Izvor: Paul Gilham/Getty Images
Jelena Trajković 07.12.2017 | 17:00

Nemoguća misija nekad nije nemoguća

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Sve je ukazivalo na to da se neće vratiti. Ni sâm nije davao nikome povod da pomisli drugačije. S vremena na vreme svi bi razmišljali o tome šta bi bilo kad bi bilo, a to je bilo neminovno s obzirom na toliko koliko je Formula 1 postala dosadna. I onda se desilo praktično nemoguće.

Robert Kubica

Izvor: Charles Coates/Getty Images

Robert Kubica

Bila je nedelja, 6. februar 2011. godine, dan kao i svaki drugi van sezone Formule 1, od čijeg početka nas je delilo sedam nedelja. Kao grom iz vedra neba stigla je vest iz Italije o nesreći Roberta Kubice na reliju Ronde di Andora. Informacije koje su se pojavljivale sa krajnjeg zapada Italije bile su neproverene, ali je bilo očigledno da je stanje poljskog automobiliste loše.

Kubica je izgubio kontrolu nad svojom Škodom Fabijom i udario u ogradu poredu puta, koja je probila automobil po sredini. U tom udesu doživeo je delimičnu amputaciju podlaktice, frakture lakta desne ruke, ramena i noge, a takođe je izgubio mnogo krvi, dok njegov suvozač nije imao ni ogrebotinu. Lekari u Savoni su se borili da mu spasu život, a ne samo ruku ili nogu. Prva operacija trajala je sedam sati, a pratile su je još dve u narednim danima.


Već posle prvih vesti bilo je jasno da se Kubica neće skoro vratiti u bolid, ali je nada i dalje bila prisutna. Imao je ugovor sa Renoom, koji je deset dana posle nesreće na njegovo mesto doveo Nika Hajdfelda, da bi kasnije tokom godine priliku dobio Bruno Sena. Poljak je dva i po meseca proveo u bolnici, ali pošto je započeo period rehabilitacije o Formuli 1 nije skoro ni pričao. Nije bio trenutak, a kada je u novembru francuski tim potvrdio Kimija Raikonena i Romana Grožana bilo je očigledno da je njegov povratak u Formulu 1 skoro pa nemoguća misija.

Robert Kubica tokom Velike nagrade Britanije 2008. godine

Izvor: Mark Thompson/Getty Images

Robert Kubica tokom Velike nagrade Britanije 2008. godine

Do tog groznog februarskog dana, svi ljubitelji auto-moto sporta u Kubici su videli jednog od trojice ili četvorice najboljih vozača u šampionatu i budućeg šampiona. Zvezda je bio, uprkos činjenici da dolazi iz zemlje u kojoj Formula 1 nema apsolutno nikakvu tradiciju. Bio je prvi Poljak u Formuli 1, a ostao je jedini do danas. Status zvezde zaslužio je svojim vožnjama u bolidima koji nisu mogli da se ubroje među najbolje, koje se i danas prepričavaju.

Kubičina priča počinje u ranom detinjstvu, sa četiri godine je već otkačio za četvorotočkašima, ali je tek sa deset dobio priliku da uopšte učestvuje na takmičenjima. Za tri godine osvojio je šest titula u Poljskoj, a potom je shvatio da želi da se dokaže na većem prostoru. Posle tri sezone postao je prvi stranac koji je osvojio titulu u italijanskom šampionatu, trofej je odbranio godinu dana kasnije, a okušao se i u Nemačkoj.

Pored dve titule šampiona Italije, najveći uspesi su mu dve pobede na juniorskom monegaškom karting kupu koji se vozi na legendarnoj stazi Formule 1 u Monte Karlu. Na evropskom i svetskom nivou nije mogao bolje od četvrte pozicije, da bi se 2000. godine prebacio na jednosede. Malo vremena mu je bilo potrebno da bi postao deo Renoovog programa za razvoj mladih vozača, a njegova karijera u nižim kategorijama vezuje se upravo za francusku kompaniju.

Robert Kubica pred trku Svetske serije formule Reno u Le Manu 2005.

Izvor: Jelena Trajković

Robert Kubica pred trku Svetske serije formule Reno u Le Manu 2005.

Taj period je zbog nekih loših stvari sada jasno ukazuje da je trebalo da očekujemo da će se Kubica vratiti posle još gore situacije desetak godina kasnije. Pred debi u Formuli 3 Evroserije, doživeo je saobraćajnu nesreću iz koje je izašao sa prelomom ruke i 18 šrafova u njoj, ali ga ni to nije usporilo, naprotiv, pa je slavio na svojoj prvoj trci na stazi "Norisring". Njegova najbolja sezona bila je 2005. godine, kada je dominantno osvojio titulu u Svetskoj seriji formule Reno i kao nagradu je dobio test u bolidu Formule 1.

"Svi mladi vozači od 14-15 godina sanjaju da jednog dana dođu do Formule 1 jer je ona vrh automobilizma, pa je takav slučaj i bio samnom, ali čak do 2005. godine, kada sam postao šampion Formule svetske serije Reno, nisam verovao da je ona uopšte realnost. Velika je čast ući u ovaj šampionat jer to znači da si ostvario svoj san", rekao mi je Kubica u intervjuu na stazi "Hungaroring" 2008. godine.

Francuski tim ga tada nije hteo, ali to je bilo i očekivano, pošto je u svojim redovima imao Fernanda Alonsa i Đankarla Fizikelu. Španac je 2005. godine prekinuo dominaciju Mihaela Šumahera, a potom je uspešno odbranio titulu. Umesto u Renou, Kubica je završio u BMW Zauberu kao test vozač, nekoliko puta je vozio na slobodnim treninga, da bi posle 12 trka dobio priliku da debituje, pošto je Žaku Vilnevu uručen otkaz.

Robert Kubica na svom debiju u Formuli 1

Izvor: Mark Thompson/Getty Images

Robert Kubica na svom debiju u Formuli 1

Bio je to debi iz snova, ali samo do nekoliko minuta posle trke za Veliku nagradu Mađarske 2006. godine, na kojoj je Dženson Baton ostvario prvu pobedu u karijeri. Kubica je kroz cilj na stazi "Hungaroring" prošao kao sedmoplasirani, ali je diskvalifikovan posle trke pošto je njegov bolid imao težinu ispod dozvoljene. Ono što mu je oduzeto tada, višestruko je nadoknadio samo nekoliko nedelja kasnije kada je na "Monci" došao do podijuma i ujedno svojih prvih bodova u Formuli 1.

U svojoj drugoj sezoni postao je redovan među osvajačima bodova, a nekoliko puta je bio bolji od timskog kolege Nika Hajdfilda, ali je takođe bio akter jednog od najstravičnijih izletanja u poslednje dve decenije u Formuli 1. Srećom, iako su se mnogi pribojavali najgoreg, tada 22-godišnji Poljak je iz udesa na stazi "Žil Vilnev" izašao bez ijedne ogrebotine.

"
Bio je to ozbiljan udes i sigurno se bezbednost u poslednjih nekoliko godina mnogo poboljšala, što je bilo veoma važno u mom slučaju. S jedne strane sam imao sreće, a sa druge nisam jer je na tom delu staze gde sam ja udario put za slučaj opasnosti koji je moj bolid lansirao u vazduh. Ipak, u svim kategorijama automobilizma postoji rizik kojeg smo mi svi svesni", istakao je Kubica dva meseca posle nesreće u Montrealu.

Udes Roberta Kubice na Velikoj nagradi Kanade 2008.

Izvor: Paul Gilham/Getty Images

Udes Roberta Kubice na Velikoj nagradi Kanade 2008.

Kasnije se ispostavilo da je taj udes imao mnogo veći uticaj na istoriju Formulu 1 nego što je tada moglo da se pretpostavi. Kubici je naloženo da propusti trku u Indijanapolisu, a u bolidu ga je zamenio Sebastijan Fetel, kojeg je Red Bul pozajmio švajcarskom timu. Nemački automobilista je na svom debiju zauzeo osmo mesto i samo nekoliko trka kasnije dobio je mesto u ekipi Toro Roso, da bi u godinama koje su sledile postao četvorostruki svetski šampion.

Kubica se na stazu te sezone vratio u Francuskoj, a do kraja godine je na osam od deset trka uspeo da stigne do bodova. Da bi naredna godina mogla da bude posebna za njega bilo je jasno već posle odustajanja na Velikoj nagradi Australije. Od pet trka koje su usledile tri je završio na podijumu, a baš na stazi "Žil Vilnev", godinu dana posle zastrašujućeg incidenta, dočekao je svoj trenutak i našao se na najvišem stepeniku pobedničkog postolja.

"Nikada ne možete da budete sigurni kada ćete pobediti. Mi smo pobedili u Kanadi jer su se desile neke nepredvidive okolnosti, kakva je sigurno udes Hamiltona i Raikonena u boksu koji nam je pomogao. Do tada sam bio uvek blizu vodećim vozačima, ali ne najbrži, i čekao sam njihove greške od kojih sam i profitirao u Kanadi. U Formuli 1 je mnogo dobrih vozača koji još čekaju svoju prvu pobedu, ja sam srećan jer sada više nemam taj teret na leđima", istakao je Kubica.

Robert Kubica posle trijumfa na stazi "Žil Vilnev" 2008. godine

Izvor: Paul Gilham/Getty Images

Robert Kubica posle trijumfa na stazi "Žil Vilnev" 2008. godine

Na kraju je ispalo da mu je do sada jedina pobeda u Formuli 1, a tu sezonu završio je na četvrtoj poziciji u generalnom plasmanu. Bila mu je to najbolja godina karijere, pošto mu Zauber, a potom i Reno, u naredne dve sezone nisu pružili bolid kakav zaslužuje. Uprkos tome, Kubica je zaslužio mesto među četvoricom najboljih vozača u poslednjih deset godina u Formuli 1, uz Alonsa, Fetela i Luisa Hamiltona, ako se gleda čisto vozačko umeće.

Baš kada je izgledalo da će se situacija promeniti, pošto je bio najbrži na poslednjim predsezonskim testiranjima, doživeo je udes koji je promenio tok njegove karijere. Umesto budućeg šampiona, postao je još jedan od vozača koji nisu uspeli da
u potpunosti ispune svoj potencijal. Ali, morao je da bude srećan što je uopšte ostao živ, pošto su svi lekari bili složni u oceni da je malo falilo da posledice budu tragične. Toga je svestan i sâm poljski automobilista.

"
Realnost je bila takva da je to bio prvi trenutak kada sam se borio da preživim. Ljudi se koncentrišu samo na moju ruku, pošto mi ona predstavlja najveće ograničenje. Ali, imao sam frakture od stopala do ramena duž desne strane tela. Toliki broj fraktura mi je zakomplikovao proces oporavka. Imao sam sreće što sam bio sportista i što sam vozio bolid Formule 1, to je verovatno glavni razlog zašto i dalje imam ruku", otkrio je Kubica ove godine.

Robert Kubica na Monca reliju 2014.

Izvor: Jelena Trajković

Robert Kubica na Monca reliju 2014.

Poljak je želeo da se vrati u Formulu 1 2012. godine, ali to nije bilo realno, a sve je zakomplikovao novim prelomom noge, okliznuvši se na ledu 11 meseci posle nesreće. Uprkos svemu tome, nije odustao od auto-moto sporta, a zbog nemogućnosti da se vrati u bolid okrenuo se reliju, a čak je dve i po sezone učestvovao u Svetskom reli šampionatu. Najbolji rezultat bilo mu je peto mesto na Reliju Nemačke 2013. godine, za volanom Sitroena DS3.

Potom je došao poziv Renoa, koji mu je ponudio da testira neki stariji bolid, više da bi u francuskom timu videli da li njegova desna ruka ima dovoljnu fleksibilnost posle nesreće. Pre samog testiranja, Kubica se našao u simulatoru i ispostavilo se da ne može da pokreće zglob ruke onako kako noviji bolidi to zahtevaju od vozača. Ali, kada se našao za volanom pravog bolida, onog iz 2012. godine, zasijao je na stazi "Rikardo Tormo", kompletiravši više od 100 krugova, a takođe je pokazao zavidnu brzinu.

Srećom, nije se sve završilo na tome. Reno mu je dao šansu i na stazi "Pol Rikar", koja će naredne sezone biti domaćin Velike nagrade Francuske, a Kubica je bez problema savladao sve zahtevne krivine, kako leve, tako i desne. Svi su i dalje bili poprilično skeptični, niko nije ni ozbiljno pominjao njegov povratak, ali je potom najavljeno da će poljski automobilista voziti ovogodipnji bolid Renoa na stazi "Hungaroring", na redovnim testiranjima nekoliko dana posle Velike nagrade Mađarske.

Robert Kubica tokom testiranja Renoa na stazi "Hungaroring"

Izvor: Charles Coates/Getty Images

Robert Kubica tokom testiranja Renoa na stazi "Hungaroring"

Do tada, Kubica nijednom nije bio prisutan tokom nekog trkačkog vikenda Formule 1 od nesreće i njegova pojava je očekivano izazvala oduševljenje. Samo to nije bilo ni prići onome što je usledilo kada se našao u modernom bolidu - testiranje je završio na četvrtom mestu, sa sekundom i po zaostatka u odnosu na Fetela, koji je bio najbrži. Odjednom njegov pravi povratak nije bio nemoguća misija, ali su nade da bi mogao da dobije mesto u Renou raspršene veoma brzo. Francuski tim je dobio šansu da dovede Karlosa Sainsa na pozajmicu iz Red Bula i očekivano je pristao.

Slamku spasa na neki način mu je pružio Vilijams, koji nije mogao tek tako da ignoriše napredak u fizičkoj spremi koji je pokazao Kubica. Legendarni tim mu je organizovao dva testiranja, a potom mu je dao priliku i po završetku ovogodišnjeg šampionata u Abu Dabiju. Poljak je prikazao zavidnu formu, čak je bio brži od Strola, koji se odavno navikao na model FW40, ali i Sergeja Sirotkina, koji mu je konkurent u borbi za jedino preostalo mesto u Formuli 1 naredne sezone.

"
Robert je odradio odličan posao. Srećni smo apsolutno, kako brojem krugova, tako i svime što je pokazao. Ne postoje nikakvi problemi po pitanju njegove fizičke spreme", rekao je Padi Lou, tehnički direktor Vilijamsa.


Iz Vilijamsa se od tih testiranja nisu oglašavali oko toga kada će potvrditi ko će voziti uz Strola sledeće godine. Pitanje je da li će se u britanskoj ekipi odlučiti za Kubičino iskustvo ili Sirotkinovu mladost, uz novac koji bi mogao da donese zahvaljujući svojim sponzorima. Na Kubičinoj strani je to što je jedan od najboljih vozača svoje generacije, uprkos tome što će teško moći da bude na nivou kao pre povrede. Tada je bio pouzdan i brz, a njegovo tehničko znanje moglo bi da nadoknadi odlazak Felipea Mase iz tima, pošto bi u slučaju izbora Sirotkina vozači Vilijamsa između sebe imali samo jednu sezonu iskustva na najvišem nivou.

Uz to, priča o njegom povratku, koja je kao iz filma, ali stvarna, Vilijamsu bi donela veću pažnju od toga da angažuje jednog novajliju. Očekivalo se da će britanski tim objaviti ime svog drugog vozača u danima koji su sledili posle testiranja na stazi "Abu Dabi", ali se to nije desilo. Četvrtak označava 33. rođendan poljskog automobiliste, a sve se čini da što više vremena prolazi, Kubičine šanse se smanjuju, a Sirotkinove rastu.

Ali, čak i da se Kubica ne vrati, svi treba da shvate da to ne znači da nije uspeo. Naprotiv, i te kako je to učinio. Jer, prošle godine u ovo doba, pre velikih promena koje su se desile u Formuli 1, a koje su bolide učinile bržima, malo ko je uopšte mogao da pomisli da će on uspeti fizički da podnese sve bez ikakvih posledica. Pokazao je svima koji su sumnjali u njega,
dokazao je svima koji su verovali da to nije bilo bez osnova, pokazao je sam sebi, a u svetu kakav je Formula 1 jasno je da nekad to nije dovoljno.

Robert Kubica

Izvor: Mark Thompson/Getty Images

Robert Kubica

"Kada osećate da postoji dobra šansa da budete u poziciji da odradite posao kako treba, to je težak period. Poslednji korak je i najteži. Prošao sam ih mnogo da bih stigao gde sam sada i postigao sve ono što sam uradio ove godine, ali sada moram da čekam. Izazovno je vratiti se zbog svih mojih ograničenja, ali napredak mi daje samopouzdanje da ja to mogu. Kakav god ishod da bude, bilo je ovo deset sjajnih meseci, radio sam vredno, ali odluka nije na meni", naglasio je Kubica pre nekoliko dana.

I tu je Kubica u prav
u - kakav god ishod da bude, svi treba da budu zadovoljni. Vratio se, a uprkos očekivanjima, pokazao se mnogo bolje nego što je iko mogao da predvidi. U njegovoj situaciji mnogi bi se odavno predali, ili bi očajavili ili bi našli neke nove snove. Njegov san je bio i ostao Formula 1, živeo ga je pet godina, a ako ne dobije drugu šansu barem može da kaže da je dao sve od sebe. To je i više nego dovoljno, zvali se Robert Kubica ili nekako drugačije.

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Dejan

Bravooo Jelena!!!! Sve lepo receno svaka ti je na mestu.Kubicu obozavam jedan od omiljenih mojih vozaca,Wiliams ako je pametan vozice za njih sledece godine Kubica.

Odgovori 8 1

Kule

Vilijams bi trebao angazovati Kubicu uz mogucnost da ga u toku sezone zameni Sirotkin. Idealno za sve.

Odgovori 7 1

Zeka

Svaka cast Jeleni za tekst! Jedino se ne bih bas slozio da je u top4 u prethodnoj deceniji. Ipak su tu (bili) I Kimi, Baton, Rosberg...a I Sumaher je vozio dobar deo prosle decenije

Odgovori 20 5

* Sva polja su obavezna

Masa: Vilijams se vodi novcem

Masa: Vilijams se vodi novcem

Sada već bivši vozač Formule 1 Felipe Masa rekao je da finansije imaju glavnu ulogu pri izboru drugog vozača za narednu sezonu.

Pravila nisu ista za sve, zar ne?

Pravila nisu ista za sve, zar ne?

Ako prekršite zakon, da li treba da snosite posledice? Verovatno to pitanje ni ne treba postavljati, pošto odgovor 100 odsto mora da bude potvrdan, ma šta da je u pitanju. To posebno važi za najboljeg biciklistu na svetu, koji je na pragu toga da uskoro bude uvršten među legende svog sporta.
Loading...