Mark Thompson/Getty Images

Jelena Trajković

12.04.2019 | 09.00

F1 1.000 – staze za pamćenje

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Bio je 13. mart 1950. godine kada je „Silverston“ bio domaćin prve trke u istoriji Formule 1. Od tada do danas na još 70 staza u okviru 998 trka je vožen taj šampionat, a pred nama je jubilarna, hiljadita – Velika nagrada Kine u Šangaju.

Sepang

Clive Mason/Getty Images

Mnoge staze imaju posebno mesto u istoriji Formule 1 jer ona bez njih nikada ne bi postala ono što je danas ili je bolje reći ono što je bila u svojim najboljim danima. Kako se menjao sam šampionat, menjale su se i staze, ali su neke i dalje tu, kao već pomenuti „Silverston“, „Monca“, „Spa Frankoršam“ ili ulice Monte Karla.

Zanimljivo je da nijedna staza nije bila domaćin svake godine od prve sezone Formule 1, ali su dve trke neprestano u kalendaru – one u Britaniji i Italiji. „Monca“ je najviše puta bila domaćin najboljim vozačima na svetu, a samo jedne sezone ju je staza „Enco i Dino Ferari“ zamenila, a to je bilo 1980. godine. Logično, „Silverston“ je odmah tu, uz nju, ali je Velika nagrada Britanije još bila vožena na „Bruklendsu“, „Ejntriju“ i „Brends Heču“.

Još samo dve trke su više od 60 puta bile uvrštene u kalendar Formule 1, a to su Velike nagrade Monaka i Belgije. I dok su ulice Monte Karla za mnoge najlegendarnije mesto borbi u šampionatu i ujedno
predstavljaju najkraću stazu u kalendaru, „Spa“ je najduža, ali je do 1985. godine u nekoliko navrata morala da prepusti trku „Zolderu“ i „Nivelju“.

Među legendarne staze mora da se ubroji i „Nirburgring“, kako u
tom obliku, tako i kao „Nordšlajfe“, zbog činjenice da je ’Zeleni pakao’ predstavljao jedan od najvećih izazova sa kojima su vozači mogli da se susretnu. Formula 1 konfiguraciju od preko 20 kilometara ne koristi već decenijama, ali ona i dalje postoji, a mnogi je najviše pamte po tome što je na toj stazi Niki Lauda doživeo tešku nesreću, u kojoj je goreo, ali je posle nje uspeo da se vrati i čak osvoji dve od tri titule.

Monca

Dan Istitene/Getty Images

To je zaista bilo drugo vreme koje su obeležile brojne tragedije, kada su vozači znali da svaki put kada sednu u bolid rizikuju da nikada ne izađu iz njega. To ne znači da i danas nije isti slučaj, naprotiv, ali se u poslednjih 30-40 godina mnogo radilo na bezbednosti, prvenstveno samih staza, pored bolida. Većina njih je baš zbog toga što ne odgovaraju bezbednosnim standardima ostala bez mesta u kalendaru, pa tako danas posećujemo staze kao što su one u Bakuu, Abu Dabiju ili Sočiju.

I te kako je jasno zašto one imaju prednost u odnosu na „Eštoril“ ili
„Enco i Dino Ferari“, na primer, ali to ne znači da ne treba da se nadamo da će oni koji vode šampionat jednog dana prestati da se prema njemu odnose kao da je njihova igračka, koju žele da dele samo sa svojim bogatim prijateljima. Ne tako davno, a treba da se vratimo samo dve-tri decenije unazad, Formula 1 nije bila toliko zatvoren svet, kakav je sada, a tada je ljude mnogo više zanimala i ne može da se kaže da nije donosila novac. Jer da nije ne bi bila tu gde je sada, a predstavljala je najviši nivo auto-moto sporta, u kojem je najvažnija bila sposobnost vozača, a ne taktika ili ko je više ili manje sačuvao pneumatike.

Baš zbog toga, pored izbora nekih od najboljih trka u istoriji Formule 1, rešili smo da se podsetimo staza koje su nam u prethodnih sedam decenija pružile trkanje za pamćenje. Neke od njih i dalje postoje, neke su pretrpele određene izmene, a neke je, nažalost, pojelo vreme. Srećom, u današnje vreme je tu internet, pa možemo da se prisetimo nekih starih vremena ili da naučimo nešto što se desilo još pre nego što smo se rodili. Tako smo i napravili izbor staza za koje nam je žao što više nisu deo kalendara Formule 1, a ko zna, možda se jednog dana i vrate tamo gde im je mesto, kada budu u skladu sa modernim standardima.

Adelejd, Australija


Grad na obali Indijskog okeana bio je domaćin Formule 1 od 1985. do 1995. godine na uličnoj stazi dugoj 3.780 metara. Imala je 16 krivina, a u originalnoj konfiguraciji više ne postoji, već je skraćena i danas se na njoj voze samo trke australijskih šampionata. Jedan od najpoznatijih delova staze staze je šikana koja je dobila ime po Aertonu Seni, a koja se nalazi na kraju pravca.

You Tube


Brazilac je tokom karijere osvojio šest pol pozicija na devet trka u Australiji, a slavio je i na najkraćoj trci u istoriji Formule 1, koja je vožena 1991. godine. Ta trka je zbog pljuska zaustavljena posle samo 14 krugova, pošto je Sena prethodno više puta tražio da bude prekinuta zbog nemogućih uslova. Samu stazu u Adelejdu mnogi, međutim, više pamte po onome što se desilo tri godine kasnije, kada je na njoj odlučena titula, a Mihael Šumaher u svom Benetonu na putu do nje sa piste izgurao vozača Vilijamsa Dejmona Hila. Takođe, Najdžel Mensel je na toj trci ostvario svoju 31. i ujedno poslednju pobedu u karijeri.

Eštoril, Portugal


Uprkos činjenici da su je vozači ubrajali među svoje omiljene staze, za „Eštoril“ već više od 20 godina nema mesta u kalendaru. Staza je izgrađena 1972. godine, a od tada je nekoliko puta menjala konfiguraciju, najviše iz bezbednosnih razloga. U vreme kada je bila domaćin Formule 1, njena dužina je iznosila 4.350 metara, da bi posle Senine smrti u Imoli bila dodata šikana, koja ju je produžila za deset metara.

You Tube


Tokom godina, „Eštoril“ je imao velike probleme zbog bezbe
dnosti, pa u nekoliko navrata nije prošao inspekcije. To je ujedno jedan od glavnih razloga zašto Velika nagrada Portugala ne postoji od 1996. godine, a samo 13 sezona imala je svoje mesto u kalendaru. Na njoj je Sena ostvario prvu pobedu u karijeri, 1985. godine, a Lauda je godinu dana ranije tamo obezbedio svoju treću i ujedno poslednju titulu. Ne treba zaboraviti ni trku 1989. godine, kada je Menselu pokazana crna zastavica zbog incidenta sa Brazilcem, kao ni manevar Žaka Vilneva, kada je sa spoljne strane pretekao Mihaela Šumahera na poslednjoj trci 1996. u Eštorilu.

Enco i Dino Ferari, Italija


Mnogima je ta pista poznatija kao Imola, po gradu u kojem se nalazi, a ime je dobila po osnivaču Ferarija i njegovom sinu. Ta staza je jedina pored „Monce“ imala tu čast da bude domaćin Velike nagrade Italije, ali je mnogo više puta na njoj vožen Gran Pri San Marina. Formula 1 je nju posećivala od 1980. do 2006. godine, a u tom periodu je promenila tri konfiguracije, ali je bila i ostala jedna od retkih staza u šampionatu na kojoj se vozilo u smeru suprotnom kazaljki na satu.

Senina statua u Imoli

Christian Fischer/Bongarts/Getty Images

Senina statua u Imoli

Staza „Enco i Dino Ferari“ napoznatija je po tome što je na njoj život izgubio Sena, jedan od najvećih vozača svih vremena. Brazilac je poginuo pošto je izgubio kontrolu u krivini „Tamburelo“ samo dan pošto je na istoj pisti stradao Austrijanac Roland Racenberger. Najviše pobeda u Imoli ostvario je Šumaher – čak sedam, a po trijumfima su mu najbliži bili Sena i Alen Prost sa po tri.

Brends Heč, Velika Britanija


Definitivno, „Brends Heč“ može da se ubroji među najlegendarnije staze u Formuli 1, iako je samo 12 puta na njoj vožena trka u okviru tog šampionata. Ima tek devet krivina, duga je 3.908 metara, a jedan od glavnih razloga zašto danas nije u kalendaru je bezbednost, ali i njena dužina. Jer, jedina staza koja je kraća od četiri kilometara za koju ima mesta u Formuli 1 je ona u Monte Karlu.

You Tube


Proslavljeni austrijski automobilista Gerhard Berger okarakterisao je „Brends Heč“ jednom od najboljih staza na svetu i malo ko bi rekao da je pogrešio. Samo
što danas u njoj uživaju vozači u britanskim šampionatima, ponekad u Šampionatu nemačkih turing automobila. A nekada je bila poprište neverovatnih okršaja i pobeda, među kojima je i prva u Menselovoj karijeri 1985.

Manji Kur, Francuska


Oni koji su Formulu 1 zavoleli u poslednjih dvadesetak godina sigurno žale što za „Manji Kur“ nema mesta u kalendaru. Iako to nikada zvanično nije izrečeno, jedan od glavnih razloga je činjenica da se staza nalazi daleko od velikih gradova – pošto je udaljena više od 200 kilometara od Pariza i Liona. Lak način prilaska, međutim, nije onemogućio povratak Velike nagrade Francuske na „Pol Rikar“, ali je sve lakše kada se staza nalazi u posedu porodice Ekleston, i to ne čak Bernija, već Slavice.

You Tube


Uglavnom, „Manji Kur“ je imao svoje mesto u kalendaru od 1991. do 2008. godine, a njegova dužina je bila i ostala 4.412 metara. Sama staza je izgrađena još 1960. godine, a pored Formule 1 oduvek je bila poznata po trci „Bol d’Or“, koja je, nažalost, takođe premeštena
u Kastele. Šumaher je bio apsolutni vladar „Manji Kura“, a 2006. godine je na tom mestu postao prvi vozač u istoriji koji je na jednoj stazi ostvario osam trijumfa.

Zandvort, Holandija


Od svih staza zbog kojih žalimo što nisu više u kalendaru Formule 1, „Zandvort“ ima najveću šansu da se izbori za povratak. Razlog za to je više nego očigledan – popularnost Maksa Ferstapena, koja je naterala čelnike šampionata da očajnički pokušaju da ožive Veliku nagradu Holandije. Prvi pik im je bio „Asen“, ali su odustali zbog činjenice da bi rekonstrukcija bila previše komplikovana, a samim tim bi ugrozila i održavanje trke Moto GP šampionata, pa je jedina druga logična opcija, koja ne uključuje izgradnju nove staze, bio „Zandvort“.

You Tube


Ta pista, koja se nalazi blizu obale Severnog mora, 30 puta je ugostila vozače Formule 1 u periodu od 1952. do 1985. godine. U to vreme je bila duga 4.252 metra, ali je od tada produžena za tačno 55 metara, a duž staze postoji razlika u elevaciji od skoro osam metara. Poslednjih godina, na njoj su vožene trke Šampionata nemačkih turing automobila, a konačna odluka o povratku Formule 1 je samo pitanje dana.

Zolder, Belgija


Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, „Zolder“ je deset puta bio domaćin Velike nagrade Belgije. Poslednji put se to desilo 1982. godine, a ta trka je ostala upamćena po tome što je tokom kvalifikacija na njoj poginuo Žil Vilnev, koji je u svom Ferariju pri velikoj brzini imao kontakt sa Johenom Masom. Udarac je bio toliko jak, da je kanadski automobilista izbačen iz svog bolida.

You Tube


Posle te tragedije, „Zolder“ je samo još jednom ugostio Formulu 1, dve godine kasnije, kada je vozač Ferarija Mikele Alboreto slavio, i to sa Vilnevovim brojem 27 na bolidu. Ta staza je nekoliko puta menjala konfiguraciju, a u vreme dok se na njemu vozila trka Formule 1 imala je ili 14 ili 15 krivina, a bila je duga oko 4,2 kilometra. Od tada je skraćena za više od 200 metara, a glavna trka koja se vozi na njoj poslednjih godina je 24 časa Zoldera.

Heres, Španija


Vozači Formule 1 i te kako dobro poznaju „Heres“, pošto su mnogo puta na toj stazi imali predsezonsk
a testiranja, ali trkanje na njoj su iskusili samo oni koji su vozili između 1986. i 1997. godine. Kao što je slučaj sa „Manji Kurom“, i „Heresu“ je problem lokacija, pa je uprkos činjenici da može da primi 125.000 gledalaca, odziv publike barem što se tiče Formule 1 bio izuzetno mali.

You Tube


Kada je izgrađena, staza je bila duga 4.218 metara, potom je proširena za četiri metra, a sadašnja konfiguracija je za deset metara duža od prvobitne i ima 13 krivina. Svoje krivine na njoj imaju legendarni španski motociklisti Aleks Krivije, Horhe Lorenco, Anhel Nijeto, Aleks Krivije, ali i Sena. Od prošle godine, staza nosi ime po Nijetu, koji je poginuo u leto 2017. godine. Mnogi „Heres“ pamti po poslednjoj trci koja je održana na njoj, a na kojoj je 1997. godine odlučena borba za titulu između Vilneva i Šumahera.

Donington park, Velika Britanija


„Donington“ možda više nedostaje ljubiteljima motociklizma, nego Formule 1, ali je jedna jedina trka na njoj dovoljna da poželimo da se ponovo nađe u kalendaru. I ta jedna – Velika nagrada Evrope 1993. godine ubraja se među najbolje koje smo ikada imali priliku da vidimo u Formuli 1. Sama po sebi bila bi dovoljna da Sena u nemogućim i promenljivim uslovima izbori status legende, iako ga je u tom trenutku uveliko i imao.

You Tube


Velika nagrada Britanije je trebalo da se vozi na toj stazi od 2010. godine, ugovor je bio i potpisan, ali zbog finansija je trka vraćena na „Silverston“. Usledili su veliki problemi, ali je pronađen novi vlasnik, pa su najavljeni bolji dani za tu stazu, a u prilog tome ide činjenica da je ove godine dobila priliku da ugosti Britanski superbajk šampionat. Staza je, inače, izgrađena još 1931. godine, a sadašnji oblik je dobila 45 godina kasnije i broji 12 krivina, a duga je 4.020 metara.

Fudži, Japan


Sigurno je poseban osećaj trkati se praktično u podnožju planine Fudži, a vozači Formule 1 imali su priliku za to u četiri navrata tokom sedamdesetih godina prošlog veka i prošle decenije. Staza „Fudži“ se nalazi u posedu Tojote, po sadašnjoj konfiguraciji je duga 4.563 metra, ima 16 krivina i jedan od najdužih pravaca na svetu, kojem tek 25 metara nedostaje da ima kilometar i po.

You Tube


Prvobitno je bilo planirano da „Fudži“ bude domaćin trka sličnih Naskaru, ali je na kraju projektovan samo jedan deo koji podseća na oval. Prva trka na njoj može da se ubroji među istorijske, pošto je bila poprište okršaja Džejmsa Hanta i Nikija Laude u borbi za titulu 1976. godine. Austrijanac se povukao sa trke zbog nemogućih uslova, a Hant je učinio dovoljno da bi se upisao među šampione Formule 1. Još tri puta se taj šampionat vraćao tamo, gde je trenutno najveća trka koja se tradicionalno održava Šest sati Fudžija u okviru Svetskog šampionata izdržljivosti.

Istanbul park, Turska


Nekadašnji prvi čovek Formule 1 Berni Eklston je stazu „Istanbul park“ okarakterisao najboljom na svetu, ali je možda to i zbog činjenice da se nalazi u njegovom posedu. Dizajnirao ju je Herman Tilke i može se reći da je uz „Sepang“ ona njegovo najbolje delo, a iako je odlična, sigurno nije najbolja na svetu. Nalazi se u azijskom delu Istanbula, na njoj se vozi u smeru suprotnom kazaljki na satu i duga je 5.338 metara.

You Tube


Tilke je jednom prilikom rekao da mu je cilj prilikom dizajniranja bio da iznenadi vozače i izbaci ih iz zone komfora, što je sigurno i učinio, pošto je tokom prve Velike nagrade Turske viđen veliki broj izletanja. Najlepši deo staze sigurno je osma krivina, koju mnogi porede sa „O Ružom“, a prvu sa „Vadičepom“ na „Laguna Seki“. Staza je poslednji put bila domaćin Formule 1 2011. godine, a ta trka je ostala upamćena po okršaju tadašnjeg dvojca Red Bula Sebastijana Fetela i Marka Vebera.

Kjalami, Južna Afrika


U periodu od 1967. do 1993. godine, Velika nagrada Južne Afrike je zauzimala posebno mesto u kalendaru Formule 1, a 20 puta je ugostila najbolje vozače na svetu na stazi „Kjalami“. Prvobitno se na njoj vozilo u smeru kazaljke na satu, a zatim u obrnutom, kada je staza produžena za skoro 400 metara, a dodato je i pet krivina.
U sadašnjem obliku duga je 4.261 metar i broji 13 krivina, a rekord na njoj postigao je Mensel pre 27 godina.

You Tube


Glavni razlog zašto „Kjalami“ odavno nema svoje mesto u Formuli 1 je činjenica da staza ne odgovara standardima Formule 1. Tokom istorije na njoj je viđen veliki broj fatalnih nesreća, a između ostalih život na njoj je izgubio Tom Prajs, jedini Velšanin koji se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Poslednjih godina mnogo je urađeno na poboljšanju uslova na „Kjalamiju“, ali će potrebno uraditi još da bi on ponovo ugostio najbolje vozače današnjice.

Sepang, Malezija


I dok za neke staze koje je dizajnirao Tilke želimo da izgube mesto u kalendaru, za „Sepang“ želimo da se vrati. Međutim, finansije su igrale glavnu ulogu u tome da Velika nagrada Malezije od prošle godine nestane iz kalendara. U toj zemlji je poslednjih godina motociklizam praktično postao sport broj jedan, dok popularnost Formule 1 opada, pa je nekako bila i logična odluka odustati od nje.

You Tube

Sama staza „Sepang“ je jedna od najboljih na svetu i postavila je standarde za sve ostale. Duga je 5.543 metra, ima 15 krivina i napravljena je s ciljem da pruži uzbudljivo trkanje. Ima četikri spore krivine koje prate dva brza pravca, a uz deset srednje brzih i izuzetno brzih krivina ima mnogo mesta za preticanje. 

Votkins Glen, Sjedinjene Države


Staza „Votkins Glen“ bila je poznata kao domaćin Velike nagrade Sjedinjenih Država, koja je na njoj vožena 20 godina zaredom. Međutim, tokom decenija bila je poprište okršaja kako u Indikar seriji, Naskaru, ali i velikom broju kategorija. Prvobitno je obuhvatala deo puta, ali je od 1956. godine dobila oblik koji je bio osnova za to kako danas izgleda. Njena konfiguracija je menjana mnogo puta od tada, a sada je duga 3.949 metara i ima samo osam krivina. 

Mugello

Jelena Trajković

Za kraj moramo da pomenemo i jednu stazu koja nijednom do sada nije bila domaćin trke Formule 1, a to je „Muđelo“. Ona je ugostila vozače pre nekoliko godina u okviru testiranja, a tom prilikom je Mark Veber izjavio: „Deset krugova po suvom je isto kao 1.000 u Abu Dabiju po pitanju zadovoljstva“.


Za koje staze vi žalite što više nisu u kalendaru Formule 1 ili biste voleli da je ugosti u narednim godinama?

Komentari (11)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

KRPOP

Vrhunski tekst,a najvise mi je zao sto se vise ne vozi VN Turske-po meni posle Spa mozda i najbolja staza.Ali je takvo vrijeme doslo,ako ne mozes sa jahte ili iz bazena da gledas onda za takve staze nema mjesta u kalendaru.Tuzno,ali istinito!!!!!

Odgovori 18 0

Kralj

Sepang je vrhunska staza,verovatno je najbolja za preticanja I zbog toga mi je krivo sto nije u kalendaru.

Odgovori 25 0

realno

Nazalost, doslo je vreme da strahujemo da li celegendarne trke ostati u kalendaru uopste, tako da bih pre svega voleo da ostanu Silverston, Spa i Monca. A da malo pustim masti na volju- Imola, Nirburgring sa punim krugom od 20 km kao spektakl i Manjikur.

Odgovori 19 0

* Sva polja su obavezna

Formula 1 spektakl iz Monte Karla na SK 4K

Autor

Formula 1 spektakl iz Monte Karla na SK 4K

Formula 1 spektakl iz Monte Karla na SK 4K

Ne postoji prestižnija i važnija trka na F1 kalendaru od one u Monte Karlu.

Velikani Formule 1 opraštaju se od Laude

Velikani Formule 1 opraštaju se od Laude

Velikani Formule 1 opraštaju se od Laude

Vest o smrti legendarnog Nikija Laude potresla je Formulu 1 i svetski sport u celini. Trostruki šampion sveta preminuo je u utorak ujutro, mirno, u krugu porodice, a zauvek će biti simbol neverovatne požrtvovanosti i hrabrosti.
Loading...