Getty Images / Christopher Lee
Jelena Trajković 11.12.2017 | 10:15

Žene mogu mnogo, ali koliko mogu u fudbalu?

Naučno je dokazano da muški mozak znatno teže registruje ženski glas. To ne znači da u takozvanom muškom svetu nema mesta za žene na važnim pozicijama, naprotiv, već da im niko ništa neće pokloniti i da moraju da se postaraju da se i njihov glas čuje. Jer, odgovor je uvek ne ako ne pokušate.

Slavlje američkih fudbalerki

Jamie Squire/Getty Images

Slavlje američkih fudbalerki

Odličan primer za to dobili smo poslednjih dana pošto su se ne jedna, već dve žene kandidovale za predsednika Fudbalskog saveza Sjedinjenih Država. Jedna od njih je, ipak, morala da bude prva i na taj način postala je prva pripadnica lepšeg pola koja je uopšte bila u konkurenciji za tu funkciju u istoriji. To je samo po sebi velika stvar, ali ona jasno poručuje da joj nije želja da bude samo kandidatkinja, već i predsednica. To i ne čudi kada je reč o jednoj od najuticajnijih žena u svetu sporta, kako procenjuje magazin „Forbs“.

Podršku ima u još aktuelnom predsedniku vladajućeg tela američkog fudbala Sunilu Gulatiju, koji je dan pre njene kandidature odlučio da se ne bori za svoj četvrti mandat. Zbog neuspeha fudbalske reprezentacije Sjedinjenih Država u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji naredne godine, javnost nije više na njegovoj strani, ali je jasno da želi da se postara da na njegovo mesto dođe neko koga podržava.

Takav je slučaj sa Kejti Karter, koja je do sada bila predsednica marketinške firme američke fudbalske lige MLS – Soccer United Marketing, koja je ujedno i partner Fudbalskog saveza SAD. Njen posao je poslednjih godina zapravo bio da prodaje prava na utakmice MLS i fudbalskih reprezentacija SAD i Meksika, između ostalog. Ona će se za mesto predsednika ili u njenom slučaju predsednice boriti sa osmoro drugih kandidata, među kojima su bivši članovi nacionalnog tima SAD, advokat i potpredsednik vladajućeg tela popularnog sokera.

48-godišnja Karterova je od sedme godine u fudbalu, igrala je na poziciji golmana na koledžu Vilijama i Mari, a potom je imala ulogu u svim većim akcijama na tlu Sjedinjenih Država što se tiče fudbala, onog pravog, ne američkog. Radila je u organizaciji Svetskog prvenstva 1994. godine, potom je prešla u MLS pred pokretanje šampionata 1996. godine, a od 2003. godine je bila u kompaniji koju je na neki način napustila pošto je objavila kandidaturu.

Kejti Karter

Daniel L Smith/Getty Images

Kejti Karter

Fudbal može i treba da postane vodeći sport u Americi, a verujem da ja mogu da pomognem u tome da ta vizija postane realnost. Fudbal je oduvek bio konstanta u svakom aspektu mog života. Preko 40 godina sam bila igračica, funkcioner i ljubitelj ove divne igre. Ići napred, naš rast i napredak kao sporta zahteva apsolutno najveći nivo posvećenosti – od naših omladinskih programa do profesionalnih liga i nacionalnih timova“, rekla je Karterova još pre nego što se kandidovala za čelnu poziciju američkog fudbala.

Da bi zaista zvanično postala kandidat, Karterova mora da dobije podršku trojice članova Upravnog odbora do 12. decembra. Čini se da ta podrška ne dolazi u pitanje, a javnost i te kako veruje da ona ima potrebno iskustvo da se prihvati tako zahtevne funkcije ukoliko bude izabrana. Većina stvari koje je radila u poslednjih dvadesetak godina ide joj u prilog, osim možda poslednje funkcije, koju će njeni rivali izvesno pokušati da iskoriste protiv nje.

Kao golmanka od 165 centimetara, nikada nisam izašla na teren, a da je neko rekao: ‚Biće fantastična‘. Morala sam da zaradim sve što imam“, istakla je Karterova.

Jedna kompanija za koju je radila isplaćivala je mito zvaničnicima Svetske fudbalske federacije (FIFA), a potom je i bankrotirala. Karterova nikada nije bila optužena ni za kakav vid korupcije, ali u njenoj poziciji predsednice SUM većina vidi sukob interesa. Ta kompanija povezuje Fudbalski savez SAD i MLS, a to je jedan od razloga zašto mnogi žele da se otarase Gulatija i ukoliko ga Karterova nasledi, to neće pomoći da se ublaži strah o ‚statusu kvo‘. Mnogi čak u svemu vide zaveru koju su skovali Gulati i komesar MLS Don Garber da bi veza između tri tela ostala netaknuta.

Sunil Gulati i Karli Lojd

Rich Lam/Getty Images

Sunil Gulati i Karli Lojd

Gulati sâm nije baš rekao da ne želi da se kandiduje zato što ne vidi da bi mogao da dobije na izborima. Štaviše, iz njegove izjave da bi ’generalna percepcija ljudi u fudbalu mogla da bude znatno drugačija od percepcije ljudi koji glasaju na izborima u Fudbalskom savezu SAD’, moglo bi se zaključiti da veruje da bi ponovo pobedio da se opet kandiduje“, kaže za Sport Klub Braca Đorđević, novinar Glasa Amerike i dodaje, „Što se tiče Kejti Karter, ona još nije dobila Gulatijevu podršku, mada su veoma bliski, a iskreno ne znam ni da li bi za nju to bilo dobro. Ona već sada ima osmoro protivnika, kao i svi kandidati se zalaže za promene, ali od svih njih ima i najveću vezu sa aktuelnim sistemom“.

A kakva je trenutna situacija u fudbalu u Sjedinjenim Državama? S jedne strane je sjajna, a sa druge izuzetno problematična. Pre samo nekoliko decenija, soker je u Americi smatran sportom za devojke, a to nije ni toliko iznenađujuće kada se zna da je veliki broj njih ostajao u sportu i na seniorskom nivou, za razliku od momaka, koji su se već u tinejdžerskim godinama odlučivali za nešto drugo. Posle ulaganja u njegov razvoj, soker je prihvaćen kao peti veliki sport u vodećim američkim medijima, a MLS se i dalje širi i uskoro će imati 24 kluba.

Posećenost na utakmicama je fascinantna, a jedan od najboljih primera su Sijetl Saundersi, koji punu deceniju imaju prosek od 40.000 navijača po utakmici. Prošla sezona bila im je najuspešnija od osnivanja 2007. godine i tada su osvojili svoj jedini MLS kup, a pre nekoliko dana ih je Toronto u novom velikom finalu onemogućio da odbrane titulu. Tu je i Atlanta Junajted, koji je napravio pravu revoluciju u gradu Koka kole, koji ima svoje franšize u NFL, NBA, MLB i NHL, a Falkonsi su u februaru ove godine igrali Superboul. Fudbaleri Junajteda su u svojoj prvoj sezoni uspeli da privuku 50.000 navijača na svaku utakmicu, što govori o ludnici koja je zahvatila Atlantu.

Fudbal je definitivno izašao iz dvorišta, više nije sport za devojčice, ne igra se više samo do srednje škole, ne gledaju ga samo latino i sveži evropski imigranti i počeo je da zarađuje novac. Ako na to nalepimo ogroman uspeh letnjih turneja vodećih evropskih ekipa, jasno je da je fudbal konačno osvojio Ameriku“, kaže Vladimir Novaković, novinar i komentator Sport Kluba.

Navijači Sijetl Saundersa

Otto Greule Jr/Getty Images

Navijači Sijetl Saundersa

Osvajanje Amerike, međutim, ne protiče bez ikakvih problema, naprotiv, ima ih i veoma su uočljivi. Kroz mrežu i dalje prolaze hiljade talenata jer fudbalska mreža nije ni izbliza raširena po celoj teritoriji kao neki drugi sportovi. Za 25 godina sistemskog razvoja očekivao se veći napredak na terenu jer je mladi Kristijan Pulišić prva prava zvezda u najavi. I on je to postao preselivši se u Nemačku, gde već dve i po godine uspešno brani boje Borusije Dortmund. Svi prethodni vodeći američki igrači – Lendon Donovan, Majkl Bredli i Klint Dempsi bili su u najboljem slučaju solidni prvotimci u ligama petice. Uz sve to, reprezentacija je i dalje daleko u drugom planu na globalnom nivou, iako bi po potencijalu trebalo da je već mnogo bliža svetskom vrhu.

Kontrakcija fudbala u SAD počela je pre tri-četiri godine, kada je počeo otpor Klinsmanovom sistemu rada, a najbolji igrači su počeli da se vraćaju u MLS. Za ligu to je sjajno, ali za reprezentaciju totalno kontraproduktivno. Kada je selektor postao Brus Arina, to je bukvalno bilo prizivanje nevolje i ona je brzo stigla. Arina je u razvojnim danima MLS mnogo pomogao, ali u današnjem fudbalu on je dinosaurus, pravi američki bata-Đora. Nije se libio da iznosi stavove koji je trebalo da podstaknu čelnike Saveza da brzo okončaju saradnju, a kada je veoma slab kvalifikacioni ciklus krunisan debaklom protiv Trinidada i Tobaga probao je da nađe opravdanje“, naglašava Novaković.

Tu je još jedan tipično američki problem – u sva četiri preostala velika sporta, američka liga je najbolja na svetu. NFL je jedina relevantna, dok ostale tri imaju jasnu hijerarhijsku nadmoć nad konkurencijom, dok u fudbalu u SAD igraju trećerazredni fudbaleri ili oni koji su igrali na vrhunskom nivou u Evropi, a tamo su otišli da završe karijere. Neverovatan uspeh Lige MX kod prvih komšija pokazuje da geografija nije toliki problem. Sve to zajedno stvara čudan osećaj u naciji koja je navikla da je prva u svemu.

Mo
žda postoji šansa da se status fudbala podigne u SAD, ali ne verujem da će fudbal ovde ikada ugroziti bilo koji od četiri najveća profesionalna sporta, a kamoli da postane broj jedan“, naglašava Đorđević.

Kristijan Pulišić

Ashley Allen/Getty Images

Kristijan Pulišić

I tu dolazimo do Gulatija, koji je 2006. došao do čela američkog fudbala i prvi je u istoriji koji je izborio tri uzastopna mandata kao predsednik Fudbalskog saveza SAD. I ne samo to, ni na jednim izborima nije imao protivkandidata, ali od njegovog poslednjeg izbora, u martu 2014. godine, mnoge stvari su se promenile. Američki fudbaleri prvi put posle više od 30 godina ne idu na Mundijal, a fudbalerke jesu aktuelne svetske šampionke, ali je prošle godine došao kraj njihovoj dominaciju na Olimpijskim igrama, porazom od Švedske u četvrtfinalu, na koji ćemo se vratiti kasnije.

Gulati svakako zna da je ekstremno nepopularan, a javnost ga nije
želela na toj funkciji ni mnogo pre debakla u kvalifikacijama za Rusiju. Iako je njegov doprinos razvoju fudbala u SAD nesumnjiv, mnogi potezi koje je vukao prethodnih godina su ga postavili u tešku poziciju. Iako je Klinsmanova era bila ključna stepenica u razvoju, široko krilo u domaćoj organizaciji je uvek bilo protiv Nemca i njegovih metoda. Onda je izbor Arine i njegov brzi i predvidivi krah odneo i podršku sa druge strane. Činjenica da nije preuzeo odgovornost posle Trinidada ga je trajno osudila. Gulati je inteligentan čovek, imao je dovoljno vremena da proceni situaciju i povukao je mudru odluku“, otkriva Novaković.

Čim je bilo očigledno da se Gulati neće ponovo kandidovati, bilo je jasno da će Karterova izbiti u prvi plan. Jeste pretposlednja od svih objavila svoju kandidaturu, ali se nedeljama pre nego što je zvanično potvrdila to i očekivalo. Glasanje je tek u februaru i ima dovoljno vremena da prikupi podršku ako postoje oni koji žele da joj daju. Zanimljivo je da je baš nedavno nekadašnja reprezentativka SAD Džuli Faudi rekla da oseća da je nemoguće da žena bude izabrana za predsednika zbog nedostatka rodne raznolikosti u američkom fudbalu.

Međutim, baš zbog činjenice da je žensko, skoro kompletna javnost Karterovu vidi kao favorita u trci za predsednika. Ona ispunjava dva ključna uslova – bar formalno nije deo establišmenta, a sa druge strane nije ni očigledna opozicija, kao barem četiri druga kandidata. Iz toga može da se spekuliše o bližim vezama između njih i njihovom budućem uticaju iz senke. Ali, funkcija koju je Karterova obavljala do sada može da je dovede u izuzetno nezgodnu poziciju prilikom izbora.

Kejti Karter

Daniel L Smith/Getty Images

Kejti Karter

Postoje dva bazična razloga za to. Prvi je suštinski, iako je marketing nezaobilazni deo sporta, posebno kada je u pitanju moderni fudbal, koji generiše toliko novca, poruka bi bila katastrofalna. Koliko god da je uspeha fudbal u SAD napravio u poslednjih četvrt veka, njegovo mesto i dalje nije osigurano i stabilno, pre svega što je za razliku od Evrope i Južne Amerike bazični razvoj još neuređen, a milioni klinaca bukvalno nemaju gde da treniraju. U takvim okolnostima je još važnije da na čelu organizacije stoji neko ko na fudbal gleda pre svega kao sport, ne kao posao. U suprotnom, lako bi moglo da se desi da se ceo razvoj pretvori u niz šarenih PR akcija, ispod kojih neće biti nikakve suštine, nikakvog rasta fudbala u Americi. Drugi problem je u tome što mnogi smatraju da je Gulati na čelu Saveza radio posao za MLS i da bi Kejti Karter tu tendenciju samo produžila. Lako bi moglo da se desi da se ceo razvoj fudbala u Americi pretvori u još veću količinu novca za najbogatije i stagnacije na osnovnom nivou“, kaže Novaković.

Tu dolazimo do drugog problema i činjenice da većinu kandidata za čelnu poziciju američkog fudbala čine fudbaleri. Da ih bude četiri postarala se Houp Solo, koja je nekoliko dana posle Karterove objavila svoju kandidaturu. Solo je možda i najviše protiv aktuelnog sistema, s obzirom na to kako je završila svoju reprezentativku karijeru, ali je njen veliki nedostatak to što osim igračkog iskustva nema nikakvo drugo.

Solo je bez sumnje najuspešnija golmanka u istoriji Sjedinjenih Država, pošto je sa reprezentacijom osvojila dva olimpijska zlata – u Pekingu 2008. i Londonu 2012. godine, kao i titulu svetskih šampionki pre dve godine. Ukupno 202 puta se našla među stativama u nacionalnom timu, ali je suspendovana prošle godine zbog svog ponašanja, pošto je posle eliminacije na Igrama u Riju švedske fudbalerke nazvala kukavicama. Šveđanke su prošle dalje posle boljeg izvođenja penala, pošto je utakmica završena rezultatom 1:1.

Bolji tim nije pobedio. Veoma sam ponosna na svoj tim, ali isto tako mislim i da smo igrale protiv grupe kukavica. Nisu
želele da otvore utakmicu, pokušale su da nam priprete dugim loptima. Mislim da neće stići daleko, bile su prave kukavice“, rekla je Solo u avgustu prošle godine, a Šveđanke su je demantovale, pošto su stigle do finala, gde su poražene od Nemačke.

Houp Solo

Pedro Vilela/Getty Images

Houp Solo

36-godišnja golmanka je na svom Fejsbuk profilu objavila plan od 1.600 reči zašto smatra da je ona prava osoba za funkciju predsednika. Kao glavni cilj navela je želju da rekonstruiše razvojni sistem u američkom fudbalu, koji je osmišljen tako da „diskriminiše i zanemari sve one koji su u nepovoljnom položaju“. Solo je naglasila i da se njena porodica mnogo žrtvovala da bi se ona bavila fudbalom, međutim, njen glavni problem je što je nekadašnja fudbalerka (golmanka), a sportisti u većini slučajeva nisu dobri funkcioneri. Mnogi ne vide širu sliku u odnosu na ono kako sve doživljavaju dok se aktivno bave sportom.

Kada se pogleda druga strana Atlantika, postoji samo nekoliko svetlih primera u svetu fudbala koji ukazuju da on nije rezervisan samo za muškarce. Tako je Fudbalski savez Norveške nedavno postigao sporazum sa reprezentativcima te zemlje da muškarci i žene dobiju istu finansijsku kompenzaciju za igranje u nacionalnom timu. I to je učinjeno tako što su fudbaleri deo svojih nagrada prosledili nagradnom fondu za fudbalerke.

Norveška je zemlja u kojoj je rodna jednakost veoma važna, tako da smatram da je ovo dobro kako za zemlju, tako i za sport“, istakao je prvi čovek Unije igrača Norveške Joahim Valtin.

Taj dogovor nije postignut preko noći, već je posledica toga što je tamošnji ženski nacionalni tim neuporedivo uspešniji od muškoj. Takva situacija je već decenijama, a velike šanse su da će tako i ostati. Možda i Holanđani krenu istim putem jer su im devojke prvakinje Evrope, a momci se nisu kvalifikovali na poslednja dva velika takmičenja – EURO 2016. godine i Mundijal naredne godine. Kada se priča o novcu, ne može se izbeći realnost. Pre tri godine, ukupni prihodi ženskog fudbala na planeti iznosili su 156,6 miliona dolara, a od toga skoro 80 odsto otpada na državne investicije. Iste godine, fudbalsko tržište samo u Evropi bilo je vredno 19,9 milijardi evra. 

Slavlje holandskih fudbalerki

Dean Mouhtaropoulos/Bongarts/Getty Images

Slavlje holandskih fudbalerki

Fudbal je u poslednjih četvrt veka izrastao u dotle nezamislivo unosan posao, ali se to odnosi samo na elitni deo muškog fudbala. Kao što nije realno očekivati da Zvezda i Partizan sutra počnu da zarađuju po 50 miliona evra godišnje zato što Mančester Junajted i Mančester Siti zarađuju po pola milijarde, tako bi bilo neozbiljno očekivati da onaj ko ostvari 99,6 odsto prihoda od nečega podeli zaradu ravnopravno sa onim ko zarađuje 0,4 odsto“, naglašava Novaković.

Premijer liga je odličan primer za to da žene nisu diskriminisane na najvišem nivou. U poslednje tri sezone, četiri različita kluba su imala žene na ključnim mestima u upravljačkoj strukturi – bilo kao vlasnice ili izvršne direktorke. Među njima se izdvaja Marija Granovskaja, desna ruka Romana Abramoviča, koja već deceniju vodi kompletan posao u Čelsiju. Granovskaja je prvo bila Abramovičeva lična asistentkinja u naftnoj kompaniji Sibneft, da bi potom počela da se bavi transferima i sponzorskim ugovorima, a do 2014. godine je napredovala do mesta direktorke londonskog kluba. Upravo ona je najzaslužnija za unosan ugovor ’Plavaca’ sa Adidasom, koji će Čelsiju do 2032. godine donositi po 60 miliona funti godišnje.

Kada se pogledaju čelne fudbalske organizacije, najvišu funkciju među ženama ima Fatma Samura, generalna sekretarka Svetske fudbalske federacije. Po hijerarhiji, ispred nje su osmorica muškaraca – predsednik Đani Infantino, viši potpredsednik Dejvid Čung i još šestorica potpredsednika, među kojima je i prvi čovek Evropske fudbalske unije Aleksander Čeferin. Samura je nadležna za komercijalnu i operativnu stranu vladajućeg tela svetskog fudbala i na toj funkciji je nasledila Žeroma Valkea, koji je suspendovan iz fudbala zbog korupcije. Međutim, ona prethodno nije imala nikakve veze sa fudbalom, već je u poslednjih dvadesetak godina visoki zvaničnik Senegala u Ujedinjenim nacijama.

Fatma Samura

Shaun Botterill, Getty Images

Fatma Samura

Sve konfederacije imaju po jednog ženskog predstavnika u Kongresu FIFA, što je uvedeno kao pravilo. Evropu predstavlja Italijanka Evelina Kristilin, među čijim većim dostignućima je to što je bila izvršni direktor kandidature Torina za domaćinstvo Zimskih olimpijskih igara 2006. godine, koje je prva prestonica Italije i organizovala. Pored nje, tu su i Mahfuza Ahter Kiron iz Bangladeša, Lidija Nsekera iz Burundija, Sonja Bjen Ajm koja predstavlja ostrva Terks i Kejkos, Marija Sol Munjos iz Ekvadora i Sandra Fruean iz Američke Samoe. Sâm spisak zemalja koje predstavljaju je izuzetno zanimljiv, a ako se izuzme Italija, sve ostale zemlje su na samom dnu na svojim kontinentima. Na najboljoj poziciji na rang listi FIFA je Ekvador na 71. poziciji, a ostale zemlje se nalaze na mestima od 138. do 202.

Što se tiče vladajućeg tela fudbala na ’Starom kontinentu’, od 19 članova Izvršnog komiteta, ako se računa i počasni predsednik Lenard Johanson, samo je jedna žena. U pitanju je Florens Arduan, koja ima samo funkciju člana Komiteta, a inače je zamenica generalnog direktora Fudbalske federacije Francuske. Arduanova je prva žena koja je izabrana na neku izvršnu funkciju u UEFA, a prethodno se bavila mačevanjem i bila je svetska vicešampionka.

Ima još nekoliko lepih primera da fudbal nije više dominantno muški svet. Šijan Masi je verovatno najpoznatiji ženski sudija u Evropu, a od 2010. godine imamo priliku da je gledamo kao asistenta na utakmicama Premijer lige i FA kupa. Zbog svoje uloge, Masi je prošle godine zbog svog doprinosa fudbalu postala Član Britanske imperije (MBE), što je jedno od najvećih priznanja koje dodeljuje kraljica Elizabeta II.

Šijan Masi

Clive Mason/Getty Images

Šijan Masi

U odnosu na Masi, jedna žena je otišla korak dalje i dobila je priliku da deli pravdu na utakmicama Bundeslige. Bibijana Štajnhaus je debitovala na utakmici između Herte i Verdera sredinom septembra i postala prva žena koja je sudila u nekoj od pet najjačih evropskih liga. Nekadašnja policajka pravdu deli od 2007. godine, iskustvo je sticala u Cvajti, a pre Bundeslige je bila i četvrti arbitar i sudija u nemačkom Kupu.

Situacija u našem regionu je mnogo gora i daleka od sjajne. Žena u fudbalskim organizacijama ima samo u tragovima, kako kaže komentator hrvatskog Sport Kluba Željko Vela. Najvišu funkciju obavlja Vanja Kostić, koja je odnedavno direktorka marketinga Fudbalskog saveza Srbije. U Hrvatskoj su tu samo Ivančica Sudac, koja vodi deo HNS za međunarodne poslove i licenciranje klubova, i Iva Olivari, tim menadžerka A reprezentacije. U Bosni i Hercegovini, na izvršnoj poziciji se nalazi samo Slavica Pecikoza, šefica press službe Saveza, a što se Slovenije, Romana Lesjak je članica Nadzornog odbora Saveza.

Novinarke i novinari iz regiona složni su u oceni da se na ovim prostorima na fudbal i dalje gleda kao nešto što je u potpunosti rezervisano na muškarce. Takođe, činjenica je da nijedna žena praktično nije ni pokušala da se izbori za neku važniju funkciju u svetu fudbala. Imali smo nekoliko primera da su žene bile na čelu fudbalskih klubova, ali se nijednom nije desilo da su na te funkcije stigle jer su to zaslužile.

Volela bih da grešim, ali mislim da smo daleko od toga da je sposobnost važnija od pola, bar kada je o našoj zemlji reč. I dalje je mnogo predrasuda u vezi sa ženama u fudbalu, a pritom ni izbor nekih žena na čelo srpskih klubova nije doprineo da se situacija popravi jer nisu dolazile na to mesto zbog sposobnosti i znanja. Pogledajte samo sportsko novinarstvo, tačnije zamislite situaciju da dama komentariše fudbalsku utakmicu. Meni deluje kao nemoguća misija, a sve i da se to desi, mogu samo da zamislim količinu negativnih komentara i kritika“, kaže za Sport Klub Nina Kolundžija, sportska novinarka O2 televizije.

Stadion Crvene zvezde

Srdjan Stevanovic/Getty Images

Stadion Crvene zvezde

Tu je i problem društva u kakvom živimo...

Mislim da je prvenstveno stvar u tradiciji duboko patrijarhalnog društva u kojem ‚nije normalno‘ da žena nešto traži u fudbalu. Fudbal se smatra muškim poslom, nekom ‚oazom‘ u kojoj su muškarci apsolutno dominantni. Uz to, imajući u vidu trenutnu situaciju, moram priznati da bi ženi bilo izuzetno teško uspeti u HNS kakav je danas“, kaže Željko Vela, komentator hrvatskog Sport Kluba, a na tu priču se nadovezuje i Haris Mrkonja, novinar televizije N1, „Mnogo više muškaraca se zanima za izvršne funkcije u klubovima. To ne mora nužno da znači da žene u BiH ne poznaju dovoljno fudbal, ali teško je doći na izvršnu poziciju u Fudbalskom savezu u kom gotovo niko nikada nije dobio otkaz i koji je s
âm po sebi veoma zatvoren krug ljudi“.

Manjak žena u sportskim organizacijama delimično je krivica i njih samih, koje ili ne žele ili nisu spremne da se uhvate u koštac sa jačim polom. Ima primera da su žene i te kako sposobne, čak i više od muškaraca u pojedinim ulogama, možda ne u sportu, ali u mnogim drugim aspektima društva. Ali, samo je do njih da sebe dovedu u šansu da pokušaju.

Žene jesu sposobne za bilo kakvu funkciju, tu se ne radi o sposobnostima u kojima su muškarci bolji, ali kako se radi o sportovima koji nemaju u ženskoj konkurenciji takve uspehe kao u muškoj, koji nisu toliko popularni, pretpostavljam je da je i to razlog zašto nema interesa sa ženske strane da bi se uključile u rad tih organizacija. Tu i mi žene moramo da preuzmemo odgovornost na sebe jer sam uverena da kada bi neka pokušala, kada bi predstavila super program i dokazala svojim radom, njen pol ne bi bio prepreka da nešto ne postigne“, naglašava Sanja Modrić, sportska novinarka slovenačke POP televizije.

Janica Kostelić

Alain Grosclaude/Agence Zoom/Getty Images

U ostalim sportovima u celom regionu, situacija je nešto bolja, ali nije idealna. Najviša funkcija jedne žene u hrvatskom sportu je ona koju drži Janica Kostelić, koja je državna sekretarka za sport, ali je to izuzetak zbog njene sjajne sportske karijere, a ne nekakvo pravilo, otkriva Vela. Tu je i Morana Paliković Gruden, potpredsednica Hrvatskog olimpijskog odbora i predsednica Klizačkog saveza Hrvatske, a ima primera da žene vode još neke manje sportove.

U Bosni i Hercegovini donedavno je Šejla Tančica bila v.d. generalnog sekretara Rukometnog saveza, ali je odlučila da neće nastaviti sa radom zbog teške finansijske situacije u toj organizaciji, ističe Mrkonja, koji kaže da je važno da se čuje i glas žena.

Ne vidim zašto da ne, ako te iste žene imaju nove ideje, jasnu viziju i način da unaprede sport. Ako će to biti samo pitanje ravnopravnosti polova, onda mislim da bi se to mimoišlo sa suštinom onoga što sportski funkcioner mora da zna da radi. Sport je u svojoj suštini meritokratija. Sposobni, moćni i oni koji su u stanju da naprave atmosferu u kojoj će određena grupa sportista napraviti iskorak, njima treba dati priliku da rade, bili oni muškarci ili žene“, naglašava Mrkonja, koji je naveo odličan primer iz NBA lige, gde je Beki Hamon 2014. godine imenovana za pomoćnog trenera Grega Popovića u San Antonio Sparsima zato što su čelnici franšize smatrali da je ona najbolji izbor za to mesto.

Što se tiče ostalih sportova u Srbiji, u njima su muškarci glavni, od Olimpijskog komiteta Srbije, pa naniže. Najvišu funkciju u najpopularnijim sportovima ima Ana Joković, koja je potpredsednica Košarkaškog saveza, ali je ona zadužena samo za žensku košarku i njen razvoj. Nina Kolundžija navodi odličan primer takođe po pitanju ženske košarke, ali i postavlja sjajno pitanje zašto u jednom od najtrofejnijih sportova nije drugačija situacija po pitanju funkcija koje obavljaju žene.

Marina Maljković

Mike Ehrmann/Getty Images

Marina Maljković

Marina Maljković se pre nekoliko godina prihvatila tog sizifovog posla kada je preuzela mesto trenera u ženskom košarkaškom klubu Partizan, a potom i reprezentaciju Srbije. Videli smo koliko su njeno znanje i energija doprineli da za samo četiri godine imamo prvakinje Evrope i osvajačice bronzane olimpijske medalje, ali i da interesovanje za te devojke poraste. Ona je nastavila da se zalaže za ženski sport u našoj zemlji kroz svoj pokret pomaganjem pre svega talentovanim devojčicama“, ističe Kolundžija i dodaje, „U ženskom rukometu smo nekada imali toliko uspeha, nemoguće je da nijedna žena nije zavredela da se nađe bar u Upravnom odboru, a upravo je takva trenutna situacija. Slično je i sa Odbojkaškim savezom“.

Nažalost, pravih primera za uspešne žene u muškom sportu na ovim prostorima nema. Sanja Modrić navodi i da žene treba da se pogledaju u ogledalo i kažu da je zaista mali broj onih koje su pokušale da ostave utisak u sportu što se tiče nekih većih funkcija.

Moramo malo krenuti od sebe, pokazalo se u politici, ekonomiji, u svim aspektima, da
žene mogu da dođu na važne pozicije. Mislim da se radi o tome da je sport i dalje muška stvar, muško polje, pa tako i sportskim novinarkama često postavljaju pitanje kako im je bilo da se dokažu kao žene u tom poslu. I dalje postoje prepreke koje same sebi stvaramo, a dalje nam ih stvara i publika, radilo se o sportu, sportskom novinarstvu ili bilo čemu drugom“, naglašava Modrićeva.

Definitivno je vreme da se nešto promeni, ali je to proces koji će trajati dok se ne stigne do željenih rezultata za koje su potrebna velika odricanja. Ukoliko Kejti Karter bude izabrana za predsednicu Fudbalskog saveza SAD, to će imati vrlo malog uticaja na pripadnice lepšeg pola bilo gde van Amerike, ali će možda nekoj poslužiti kao primer da žene mogu mnogo toga da urade. Samo je važno da znaju da mogu, da ne stvaraju same sebi prepreke i da se usude. Ako neko zna da radi posao, za njega će uvek biti mesta, posebno u fudbalu.

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Bane

@Ivi Pa samo je gledala slike, ko da čita ovoliki tekst?!

Odgovori 2 11

Ivi

Oni koji su pametni sta da ti kazem.

8 0

Nemanja

Fantastican tekst prepun informacija i odlicni sagovornici. Svaka cast!!

Odgovori 12 0

* Sva polja su obavezna

Milivojević: Selektor nije ni uigravao tim za Brazil?!

Milivojević: Selektor nije ni uigravao tim za Brazil?!

Srpski fudbaler Luka Milivojević oglasio se povodom tvrdnje pomoćnog trenera reprezentacije Srbije Milana Obradovića da je pokušao da vrši uticaj na druge reprezentativce, a po nalogu menadžera Falija Ramadanija.

Džaka i Šaćiri se izvinili: Nikada se neće ponoviti

Džaka i Šaćiri se izvinili: Nikada se neće ponoviti

Švajcarski fudbaleri Granit Džaka, Đerdan Šaćiri i Štefan Lihtštajner izvinili su se zbog svoje proslave na utakmici sa Srbijom na Svetskom prvenstvu u Rusiji.
Loading...