Clive Rose/Getty Images

Jelena Trajković

30.11.2018 | 09:00

Nije sve do bolida...

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Formula 1 je ove sezone zvanično ušla u novu eru koja se odlikuje novim vizuelnim identitetom, ali to nije donelo mnogo novog što se tiče dešavanja na stazi. Šampion je ostao isti, sâm šampionat nije postao manje predvidiv, a nivo uzbuđenja je daleko od zadovoljavajućeg.

Lewis Hamilton

© 2018 Daimler AG/Paul Ripke

Borba za titulu ponovo je svedena na dva kandidata – Luisa Hamiltona i Sebastijana Fetela, a iako je Ferari napravio očigledan korak napred, ove godine nije sve bilo do bolida. Do izražaja je došla zrelost britanskog automobiliste u trenucima kada nije sve išlo kako su Mercedes i on zamišljali. S druge strane, u trenucima kada je mogao da prelomi šampionat, vozač Ferarija je išao iz greške u grešku, a posle je bilo kasno da uhvati korak za Hamiltonom.

Britanac za sada vodi u njihovoj borbi za najboljeg vozača generacije, pošto je ulog ove sezone za obojicu bio peta šampionska titula. Hamilton se zasluženo našao na tronu, Fetel će svoju šansu morati da čeka barem godinu dana, dok su ostali vozači imali samo sporedne uloge u ovogodišnjem šampionatu. Bilo je onih koji su zasijali, ali i podbacili, a zanimljivo je da su svih 20 vozača koji su započeli sezonu uspeli da je i završe, što se desilo prvi put u istoriji.

Do velikih promena u vozačkim postavama došlo je odmah po završetku sezone, na testiranjima u Abu Dabiju, a to je samo jedan od pokazatelja da nas dogodine čeka mnogo toga novog. Glavno pitanje je hoće li neko uspeti da svrgne Mercedes sa trona u ovoj hibridnoj eri, a većina bi sada rekla da su male šanse za to. Ipak, pre nego što se okrenemo narednoj sezoni, vreme je za poslednji osvrt na sve ono što se desilo od marta do novembra na 21 stanici, od Australije do Emirata.

Vozač godine – Luis Hamilton


Mnogo toga je doprinelo tome da Hamilton postane tek treći vozač sa barem pet titula svetskog šampiona i pridruži se odabranom društvu u kojem su odavno Huan Manuel Fanđo i Mihael Šumaher. To da Mercedes ima sjajan bolid jasno je i onima koji ne prate pomno Formulu 1, ali ove godine nije baš sve bilo do dominacije nemačkog tima. Bilo je i do toga da je Britanac otišao korak dalje što se tiče njegovih vozačkih sposobnosti, ali i psihičke stabilnosti, po čemu niko nije mogao da mu parira.

Formula 1


Čista brzina je takođe bila na njegovoj strani, a potvrdu za to dobijamo u kvalifikacijama, koje je 11 puta završio na čelu. Njegov krug u Singapuru je bio kao sa druge planete, što zbog činjenice da se Mercedes tradicionalno mučio na stazi „Marina Bej“ prethodnih godina, što zbog toga što je savršeno odvozao svaki milimetar od starta do cilja. Po njegovom završetku, svi su bili u neverici, a posebno članovi nemačkog tima, što je dovelo do toga da Toto Volf izjavi da je to bio krug epskih razmera.

Na ukupno sedam trka na kojima je startovao sa pol pozicije Hamilton je stizao do trijumfa, a do preostala četiri je stigao tako što se probijao. Imao je i sreće, što se posebno videlo u Bakuu, gde je njegovom timskom kolegi Valteriju Botasu pukao pneumatik u samom finišu trke pošto je bio pred četvrtim trijumfom u karijeri. Finac je sjajnu priliku za tu četvrtu pobedu imao i na Velikoj nagradi Rusije, kada mu je tim tražio da propusti Hamiltona da bi on pobegao Fetelu. Iako je Botasu poručeno da će mu britanski vozač vratiti poziciju, do toga nije došlo odlukom tima.

Preostala dva trijumfa mogu da se ubroje među najbolje u Hamiltonovoj karijeri, posebno onaj u Monci, gde je od starta vršio pritisak na dvojac Ferarija, pod kojim je Fetel poklekao, dok je u finišu nadmudrio i Kimija Raikonena. Pobeda na „Hokenhajmu“ je došla kao rezultat velike greške nemačkog automobiliste, koji je imao trijumf u rukama, ali bi ta trka svakako sjajna za Hamiltona, s obzirom na probleme u kvalifikacijama, zbog kojih je startovao sa 14. mesta.

Lewis Hamilton

© 2018 Daimler AG/Wolfgang Wilhelm

Može se reći da je Hamilton ove godine imao jednu jedinu trku za zaborav, a to je bila Velika nagrada Austrije, na kojoj odustao zbog kvara. Na trkama koje je završio najlošiji plasman bilo mu je peto mesto u Kanadi, a samo još dva puta nije stigao do podijuma. Od letnje pauze je ispustio samo 30 bodova, a u drugom delu šampionata je osvojio 96 bodova više od Fetela. Sezonu je završio sa 408 bodova, što je novi rekord Formule 1, sa 88 bodova prednosti u odnosu na Nemca, što dovoljno govori u prilog tome da je zasluženo uz rame Fanđu.

Junak godine – Kimi Raikonen

Možda bi neko izabrao nekoga drugog za junaka ove sezone, ali je nekoliko razloga zašto je ta titula pripala baš ’Ledenom’. Raikonen je u Ostinu došao do prve pobede još od otvaranja sezone 2013. godine u Australiji, a ujedno je i prvi put od 2012. sezonu završio među trojicom najboljih u šampionatu. Loša stvar za njega je samo to što će morati da prisustvuje FIA Gala večeri, a čak ni kvar bolida u Abu Dabiju nije mogao da mu pomogne da to izbegne. J

Praktično nema osobe koju nije obradovalo to što se Finac našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja u Teksasu, a to proslavio u svom stilu, kao da se ništa posebno nije desilo. Ono što ipak još više raduje jeste to što će Kimi ostati najstariji vozač u šampionatu još neko vreme, pošto je odlučio da ne završi karijeru, iako su mnogi to predviđali. Umesto toga, Raikonen je iznenadio sve transferom u tim u kojem je debitovao u Formuli 1 – Zauber, posle 17 godina.

Formula 1


Dugo se znalo da Ferari neće zadržati Raikonena, u tome nije moglo da mu pomogne ni to što je ove sezone upisao 12 podijuma, pošto se uveliko pravio prostor za dovođenje Šarla Leklera. Kada je uvideo da za njega više nema mesta u timu čiji je poslednji šampion, finski automobilista se ponudio švajcarskom timu i nije mnogo vremena bilo potrebno za postizanje dogovora. Iako to znači da Kimija nećemo toliko često viđati u borbi za najviši plasman, sve raduje njegov ostanak u Formuli 1, uz nadu da se nikada neće promeniti.

Gubitnik godine – Sebastijan Fetel

Trijumfom na otvaranju sezone u Australiji, koji je došao time što je Ferari taktički potpuno nadmudrio Mercedes, Fetel je nagovestio da se nešto promenilo između dve sezone. Činjenica je i da jeste, s obzirom na to da je italijanski tim u prvom delu sezone imao najbolji bolid, ali je posle letnje pauze posustao. Četvorostruki svetski šampion je posle „Albert parka“ slavio u u Bahreinu, da bi naredni trijumf čekao do Velike nagrade Kanade, koja je bila sedma trka sezone. U međuvremenu je imao niz promenljivih rezultata, ali je drugo mesto u Monaku bilo potvrda da je na pravom putu.

Do tada je bio utisak da ne koristi svoje prilike na pravi način, ali se posle trećeg mesta u Austriji i trijumfa na „Silverstonu“ činilo da je preuzeo potpunu kontrolu. Sjajna vožnja pred svojim navijačima trebalo je da pruži potvrdu da je bliži tituli od Hamiltona, ali se desilo upravo suprotno. U trenutku kada je počela da pada kiša u Hokenhajmu Fetel je napravio najveću grešku sezone, izleteo sa staze i od tada je sve krenulo nizbrdo za njega, uprkos činjenici da je potom bio drugi u Mađarskoj i da je slavio na Velikoj nagradi Belgije.

Formula 1


Fetel je jednostavno izgubio strpljenje, činilo se da sve mora odmah, kao da drugu šansu neće imati. U trenutku kada ima znatno bolji bolid od rivala sa kojima se borio na stazi, to je potpuno neshvatljivo – jer da je u bilo kom slučaju sačekao nekoliko krivina, sve bi prošlo bez tolikih posledica, što je u većini slučajeva bilo okretanje na stazi i gubitak nekoliko pozicija. I tu se misli na kontakte sa Hamiltonom u Monci i vozačima Red Bula Maksom Ferstapenom i Danijelom Rikardom u Japanu i Ostinu.

Fetel ove sezone nije pokazao dovoljno da bi bio šampion. Tokom većeg dela sezone na raspolaganju je imao odličan bolid, a tokom ostatak veoma dobar i na kraju je izvukao pet trijumfa i ukupno 12 podijuma, a trebalo je znatno više. Zanimljivu stvar je nedavno rekao nekadašnji prvi čovek Formule 1 Berni Eklston, koji je gostujući u podkastu Nika Rozberga istakao da je problem Ferarija u tome što se navikao na poraze. Međutim, ove godine je viđen pomak, iako i dalje postoje stare boljke, i za to što se desilo Fetel većim delom samo sebe može da krivi. Jer, malo ko bi mogao da garantuje da bi ishod šampionata bio isti da je bio samo malo koncentrisaniji u Nemačkoj...

Iznenađenje godine – Šarl Lekler

Mladi vozač Zaubera Šarl Lekler praktično nije ni imao konkurenciju kada se gleda ko je najviše iznenadio tokom ovogodišnjeg šampionata. Prošlogodišnji šampion Formule 2 je za kratko vreme oduševio mnoge, a već na četvrtoj trci u karijeri je ostvario i svoj najbolji plasman – šesto mesto. Još devet trka je završio među osvajačima bodova, u nekoliko navrata se probio u poslednji deo kvalifikacija i pokazao da je Ferari doneo pravu odluku jer je njega izabrao za Raikonenovog naslednika.

Charles Leclerc

Charles Coates/Getty Images

Monegašanin je u ispodprosečnom bolidu bio senzacionalan, praktično sâm je vodio Zauber do osmog mesta u konkurenciji konstruktora, pošto je potpuno u senci ostavio svog timskog kolegu Markusa Eriksona. I to pošto je švajcarski tim prošle sezone osvojio samo pet bodova. Takođe, Lekler je učinio da kategorija za debitanta godine praktično i ne postoji jer mu je jedini konkurent koliko-toliko bio Pjer Gasli iz ekipe Toro Roso.

Očekivano, debitantska sezona nije mogla da protekne bez grešaka, ali one nisu bile toliko velike da bi ikako mogle da pokvare generalni utisak o tek drugom Monegašaninu koji je osvojio bodove u Formuli 1. To što će naredne sezone voziti u Ferariju raduje mnoge, a sigurno treba da zabrine najbolje u šampionatu, posebno Fetela. Jer, ako je tako vozio u jednom od najlošijih bolida, šta će tek biti kada se nađe u jednom od najboljih, a možda čak i najboljem.

Razočaranje godine – Valteri Botas


Kada vaš timski kolega osvoji petu titulu i na putu do nje upiše 11 trijumfa i još šest podijuma, a vi se nijednom ne nađete na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, sezona može da vam se okarakteriše jedino kao razočaravajuća. Valteri Botas jeste nije imao sreće jer je bio pred trijumfom na Velikoj nagradi Azerbejdžana, ali je platio cenu svoje greške, prešavši preko krhotina u samom finišu trke. Slično je bilo i u Kini, kada je vodio u trenutku kada je na stazu izašlo bezbednosno vozilo, što su vozači Red Bula iskoristili da odu po nove pneumatike, posle čega on nije mogao da parira Rikardu.

Valtteri Bottas

Lars Baron/Getty Images

Takođe, Mercedes jeste od njega tražio da propusti Hamiltona u Sočiju, ali na ostalim trkama Finac nije uradio toliko dobar posao da bi sebe stavio u poziciju da na kraju trijumfuje. Nemački tim je od početka svoje dominacije uvek imao dvojicu vozača među prvom trojicom u šampionatu, a Botas je ove godine bio samo bleda senka vozača kojeg smo gledali prošle sezone. Ispred njega se ovoga puta nije našao samo Raikonen, već i Ferstapen, a to što je Rikarda ostavio daleko iza sebe nije i neko dostignuće kada se zna da je Australijanac imao osam odustajanja zbog kvarova.

Volf je istakao da je jedan od razloga za Botasov pad u formi u drugom delu sezone to što je ostao bez motivacije kada je shvatio da ne može da se bori za titulu. Ipak, ni sâm sebe nije doveo u bolju poziciju da uopšte bude u konkurenciji, a iako je dobio ugovor za sledeću sezonu izvesno je da ga čeka možda i najveći izazov u karijeri da se pokaže. Jer, Esteban Okon, koji će naredne godine morati da se zadovolji ulogom test vozača Mercedesa, spremno čeka svoju šansu, a vrlo lako može da se desi da je dobije pre, a ne kasnije.

Najbolja trka – Velika nagrada Italije

Ferari je u kvalifikacijama u Monci svoje vozače na stazu poslao pogrešnim redom, što je rezultiralo time da je Raikonen osvojio pol poziciju, ispred Fetela i Hamiltona. Britanac je od samog starta vršio pritisak na obojicu, a kada mu je četvorostruki svetski šampion ostavio prostor na prilasku drugoj šikani, vozač Mercedesa je iskoristio priliku i krenuo da ga pretekne. Nemački automobilista je napravio grešku, došlo je do kontakta, pa samim tim i njegovog okretanja.

Formula 1


Od tog trenutka, Hamilton je konstantno bio iza Raikonena i jurio ga je do odlaska u boks. Finac je prvi otišao po pneumatike, ali ih je vrlo brzo oštetio, pa ga je vozač Mercedesa sustigao posle drugog stajanja i preuzeo vođstvo osam krugova pre kraja. Mnoge je ta trka podsetila na dobra stara vremena, pošto do izražaja nije došao bolid, već nečija vozačka sposobnost. I ispostavilo se da je Velika nagrada Italije ponovo bila ključna u borbi za titulu, pošto se od tog trenutka Britanac i Mercedes više nisu osvrtali.

Najdosadnija trka – Velika nagrada Abu Dabija

Kao što je rekao Srđan, da nije bilo spektakularnog kraja, malo ko bi se uopšte sećao Velike nagrade Abu Dabija. Sam početak je protekao u znaku izletanja Nika Hilkenberga u bolidu Renoa, koji je sam po sebi opravdao uvođenje ’oreola’ ove sezone, a kraj je obeležilo stavljanje tačke na karijeru Fernanda Alonsa, barem što se Formule 1 tiče. Dvostrukom svetskom šampionu su na svoj način poštovanje iskazali Fetel i Hamilton, koji su odvozali zajedno sa njim počasni krug po završetku poslednje trke sezone.

Formula 1


Hamilton je startovao sa pol pozicije na toj trci, ali nije vodio sve vreme, pošto su se na čelu u pojedinim trenucima našli i Botas i Rikardo. Ipak, sada već petostruki svetski šampion je na stazi „Jas Marina“ došao do 11. pobede ove godine, a 73. u karijeri, ispred Fetela i Ferstapena.

Formula 1


A kada smo već pomenuli Alonsa, moramo da se osvrnemo i na trku u Monte Karlu, koju je španski automobilista okarakterisao najdosadnijom u istoriji. Uprkos problemima sa motorom, Rikardo je slavio u Kneževini posle vođstva od starta do cilja i tako došao do osvete, pošto ga je pre dve godine na istom mestu greška tima koštala pobede. Uz Australijanca su se na podijumu našli Fetel i Hamilton, dok Alonso nije završio trku.

Najluđa trka – Velika nagrada Nemačke

Velika nagrada Nemačke donela je mnogo uzbuđenja, iako tokom većeg dela trke nije izgledalo da će biti ikakvih nedoumica oko pobednika. Fetel je sigurno vodio do trenutka kada je kiša počela da pada, a kada je Raikonen posle odlaska njih dvojice u boks ugrozio njegovu poziciju, tim mu je poručio da propusti Nemca.

Formula 1


Kada su tmurni oblaci nadvili nad Hokenhajmom, svi vozači osim Fetela su uspeli da se zadrže na stazi, a miljenik domaće publike je bio vinovnik najvećeg incidenta na trci. Vozač Ferarija je izleteo sa staze i udario u zaštitnu ogradu, što je dovelo do izlaska bezbednosnog vozila, a zatim i Raikonenovog odlaska u boks. Hamilton je do tada uspeo da se probije ispred svog timskog kolege, kojeg tim nije spremno dočekao prilikom zamene pneumatika, a to mu je i donelo vođstvo.

Kada je trka nastavljena, Botas je čak uspeo da ugrozi Hamiltona, ali kada mu je Britanac uzvratio tim mu je poručio da zadrži drugu poziciju. Iako se kiša potom pojačala, tada je rešena borba za pobedu, a većih promena iza britanskog vozača nije bilo. Botas je zauzeo drugo mesto, ispred Raikonena, a najbolji među ostalima bio je Ferstapen.

Sport klub


Slični raspleti u borbi za trijumf viđeni su na još dve trke – u Bakuu i Sao Paulu. Na Velikoj nagradi Azerbejdžana je Botas bio na sigurnom putu do trijumfa, ali mu je tri kruga pre kraja pukao pneumatik pošto je prešao preko krhotina na stazi, pa je pobedu nasledio Hamilton. Britanac je profitirao i u Brazilu, gde je Ferstapen ubedljivo vodio, ali ga je koštao duel sa Okonom, koji je u tom trenutku pokušavao da se vrati u isti krug.

Transfer sezone – Rikardo u Renou

Kada smo otišli na letnju pauzu posle Velike nagrade Mađarske, niko nije mogao da pretpostavi da nas dva dana kasnije čeka veliko iznenađenje. Bilo je očekivano da će Rikardo ostati u Red Bula, ali je odlučio da ne ide putem kojim bi krenula većina, već je rešio da pređe u Reno. I to posle deset godina, koliko dugo njegovu karijeru podržava austrijska kompanija.

Sa strane je i bilo logično da ode. Red Bul je odlučio da budućnost gradi na Ferstapenu, sa kojim je još prošle godine produžio ugovor. Iako nijednog trenutka nije bilo jasno naglašeno da je mladi Holanđanin prvi vozač tima, što i nije bio slučaj do sada, jasno je bilo šta će se desiti dogodine. Uz to, austrijska ekipa će preći sa Renoovih motora na Hondi, pa malo ko može da pretpostavi kako će ta saradnja izgledati, iako je jasno da je australijskom automobilisti dosta i ovogodišnjeg agregata koji ga je izdao praktično desetak puta.

Daniel Ricciardo

Mark Thompson/Getty Images

Rikardov prelazak u Reno doveo je do odlaska Karlosa Sainsa juniora u Meklaren na Alonsovo mesto. Iako je taj transfer i te kako intrigantan, uz rame Rikardovom može da stoji samo povratak Roberta Kubice u Formulu 1 kao vozača Vilijamsa. Poljak je i za ovu sezonu bio u konkurenciji za mesto u britanskom timu, koji se umesto za njega odlučio za Sergeja Sirotkina.

Problemi sa kojima se Vilijams susreo ove godine sami su po sebi dobar razlog zašto je možda i bolje što se Kubica vraća tek naredne sezone. Izvesno je da bi se uklopio u sivilo u kojem se našla legendarna ekipa, a sada barem postoji nada da se isto neće ponoviti i sledeće godine. Sama činjenica da se poljski automobilista vratio u bolid posle teških povreda koje je doživeo na reliju u februaru 2010. godine je priča iz bajke, ali je jasno da se Kubica neće zaustaviti na tome, ako je išta do njega.

Posebna kategorija – Fernando Alonso

I te kako je jasno da poslednje četiri sezone za Alonsa nisu izgledale baš onako kako je zamišljao, naprotiv. Vratio se u Meklaren, sa kojim je imao nedovršenog posla, ali umesto toga je zajedno sa timom tonuo sve dublje i dublje. Nova era sa Hondom se pretvorila u pravi debakl, a saradnja sa Renoom nije donela očekivani napredak. Sve to je Španca navelo da shvati da je željan pravog trkanja, pa da je i spreman da se udalji od Formule 1 da bi ga iskusio.

Fernando Alonso

Mark Thompson/Getty Images

Prošle godine je odlučio da umesto Velike nagrade Monaka vozi Indijanapolis 500, što je izvesno dovelo do toga da ove godine napusti Formulu 1. Imao je šansu da trijumfuje na toj legendarnoj trci, ali je bez nje ostao zbog kvara bolida, po ko zna koji put poslednjih godina. Ove godine se paralelno sa obavezama u Formuli 1 okušao u Svetskom šampionatu izdržljivosti, pa je na 24 časa Le Mana nadoknadio ono što je propustio na Indiju.

Na taj način, došao je do druge pobede na trkama koje su deo ’triple krune’ auto-moto sporta, a to su Monako, Indijanapolis i Le Man. Jedini čovek kojem je pošlo za rukom da trijumfuje na sve tri je Grejem Hil, a Alonso je spreman da učini sve što je u njegovoj moći da učini isto. Naredne godine će tako ponovo krenuti u pohod na Indijanapolis 500, a najavio je da mu to neće biti jedini izazov, ali to neće biti Formula 1.

Uprkos tome što se ove sezone nalazio za volanom jednog od dva najlošija bolida, Alonso je praktično sam predvodio Meklaren do šeste pozicije u konkurenciji konstruktora. Njegova vožnja u Bakuu, gde je mu je bolid bio oštećen od samog starta podsetila nas je na najbolje dane u kojima je osvajao titule ili se borio za njih. U drugom poglavlju sa Meklarenom nijednom nije stigao do podijuma, ali je svima pokazao koliko Formuli 1 potreban u barem prosečnom bolidu, ali je na kraju ona ostala bez njega.

Formula 1


Nije, ipak, sve toliko do Formule 1, ima nečega i u potezima koje je povlačio tokom karijere, ali ćemo o tome drugom prilikom. Alonso se definitivno kao vozač ubraja među najbolje u istoriji Formule 1, iako karijeru završava sa samo dve titule, 32 pobede i ukupno 97 podijuma. Potvrdu za to dobili smo i po završetku Velike nagrade Abu Dabiju, kada su mu Hamilton i Fetel priredili oproštaj za pamćenje, kojim je, srećom, stavljena tačka samo na deo njegove karijere, a ne na kompletnu.

Šta je još vredno pomena?

Pošto za Ferstapena nije bilo mesta ni u jednoj od prethodnih kategorija, red je da se pomene, pošto je imao veoma dobru sezonu. Utisak je da se mladi Holanđanin primirio posle nekoliko velikih grešaka koje je imao, a nije mnogo izgubio na agresivnosti i teatralnosti. Da nije sve stvar prošlosti videli smo na Velikoj nagradi Brazila, na kojoj je imao kontakt sa Okonom, zbog kojeg je ostao bez trećeg trijumfa ove sezone.

Apsolutna krivica u tom slučaju nije bila na vozaču Fors Indije, koji je želeo da se vrati u isti krug kao vodeći, ali Francuz nije trebalo da izaziva Ferstapena. Po završetku te trke, Hamilton se vozaču Red Bula obratio ovim rečima: „On nije imao šta da izgubi, ti jesi“. I u tome je suština – u toj situaciji je mladi Holanđanin morao da bude pametniji, isto kao i prilikom susreta sa Okonom, kada se nije poneo kao veliki šampion, već sve samo ne to.

Max Verstappen

Patrik Lundin/Getty Images

Iako je evidentno da je mirniji, da bi uz rame Hamiltonu i Fetelu, kao ubedljivo najboljim predstavnicima poslednje generacije vozača Formule 1, Ferstapen mora još malo da se potrudi. Pokazao je da u bolidu koji ima ogromne nedostatke, uz odličnu šasiju, na određenim trkama može da parira najboljima. Ukoliko mu Red Bul pruži bolid kakav mu je potreban, možda i konačno ispuni svoj potencijal, ali će za to morati malo i da odraste jer iako je i dalje tinejdžer Formula 1 je sport u kojem je zrelost često presudna.

Red Bul ove sezone nije mogao bolje od trećeg mesta, ali u borbi za tu poziciju nije ni imao pravu konkurenciju, pošto je Reno bio daleko. Bolji od ostalih bio je Has, čiji su se vozači Roman Grožan i Kevin Magnusen izuzetno dobro pokazali u nekoliko navrata. Ta dva tima bi imala ozbiljnu konkurenciju za te pozicije da Fors Indija letos nije objavila bankrot i po pravilima Svetske automobilske federacije kao potpuno novi tim nastavila da se takmiči.

U spas indijskog tima skočio je konzorcijum na čijem čelu je kanadski milijarder Lorens Strol, inače otac doskorašnjeg vozača Vilijamsa Lensa. Ekipa se od Velike nagrade Belgije takmičila pod imenom Rejsing Point Fors Indija, ali je izvesno da će ono biti promenjeno do početka narednog šampionata. Serhio Peres i Okon su od letnje pauze osvojili 52 boda, a uz 59 iz prvog dela sezone njegov tim bi bio ispred Hasa, ali su pravila pravila.

Esteban Ocon

Dan Istitene/Getty Images

Napredak Zaubera smo već pomenuli zahvaljujući Lekleru, ali i saradnji sa Alfa Romeom, koja je bukvalno spasla tim, dok su Toro Roso i Vilijams pokupili mrvice. Ipak, treba pomenuti Gaslijevo izdanje na drugoj trci sezone, u Bahreinu, kada je ostvario plasman karijere osvojivši četvrto mesto, uz još nekoliko zapaženih nastupa, koji su mu doneli mesto u Red Bulu.

Šta nas čeka naredne sezone?

Iskreno se nadamo mnogo zanimljivijim trkama, ali ćemo morati da pričekamo da vidimo da li ćemo to i dobiti. Ono što znamo je da će sledeće godine biti vožena 1.000. trka u istoriji Formule 1, a to će biti Velika nagrada Kine. Čelnici Formule 1 su imali ideju da trku u Britaniji pomere za april, da bi ona bila jubilarna, ali su shvatili da bi to znatno zakomplikovalo transport timova.

Naredna sezona neće doneti mnogo novih pravila, ali su timovi pristali na niz promena što se tiče aerodinamike, koje bi trebalo da pomognu pri preticanju. One će uticati na izgled prednjih krila, s ciljem da DRS efektnije utiče na bolid na određenim delovima staze na kojima može da se koristi. Promene će zadesiti i Pireli, koji će preimenovati pneumatike, a ujedno i smanjiti njihov broj, pa će oni biti označeni brojevima od jedan do pet. Najmekše će dobiti broj pet, a najtvrđe jedan. Uz sve to, na snazi će biti nova pravila za kacige, prvenstveno zbog bezednosti, a najuočljivija promena je znatno uži vizir.

Robert Kubica

Clive Mason/Getty Images

Što se tiče promena na samoj stazi, na njoj ćemo videti izuzetno zanimljivu generaciju vozača koji stižu iz Formule 2. Najbolja trojica iz ovogodišnjeg šampionata će dobiti priliku naredne sezone u Formuli 1 – Džordž Rasel kao vozač Vilijamsa, Lando Noris će voziti za Meklaren, dok će Aleksander Albon braniti boje ekipe Toro Roso. Od debitanata je tu i Antonio Đovinaci, koji jeste već vozio dve trke, ali samo kao zamena za Paskala Verlajna, a sada je dobio priliku uz Raikonena u Zauberu.

Pored Kubice u Formulu 1 se vraća Danil Kvjat, kojem je Red Bul očigledno oprostio sve greške i dao mu još jednu šansu da se dokaže u Toro Rosu. Brendon Hartli je tako ostao bez mesta, što za njega verovatno znači povratak u Svetski šampionat izdržljivosti, a utočište u nekim drugim šampionatima našli su i Stofel Vandorne i Markus Erikson. Vandorne će voziti u Formuli E, dok se Šveđanin seli preko okeana, u Indikar, gde će barem u Indijanapolisu imati šansu da odmeri snagu sa nekim od rivala u Formuli 1.

To bi bilo to što se tiče osvrta na ovogodišnji šampionat, ali nam slobodno napišite da li je još nešto ostavilo utisak na vas.

Komentari (17)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

nemanja14

hamilton je bez sumnje vozio fantastično ali je i vozio i najbolji bolid u šampionatu i botas mu je baš pomagao ove sezone....fetel očajan ako tako nastavi leklerk će ga pobediti 2019-te...ferari je u par trka bio bolji od mercedese prvi put još od 2013 a to su mediji pretvorili kao da je ferari jači od mercedesa...

Odgovori 3 2

mihail

@Marko-Fetel je prosuo 32 boda u Nemačkoj u odnosu na Hamiltona. Na odlučujućim trkama Fetelu zamena guma 5,7 sec. ; Kimiju 5,3; a Red Bul i Mercedes 2,5 sec.; pogrešno pozivanje u boks, katastrofalna priprema kvalifikacija za Kimija u Belgiji; malo greške Fetela, malo Maks, malo FIA a Hamilton poentira. Najmanje u tri trke pobedio je ni kriv ni dužan!

Odgovori 8 1

Rone

2016-te je izgubio titulu u Maleziji ni kriv ni dužan.. ;-)

4 0

* Sva polja su obavezna

Volf: Šumaher može da bude uspešan u Formuli 1

Volf: Šumaher može da bude uspešan u Formuli 1

Volf: Šumaher može da bude uspešan u Formuli 1

Šef ekipe Mecedesa Toto Volf rekao je da veruje da sin Mihaela Šumahera Mik može da bude uspešan u Formuli 1, a možda čak i kao vozač Mercedesa.

FIA: 'Oreol' spasao Leklera u Spa

FIA: 'Oreol' spasao Leklera u Spa

FIA: 'Oreol' spasao Leklera u Spa

Istraga Svetske automobilske federacije o udesu koji se desio u prvoj krivini Velike nagrade Belgije pokazala je da je ‚oreol‘ doveo do toga da prednji deo bolida Fernanda Alonsa ne udari Šarla Leklera.
Loading...