiš sezone zbog misteriozne bolesti, da bi pre nekoliko dana dobio dijagnozu – boluje od Žilberovog sindroma, koji samo slučajno može da se otkrije. Srećom, nemački motociklista će biti spreman za narednu sezonu.

Razočaranje godine – Jamaha

Tri pobede na prvih pet trka bile su potvrda sjajnog rada svih u Jamahi između dve sezone. Međutim, umesto da nastavi u istom ritmu, japanski tim je posustao i dozvolio Hondi i Dukatiju ne samo da mu priprete, nego da ga ubedljivo pobede. Vinjales je bio odgovoran za ta tri pomenuta trijumfa, a iako je potom usledilo Rosijevo slavlje na legendarnom „Asenu“ to nije davalo pravu sliku mogućnosti Jamahe. Jednostavno, rivali su napredovali, za razliku od nje, pa je već na polovini sezone, uprkos tome što je i dalje imala šanse, bilo jasno da od titule ove godine nema ništa.

Valentino Rossi, Maverick Vinales

Izvor: Mirco Lazzari gp/Getty Images

Čak i kada bi se smetnula s uma činjenica da je ‚Doktor‘ imao dva teška pada tokom treninga između trka i da je od trke u Aragonu vozio sa slomljenom nogom, to nije ono što se očekuje od Jamahe. Vinjales nije mogao da se izbori sa pritiskom i to je jedan od razloga za to što je gubitnik sezone, ali je deo odgovornosti na Jamahi. Posebno kada se zna da je Zarko imao samo 34 boda manje od ‚Doktora‘ u generalnom plasmanu, i to na prošlogodišnjem modelu M1.

Od trijumfa na Velikoj nagradi Holandije, Rosi je dva puta bio na podijumu, od toga jednom dok se još nije potpuno oporavio od preloma noge. Vinjales se tri puta našao među vozačima na pobedničkom postolju u istom vremenskom razmaku, a kada se to uporedi sa rezultatima prošle godine i te kako je jasno da nešto ne štima. Početak zimskih testiranja ukazuje da Jamaha ima čemu da se nada, ali, opet, isti slučaj je bio i prošle godine.

Debitant godine – KTM

Jeste, ova titula bi mogla da ode i u Zarkove ruke, ali je on van konkurencije kada je u pitanju novajlija sezone. Zbog toga je nije zaslužio nijedan od preostalih debitanata među vozačima, već jedan jedini među timovima. Debi austrijske kompanije, koja je već imala trojicu šampiona u Moto3 kategoriji, u kraljevskoj klasi čekao se godinama i utisak je da je prva sezona premašila očekivanja.

Pol Espargaro

Izvor: Mirco Lazzari gp/Getty Images

Niko nije očekivao da će se KTM boriti za pobede ili barem podijume, ali je njegov napredak tekao mnogo brže u odnosu na sva predviđanja. Austrijski tim, koji vodi Majk Lajtner, nekadašnji šef ekipe Danija Pedrose, zauzeo je peto mesto u generalnom plasmanu konstruktora u svojoj prvoj sezoni. Ispred su bili redom Honda, Jamaha, Dukati i Suzuki, a iza je ostala Aprilija, koja se u šampionat kao fabrički tim vratila pre tri godine.

Najbolji rezultat za KTM ostvario je Pol Espargaro, koji je u dva navrata bio deveti. Španski motociklista je bio mnogo bolji od svog timskog kolege Bredlija Smita, koji je osvojio upola manje bodova, a njima dvojici se na četiri trke pridružio i test vozač Mika Kalio, za kojeg se čak spekulisalo da će zameniti Britanca u timu naredne godine. Sve to je bilo dovoljno da se konkurenti zamisle i shvate da je austrijska ekipa napravila ogroman korak napred u skladu sa tim da joj je trkanje utkano u DNK. KTM ima sve preduslove da uspe, samo je pitanje kada će se to desiti, potvrđuje sezona iza nas.

Najbolja trka – Velika nagrada Japana

Srećom, imali smo toliko sjajnih trka tokom ovogodišnjeg šampionata, ali se jedna, ipak, među njima izdvaja i to je okršaj na stazi „Tvin Ring Motegi“. Na Velikoj nagradi Japana viđena je repriza trke iz Austrije od dva meseca ranije, kada su Doviciozo i Markes vodili borbu do samog cilja. Oba puta viđen je isti ishod – Italijan je slavio, ali su u Japanu uslovi bili daleko teži, pošto je staza bila vlažna, a svaki put kada bi se činilo da je kiša prestala da pada, ponovo bi krenule padavine.

Izvor: MotoGP


Obojica su u samom finišu vozili na sve ili ništa, mladi Španac je u jednom trenutku napravio grešku i bio izbačen iz sedišta, ali bez većih posledica. Doviciozo je krenuo u napad u 11. krivini, Markes u tom trenutku nije imao šanse protiv njega, ali je ubrzo uzvratio, međutim, vozač Dukatija je imao bolji izlaz iz poslednje krivine i tako je i slavio.

Doviciozo i Markes su bitku za pobedu vodili od polovine trke, pošto su do tog trenutka imali sporedne uloge u odnosu na vozača Pramak Dukatija Danila Petručija, koji se vrlo brzo posle starta probio na prvu poziciju. Međutim, vozač Pramak Dukatija je izgubio priključak za vodećim dvojcem, pošto su ga pretekli, ali njegovo treće mesto nijednog trenutka nije bilo ugroženo. Vinjales je bio tek deveti, dok su Rosi i Pedrosa odustali.


Najdosadnija trka – Velika nagrada Španije

Možda bi najdosadnija trka mogla da bude i Velika nagrada Amerika, pošto se pre nego što akcija u Ostinu krene zna ko će pobediti, ali je ovoga puta izbor pao na tradicionalno prvu evropsku. Iako je staza „Heres“ prethodnih sezona bila poprište sjajnih trka, ove godine nije viđeno mnogo uzbuđenja. Pedrosa je bio potpuno nedodirljiv na 3.000. trci Svetskog šampionata u motociklizmu i tako je nastavio niz trijumfa u svakoj sezoni od debija u kraljevskoj klasi 2006. godine.

Izvor: MotoGP


Iza njega je viđena borba između Markesa, Lorenca i Zarka. Najmlađi među njima je osim kratkog perioda kada ga je Zarko pretekao u prvom delu trke bio sve vreme uz svog timskog kolegu, kojeg nije uspeo da ugrozi. Lorenco je bio sjajan u drugoj polovini trke i zasluženo je upisao svoj prvi podijum od prelaska u Dukati, ispred Francuza i Dovicioza. Vozači fabričke Jamahe su imali tešku trku, pa je Vinjales zauzeo šesto mesto, a ’Doktor’ je bio četiri pozicije dalje.

Najluđa trka – Velika nagrada Valensije

Kao što i dolikuje velikom finalu, ono je bilo ludo. Taman pošto smo pomislili da je sve rešeno, desio se jedan obrt, pa drugi, pre konačnog raspleta. Markes je pred trku na stazi „Rikardo Tormo“ imao 21 bod prednosti, ali uprkos tome nije išao na sigurno, naprotiv. Zarko je bio taj koji je poveo, ali se Markes držao vrlo blizu njega, a pratio ih je Pedrosa, ispred dvojca Dukatija.

Lorenco je bio brži od Dovicioza, ali mu je tim uporno preko komandne table slao poruku da propusti Italijana, samo što to on nikako nije činio. Krugovi su prolazili, poredak između njih dvojice se nije menjao, a potom je usledila Markesova greška. Mladi Španac je pošto je preuzeo vođstvo od Zarka otišao preširoko u prvoj krivini, izleteo u šljunak, ali se vratio u trku, iza Dovicioza.

Izvor: MotoGP


Činilo se da nije sve izgubljeno za vozača Dukatija, ali taman pošto je Lorencu na tabli na startno-ciljnom pravcu istaknuta poruka da propusti timskog kolegu, Španac je izleteo. Nekoliko krivina kasnije, isto se desilo i Doviciozu, što je označilo kraj njegovim nadama za osvajanje druge titule svetskog šampiona. Markes je u tom trenutku odbranio titulu, a do kraja trke Pedrosa je imao redak trenutak sjaja ove sezone, uspeo je da pretekne Zarka i dođe do drugog trijumfa ove sezone. Ali, sve oči su na kraju ipak bile uperene u Markesa.

Najsrećniji trenutak – povratak prezimena Simončeli

Pet godina posle pogibije Marka Simončelija na Velikoj nagradi Malezije, njegov nadimak se vratio u Svetski šampionat u motociklizmu. Otac tragično nastradalog italijanskog motocikliste Paolo osnovao je tim u Moto3 kategoriji, pošto je prethodno pokrenuo akademiju u kojoj pomaže vozačima koji sami ne mogu da iznesu troškove kakve iziskuje auto-moto sport.

Starijeg Simončelija svi su u padoku dočekali raširenih ruku jer je time što se njegovo prezime ponovo stalno pominje na najbolji način odata počast šampionu klase do 250 kubika iz 2008. godine. Boje italijanskog tima branili su Toni Arbolino i Tacuki Suzuki, a najbolji rezultat ostvario je japanski motociklista koji je pred svojim navijačima zauzeo četvrto mesto.

Izvor: Sport klub


„Ovaj tim je p
re svega za ove mlade momke koji su tek počeli da se trkaju, s ciljem da to njih ništa ne košta, obzirom na to koliko obično košta učešće na trkama. Lepo radimo kako u Italiji, Španiji, tako i u celom svetu. Hoću da kažem da neki od ovih dečaka koje pomažemo i sa kojima radimo, na drugi način ne bi mogli da budu ovde jer je motociklizam skup sport“, rekao je Paolo Simončeli u intervjuu za Sport Klub u Brnu.

Najtužniji trenutak – pogibije velikih šampiona

Ove godine nismo imali tragedije na samoj stazi, ali jesmo van nje, a one su zavile svet motociklizma u crno. Za samo tri meseca ostali smo bez dvojice velikih šampiona – Nikija Hejdena i Anhela Nijeta. Obojica su preminuli od posledica saobraćajnih nesreća, a još jedna tragedija desila se pre nekoliko nedelja, kada je Štefan Kifer, prvi čovek Kifer rejsinga, pronađen mrtav u svojoj hotelskoj sobi pred trku u Maleziji pod nerazjašnjenim okolnostima.

Nicky Hayden

Izvor: Dennis Doyle/Getty Images

Hejden, šampion kraljevske klase iz 2006. godine, doživeo je teške povrede vozeći bicikl u Riminiju, kada je na njega naleteo automobil. Američki motociklista se borio, ali je podlegao povredama pet dana kasnije u 36. godini. ’Kentaki kid’ je bio jedan od najprijatnijih vozača u Moto GP šampionatu, a svoj najveći uspeh ostvario je pre 11 godina, kada je prekinuo Rosijevu dominaciju.

U Svetskom šampionatu je upisao 218 startova, tri pobede i 28 pobeda, a od 2003. do 2016. godine je branio boje Repsol Honde, Dukatija i Aspara. Bio je vozač koji je najbolje ovladao „Laguna Sekom“, jednom od najzahtevnijih staza na svetu, a koga god da pitate reći će vam da je ostavio neizbrisiv trag u motociklizmu.

Marc Marquez, Angel Nieto

Izvor: Mirco Lazzari gp/Getty Images

Isto može da se kaže i za Nijeta, koji je vozeći kvad udario u drugo vozilo, a prilikom pada je doživeo teške povrede glave. Uprkos tome što je u bolnicu primljen sa ozbiljnim, ali ne kritičnim povredama, došlo je do krvarenja na mozgu i nedelju dana posle nesreće je podlegao povredama. Španski motociklista je tokom više od 20 godina karijere osvojio 13 titula, ali pošto je bio sujeveran voleo je da taj broj prikazuje kao 12+1.

Više naslova prvaka od Nijeta ima samo Đakomo Agostini – 15, a trenutno je treći na listi najboljih svih vremena po broju pobeda. Legendarni Španac je upisao 90 trijumfa, a više imaju samo Rosi i Agostini – ’Doktor’ se 115. puta našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, a njegov sunarodnik sedam više. Nijetovi sinovi se takođe bave motociklizmom, a Pablo je trenutno šef ekipe Skaj VR46.

Transfer sezone – Džek Miler u Pramak Dukatiju

Pošto svim ’glavnim’ igračima ugovori ističu na kraju naredne sezone, ove godine nije bilo velikih transfera kao prošle. Među onima do kojih je došlo se izdvojio prelazak Džeka Milera iz Mark VDS rejsinga u Pramak Dukati. Mladom Australijancu je porasla cena posle trijumfa u Asenu prošle godine, ugovor sa Hondom mu je istekao i bilo je jasno da će ga mnogi želeti u svojim redovima.

Jack Miller

Izvor: Robert Cianflone/Getty Images

Na kraju je izbor pao na Pramak Dukati, u kojem će mu timski kolega biti Petruči. Obojica bi trebalo da dobiju fabrički Dukati, a svi znamo šta se desilo kada je poslednji put jedan Australijanac vozio Dezmosediči – osvojio je titulu. S obzirom na rasplet ovogodišnjeg šampionata, bio je i ostao jedini Dukatijev svetski šampion, a to je, naravno, Kejsi Stoner.

Mnogi veruju da će Mileru mnogo više odgovarati Dukati od Honde, a to potvrđuju i rezultati prvih testiranja. Bio je najbolji od vozača na italijanskoj mašini, iza Vinjalesa, Zarka, Markesa i Rosija, ali ćemo pravu sliku o njegovim mogućnostima dobiti tek kada dođe ono pravo naredne sezone. Od ostalih transfera, treba pomenuti prelazak šampiona Moto2 kategorije Franka Morbidelija u kraljevsku klasu, kao i njegovog glavnog rivala Toma Lutija, a njih dvojica će biti timske kolege u Milerovom dojučerašnjem timu.

Šta je još vredno pomena?

Kada se pogledaju rezultati vozača koji nisu pomenuti, trebalo bi izdvojiti Aleša Espargara. Za španskog motociklistu nije bilo mesta u Suzukiju ove sezone, a on je praktično sâm vodio Apriliju i malo mu je falilo da timu omogući da dođe do petog mesta među konstuktorima i pretekne KTM. Međutim, stariji od braće Espargaro je više plaćao zbog nepouzdanosti motora, nego svojih grešaka, a po ko zna koji put pokazalo se koliko je nepravedno potcenjen. Imao je osam odustanja, ali je osvojio 62 boda nasuprot samo pet njegovog timskog kolege Sema Lousa.

Aleix Espargaro

Izvor: Mirco Lazzari gp/Getty Images

Mladi Britanac je zbog svoje loše vožnje praktično na polovini sezone ostao bez mesta u Apriliji naredne sezone, iako je imao potpisan ugovor, pa se vraća u Moto2. Lous se bez sumnje najlošije pokazao od svih debitanata, dok su se pored Zarka i Folger i Aleks Rins bili zapaženi. Nemačkog motociklistu smo već pomenuli, bolest ga je onemogućila da ostvari možda i bolji plasman od desetog mesta, a vozač Suzukija je imao slične probleme.

Rins je zbog preloma članka propustio pet trka, a kako je sezona odmicala konstantno je napredovao, pa je tako na zatvaranju sezone ostvario svoj najbolji rezultat – bio je četvrti. Njegov timski kolega Andrea Janone uprkos iskustvu nije opravdao očekivanja, posebno posle prošlogodišnjih Vinjalesovih rezultata na Suzukiju, a na kraju je imao samo 11 bodova više od Rinsa.

Danilo Petrucci

Izvor: Mirco Lazzari gp/Getty Images

Kada već pominjemo vozače koji nisu opravdali očekivanja, moramo tu da ubrojimo Danila Petručija i Kala Kračloua. Obojica su imali mnogo uspona i padova, Italijan se jeste četiri puta našao na pobedničkom postolju, bio je čak i blizu pobede u dva navrata, ali je bilo previše trka kada je bio neprimetan. Slična situacija je bila i sa britanskim motociklistom koji posle svoje najbolje sezone u karijeri nije nastavio ni izbliza u istom ritmu i samo jednom je stigao do podijuma, a pored toga je osvojio najmanji broj bodova od dolaska u LCR Hondu.

Šta nas čeka u 2018?

Možda bi bilo bolje da krenemo od onoga šta nas ne čeka u kraljevskoj klasi. Pored Lousa, koji će braniti boje Intervetena, u srednju klasu se vraća i Ektor Barbera kao vozač Ponsa. Njegov dosadašnji timski kolega Loris Baz će ponovo voziti u Svetskom superbajk šampionatu, a na njihova mesta stižu Tito Rabat i debitant Gzavije Simeon. Pored Belgijanca, ali i dvojice najboljih u Moto2 kategoriji u ovoj sezoni, u Moto GP ulazi i Takaki Nakagami, koji će biti drugi vozač LCR Honde.

Valentino Rossi

Izvor: Quinn Rooney/Getty Images

I šta nas zapravo čeka naredne godine? Ono zbog čega su mnogi nestrpljivi je odgovor da li će ’Doktor’ završiti karijeru ili ne, a mogli bismo da ga dobijemo oko trke u Muđelu. Naravno, očekujemo i reakciju Jamahe posle, može se reći, debakla ove godine, kao i odgovor Lorenca pošto ga je prvi put posle mnogo njihovih duela Doviciozo ostavio u senci. Uz to, možda čak i odlučnijeg Dovicioza, još boljeg Markesa, kao i razjašnjenje misterije kakvu predstavlja Pedrosa i njegovo zadovoljavanje sporednom ulogom u Hondi.

U kalendaru ćemo imati jednu novu trku – Veliku nagradu Tajlanda, pa će sezona trajati nešto duže nego što smo navikli – počeće nedelju dana ranije i završiti se nedelju dana kasnije. Iako nas do Velike nagrade Katara čeka četiri meseca, Sport Klub će reprizama trka, blogovima, kao i specijalima iz Barselone i Brna pokušati da vam prekrati to vreme, ali odbrojavanje već može da počne!

Izvor: MotoGP


Svakako, recite nam, šta je na vas ostavilo najveći utisak ove sezone?

Komentari (21)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

!!!

Jeco lep tekst svaka cast sve si odlicno opisala samo imam malu zamerku Najbolja trka-Australije definitivno 10 puta bolja od Japana -razlog zasto mislim da je Australija bila najbolja trka sezone je to sto u samom vrhu vedeca grupa je imala 72 preticanja medjusobno, za razliku od Japana gde se je vodila borba medju Marqeza i Dovicioza u kisnim uslovima!!!

Odgovori 8 2

Primetimo:

Posle one Jelenine puse u obraz Dovi odlepio nacisto, zamalo da uzme sampionat.

Odgovori 17 3

djenkoza

Najjaci utisak kad u trci postene uzbudljivo i neizvesno pa kad se Srdjan zajapuri tako da Dzankic ne moze da dodje do reci od njega pa ga pita kolega jeste vi zateceni ili ja previse pricam. Sjajan komentator.

Odgovori 24 3

* Sva polja su obavezna

CR7 – osnovni, da li i jedini Realov problem?

Autor

CR7 – osnovni, da li i jedini Realov problem?

Pao je Mančester junajted u Superkupu Evrope, rutinski. U dva meča Superkupa Španije savladana je Barselona ukupnim rezultatom 5:1. Još je dovoljno blizu bila titula prvaka Španije, prva posle pet godina, i trofej prvaka Evrope, 12. u istoriji.

Ruši se tradicija, ko će najbolje leteti?

Ruši se tradicija, ko će najbolje leteti?

Skokovi u Visli ovog vikenda označiće početak sezone u ski skokovima. Tokom nje, najbolji skakači će se boriti na tri fronta, ali na nešto drugačiji način u odnosu na prethodne sezone. Kristalni globus u Svetskom kupu brani Štefan Kraft, a lista onih koji žele da ga svrgnu je podugačka.
Loading...