Mark Thompson/Getty Images

Jelena Trajković

13.03.2019 | 08.00

Najveći izazov pred Hamiltonom

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Postoji izreka koja kaže da što se više stvari menjaju, tako i sve više ostaju iste. Možda je to pravi opis Formule 1 jer iako su bolidi evidentno brži u odnosu na pre nekoliko godina, uzbuđenja i neizvesnosti i nema toliko.

Sebastian Vettel, Lewis Hamilton

© 2018 Daimler AG/Steve Etherington

Odličan primer za to je prošlogodišnji šampionat – nadali smo se borbi do samog kraja, a dobili smo sve samo ne to. Mercedes je nastavio svoju dominaciju od uvođenja hibridne turbo ere u šampionat, osvojivši petu uzastopnu titulu, kako u konkurenciji vozača, tako i konstruktora, a Ferari... Pa, Ferari je nastavio sam sebe da ukopava, samo što je ovoga puta problem malo vše bio do vozača, ne bolida, koji je tokom većeg dela sezone bio najbolji u Formuli 1.

Prethodnih godina smo mnogo puta pričali kako italijanski tim ima savršenu priliku da svrgne Mercedes sa trona, ali se to još nije desilo iz mnogo razloga. Možda je glavni to što su u nemačkoj kompaniji svaki put reagovali kada bi im njihov glavni rival pripretio, a bilo je i situacija gde je bilo toliko očigledno da će se planovi Ferarija srušiti sami od sebe. Ovoga puta, za pravi odnos snaga ćemo morati da sačekamo početak akcije na samoj stazi, pošto su obe strane evidentno uspešno skrivale svoje karte tokom testiranja. I tu se samo misli na to da li su zaista išli do krajnjih granica, pošto je i te kako očigledno da im ostali nisu bili ni prići.

Prošle godine smo bili svedoci borbe za najboljeg vozača generacije, a ona je pripala Luisu Hamiltonu, koji je postao petostruki svetski šampion i izjednačio se sa Huanom Manuelom Fanđom. Više titula od njih dvojice ima samo Mihael Šumaher – sedam. Britanac je takođe broj svojih pobeda doveo do 73, što znači da ga samo još 18 deli od još jednog Šumaherovog rekorda.

Lewis Hamilton

© 2018 Daimler AG/Wolfgang Wilhelm

U borbi sa Fetelom, kod britanskog automobiliste je do izražaja došla zrelost, i to baš u trenucima kada nije imao najbolji bolid. Pomoglo mu je i to što je kad se sezona lomila Nemac ulazio iz greške u grešku, imao je i sreće, posebno u Bakuu, a takođe i tim koji je od njegovog timskog kolege Valterija Botasa više nego očigledno tražio da mu pomogne. To svakako ne umanjuje činjenicu da je Hamilton zaslužio tu titulu jer je jednostavno bio najbolji vozač kada je bilo najpotrebnije.

Pored Hamiltona i Fetela, još trojica vozača su uspela da se nađu na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, a među njima nije bio Botas, ali jeste njegov sunarodnik Kimi Raikonen. Bili su tu još i vozači Red Bula Danijel Rikardo i Maks Ferstapen, a među iznenađenjima izdvojio se Šarl Lekler, koji je zasijao u Zauberu i zaslužio prelazak u Ferari. Uz to, ono što je obeležilo prošlogodišnji šampionat je i uvođenje ’oreola’, a iako su mnogi kukali zbog estetike bilo je više primera koji su opravdali dodatnu zaštitu vozača unutar kokpita.

Tradicionalno, i ovogodišnji šampionat Formule 1 startuje Velikom nagradom Australije, a prvi put još od 1963. godine biće završen u decembru. Melburn nam nikada nije pouzdan pokazatelj šta nas čeka tokom neke sezone, ali nekad baš ume da iznenadi, a primera za to je mnogo. Poslednji smo eto dobili pre samo godinu dana, a oni koji su i dalje verni Formuli 1 naći će način da uživaju...

Šta se promenilo između dve sezone?

Već smo pomenili da su promene uvedene poslednjih godina bolide učinile bržima, ali nisu mnogo uticale fa na uzbuđenje, a to se najviše misli na preticanja. Zbog toga se tehnički propisi za ovogodišnji šampionat svode na unapređenje borbi za poziciju, a to bi trebalo da bude postignuto promenama koje se tiču aerodinamike. One su najviše uticale na izgled prednjih i zadnjih krila, čime je promenjen protok vazduha, pa je tako smanjena aerodinamička turbulencija. Zabranjena je upotreba manjih krilaca, a zadnje krilo je prošireno, čime će DRS postati još efikasniji kada je razlika između vozača ispod sekunde.

Sebastian Vettel

Ferrari S.p.A.

Prethodnih godina, vozači su na velikom broju trka morali da štede gorivo, a jedna od promena uvedena je baš da bi se to sprečilo. Zbog toga je granica težine goriva podignuta za pet kilograma i sada iznosi 110, a koliko su vozači teški više se neće uzimati u obzir prilikom merenja minimalne bolida. To je bila reakcija na činjenicu da su mnogi vozači bili primorani na rigorozne dijete od uvođenja turbo ere, a sada je za vozače koji imaju manje od 80 kilograma to rešeno dodavanjem balasta, da oni ne bi bili u prednosti u odnosu na one, da kažemo, krupnije.

Što se tiče delova bolida, jedina preostala promena se odnosi na pneumatike, tačnije na označavanje komponenti. Do sada smo, između ostalih, imali hipermeke, srednje, tvrde, a njih će sada zameniti brojevi i biće ih pet, u odnosu na sedam, koliko su vozači imali na raspolaganju prošle godine, iako supertvrde nisu koristili. Najtvrđe će biti označene brojem jedan, a najmekše peticom, ali će kao i do sada za svaku trku biti određene tri, koje će biti okarakterisane kao meke (crvene), srednje (žute) i tvrde (bele).

Još jedna promena se tiče samih vozača, tačnije njihovih kaciga, koje će biti podvrgnute većem broju testiranja, da bi se smanjila opasnost da ih ošteti udarac nekog predmeta. Setimo se samo koliko ozbiljne povrede je doživeo Felipe Masa kada ga je tokom kvalifikacija za Veliku nagradu Mađarske 2009. godine udario deo koji je otpao sa bolida Rubensa Barikela. Od tada se mnogo radilo na unapeđenju kaciga, ali u Svetskoj automobilskoj federaciji poslednjih godina znatno rade na bezbednosti, pa su posle ’oreola’ one došle na red.

Max Verstappen

Dan Istitene/Getty Images

Na red je došlo to i da se vrati i dodeljivanje bodova za najbrži krug u trci, a što je usvojila Komisija Formule 1 elektronskim glasanjem, bez konsultacija sa Svetskim savezom za auto-moto sport, koji je najviši organ vlasti za takve stvari. Ipak, postoji začkoljica, pa će taj dodatni bod dobiti vozač koji ostvari najbrži krug, ali bude među najboljom desetoricom u poretku trke.

Tom napomenom će se izbeći pokušaji vozača koji su van osvajača bodova i nemaju šta da izgube da odu po sveže pneumatike u finišu trke da bi došli do tog boda. Tu dolazimo i do problema jer su u hibridnoj eri samo trojica vozača koji nisu branili boje Mercedesa, Ferarija ili Red Bula ostvarili najbrži krug, a da su uz to na kraju bili osvajači bodova. I poslednji je bio vozač ekipe Toro Roso Danil Kvjat na Velikoj nagradi Španije 2016.

Ta promena vraća Formulu 1 svojim korenima, pošto je bod za najbrži krug bio dodeljivan u prvih deset godina šampionata. To pravilo je direktno uticalo na ishod sezone 1958. godine, kada je Majk Hotorn pobedio Stirlinga Mosa u borbi za titulu. A da je na snazi bilo u poslednjih 20 godina, imamo samo jedan primer kada bi ishod bio promenjen, a to je 2008. godine kada je Hamilton osvojio svoju prvu titulu, pošto je za bod nadmašio Masu.

Prelazni rok

Iako su vozači koji su se prošle godine borili za titulu ostali tu gde jesu, bili smo svedoci izuzetno zanimljivih transfera koje je malo ko mogao da predvidi. Formula 1 je ostala na trojici šampiona, od kojih se od dvojice očekuje da se bore za titulu i ove godine, pošto je Fernando Alonso odlučio da se povuče. Šampion iz 2005. i 2006. godine se okrenuo obavezama u Svetskom šampionatu izdržljivosti i pripremama za Indijanapolis 500, ali će i dalje biti tu, uz Meklaren, u funkciji ambasadora i test vozača.

Robert Kubica

Charles Coates/Getty Images

I dok je Alonso otišao, u šampionat se vratio vozač od kojeg smo se pre nekoliko godina i oprostili. Robert Kubica je dobio priliku u Vilijamsu osam godina pošto je u udesu tokom jednog relija u Italiji zadobio teške povrede, zbog kojih su mu limitirani pokreti desne ruke. Iako je i sâm priznao da je u jednom trenutku odustao od pomisli da će se opet naći u Formuli 1, mogućnost se pojavila kad je pre dve godine dobio priliku da testira bolid Renoa. Od tada je sve bilo kao u snu, a za to što nikada nije odustao nagrađen je mestom u britanskom timu.

Najzanimljiviji transfer sigurno je prelazak Rikarda iz Red Bula u Reno. Baš kada se činilo da će postići dogovor oko novog ugovora sa austrijskim timom, kao grom iz vedra neba je dva dana posle Velike nagrade Mađarske stigla vest da ga umesto toga napušta. Australijski automobilista je posle deset godina pod patronatom Red Bula odlučio da je vreme za novi izazov, pošto je i te kako bilo očigledno da u ekipi u Ferstapenu vide vozača na kojem će graditi svoju budućnost. Na njegovo mesto stigao je Pjer Gasli iz Toro Rosa.

Rikardov prelazak u Reno doveo je i do odlaska Karlosa Sainsa juniora u Meklaren na Alonsovo mesto, gde mu se pridružio novajlija Lando Noris. Tu su još dva izuzetno zanimljiva transfera koja su i povezana – Kimi Raikonen je ostao bez mesta u Ferariju, na koje je doveden Šarl Lekler. Mnogi su pretpostavljali da će to označiti i kraj karijere ’Ledenog’ u Formuli 1, ali se ispostavilo upravo suprotno, pošto je utočište pronašao u Alfa Romeu, nekadašnjem Zauberu, u kojem je mladi Monegašanin posle prve sezone zaslužio mesto u legendarnom timu.

Kimi Raikkonen

Dan Istitene/Getty Images

Uz Raikonena, boje Alfa Romea braniće Antonio Đovinaci, koji je pre dve godine već vozio dve trke kao zamena za povređenog Paskala Verlajna u Zauberu. Od debitanata, tu su i Džordž Rasel, koji će voziti za Vilijams, i Aleksander Albon, kojem je priliku dao Toro Roso. U italijanski tim se vraća Danil Kvjat, koji se očigledno pomirio sa čelnicima Red Bula, posle problema od pre nekoliko godina i na kraju dolazimo do nekadašnje Fors Indije, sadašnjeg Rejsing Pointa, u koji je zajedno sa novim vlasnicima koje predvodi kanadski milijarder Lorens Strol stigao njegov sin Lens.

Favoriti

U ovom trenutku nam ništa ne daje za pravo da mislimo da imamo više od dvojice favorita, ali se nadamo da će vreme pokazati da u stvari nije tako. Hamilton je taj koji brani titulu, a Fetel onaj koji pokušava da ga svgne sa trona, evo već po četvrti put u poslednjih pet sezona, što nas vodi do novog poglavlja njihove borbe. Iako testiranja ništa ne garantuju, barem nam malo ukazuju da će britanski automobilista morati poprilično da se pomuči da bi ovoga puta iz nje izašao kao pobednik.

Petostruki svetski šampion je poslednjih godina imao periode kada se činilo da nije u potpunosti koncentrisan na stazu, ali se to nekako promenilo prošle godine. Mediji su više pisali o njegovim aktivnostima koje nemaju veze sa Formulom 1, od snimanja albuma do spremanja modne kolekcije, a baš tada je zablistao. Okidač kao da mu je bila greška koju je Fetel napravio u Nemačkoj, kada se ni kriv ni dužan našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, posle starta sa 14. pozicije, pošto ga je prethodno Nemac nadmudrio na „Silverstonu“.

Lewis Hamilton

© 2019 Daimler AG/Steve Etherington

Na deset trka koje su usledile, Hamilton je ostvario sedam pobeda, uz dva podijuma i jedno četvrto mesto, a što je možda još i važnije za ovu sezonu – prvi put je na trkama koje su sledile pošto je obezbedio titulu došao do trijumfa. Britanac je imao drugačiji program tokom testiranja u odnosu na Fetelov, više se koncentrisao na simulacije trke, a završio ih je samo tri hiljaditinke iza svog velikog rivala. Moglo bi se reći da nas to uzbuđuje, a opet nam i ne govori šta nas tačno čeka od „Albert parka“ pa nadalje.

Svakako bi trebalo očekivati znatno veći otpor Ferarija Mercedesu, na čelu sa Fetelom. Nemački automobilista je prošle sezone sam sebe najviše koštao, a opet je i njegov tim doneo niz diskutabilnih odluka. Među njima se izdvaja ona kada je svoje vozače u poslednjim trenucima kvalifikacija za Veliku nagradu Italije poslao na stazu pogrešnim redosledom, što je rezultiralo time da je Raikonen osvojio pol poziciju, a ne Fetel. Uz to, Fincu nije poručeno da propusti svog timskog kolegu na „Suzuki“, u trenutku kada bi svaki bod potencijalno mogao da odloži odluku o šampionu.

Fetel je posle svega što se desilo prošle godine priznao da je sâm najviše kriv za sve što se desilo, ali i da je Hamilton u drugom delu sezone bio toliko dobar, pa da je pitanje da li bi imao šanse protiv njega i da je bio na najvišem nivou. Nemac je bio impresivan tokom testiranja, imao je i težak udes, zbog pucanja vešanja, ali se čini da je Ferari napravio ozbiljan korak napred. I što je još važnije, Fetel izgleda motivisanije nego ikada ranije, samo što će mu više od motivacije važnija biti koncentracija, koje mu je manjkalo u poslednje vreme.

Charles Leclerc

Ferrari S.p.A.

Prošla sezona je, inače, označila nastavak posta Ferarija bez titule, koji traje sad već 11 sezona, što je dovelo do novih promena u timu. Tako je njegovo vođenje od Mauricija Arivabenea preuzeo Matija Binoto, koji je prethodno bio tehnički direktor Ferarija. Druga promena je nešto vidljivija, pošto je na Raikonenovo mesto stigao Lekler, kojeg mnogi vide kao budućeg šampiona.

Mladi Monegašanin je imao odličnu debitantsku sezonu u Zauberu, tokom koje je i te kako zaslužio priliku u Ferariju. Dolazak Leklera, inače polaznika Ferarijeve akademije, u tim bila je želja pokojnog predsednika kompanije Serđa Markjonea, koja je ispoštovana, iako su novi čelnici posle najbolje Raikonenove sezone posle više od decenije razmišljali da ga ipak zadrže. Međutim, mladost je na kraju presudila, a 21-godišnji Lekler je spremno dočekao svoju šansu, a iako mnogi očekuju da bi već ove godine mogao da pripreti Fetelu, veća je verovatnoća da neće biti tako.

Vozači Ferarija su pred početak sezone dobili zeleno svetlo da se bore na stazi, ali postoje neke boljke, karakteristične za mlade vozače, kojih mora da se otarasi pre nego što uopšte pomisli da bi mogao da ugrozi Fetelov status u timu. Lekler je bio najbrži tokom dva dana testiranja, a završio ih je samo stotinku iza svog timskog kolege, što ukazuje da će od početka sezone biti konkurent ne samo za podijume, već i pobede. Da li će i za nešto više, to ćemo morati da sačekamo nekoliko trka, pa da damo konačnu procenu.

Valtteri Bottas

© 2019 Daimler AG/Wolfgang Wilhelm

A kada smo već pomenuli Leklera, moramo i Botasa. Iza finskog automobiliste je teška sezona tokom koje je bio jasni drugi vozač Mercedesa, kojem je glavna uloga bila da bude podrška Hamiltonu. Nije se činilo da će tako biti na početku prošlogodišnjeg šampionata, ali se sve promenilo u finišu Velike nagrade Azerbejdžana, kada je ostao bez sigurnog trijumfa. Vodio je, ali je napravio veliku grešku prešavši preko krhotine koja je ostala na stazi posle jednog udesa, što je dovelo do pucanja pneumatika i kraja trke za njega.

To je i te kako uticalo na Finca, koji je najbolju šansu za trijumf prošle godine imao u Rusiji, ali mu je tim poručio da propusti Hamiltona, a iako je šampion hteo da mu vrati poziciju, u Mercedesu su odlučili da to ne učini. Uprkos tome što njegova sezona može da se okarakteriše kao solidna, Botas nije ličio na onog vozača koji je samo godinu dana ranije bio treći u šampionatu. Motivaciju je izgubio onog trenutka kada mu je rečeno da ne može da se bori za titulu, ali se čini da ju je ponovo pronašao i da neće tek tako popustiti u borbi sa svojim timskim kolegom ovoga puta. Imao je najviše problema od svih vozača najbolja dva tima tokom testiranja, ali nije bio daleko od vodeće trojice, koju je delila jedna stotinka.

Ko još vreba svoju šansu?

Vozačima Mercedesa i Ferarija se i završava lista favorita jer jednostavno niko drugi nije ni zaslužio da se nađe na njoj. Međutim, to ne znači da drugi ne čekaju svoju šansu, naprotiv, ali je pravo pitanje kojim redom krenuti. Ako se gledaju rezultati testiranja, najbolji među ostalima bio je Niko Hilkenberg, koji brani boje Renoa, međutim, zbog statusa koji uživa u šampionatu prednost mora da dobije Red Bul.

Max Verstappen

Mark Thompson/Getty Images

Austrijski tim je još odavno odlučio da svoju budućnost zasniva na Ferstapenu, ali ove godine ulazi u novu eru, pošto je posle dugogodišnje saradnje sa Renoom započeo partnerstvo sa Hondom. Japanska kompanija se pre četiri godine vratila u šampionat, u prve tri sezone je sarađivala sa Meklarenom, ali se to nije dobro završilo, posebno ne po britanski tim. Honda se potom okrenula Red Bulu, tačnije Toro Rosu, ali je bilo jasno da je to samo prelazna faza pre nego što se i austrijska ekipa odluči za isti korak.

Ferstapen se, zanimljivo, najlošije pokazao od svih vozača koji u svojim bolidima imaju Hondin agregat, ali je očigledno da je u timu sve podređeno njemu. Jedan od pokazatelja je i činjenica da je Red Bul umesto Rikarda doveo Gaslija, koji je bio solidan u prvoj kompletnoj sezoni, ali nije ni prići nivou na kojem je mladi Holanđanin bio u istom periodu svoje karijere. Uz to, napravio je veliki broj grešaka na stazi „Katalunja“, zbog čega je i dobio upozorenje tima, a nama koji vrlo dobro znamo kako su neke situacije rešavane u Red Bulu nagoveštava da bi svaka greška mogla mnogo da ga košta.

Utisak je da se Ferstapen poprilično smirio u poslednje vreme posle brojnih incidenata, ali nije odustao od beskompromisne vožnje zahvaljujući kojoj je stekao veliku armiju navijača. Holandski automobilista je jedan od onih koje ili volite ili ne, nema sredine, ali je većina onih koji su mu naklonjeni, što nas navodi da zaključimo da bi njegovi dobri rezultati bili od velike koristi za Formulu 1. Ova sezona će svakako biti prelazna za njega i tim, a kada se zna da ljudi u Red Bulu uvek razmišljaju dugoročno, kad-tad će rezultat i doći.

Daniil Kvyat

Mark Thompson/Getty Images

Kada smo već kod Red Bula i Honde, moramo da pomenemo i njihov juniorski tim koji ove godine svoje nade polaže u Danila Kvjata i Aleksandera Albona. Ruski automobilista se očigledno iskupio austrijskoj kompaniji, čim je dobio drugu šansu posle brojnih razmirica sa jednim od glavnih ljudi zaduženih za auto-moto sport u Red Bulu – Helmutu Marku. Kvjat je prethodno proveo nepune četiri godine u prvom i drugom timu Red Bula, prošle godine je bio test vozač Ferarija, a njegov povratak stigao je potpuno neočekivano. Albon će od njega imati šta da nauči, potencijalno i kako treba i kako ne treba, a testiranja ukazuju da prilagođavanje za njega protiče izuzetno dobro.

Vreme je da se vratimo Renou, koji je prošle sezone bio najbolji među ostalima kada se izuzmu timovi koji su se borili za podijume. Hilkenberg je možda bio i jedno od najprijatnijih iznenađenja tokom testiranja kada se pogledaja sam najbrži krug, ali nam opet to i ne nagoveštava šta možemo da očekujemo od francuskog tima, posebno sada kada je i Rikardo tu. Bilo je dana kada su bili pri vrhu, a opet i na samom začelju, pa se stiče utisak o velikim usponima i padovima, koje će biti teško iskontrolisati kada dođe vreme za ono pravo.

Francuski tim u svojim redovima sada ima izuzetno iskusne vozače, Australijanac nije u njega doneo samo osmeh, već i znanje koje je stekao u timu koji zna kako se osvajaju titule, a Reno želi da se vrati upravo u to društvo. Rikardo je jedan od najvoljenijih vozača u šampionatu, to će reći svi njegovi rivali, ali i većina ljubitelja Formule 1. Hilkenberg, utisak je, nije još pokazao svoj pun potencijal i zaslužuje više od same borbe za bodove, što vozačku postavu čini izuzetno zanimljivom, ali se postavlja pitanje kolike su granice njihovog bolida.

Daniel Ricciardo

Mark Thompson/Getty Images

Slična situacija, ali nešto lošija, jeste i sa vozačima Meklarena, s tim što njima manjka iskustva. Ono koje je Karlos Sains junior stekao za četiri godine nije dovoljno da bi bio lider britanskog tima, koji je odustao od koncepta kog se dugo držao, a to je da ima barem jednog baš iskusnog vozača. Mladi Španac je upravo jednog takvog i nasledio u legendarnoj ekipi – svog sunarodnika Fernanda Alonsa, a uz njega tu je i novajlija Lando Noris.

Dvostruki svetski šampion će i dalje biti tu kao mentor za obojicu, ali će za početak, njih dvojica morati da se snađu sami. Za sada to izgleda veoma dobro, barem takav utisak nam daju testiranja, koja su obojica završili među prvom desetoricom. Ono što je problem je činjenica da je Meklaren izgubio svoj put i biće potrebno još mnogo vremena da se vrati na njega. Nizali su se pogrešni koraci, koji su doveli do toga da britanski tim nije ni bleda senka onoga kako je izgledao pre deset godina recimo. Možda je to što se okrenuo mladosti dobar korak u pravom smeru, ali je isto tako sigurno i da Meklaren ne sme da se zadovoljava bodovima, već mora da cilja barem podijume.

Carlos Sainz junior

Mark Thompson/Getty Images

Problem kod britanskog tima je to moranje, a u nešto boljoj poziciji nalazi se Has. Otkako je američki tim ušao u Formulu 1 konstantno napreduje, a treću godinu zaredom imaće vozačku postavu, što mu daje dodatni oslonac. Tu su Roman Grožan i Kevin Magnusen, koji su se pokazali kao veoma dobar tandem, ali obojica još nisu iza sebe u potpunosti ostavili status pomalo problematičnih vozača koji ih prati već nekoliko godina.

Francuz je ranije bio na udaru, sećamo se da je zbog incidenata zaradio i suspenziju sa Velike nagrade Italije 2012. godine, ali se otkako je u Hasu smirio. Doduše, mnogi se sećaju njegovog bizarnog udesa u Bakuu prošle sezone, za koji je okrivio Markusa Eriksona, iako niko nije bio u njegovoj blizini, ali je sve brzo poprimilo šaljiv ton. S druge strane, na danskog automobilistu su se pojedini rivali žalili prošle godine, ali se u mnogim situacijama pokazalo da nije uradio ništa što nije dozvoljeno.

Has ove saradnje nastavlja saradnju sa Ferarijem, isto kao i Alfa Romeo, koji je bogato platio da Zauber ponese njegovo ime. U okviru tog partnerstva, u italijansko-švajcarski tim, da ga tako okarakterišemo, stigao je Antonio Đovinaci, koji je već vozio dve trke za Zauber pre dve godine, umesto povređenog Verlajna. Potpuno neočekivano, njemu se pridružio Raikonen, koji je već bio viđen u penziji kada je objavljeno da se vraća u tim u kojem je i počeo svoju karijeru.

Romain Grosjean

Dan Istitene/Getty Images

Sve zajedno oduševljava ljubitelje Formule 1, posebno zbog povratka legendarnog imena u šampionat, ali i ostanka jednog velikog šampiona, koji je i dalje željan trkanja. Možda neće moći da se bori za pobede kao u Ferariju, ali ’Ledenog’ nikako ne treba potcenjivati, dok će od svega profitirati i Đovinaci. Italijan već uči od jednog od preostale trojice šampiona, koji je svoju prvu trku vozio još pre 18 godina. Raikonen je testiranja završio sekundu iza svog sada već bivšeg timskog kolege, a četiri desetinke ispred sadašnjeg, što nagoveštava borbu za bodove za obojicu.

Slična očekivanja kao od Alfa Romea prate i Rejsing Point, nekadašnju Fors Indiju. Posle bankrota, tim je pronašao spas u grupi koju je predvodio Lorens Strol, kanadski milijarder, inače otac u to vreme vozača Vilijamsa Lensa. Očekivano, mladi automobilista je prešao u Rejsing Point, koji je zadržao Serhija Peresa, pošto je on zajedno sa ljudima u timu doveo do bankrota Fors Indije. Ali, sve to je urađeno promišljeno, da bi svi zaposleni zadržali svoje poslove, pošto bi u suprotnom tim morao da bude raspušten.

Zbog toga se Rejsing Point u drugom delu sezone takmičio kao drugi konstruktor, a Peres i Esteban Okon su ostali bez bodova koje su osvojili do tada. Na kraju su morali da se zadovolje sedmom pozicijom u generalnom plasmanom, iako su imali dovoljno bodova za petu. Testiranja ukazuju da je napravljen korak unazad u odnosu na prethodne godine, iako su mnogi tipovali da bi britanski tim mogao da smanji zaostatak za najboljima.

Sergio Perez

Mark Thompson/Getty Images

I, za kraj nam je ostao Vilijams, od kojeg zaista ne znamo šta da očekujemo, ali nas i te kako raduje činjenica da nam je taj tim omogućio da Kubicu ponovo vidimo u Formuli 1. Legendarni tim iza sebe ima jednu od najlošijih sezona u svojoj istoriji, tokom koje je osvojio samo sedam bodova. U potpunosti je promenjena vozačka postava, a društvo Poljaku u ekipi pravi šampion Formule 2 Džordž Rasel.

Vilijams je tokom testiranja sve vreme zaostajao za rivalima, ne samo po vremenima, već i zbog činjenice da mu je bolid bio spreman za stazu tek pri kraju trećeg od osam dana na stazi „Katalunja“. Kubica i Rasel su na neki način nadoknadili izgubljeno vreme time što su uspeli da kompletiraju 567 krugova, ali je najbolji koji je mladi Britanac postavio za skoro dve sekunde bio sporiji od Fetelovog. S druge strane, Kubica, kojem je prethodna trka u Formuli 1 bila Velika nagrada Abu Dabija 2010. godine, bio je još osam i po desetinki dalje.

21 trka – od Australije do Abu Dabija

Ponovo će kalendar Formule 1 imati 21 trku, a kao i prethodnih sezona počinje u Australiji, a završava se u Abu Dabiju. Ono što je posebno zanimljivo je činjenica da će poslednja trka šampionata prvi put posle više od pola veka biti vožena u decembru. Samo tri puta u istoriji sezona je završena kasnije, a takav slučaj je bio 1959, 1962. i 1963. godine.

Lewis Hamilton, Kimi Raikkonen

Charles Coates/Getty Images

Od 21 trke, 11 će biti voženo u Evropi, pet u Aziji, četiri u Americi i jedna u Australiji. U odnosu na prošlu sezonu nije bilo nikakvih promena po pitanju samih trka, ali ih nećemo imati tri vikenda zaredom, a posle duge pauze na letnji raspust idemo tek posle prvog vikenda avgusta. Ovogodišnji šampionat će uključivati i 1.000. trku u istoriji Formule 1, a to će biti Velika nagrada Kine koja je na programu 14. aprila.

Ono što je važno je i to što je, čini se, osigurana budućnost trke u Nemačkoj, pošto su se poslednjih godina „Nirburgring“ i „Hokenhajmring“ smenjivali kao domaćini. Međutim, zbog finansijskih problema u koje je zapao „Nirburgring“, Velika nagrada Nemačke je pre dve godine otkazana, a ta staza je trebalo da organizuje i trku. Tu je uskočio Mercedes, kao vlasnik „Hokenhajma“ i preuzeo trku, koja će biti vožena poslednjeg vikenda jula.

Kalendar šampionata Formule 1 za 2019. godinu:
17. mart Velika nagrada Australije (Albert park)
31. mart Velika nagrada Bahreina (Sakir)
14. april Velika nagrada Kine (Šangaj)
28. april Velika nagrada Azerbejdžana (Baku)
12. maj Velika nagrada Španije (Katalunja)
26. maj Velika nagrada Monaka (Monte Karlo)
9. jun Velika nagrada Kanade (Žil Vilnev)
23. jun Velika nagrada Francuske (Pol Rikar)
30. jun Velika nagrada Austrije (Red Bul ring)
14. jul Velika nagrada Britanije (Silverston)
28. jul Velika nagrada Nemačke (Hokenhajmring)
4. avgust Velika nagrada Mađarske (Hungaroring)
1. septembar Velika nagrada Belgije (Spa Frankoršamp)
8. septembar Velika nagrada Italije (Monca)
22. septembar Velika nagrada Singapura (Marina bej)
29. septembar Velika nagrada Rusije (Soči)
13. oktobar Velika nagrada Japana (Suzuka)
27. oktobar Velika nagrada Meksika (Ermanos Rodriges)
3. novembar Velika nagrada Sjedinjenih Država (Ostin)
17. novembar Velika nagrada Brazila (Interlagos)
1. decembar Velika nagrada Abu Dabija (Jas Marina)

Komentari (20)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

WOW

Ferari-Fetel-Forever.......

Odgovori 3 3

MVK12

Izazov pred Hamiltonom,kako da ne

Odgovori 1 4

Brzi

To sto su prosle godine pobedili ne znaci da ce i ove ;)

2 3

* Sva polja su obavezna

Alonso: Imam veće izazove od Formule 1

Alonso: Imam veće izazove od Formule 1

Alonso: Imam veće izazove od Formule 1

Dvostruki svetski šampion Fernando Alonso negirao je da je fokusiran na povratak u Formulu 1 sledeće godine, iako se poslednjih nedelja spekuliše o tome.

Formula 1 voziće se u Australiji bar do 2025. godine

Autor

Formula 1 voziće se u Australiji bar do 2025. godine

Formula 1 voziće se u Australiji bar do 2025. godine

Trke Formule 1 voziće se u Melburnu najmanje do 2025. godine.
Loading...