Gold & Goose/Red Bull Content Pool

Jelena Trajković

21.11.2018 | 10:00

Moto GP je Markesova ‘zemlja’

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Mnogo puta nam se prethodnih godina desilo da za sezonu koja se upravo završila kažemo da je bila najbolja čiji smo bili svedoci. I to je prava lepota Moto GP šampionata, zato što taman kada mislimo da ne bude bolje, usledi iznenađenje.

Marc Marquez

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Iako se Mark Markes praktično prošetao do sedme titule, pošto niko od rivala nije mogao da ga isprati već posle nekoliko nedelja, uzbuđenja nije manjkalo. Osim za trku ili dve, pred sam start je bilo teško predvideti ko će se naći na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Te dve su, pogađate, Ostin i Sahsenring, gde je trijumf po pravilu rezervisan za sada već sedmostrukog svetskog šampiona.

Vremenski uslovi su možda i više nego ikada ranije uticali na dešavanja na stazi, pa smo tako umesto 19 trka imali jednu manje, a sama završnica šampionata je protekla u znaku padavina. Od nekih vozača smo morali da se oprostimo jer mesta za njih u šampionatu više nema, a isto tako je izvesno da je ova sezona mnoge navela da se zapitaju u kojem smeru idu, pravom ili ne. Ali, idemo jedno po jedno...

Vozač godine – Mark Markes

Do trenutka kada je osvojio svoju petu titulu u kraljevskoj klasi, a sedmu u karijeri, Markes jeste napravio veliki broj grešaka, ali srećom po njega većinu na treninzima. Na trkama je imao dve, u Argentini i Muđelu, što ga je koštalo bodova, ali je prvo odustajanje zabeležio tek na Velikoj nagradi Australije, i to ne svojom krivicom, kada ga je otpozadi udario Žoan Zarko. Bilo je to nedelju dana posle Motegija, kada je prešao ’sedmi nivo’, a na kraju nije stigao do cilja ni na zatvaranju sezone u Valensiji, samo što je tada uveliko sve bilo rešeno.

Mladi Španac je na prvih 15 trka, kada se izuzmu te dve na kojima je ostao bez bodova, upisao 13 podijuma, a osam puta je kao prvoplasirani prošao kroz cilj. Već posle njegovog niza trijumfa u Ostinu, Heresu i Le Manu svima je bilo jasno da pravo čudo mora da se desi da bi ga neko sprečio da osvoji titulu. I to čudo je izostalo, koliko zbog njegove dominacije, koliko jer njegovi rivali nijednog trenutka nisu bili ni blizu nivoa na kojem je on.

Marc Marquez

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Njegova brzina nijednog trenutka nije dovedena u pitanje, što je više bilo do njega nego do same Honde. Jer, kada se pogledaju rezultati vozača koji takođe imaju fabrički model RC213V jasno je da je malo toga do samog motocikla. Markes je taj koji je na savršen način ovladao Hondom, a u prilog tome ide broj od devet pobeda i ukupno 14 podijuma ove sezone, dok su njegov timski kolega Dani Pedrosa i Kal Kračlou iz LCR Honde upisali ukupno tri pobednička postolja zajedno. Treba naglasiti i da je sva tri ostvario britanski motociklista.

Ono što još više treba da zabrine njegove rivale je to što je ta sedma titula možda i najvrednija u Markesovoj karijeri. Prošle godine je bio izazivan do samog finiša, očekivalo se da će njegovi rivali predvođeni Andreom Doviciozom biti željni osvete, to su i bili, ali očigledno nedovoljno pripremljeni da istinski izazovu Markesa. Dukati je imao motocikl za to, ali ne i vozača koji psihički može da parira mladom Špancu, dok je Jamaha potpuno posustala. Ova sezona je za sve osim Honde bila glasan alarm, a da li ih je trgla saznaćemo za četiri meseca...

Junak godine – Horhe Lorenco

Mnogi su ga otpisali. On je i sâm sebe otpisao. I baš kada se više niko nije nadao, usledilo je iznenađenje – Horhe Lorenco je naučio da pobeđuje na Dukatiju. Put do toga je potrajao, mnogo više nego što se bilo ko nadao, mnogi su ga poredili sa periodom koji je Valentino Rosi proveo u italijanskom timu, ali su taj motocikl koji je na raspolaganju imao ’Doktor’ i Lorencov bili kao nebo i zemlja. Pre šest godina Dukati nije imao motor ni za podijume, a sada je to već motocikl koji je Doviciozu omogućio da se bori za titulu sa Markesom prošle godine.

Jorge Lorenzo

© 2018 Ducati Motor Holding spa

Petostruki svetski šampion je znao da ga čeka veliki izazov kada je posle devet godina napustio Jamahu i prešao u Dukati. Samo što niko nije mogao da pretpostavi da će se toliko mučiti, posebno dok se njegov timski kolega bori za titulu. I to Doviciozo, protiv kojeg je u duelima tokom cele karijere bio bolji. Najbolji rezultat prošle godine bilo mu je drugo mesto na Velikoj nagradi Malezije, a samo još dva puta se našao na pobedničkom postolju.

Usledio je izuzetno težak početak ovogodišnjeg šampionata, pošto je na prve četiri trke osvojio samo šest bodova. U Le Manu je bio šesti, a sâm je priznao da je tada počeo da sumnja u sebe i čak pomišlja na povlačenje. Bivao je izuzetno iscrpljen posle svakog izlaska na stazu, a kao glavni razlog za to navodio je položaj rezervoara za gorivo. Kada je to promenjeno sve kockice su se poklopile i Lorenco je postao onaj stari, a potvrda je stigla prvo u Muđelu, a potom i na „Katalunji“.

Tada je već bilo kasno da bi se ozbiljnije borio za titulu, ali je uspeo da se ponovo nađe na najvišem stepeniku pobedničkog postolja na „Red Bul ringu“, pre niza problema. Prvo je u padu u Aragonu zaradio prelom članka, zatim je u Tajlandu povredio i ruku, zbog čega je propustio tu trku, ali i one u Japanu i Maleziji. Vratio se na stazu u Valensiji, gde nije mogao bolje od 12. pozicije i tako se oprostio od Dukatija. A tog dela ćemo se dotaći u sledećoj kategoriji.

Gubitnik godine – opet Horhe Lorenco, ali i Dukati

Kako je Lorenco i junak i gubitnik? Jednostavno, počeo je da pobeđuje na Dukatiju, ali prekasno. U Le Manu je shvatio da ga italijanski tim neće zadržati, pošto do tog trenutka ništa nije moglo da ukaže na to da će se situacija u kojoj je promeniti. Ljudi u Dukatiju su poznati po tome da nemaju strpljenja, a za Lorenca ga nisu imali možda i više nego za bilo kog drugog.

Jorge Lorenzo

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Ali, kada pomislimo da je to tim koji je pustio Kejsija Stonera da ode, zašto bi bilo čudno što je to isto učinio Lorencu? Španski motociklista je i te kako zaslužan za razvoj modela Dezmosediči, a od toga nije imao koristi samo on, već i Doviciozo. Opet, toga niko u timu nije bio svestan do Lorencove pobede u Muđelu, što je na mnogo načina tužno.

Isto kao je slučaj bio sa Rosijem ranije, tako i ovoga puta sa Lorencom, kao da ljudi koji rade u tom Dukatiju nisu bili svesni da je Dezmosediči specifičan motor. Kao da nisu svesni da je Stoner jedini koji je znao da vozi Dukati, a da je Doviciozu bilo potrebno pet godina da se navikne, a od Lorenca su očekivali čudo. Na kraju im italijanski motociklista nije doneo dugo željenu titulu, a ostali su bez petostrukog svetskog šampiona, koji je utočište našao u Hondi.

S druge strane, Lorenco je ostao bez šanse da pokuša da osvoji titulu kao vozač Dukatija, a ova sezona uprkos usponima i padovima ukazuje da ima materijal za to. I to sve jasno pokazuje da nema većih gubitnika ove godine od njih, a moguće je da će posledice te odluke u italijanskom timu osećati još dugo.

Iznenađenje godine – Aleks Rins

Debitanska sezona u kraljevskoj klasi bila je izuzetno teška za Aleksa Rinsa, a ni sam verovatno nije mogao da pretpostavi šta ga čeka ove godine. Zbog preloma zgloba ruke propustio je pet trka prošle godine, pa je kasnio sa prilagođavanjem na najjaču kategoriju, ali je kako je vreme odmicalo postepeno napredovao. Najbolji rezultat bilo mu je četvrto mesto na zatvaranju šampionata u Valensiji, što je nagovestilo bolje plasmane dogodine.

Alex Rins

Mirco Lazzari gp/Getty Images

I to se i desilo, ali što je još važnije, Rins je posle uspona i padova u prvoj polovini sezone u drugom bio izuzetno konstantan. Od Katara pa do letnje pauze nije završio čak pet trka, ali se u Argentini našao na najnižem stepeniku pobedničkog postolja, što mu je bio prvi podijum u Moto GP šampionatu. Najbolji plasman ostvario je u Asenu, na najuzbudljivijoj trci sezone, a u drugom delu šampionata samo jednom se nije našao među prvom osmoricom, a tada bio 11.

Ono što je još važnije, do kraja sezone se još tri puta našao na pobedničkom postolju – bio je treći u Japanu i drugi u Maleziji i Valensiji. Na poslednjoj trci šampionata je čak imao odličnu šansu za prvi trijumf u najjačoj kategoriji, pošto je vodio do prekida trke zbog loših vremenskih uslova, ali je i drugo mesto bilo sjajan rezultat. Na kraju je sezonu završio na petom mestu u generalnom plasmanu, a iza sebe je, između ostalih, ostavio Zarka, Kračloa, Lorenca i Pedrosu. Ali, što je još važnije, pokazao je da Suzuki ima motor koji bi uskoro mogao da se ozbiljnije umeša u borbu sa Hondom, Dukatijem i Jamahom.

Razočaranje godine – Jamaha

Kada vaši vozači na 25 trka ne uspeju da stignu do pobede, a u tom periodu se i ne nađu mnogo puta u borbi za trijumf, to treba da je očigledan znak da nešto ne funkcioniše kako treba. Uz to, kada je to najduži post bez pobede od ulaska njihovog tima u kraljevsku klasu, to je pravi alarm za buđenje. Problem je samo što su u Jamahi kasno shvatili šta je uzrok loših rezultata Rosija i Vinjalesa, pošto su tada uveliko imali sporedne uloge u ovogodišnjem šampionatu.

Valentino Rossi

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Japanski tim je pobedu čekao od prošlogodišnje Velike nagrade Holandije, na kojoj je ’Doktor’ ostvario 115. pobede u karijeri, a post je prekinuo Vinjales na „Filip Ajlandu“. Zanimljivo, njih dvojica su ove sezone ukupno bili deset puta na podijumu, ali su samo po jednom bili najbliži pratioci pobedniku, ako se izuzme trka u Australiji. Devetostruki svetski šampion je bio drugi na „Sahsenringu“, dok je Vinjales isti plasman imao u Ostinu.

Dobra stvar za Jamahu je što je u finišu sezone konačno počela da radi na rešavanju problema, pa je Rosi tako imao realnu šansu za trijumf u Maleziji i Valensiji. U Sepangu verovatno i najbolju još od Asena prošle godine, pošto je izleteo sa staze u trenutku kada je vodio, a sâm Markes koji je nasledio prvu poziciju je priznao da je bio na samoj granici i da je polako počeo da posustaje. Jamahu čeka težak posao tokom zime, mnogi su već uveliko u boljoj poziciji od nje, ali je važno ne zavaravati se rezultatima testiranja. Jer, koliko otkrivaju, toliko i skrivaju, a da li je japanski tim uklonio sve probleme i unapredio svoj motocikl znaćemo tek u martu.

Za veliko razočaranje su se postarali i organizatori Velike nagrade Britanije, koja je morala da bude otkazana zbog lošeg stanja staze. Kompanija koja je postavila novi asfalt na „Silverstonu“ nije odradila dobar posao, a padavine karakteristične za Ostrvo nisu pomogle. Bio je to prvi put posle 38 godina da održavanje trka ni u jednoj klasi nije bilo moguće, a prethodna trka otkazana je zbog snega u Austriji u aprilu 1980. godine.

Debitant godine – Hafiz Šarin

Iako je Franko Morbideli najbolji debitant ove sezone kada se pogleda generalni plasman, tu titulu ipak zaslužuje Hafiz Šarin. Prošlogodišnjeg šampiona Moto2 kategorije i vozača Jamahe Teh3 delila su samo četiri boda, ali u ovoj kategoriji pozicije na ’tabeli’ nisu najvažnije, već utisak o tome kako se ko pokazao na stazi. Nije mladi Italijan bio loš, naprotiv, ali treba uzeti u obzir kompletnu situaciju, a Šarinova startna pozicija nije bila kao Morbidelijeva.

Hafizh Syahrin

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Malezijski motociklista je ove godine trebalo da se takmiči u Moto2 kategoriji, a na njegovom mestu u Jamahi Teh3 trebalo je da bude Jonas Folger. Međutim, Nemac je pred početak predsezonskih testiranja obavestio tim da će morati da propusti sezonu, zbog čega se Erve Ponšaral našao u nezgodnoj poziciji da nađe adekvatnu zamenu u trenutku kada su sve adekvatne zamene pod ugovorima.

Priliku na predsezonskim testiranjima u Sepangu dobio je Joni Ernandes, ali je tada još bilo jasno da je Šarin prvi Ponšaralov pik. Iako je imao znatno manje vremena za privikavanje na kraljevsku klasu od preostalih debitanata, to ga nije sprečilo da priliku iskoristi na najbolji mogući način. Tri puta se našao među prvom desetoricom, uključujući i trku pred svojim navijačima na „Sepangu“ i što je još važnije dobio je ugovor za narednu sezonu još u junu.

Morbideliju i Šarinu je konkurencija za titulu najboljeg debitanta bio još samo Takaki Nakagami, koji nije mogao da im parira. Međutim, od svih ’rukija’ ostvario je najbolji plasman ove sezone, pošto je zauzeo šesto mesto u teškim uslovima u Valensiji. Gzavije Simeon je na kraju upisao samo bod, dok Tom Luti nije učinio ni to.

Najbolja trka sezone – Velika nagrada Holandije

„Asen“ je 1. jula bio poprište ne samo najbolje trke ovogodišnjeg šampionata, već poslednjih sezona. Velika nagrada Holandije je savršen primer za to zašto je Moto GP najlepši sport na svetu i da malo koji po uzbuđenju može da mu parira. Tokom cele trke bilo je 126 promena pozicija među prvom šestoricom od kojih je svako imao svoju šansu da na kraju izađe kao pobednik.

Sport klub


Trijumf je pripao Markesu, koji je u poslednjih nekoliko krugova uspeo da se odmakne od rivala, a uz njega su se na podijumu našli Rins i Vinjales. Doviciozo je bio bolji od ostalih, ispred Rosija, a vozače od druge do pete pozicije delilo je nešto manje od sedam desetinki. Velika nagrada Holandije stvarno nije trka koja može da se prepriča, ali zato najbolji trenuci čiji smo bili svedoci tog nedeljnog popodneva odlično rade posao. Ko nije gledao, uživaće, a ko je gledao, zna da se vredi podsetiti još jednom.


Najdosadnija trka – Velika nagrada Amerika

Pred početak svake sezone, znamo da možemo odmah da pobede na trkama u Ostinu i „Sahsenringu“ možemo da dodelimo Markesu. Na obe staze mladi Španac vlada od debija u kraljevskoj klasi, a na Velikoj nagradi Nemačke i još od ranije. Ipak, koliko je Markes u najjačoj kategoriji, toliko dugo pobeđuje na tlu Sjedinjenih Država, a ništa drugačije nije bilo ove sezone.

MotoGP


Mladi Španac je šestu godinu zaredom pokorio Ostin i očekivano nije imao pravog rivala koji bi mogao da ga ugrozi. Najbliži mu je bio Vinjales, sa tri i po sekunde zaostatka, a njima dvojici se na podijumu pridružio Andrea Janone na Suzukiju. Za Italijana je to bilo prvo pobedničko postolje od dolaska u japanski tim prošle sezone, a daleko iza njih trojice sledili su Rosi, Doviciozo i Zarko.

Najluđa trka sezone – Velika nagrada Argentine

Promenljivi uslovi na stazi „Termas de Rio Ondo“ doveli su do pravog cirkusa u kakav je pretvorena trka u Argentini. Vozač Pramak Dukatija Džek Miler startovao je sa pol pozicije i jedini je izabrao pneumatike za suvo, dok su svi ostali vozači napravili pogrešan izbor. I umesto da svi startuju iz boksa, kako kažu pravila, posle odlaganja je odlučeno da oni budu udaljeni za tri startna reda u odnosu na pozicije sa kojih je trebalo da započnu trku.

Tu nije bio kraj, pošto se Markesu ugasio motor na stazu i umesto da se uputi u boks, on je uspeo da ga pokrene i startuje, ali je kasnije zbog toga kažnjen. Kada je odradio kaznu, mladi Španac je vozio izuzetno agresivno, imao je kontakte sa nekolicinom vozača, da bi u borbi za poziciju sa staze izbacio Rosija, koji je kasnije izjavio da je „Markes uništio sport i da ga se plaši“.

MotoGP


Miler je više nego zaslužio da dođe do druge pobede u kraljevskoj klasi, ali ga je niz diskutabilnih odluka direkcije trke onemogućio u tome. Australijanac se jeste tokom većeg dela trke nalazi u na čelnoj poziciji, da bi zatim Rins, Zarko i Kračlou počeli da ga izazivaju. Na kraju je sam sebe izbacio iz konkurencije za trijumf i morao je da se zadovolji četvrtim mestom, a zasijao je Britanac, koji je slavio ispred vozača Jamahe Teh3 i Rinsa.

Uz rame Velikoj nagradi Argentine u izboru za najluđu trku sezone mora da stane i poslednja runda sezone. Ponovo su vremenski uslovi uticali na dešavanja na stazi, pa je trka u Valensiji vožena iz dva dela, pošto su se u jednom trenutku padavine toliko pojačale da su uslovi postali nemogući za vožnju. Do tog trenutka, Rins je držao čelo, ispred Dovicioza i Rosija, a već osmorica vozača su odustala, među kojima i Markes.

MotoGP


Kada je trka nastavljena, Dovi je preuzeo kontrolu, ispred Rosija i Rinsa, a bi ’Doktor’ napravio grešku i završio pored staze, ali je uspeo da se vrati u trku. To je omogućilo Polu Espargaru da se probije na treću poziciju, pošto je prethodno vodio sjajnu borbu sa Markesom i u dva navrata čak izleteo sa staze. Španski motociklista je tako upisao istorijski podijum za KTM, koji je prošle sezone ušao u šampionat. I to je učinio ostavivši iza sebe test vozača Dukatija Mikelea Pira i Pedrosu.

Posebna kategorija – Dani Pedrosa

Iza Pedrose je najlošija sezona u karijeri, ali je zaslužio posebnu kategoriju zbog činjenice da je ona bila njegova poslednja u Svetskom šampionatu. Još početkom juna Honda je objavila da će na kraju godine završiti saradnju sa Špancem koja je u sve tri kategorije trajala 18 godina. Ljubitelji motociklizma su se nadali da to ne znači da Pedrosu više nećemo gledati na stazi, ali potvrda da je njegovoj takmičarskoj karijeri došao kraj došla je u Nemačkoj.

Pedrosa je jedan od najuspešnijih vozača svih vremena, treći je po ukupnom broju podijuma, dok je ostvario 54 pobede. Osvojio je tri titule, od toga jednu u klasi do 125 kubika i dve u kategoriji do 250. Zbog svega toga, pred njegovu poslednju trku uvršten je među Moto GP legende, neki bi rekli opravdano, a drugi ne, posebno zbog činjenice da u najjačoj klasi nije uspeo da postane šampion.

Dani Pedrosa

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Rezultati koje je ostvario ove sezone samo idu u prilog odluke da se povuče jer nijednog trenutka nije mogao da parira najboljima. U pet navrata je zauzeo peto mesto i bolje od toga nije mogao. Prvi put još od debija u Svetskom šampionatu 2001. godine nije stigao do podijuma, a takođe je došao kraj njegovom nizu sezona koje je završio sa barem jednom pobedom, koja je trajala 16 godina. Biće čudno bez Pedrose u šampionatu, ali je srećom KTM bio dovoljno pametan da ga angažuje kao test vozača, pa ćemo ga i dalje viđati barem pored staze.

Velika nagrada Valensije označila je kraj karijera u Moto GP šampionatu za još dvojicu vozača, barem za sada. Šampion klase do 125 kubika iz 2006. godine Alvaro Bautista karijeru će nastaviti kao vozač Dukatija u Svetskom superbajk šampionatu, dok će Skot Reding voziti takođe za italijanskog proizvođača, ali u Britanskom superbajk šampionatu.

Transfer sezone – Lorenco u Hondi

Sa ove tačke gledišta sve izgleda logično, ali pre nekoliko meseci se u jednom trenutku mnogima činilo da gledamo Lorencove poslednje trke u Moto GP šampionatu. Dukati ga se odrekao, Jamaha nije imala mesta za njega, Suzuki i KTM nisu mogli da ga priušte, a Honda... Japanski tim je hteo Đoana Mira, razmatrao je još neke opcije, ali malo ko je pomislio da je među njima Lorenco.

Jorge Lorenzo

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Tačnije, španski motociklista nije ni bio opcija dok ga njegov menadžer nije predložio Hondi. I od tog trenutka je ostalo da se samo dogovore sitni detalji oko transfera koji niko nije mogao ni da zamisli. Sve je urađeno u tajnosti, nije se o tome spekulisalo kao, na primer, o prelasku Kristijana Ronalda iz Reala u Juventus, već su svi akteri držali jezik za zubima. Onog dana kada su pojedini novinari saznali za tu mogućnost, Honda je već uveliko imala spremno saopštenje.

Biće zanimljivo videti Lorenca i Markesa u istom timu, posebno jer je nivo na kojem je novi Španac u Hondi mnogo viši od onog na kojem je bio Pedrosa. Ne treba očekivati od petostrukog svetskog šampiona brzo privikavanje, iako Honda nije toliko komplikovana kao Dukati. Ali, vrlo lako može da se desi da je pred Markesom najveći izazov sa kojim će se susresti u karijeri, a da će on nositi iste boje kao on. Sve ukazuje na spektakl, posebno ukoliko Dukati i Jamaha podignu nivo, a i Suzuki i KTM nagoveštavaju mnogo.

Lorenca će u fabričkom Dukatiju zameniti Danilo Petruči, na čije mesto je u Pramak stigao Frančesko Banjaja. Od ostalih transfera, najzanimljiviji je sigurno dolazak Đoana Mira u Suzuki posle samo jedne sezone u Moto2 kategoriji. Mir će u timu zameniti Andreu Janonea, koji prelazi u Apriliju, čiji će test vozač biti Bredli Smit. Umesto Britanca u KTM stiže Žoan Zarko, a austrijska kompanija je započela i saradnju sa timom Teh3, čije boje će braniti Šarin i Migel Oliveira. Mark VDS više neće imati tim u kraljevskoj klasi, dok je Anhel Nijeto tim postao Petronas i za njega će voziti Morbideli i Fabio Kvartararo.

Šta je još vredno pomena?

Mnogo toga smo već pomenuli, ali se nismo toliko dotakli vozača koji su na neki način podbacili u odnosu na prošlu sezonu. Kračlou jeste imao bolju sezonu nego prethodnu, ali je uz pobedu u Argentini, još samo dva puta stigao do podijuma – u Mizanu i Motegiju. Povreda koju je doživeo u Australiji onemogućila ga je da učestvuje na poslednje tri trke, što je i te kako uticalo na njegovu poziciju u generalnom plasmanu, ali nekako od njega očekujemo češće na pobedničkom postolju.

Johann Zarco

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Isti slučaj je i sa Zarkom i Petručijem. Francuski motociklista jeste bio najbolji među vozačima nezavisnih timova, ali je i njega mnogo koštala nekonkurentnost Jamahe. Uprkos tome, tri puta je stigao do pobedničkog postolja i može se reći da je ostavio dubok trag u ekipi Teh 3. Petruči, s druge strane, od trenutka kada je potvrđen kao fabrički vozač Dukatija prestao je da liči na sebe, pa za sada ne opravdava poverenje italijanskog tima. Nadamo se da će nas demantovati.

Tu je i Janone, koji je Suzuki doneo četiri podijuma ove sezone, ali ga se tim slično kao u Lorencovom slučaju sa Dukatijem prerano odrekao. Ipak, japanski tim je barem odlučio da svoju budućnost zasniva na mladim snagama, kakve su Mir i Rins, dok je Dukati još pre početka saradnje počeo da vrši pritisak na Italijana. Jasno mu je rečeno da mora da pobeđuje, zbog toga što još to nije učinio dobio je samo jednogodišnji ugovor, a Miler i Banjaja iz prikrajka vrebaju svoju šansu za 2020.

Šta nas čeka u 2019?

Velikih promena što se tiče naredne sezone u kraljevskoj klasi nema, a najveće nas čekaju u Moto2 kategoriji. Hondina era kao dobavljača motora u srednjoj klasi završena je na Velikoj nagradi Valensije, a od naredne godine tu ulogu preuzima britanski Trijumf. Prva testiranja ukazuju da nas čeka prava sinfonija zvuka u narednim sezonama, a pošto svi kreću praktično od nule to bi trebalo da unese dodatnu neizvesnost u tu kategoriju.

Francesco Bagnaia

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Velike promene biće viđene što se tiče formata kvalifikacija u Moto3 i Moto2. U najslabijoj klasi one su trajale 40 minuta, a u srednjoj pet minuta duže i bili smo svedoci hvatanja zavetrine u velikom broju slučajeva poslednjih godina. Da bi se to sprečilo, od naredne godine će borba za pol pozicije u nižim kategorijama izgledati slično kao u kraljevskoj klasi.

One će biti sastavljene iz dva dela od po 15 minuta, a pošto u nižim klasama ima više vozača nego u najjačoj, 14 vozača koji imaju najbolja vremena kada se gledaju kombinovani rezultati prva tri treninga ići će direktno u Q2. Njima će se pridružiti još četvorica vozača koji će prolaz tražiti kroz Q1.

Naredne godine nas čeka i još jedna nova kategorija – MotoE. Električni motocikli zujaće tokom nedeljnog jutra između zagrevanja i trka Moto3 kategorije na pet rundi šampionata – u Heresu, Le Manu, Sahsenringu, Austriji i Mizanu. Na stazi ćemo videti mnoga poznata lica, među njima i Setea Žibernaua koji će braniti boje Ponsa.

MotoGP


Svakako, recite nam, šta je na vas ostavilo najveći utisak ove sezone?

Komentari (36)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Bojan Todorović

Najjači utisci sezone su Markezova dominacija i neverovatno izvlačenje iz padova, prelazak Lorenca u Hondu, Danijeva penzija i nemoć Yamahe. Da, i ludačka trka u Asenu. Verujem da će se Lorenco mnogo brže i bolje prilagoditi Hondi nego Dukatiju i da će sledeću sezonu obeležiti njegovo i Markezovo rivalstvo.

Odgovori 12 3

Maksa

Okreni obrni Markez osvojo sedmu titulu i sve su veci izgledi da se na tome nece zavrsiti .. Abraham nema sta da trazi u prvenstvu i prava je steta sto Alvaro Bautista nece vise voziti u MotoGp-u .. - Sport klub voditeljima treba vise objektivnosti i realnosti jer se vidi da su pristrasni (npr uvek se polazi od toga da je Markez kriv pa cak i kad ga Zarko udari od pozadi) Sto se tice yamahe - problem nije u motoru kao celini , vec u medjusobnoj saradnji vozaca i garaza .. Svaki problem je resiv ako postoji sloga i saradnja u timu ,a kod njih je to ocigledno svedeno na minimum.. Zelim vam svima da se sledece godine manje svadjamo i prozivamo jer ovo je samo sport ..

Odgovori 14 4

Andy

Utisak godine je trenutak kada u Asenu, Rosi udara Lorenca od pozadi, a komentator istog trenutka kaze:Uh kakva greska Lorenca. 😂😂😂😂😂

13 7

* Sva polja su obavezna

Rosi: Hamilton mora da dođe na ranč

Rosi: Hamilton mora da dođe na ranč

Rosi: Hamilton mora da dođe na ranč

Devetostruki svetski šampion Valentino Rosi poručio je šampionu Formule 1 Luisu Hamiltonu da mora da poseti njegov ranč u Tavulji, pošto je prošle nedelje testirao Jamahu R1 u Heresu.

Lorenco mora na još jednu operaciju

Lorenco mora na još jednu operaciju

Lorenco mora na još jednu operaciju

Petostruki svetski šampion Horhe Lorenco u ponedeljak će biti operisan po drugi put za nešto više od mesec dana zbog problema sa desnim stopalom, koje je povredio tokom Velike nagrade Aragona u septembru.
Loading...