Getty Images/Getty Images

Jelena Trajković

11.04.2019 | 09.00

F1 1.000 – put dug 25.173 dana

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Iza nas je 999 trka Formule 1, a čast da bude jubilarna, hiljadita pripala je Velikoj nagradi Kine, koja će biti domaćin najboljim vozačima današnjice predstojećeg vikenda.

Ayrton Senna, Alain Prost

Pascal Rondeau/Allsport

Tih 1.000 trka govori o veličini same Formule 1, kao sporta, pošto je uspela da izađe iz okvira samog auto-moto sporta i postane nezavisna jedinica, nešto sa čim ništa ne može da se poredi. To se nije desilo preko noći, taj put je bio posut trnjem i tragedijama, ali ne bi bilo moguće da 13. maja 1950. godine nije vožena prva trka u istoriji. Bila je to Velika nagrada Britanije na stazi „Silverston“, a od nje do predstojećih okršaja u Šangaju proteklo je ukupno 25.173 dana.

Od tada, pa do danas, ukupno 764 vozača su startovala barem na jednoj trci Formule 1, a 107 je uspelo da se nađe na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Pobednici su 21 različite nacionalnosti, a među njima se izdvaja Mihael Šumaher kao vozač sa najviše trijumfa – 91, što je 9,11 odsto svih pobeda u istoriji. Od aktuelnih vozača, najviše trijumfa ima aktuelni šampion Luis Hamilton – 74, a prati ga njegov veliki rival Sebastijan Fetel sa 52.

Posebno zanimljiv podatak je da je 99 različitih vozača osvajalo pol pozicije na prethodnih 999 trka, a zaslužan za to je Šarl Lekler, koji je bio najbolji u kvalifikacijama za Veliku nagradu Bahreina. Tri puta manje vozača osvajalo je titule u Formuli 1, a oni su bili iz 14 različitih zemalja, od kojih je najuspešnija Velika Britanija sa 18 naslova prvaka. Među vozačima najuspešniji je Šumaher sa sedam titula, a najbliži su mu Huan Manuel Fanđo i Hamilton sa po pet.

Michael Schumacher

Clive Rose/Getty Images

Ali, vratimo se trkama, pošto je predstojeći jubilej ipak nešto zaista posebno. Postoje one epske, kojih je doduše poslednjih godina sve manje, pa je sve veći broj onih kojih se ni ne sećamo kada prođe nekoliko dana. Ipak, postoji toliki broj onih koje su mnoge od nas naterale da zavolimo Formulu 1, kada god da smo rođeni. I zbog toga je ova 1.000. trka pravo vreme da se podsetimo nekih od njih...

Velika nagrada Nemačke 1957.

Bila je to poslednja pobeda u karijeri Huana Manuela Fanđa, koja je umnogome doprinela njegovoj veličini. Jer, do nje je došao u već zastarelom Maseratijevom modelu 250F, kao 46-godišnjak, u duelu sa vozačima koji su po 20 godina bili mlađi od njega u tom trenutku – Piterom Kolinsom i Majkom Hotornom. Njih dvojica su bili za volanima novih Ferarija, ali to im nije bilo dovoljno da spreče Argentinca da trijumfuje, a nažalost jedan od njih poginuo je na tom mestu godinu dana kasnije.

Fanđo je bio dominantan u kvalifikacijama i za 26 sekundi je nadmašio svoje vreme od godinu dana ranije, kada je branio boje Ferarija. Tokom jutra pre trke je posmatrajući mehaničare italijanskog tima shvatio da njegovi rivali planiraju da odrade celu trku bez stajanja na stazi „Nirburgring“, pa se odlučio za drugačiju taktiku – da se trka sa pola rezervoara i mekim pneumaticima i da na polovini trke ode u boks.

You Tube


Trka je trajala 22 kruga, a na polovini Fanđo je imao 30 sekundi prednosti, međutim, zbog problema u boksu na stazu se vratio 48 sekundi iza Kolinsa. U narednih deset krugova, petostruki svetski šampion je devet puta nadmašio rekord staze, a već posle dva kruga nadoknadio je 24 sekunde u odnosu na vozače Ferarija. U pretposlednjem krugu je pretekao Kolinsa, a zatim i Hotorna, koji se nije predavao, ali je uspeo da prođe kroz cilj tri i po sekunde ispred Britanca.

Velika nagrada Monaka 1961.

Britanac Stirling Mos se smatra najboljim vozačem u istoriji koji nikada nije osvojio titulu, a kada se analiziraju sve njegove pobede, definitivno nema veće od one u Monte Karlu 1961. godine. Uprkos nedostatku konjskih snaga u svom Lotusu u odnosu na bolide Ferarija koje su vozili Fil Hil, Riči Ginter i Volfgang fon Trips, ispostavilo se da je to u stvari i prednost u Kneževini.

You Tube


Dodatna prednost bila je to što je njegov tim odlučio da ukloni određene delove bolida zbog protoka vazduha, ali je Mos morao sam da se postara za pobedu. Osvojio je pol poziciju, ali je izgubio vođstvo, koje je preuzeo u 14. krugu, a iako je brzo povećao prednost na deset sekundi, postepeno se ona smanjivala. I baš tada je britanski automobilista zablistao, što najbolje pokazuje podatak da mu je prosečno svaki krug trke bio tek za četiri desetinke sporiji od onog koji je ostvario u kvalifikacijama. A Velika nagrada Monaka je tada brojala 100 krugova!

Velika nagrada Italije 1971.

„Monca“ je tog dana bila poprište jedne od najvećih bitaka u istoriji Formule 1, a pobeda je na kraju pripala Britancu Piteru Getinu, kojem je to bio jedini podijum u karijeri. I do njega je došao postigavši tada najveću prosečnu brzinu u istoriji 242,615 km/h, što je rekord koji je nadmašen tek 32 godine kasnije na istom mestu. Ukupno osmorica vozača su vodila tokom trke, a smenjivali su se na čelu 24 puta tokom 55 krugova.

You Tube


Do pol pozicije na legendarnoj stazi stigao je Kris Ejmon u Maseratiju, ispred vozača Ferarija Džekija Iksa. Već u prvom krugu Klej Regaconi se probio do prve pozicije posle starta iz četvrtog reda, ali se nije dugo zadržao na čelu, pošto je usledila velika borba u kojoj su učestvovali i Džeki Stjuart, Fransoa Sever, Roni Peterson. Posle odustajanja Stjuarta i Regaconija, Ejmon se vratio na prvu poziciju, ali je posustao zbog problema sa motorom. Getin je kroz cilj prošao sa desetinkom prednosti u odnosu na Petersona, a prvu petoricu delilo je šest desetih delova sekunde.

Velika nagrada Španije 1981.

Domaćin španske runde šampionata te godine je bila „Harama“, na kojoj je viđena jedna od najimpresivnijih pobeda Žila Vilneva u izuzetno nekonkurentnom Ferariju. Kanađanin je startovao sa sedmog mesta, dok se Žak Lafit našao na pol poziciji, ispred dvojca Vilijamsa Alana Džonsa i Karlosa Rojtemana. Džons je najbolje startovao, Rojteman je bio odmah iza njega, dok se Vilnev probio na treću poziciju, pretekavši Alena Prosta uprvoj krivini. Kanadski automobilista je znao da će njegov Ferari moći da parira rivalima u prvih nekoliko krugova, zbog čega je odlučio da nadoknadi što je moguće više pozicija što pre.

You Tube


Do kraja prvog kruga, Vilnev se našao ispred Rojtermana, a vođstvo je preuzeo posle odustajanja Džonsa. Očajnički je pokušavao da poveća svoju prednost na pravcima, a iako su ga konkurenti sustizali, svaki put se postavljao u dobru poziciju u krivinama, pa tako Lafit nijednog trenutka nije imao pravu šansu da ga pretekne. Kroz cilj je prošao sa 22 stotinke prednosti u odnosu na Lafita, a njima dvojici se na podijumu pridružio Džon Votson. Ispostavilo se da je to bio poslednji trijumf kanadskog automobiliste u karijeri.

Velika nagrada Monaka 1982.

Bez sumnje, najneizvesnija trka ulicama Monte Karla vožena je 1982. godine, iako ništa nije ukazivalo da će biti tako do tri kruga pre kraja. Rene Arnoa je poveo od starta i već posle nekoliko krugova je došao do velike prednosti, ali se ona istopila posle 15 krugova. Vođstvo je nasledio Prost, ispred Rikarda Patrezea, a iako se činilo da ne postoji šansa da se ’Profesor’ ne nađe na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, u finišu je došlo do velikog obrta.

Tri kruga pre kraja, Prost je udario zaštitnu ogradu i bio primoran da odustane, pa je Patreze preuzeo vođstvo. Međutim, drama je tek usledila, pošto je italijanski vozač izgubio kontrolu nad svojim Brebamom, pa se zaustavio na stazi, što je Didijeu Pironiju i Andrei de Cezarisu omogućilo da ga preteknu. Pošto se Patreze zaustavio na opasnom delu staze, redari su morali da ga pomere u bezbedniji položaj, pa je tako on pokrenuo motor i nastavio trku. 

You Tube


Pironi je u poslednji krug ušao kao vodeći, ali mu je nestalo gorivo na polovini kruga, pa je De Cezaris došao na korak od trijumfa, ali je i njega izdao bolid. Patreze je tako pobedio, što je saznao tek na podijumu, kada mu je dodeljen pehar namenjen pobedniku. Pironi je bio klasifikovan kao drugi, a De Cezaris kao treći, pošto su jedini imali manji zaostatak od jednog kruga u odnosu na Italijana.

Velika nagrada Monaka 1984.

Mnogi trku u Monte Karlu 1984. godine smatraju trenutkom kada su svi shvatili veličinu Aertona Sene, iako se on tog dana nije našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Ipak, bio je apsolutni junak te trke, a koliko je Kneževina bila njegov teren pokazao je u sezonama koje su usledile.

Pred sam početak trke pljuštala je kiša, koja nije prestala da pada ni kada su se svetla na startu ugasila. Od prvog kruga viđeno je mnogo udesa, a uprkos lošoj vidljivosti, Prost je došao do vođstva, dok je Najdžel Mensel bio odmah iza u svom Lotusu, a pet krugova pošto je uspeo da ga pretekne udario je u ogradu i oštetio bolid. Brazilac, koji je startovao kao 13, već se probio do trećeg mesta, a potom i drugog, kada je pretekao Nikija Laudu.

You Tube


Sena je u tim trenucima bio oko pola minuta iza Prosta, ali je počeo da nadoknađuje tri-četiri sekunde po krugu. Do tada su se vremenski uslovi dodatno pogoršali, a Francuz je organizatorima na sve načine organizatorima pokušao da pokaže da prekinu trku. Brazilski automobilista je čak uspeo da pretekne svog kasnije velikog rivala u 33. krugu, ali je trka prekinuta zbog nemogućih uslova. Pobeda je otišla u Prostove ruke zbog pravila da se prilikom prekida trke računa poredak iz prethodnog kruga.

Velika nagrada Britanije 1987.

Trka na „Silverstonu“ te godine donela nam je najveću borbu između Mensela i Nelsona Pikea u bolidima Vilijamsa. Brazilac je osvojio pol poziciju, ispred svog timskog kolege, ali je obojicu na startu uspeo da pretekne Prost, ali se nije dugo zadržao u vođstvu. I Pike i Mensel su ga pretekli, a odmah potom bilo je jasno da će njih dvojica odlučivati o pobedniku, pošto ni Francuz, ni Sena nisu mogli da ih stignu.

You Tube


Na polovini trke, Pike je sigurno čuvao čelnu poziciju, dok je Mensel bio nekoliko sekundi iza i mučio se, pošto mu je bolid previše vibrirao. Pošto je Sena bio daleko iza, tim ga je pozvao u boks da bi rešili problem, a kada se vratio na stazu Britanac je bio 29 sekundi iza Pikea. Uprkos tome, Mensel se nije predavao i iz kruga u krug sustizao je svog timskog kolegu, da bi ga i napao u pretposlednjem krugu i zadržao prvu poziciju do cilja. Mnogi baš taj trijumf smatraju najboljim u karijeri britanskog automobiliste.

Velika nagrada Japana 1988.

Te godine, odluka o šampionu pala je na Velikoj nagradi Japana, a donela je jedan od najvažnijih poglavlja u rivalstvu Sene i Prosta. Brazilac je startovao sa pol pozicije na „Suzuki“, ispred svog timskog kolege, koji je poveo na trci, a pratio ga je Gerhard Berger u Ferariju. Senin bolid se zaustavio, što je doprinelo tome da izgubi veliki broj pozicija već na samom početku.

You Tube


Iako se činilo da je njegovoj trci kraj došao već u prvom krugu, Sena je pokrenuo svoj bolid i tada je bio pri samom začelju. Do petog kruga je toliko napredovao da je skoro bio u konkurenciji za podijum, da bi potom usledio niz brzih krugova zahvaljujući kojima je potpuno sustigao Prosta i zatim preuzeo vođstvo. Pošto je u samom finišu staza bila potpuno mokra, očekivano je zablistao i tako upisao osmu pobedu te sezone. Taj trijumf mu je doneo prvu titulu u karijeri, a zanimljivo je da je sve tri obezbedio baš na „Suzuki“.

Velika nagrada Evrope 1993.

Definitivno je to bila trka na kojoj je Sena na najbolji način demonstrirao svoje veštine. U Doningtonu su vladali promenljivi uslovi, smenjivali su se kiša i sunce, Brazilac je startovao sa četvrte pozicije, a pošto ga je Šumaher izblokirao dodatno je pao u poretku. Za to vreme, Prost je vodio, ispred svog timskog kolege iz Vilijamsa Dejmona Hila i sada već sedmostrukog svetskog šampiona.

You Tube


Vrlo brzo, Sena je počeo da se probija, prvo je pretekao Šumahera, potom Karla Vendlingera, a zatim je krenuo u poteru za dvojcem Vilijamsa. Nije mu mnogo vremena bilo potrebno da ih sustigne i preuzme vođstvo, koje je u jednom trenutku i izgubio, isto kao i prednost od 20 sekundi. Ipak, savršenom strategijom, odličnim tajmingom po pitanju odlazaka u boks, pošto je samo četiri puta išao po nove pneumatike, u odnosu na Prostovih sedam, na kraju je uspeo da ostvari jednu od svojih najvećih pobeda.

Velika nagrada Japana 2005.

Ako bismo birali najluđu trku XXI veka, ona koja je je viđena tog oktobra 2005. godine bila bi na samom vrhu liste. Velika nagrada Japana je imala krajnje neočekivani rasplet, a rešena je u poslednjem krugu, kada je Kimi Raikonen u Meklarenu pretekao tadašnjeg vozača Renoa Đankarla Fizikelu za trijumf. ’Ledeni’ se sa 17. pozicije probio do pobede, koju mnogi smatraju njegovom najboljom.

Ralf Šumaher je u Tojoti došao do pol pozicije po kiši, dok je Raikonen imao kvalifikacije za zaborav, koje je završio kao 17, jedno mesto iza vodećeg u generalnom plasmanu Fernanda Alonsa. Uslovi su bili potpuno drugačiji na dan trke, a tada se Šumaher zadržao na čelu, ispred Fizikele, dok se Alonso probio na osmo mesto. S druge strane, Finac se očigledno mučio i izgubio je još nekoliko pozicija.

You Tube


Posle Ralfovog odlaska u boks, Fizikela je preuzeo prvu poziciju, dok je Alonso pretekao starijeg Šumahera, ispred kojeg se našao i Raikonen, pa su obojica otišli u boks. Zanimljivo, i jedan i drugi su se na stazu vratili ispred Španca, a pošto je ostavio Nemca iza sebe vozač Meklarena je krenuo u poteru za Džensonom Batonom i Markom Veberom. Fizikela je tada imao 20 sekundi prednosti u odnosu na Batona, ali kada je Finac pretekao Vebera, pa i Britanca, počeo je da sustiže vozača Renoa. U prvoj krivini prvog kruga ga je pretekao sjajnim manevrom i tako došao do svoje poslednje pobede u Meklarenu, a na podijumu mu se pridružio dvojac Renoa.

*Ovo je bio naš izbor najboljih trka u istoriji Formule 1, a sada je red na vas da nam u komentarima otrkijete koje su to trke koje vi pamtite.

Komentari (22)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Nikola

Spa Francochamps kada se na startu slupalo 16 ili 17 bolida po kiši. Španija, kiša i Šumaher. Kanada prva pobeda Alezija. Beazil kiša i kišni čovek Sena. Alonso prva pobeda Mađarska. Spa Fizikela... Naježio sam od lepih sećanja

Odgovori 3 0

Mr.Š

2008, kada je moj favorit, Felipe Masa ostao bez titule kojoj nikad kasnije nije mogao prići... Hamiltona pustio onaj lik onda. Tad sam prestao da gledam formulu 1, ne zato što mi se nije gledala, nego zato što od tada ona nije na rts-u više koliko se sećam. A Sport klub nažalost nemam

Odgovori 13 6

stoner

@Mr.Š - sport klub ti ne treba jer ocigledno ne poznajes formulu. Te godine je Timo Glok imao gume koje nisu bile za kisu a Hamilton je vozio kao nikad do tad(posle toga jeste na primer Monca 2018;). I nemoj da pricas kako ne pratis F1 jer istu gledas nadajuci se da ce Ferari uzeti titulu prvi put posle 2007 i godine kad je Raikonen ni kriv ni duzan iskoristio los odnos izmedju Hamiltona i Alonsa. Al dobro vreme je pokazalo gde je ko. Sportski pozdrav

12 6

* Sva polja su obavezna

Zašto je Rikardo Ferstapenov idealni timski kolega?

Zašto je Rikardo Ferstapenov idealni timski kolega?

Zašto je Rikardo Ferstapenov idealni timski kolega?

Vozač Red Bula Maks Ferstapen rekao je da je dinamika koju je imao u odnosu sa Danijelom Rikardom u timu bila idealna za njega.

Fetel: Treba da radimo bolje, ne više

Fetel: Treba da radimo bolje, ne više

Fetel: Treba da radimo bolje, ne više

Vozač Ferarija Sebastijan Fetel rekao je da je jasno kakve korake njegov tim mora da preduzme da bi napredovao i prekinuo dominaciju Mercedesa u Formuli 1.
Loading...