Cameron Spencer/Getty Images
Jelena Trajković 01.01.2018 | 10:00

Brži od munje

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Mislili smo da je superheroj. Mislili smo da je natčovek. I onda smo u godini koja je iza nas shvatili da je u stvari isto što i svi mi – čovek od krvi i mesa. To nas je samo nateralo da ga zavolimo još više.

Usain Bolt

Phil Walter/Getty Images

Jednostavno, on je rođen za velike stvari. Imao je san, ostvario ga je, a usput inspirisao milione ljudi širom sveta. Postao je legenda u pravom smislu te reči, a to je vrednije od svih medalja koje je osvojio. Jer, on je najbrži čovek na svetu.

Ta ’titula’ se zaslužuje, nije kao slučaj kada za nekoga kažemo da je najbolji košarkaš ili fudbaler u istoriji, pošto je to sve do subjektivnog osećaja. Baš taj osećaj ovde nema nikakvu ulogu, ali bi i te kako bio na njegovoj strani, pošto niko nikada nije trčao brže od njega na 100 i 200 metara. I pravo je pitanje da li će iko moći ne samo da ga nadmaši, već da trči toliko graciozno i usput bude približno dominantan, a da ga voli apsolutno ceo svet kao njega – Juseina Bolta.

Ljudi trče iz različitih razloga, Bolt je trčao jer je bio zaražen sportom. Odrastao je u Šervud Kontentu, mestu od 1.500 stanovnika, koje je udaljeno 150 kilometara od Kingstona. Još u osnovnoj školi pokazao je talenat za trčanje, a kako je vreme prolazilo bio je sve bolji i bolji. Vest o klincu koji trči neverovatno brzo proširila se širom Jamajke i potom je postao verovatno i najpopularniji srednjoškolac na celom ostrvu. To ga nije spaslo dolaska njegovog oca da ga disciplinuje pred celom školom, pošto je prethodno odlučio da ne ’ocinkari’ druga koji je napravio glupost.

Bolt

Getty Images/Matthias Hangst

U to vreme, Bolt je materijalno bio siromašan, ali bogat talentom. Samo je postojao jedan veliki problem – nije želeo da se posveti atletici onoliko koliko je trebalo. To je izluđivalo Pabla Meknila, njegovog glavnog trenera u srednjoškolskim danima, inače nekadašnjeg olimpijskog trkača. Meknil je smatrao da jamajkanski atletičar ne shvata svoje obaveze ozbiljno, više bi se šalio, nego što bi trenirao.

Uprkos tome, bivao je sve bolji i bolji, svoja vremena je popravljao, a debi na svetskoj sceni imao je u mađarskom Debrecinu, koji je 2001. godine bio domaćin planetarnog šampionata za mlade. Tada 15-godišnji Bolt nije uspeo da se plasira u finale, nastavio je sa glupostima, ali je tadašnji premijer Jamajke Pi Džej Paterson uvideo njegov talenat i omogućio mu selidbu u prestonicu, kako bi nastavio da se razvija.

Ispostavilo se da je to i te kako uticalo na mladog Bolta, koji je baš u Kingstonu prvi put doživeo da mu kliče ceo stadion. Jamajka je bila domaćin Svetskog prvenstva za juniore, a on se prvi put na velikoj sceni našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja osvojivši zlato na 200 metara. Za taj trijumf, sada već najbrži čovek na svetu kaže da mu je najdraži od svih jer je tada prvi put osvojio neku važnu medalju, i to pred svojim narodom.

Jusein Bolt na Svetskom prvenstvu za juniore 2002.

Andy Lyons/Getty Images

Jusein Bolt na Svetskom prvenstvu za juniore 2002.

Tom uspehu prethodila je velika nervoza, koja je čak dovela do toga da je pogrešno obuo sprinterice. Sâm je priznao da je bio izuzetno slab kada je izašao na stazu, ali onog trenutka kada je dat znak za start, energija je izletela iz njega. Usledila je erupcija oduševljenja, a od tog trenutka nijednom nije dozvolio da ga publika uplaši, već je našao način da iz nje izvuče korist.

Tog dana sam napravio prvi korak ka tome što predstavljam danas“, priznaje Bolt.

Od tog trenutka, nastavio je sa osvajanjem medalja, a naredne godine je došao i do zlata na Svetskom prvenstvu za mlade. Usput je rušio rekorde u svojoj starosnoj kategoriji, popularnost u domovini mu je rasla, a svi su se pitali da li će moći da nastavi u istom ritmu kada postane profesionalac. Očekivalo se da će u seniorskoj konkurenciji debitovati na planetarnom šampionatu 2003. godine u Parizu, ali ga je konjuktivitis omeo u nameri da trči. Tačnije, Atletska federacija Jamajke zabranila mu je da učestvuje jer nije u najboljoj formi, a kao glavni razlog navedeni su njegova mladost i neiskustvo.

Usain Bolt

Mark Dadswell, Getty Images

Sam početak njegove profesionalne karijere nije bio obećavajuć, povrede su ga omele u tome da već na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine ceo svet sazna za njega. Godinu dana kasnije desilo se nešto što je uticalo na tok istorije – jamajkanski atletičar je započeo saradnju sa Glenom Milsom, koji je do kraja karijere bio uz Bolta. Da nije bilo njega, pitanje je šta bi bilo sa Boltom.

Previše sam opterećivao svoje telo, gledao sam trenera Milsa kako radi sa drugim momcima i želeo sam da počnem da radim sa njim“, naglasio je Bolt.

Za trenera Milsa Bolt je više puta rekao da je genije jer je uvek uspevao da ga dovede u pravu formu za velika takmičenja, uprkos tome što je tokom godina imao mnogo povreda. U vreme kada su počeli saradnju, Jamajkanac je imao probleme sa kukom i donjim delom leđa, a Mils je znao šta mu je potrebno. Međutim, na prave rezultate je morao da sačeka, baš zbog povreda, koje su ga sprečile da se pokaže posebno na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju 2005, iako je bio odlučan da se iskupi za Atinu, kada je takmičenje završio već u kvalifikacijama.

Dve godine kasnije, kada su se najbolji atletičari na svetu okupili u Osaki, osvojio je srebro na 200 metara, a ispred njega se našao samo Tajson Gej. U samom finišu te trke ostao je bez snage, što je Mils iskoristio da počne da mu nameće ideju da se preorjentiše na dvostruko dužu distancu. Nije odustao ni kada je Bolt bio deo štafete Jamajke koja je na istom šampionatu osvojila srebro na 4x100 metara.

Usain Bolt, Tyson Gay

Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images

Jamajkanac nije slušao svog trenera, molio ga je za strpljenje, a isto tako je i shvatio da mora ozbiljnije da se posveti atletici. Milsu je dokazao da ništa ne treba menjati istrčavši 100 metara za 10.03 sekundi na sledećem takmičenju i time što mu je pokazao da zaista želi uspeh. Da smo na pragu nečega velikog bilo je jasno u maju 2008. godine, kada je u Njujorku 100 metara istrčao za 9.71 sekundi i tako postavio svoj prvi svetski rekord. Mils je tada rekao da je Bolt konačno shvatio da je putovanje jednako važno kao odredište.

Tri meseca kasnije, započeta je dominacija za koju niko nije mogao da pretpostavi da će toliko dugo trajati. Bile su Olimpijske igre u Pekingu, prvi put su očekivanja od njega bila izuzetno velika, a sve više ljudi je počelo da ga primećuje. Nije bio klasičan sprinter, bio je viši i mršaviji od svih, a samim tim se i činilo da su mu šanse manje. Samo, svako ko je to pomislio, demantovan je u roku od deset sekundi.

Bolt je priznao da je očekivao da će njegov sunarodnik Asafa Pauel biti uz njega, ali nije bio. Tačnije, nikoga nije bilo oko njega. U sekundi je shvatio šta se dešava – postao je olimpijski šampion, a usput je i svoj rekord popravio za dve stotinke. To je bio samo početak jer je nekoliko dana kasnije na 200 metara bio još dominantniji, uz novi svetski rekord od 19.30 sekundi. Potom je usledio i trijumf u štafeti, bez kojeg je ostao osam godina kasnije, kada je ustanovljeno da je Nesta Karter bio dopingovan na Igrama u Pekingu.

Usain Bolt

Mark Dadswell, Getty Images

Bolt je imao zanimljiv recept za uspeh na „Ptičjem gnezdu“, koji je pripisao tome što je tokom trajanja svojih drugih Olimpijskih igara pojeo 1.000 ’čiken meknagetsa’ iz Mekdonaldsa. To je otprilike 59.000 kalorija, tri kilograma proteina i četiri kilograma masti. Jamajkanski atletičar je konzumirao oko 2.220 mg sodijuma svakog dana, što je pet puta više od preporučene dnevne količine.

Godinu dana kasnije, Bolt je bio klasa za sebe i dominantno je osvojio kako zlato na 100 metara, tako i na duplo dužoj distanci na Svetskom prvenstvu u Berlinu. Svaki trijumf začinio je novim svetskim rekordom – 9.58 metara na 100 metara i 19.19 na 200, a od tada niko nije uspeo ni da priđe tim njegovim dostignućima. Naravno, sve je upotpunio zlatom u štafeti 4x100 metara sa Majklom Fraterom, Stivom Malingsom i Pauelom.

Kada sada pogledamo, jedini trenutak kada je popustio pod pritiskom bilo je finale Svetskog prvenstva u Daeguu 2011. godine, kada je prerano startovao. Samim tim, diskvalifikovan je i nije mogao da odbrani titulu iz Berlina, a to ga je, priznao je, nateralo odlučnijim da svima dokaže da je najbolji sprinter u istoriji. Da zlato ostane Jamajki postarao se Johan Blejk, ali je Bolt uzvratio udarac na 200 metara, a potom je još jednom potvrđena nadmoć štafete čiji je član.

Usain Bolt

Andy Lyons/Getty Images

Dueli Bolta i Blejka obeležili su naredni period u sprintu. Na nacionalnom šampionatu 2012. viđen je njihov prvi okršaj od Daegua, a Blejk je pobedio i na 100 i na 200 metara i uveliko se pričalo da je izgubio magiju. Sâm Bolt je priznao da su ga ti porazi naterali da ide do samih granica na treninzima, što je dovelo do toga da je povraćao svakog dana zbog napora kojima se izlagao. Kada je došlo vreme za trku na 100 metara na Olimpijskim igrama u Londonu, a tada su svi bili sa leve strane od Bolta.

Nije najbolje startovao, ali je bio sve brži, samo je proleteo pored svih i u cilju ostvario vreme od 9.64 sekundi. Postavljalo se pitanje zašto je iko sumnjao u njega, a baš na Olimpijskom stadionu u prestonici Velike Britanije zacementirao je svoju zaostavštinu jer tokom istorije nije postojao nijedan atletičar koji je postao toliko veći od ’kraljice sportova’. Na 200 metara, pobedu je proslavio na Blejkov način, tako što je stavio prst ispred usta, čime mu je poslao jasnu poruku – jedmo u istom timu, ali ovde ja vladam. Blejk je bio drugi, a Voren Vir treći, što je označilo početak opšte ludnice na Jamajki, a sve je upotpunjeno trijumfom u štafeti.

U Moskvi je 2013. godine viđen logični nastavak Boltovog niza, pošto je ponovo osvojio ’triplu krunu’, da bi potom usledile nove sumnje u njegovu spremnost. Kako bivaju sve stariji, sprinteri najbrže gube brzinu, takav je slučaj bio i sa njim, ali je uspeo da odoli svim izazovima. Smanjio je broj takmičenja na kojima je učestvovao, na velika je dolazio posle malog broja trka tokom te godine, a kada je došao trenutak za ono pravo svaki put je zlato završavalo oko njegovog vrata.

Usain Bolt, Justin Gatlin

Patrick Smith/Getty Images

Najbolji primer za to videli smo pre dve godine, kada Amerikanac Džastin Getlin praktično nije imao pravog rivala tokom cele sezone. Getlin je do tog trenutka odradio dve suspenzije zbog dopinga, koji je negirao, a i dalje negira. Još pre njihovog prvog njihovog susreta na „Ptičjem gnezdu“ u Pekingu, gde je održano Svetsko prvenstvo, pokušao je da uđe u glavu Boltu. Pokušavao je da ćaska sa njim, što se jamajkanskom atletičaru nije svidelo, pošto je znao šta su oni – rivali, a ne prijatelji.

I baš na mestu gde je osvojio svoju prvu olimpijsku medalju, pobedio je Getlina u trenutku kada je Amerikanac bio glavni favorit. Mnogi su onog trenutka kada je prošao kroz cilj pomislili da je na taj način praktično spasao atletiku. Od američkog atletičara je ponovo bio bolji na 200 metara, a triplu krunu je kompletirao novom pobedom u štafetu. I baš u Pekingu je priznao da mu atletika nije više toliko zabavna jer mora da posveti više vremena trčanju, a uz to i više da se žrtuje. Ipak, on nikada nije bio klasičan atletičar, nije voleo da razmišlja samo o trkama i bilo mu je i te kako važno da se odmori od svega.

Neplanirano duži odmor dobio je te zime, pošto je morao da pauzira zbog povrede članka. Nije u pitanju bila jednostavna povreda, kao što je u prvom trenutku mislio, pa se uputio u Nemačku na tretmane. Niko iz njegovog tima nije želeo da njegovi rivali to znaju, pošto je do Olimpijskih igara ostalo oko pola godine. Sve ga je mrzelo, razmišljao je šta još mora svima da dokaže, ali je shvatio da je njemu samom potreban taj dokaz.

Usain Bolt

Lintao Zhang/Getty Images

Mali tim ljudi oko njega, u kojem su bili Mils, Nadžent Voker, njegov najbolji prijatelj i menadžer, i Riki Sims, Boltov agent, uspeli da ga trgnu. Malu pomoć dobio je i nesvesno od Getlina, pošto je spoznaja šta se dešava za samog Bolta došla onog trenutka kada je video intervju u kojem je američki atletičar najavio da će osvojiti zlato u Rio de Žaneiru, a potom krenuti na turneju po Sjedinjenim Državama sa medaljom oko vrata.

Pred svoje oproštajne Olimpijske igre nije trčao najbrže što zna, što je Getlin iskoristio za prozivanje. Više puta mu je poručiko da se ni ne pojavljuje u Riju ako misli da nije spreman. Bolt se nikada nije služio sličnim igrama, nikada nije ništa slično rekao za nekog od svojih rivala, ali je došao trenutak i da to učini u svom dokumentarcu „I am Bolt“.

Nikad nisam rekao da su oni niko i ništa, ali su našli mene da prozivaju, a ja sam izgradio ovaj sport. Svi oni su optuživani za doping, a meni se to nikada nije desilo. Uvek poštujem sve rivale i nikada ne olajavam“, naglasio je Bolt tada.

Usain Bolt

Patrick Smith/Getty Images

I došao je Rio. Prva je na programu bila trka na 100 metara. Bila je to borba između Bolta i ostatka sveta. Ostatka sveta u smislu sprintera koji su se nalazili u stazama pored njega, pošto je većina svetske populacije bila apsolutno na njegovoj strani. Kao da je vreme stalo svuda oko te atletske staze, niko nije disao tokom tih deset sekundi i Bolt je opravdao očekivanja, osvojio je novo zlato, a potom još jedno i još jedno.

Niko pre njega nije osvojio tri puta medalje u istoj disciplini, a on je to učinio i na 100 i na 200 metara. Kada su završene Olimpijske igre u Riju imao je ukupno devet medalja, ali je u međuvremenu ostao bez jedne u štafeti, ne svojom krivicom, što njegova dostignuća nikako ne umanjuje.

Osećam olakšanje jer sam uradio ono što je trebalo da uradim. Srećan sam jer je ovo poglavlje završeno i mogu samo da se opustim. Da jedem brzu hranu i jednostavno živim“, rekao je Bolt posle Rija.

You Tube


Potom je ostao samo London. Rio je za mnoge označio kraj Boltove karijere, ali je on odlučio da je produži za godinu dana i oprosti se na Svetskom prvenstvu. Zbog svega što se desilo u avgustu prošle godine možda bi bilo bolje da to nije učinio, ali je jasno da se on ne kaje. Za London se nije nešto posebno ni spremao, a to je bilo i te kako evidentno, pošto se činilo da je malo ’zarđao’.

Odlučio je da u prestonici Velike Britanije trči samo 100 metara i štafetu, a na svojoj poslednjoj individualnoj trci morao je da se zadovolji bronzom. Getlin je osvojio zlato,  Jamajkanac je bio samo tri stotinke iza, a između njih dvojice našao se Amerikanac Kristijan Kolmen. Iako je konačno dočekao da pobedi Bolta, ceo stadion je klicao osvajaču bronzane medalje i bez premca najvećem sprinteru svih vremena.

Nekoliko dana kasnije, dobili smo potvrdu da pored toga što je superheroj, Bolt je isto tako i običan čovek. Tokom štafete, kada je došao red na njega, pao je na zemlju u bolovima zbog povrede zadnje lože. Iako je po izrazu njegovog lica bilo jasno da se oseća izuzetno loše, odbio je da sedne u invalidska kolica i prošao je kroz cilj uz pomoć ostalih članova štafete Jamajke. Malo ko je mogao da suzdrži suze u tom trenutku, ali je njih ubrzo zamenio smeh zbog svih trijumfa, osmeha fotoreporterima dok nije još stigao do cilja i dominacije kakva će teško ikada ponovo biti viđena.

Usain Bolt

Matthias Hangst/Bongarts/Getty Images

Lepota Boltovih trka je bila u tome što su svi ljudi koji su ih gledali imali osećaj da trče sa njim. Kada bi prošao kroz cilj, osećali bi se kao da su i oni osvojili zlato. I to njega čini posebnim jer ne postoji atletičar koji može da kaže da ne postoji osoba koja ga ne voli, osim njegovih rivala. Zamislite koliko će samo manje zabavne biti Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine bez Bolta.

Želim da me ljudi pominju kada pričaju o Muhamedu Aliju, Peleu...“, rekao je Bolt jednom prilikom.

Ono što je on učinio, ljudi ne bi trebalo da mogu da urade, jednostavno. Otišao je do neslućenih visina i pokazao da vredi pratiti svoj san. I mi treba da budemo srećni što smo živeli u eri Juseina Bolta.

Najveći sam, zapamtite to“, Jusein Bolt, avgust 2016.

Komentari (11)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Fit93

Savrsen tekst - savrsen!!

Odgovori 14 0

Spanulis7

Cekam da stane ovaj gsp na Brankovom mostu da izadjem. Preplavice me suze pred narodom. A sramota. Citam ovaj tekst i prisecam se svega. Ponajvise Juse i njegovog drugara Duska Koraca. Dve sportske velicine. I Dusko je najveci, upamtite to.

Odgovori 22 0

stefan10

Bolt je najbolji. toliko.

Odgovori 28 0

* Sva polja su obavezna

Brno u crveno-belom

Brno u crveno-belom

Isto kao i na prethodnoj trci kojoj je prisustvovala ekipa Sport Kluba pobedio je vozač Dukatija. Samo, za razliku od Barselone, na Velikoj nagradi Češke se na najvišem stepeniku pobedničkog postolja našao Andrea Doviciozo.

Kada se sretnu košarka i Moto GP

Kada se sretnu košarka i Moto GP

Ekipa Sport Kluba dobila je veliko pojačanje za vikend u Brnu na poziciji krila u vidu Marka Gudurića. Za one koji nisu upoznati, popularni Gudura je veliki ljubitelj motociklizma, a sada je konačno dobio šansu da ostvari jedan od svojih najvećih snova.
Loading...