Oli Tennent/Getty Images

Jelena Trajković

01.05.2019 | 09.00

Četvrt veka bez Sene

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Njega ste ili voleli ili niste, nije bilo sredine jer nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Prošlo je 25 godina otkad ga nema, a to se nije promenilo. Formulu 1 je učinio boljim sportom, a ona posle tog kobnog 1. maja 1994. godine više nikada nije bila ista...

Ayrton Senna

Pascal Rondeau/Allsport

Blago je reći da je Aerton Sena bio poseban. Za sve koji su bili svedoci njegove vožnje, ona je bila čista umetnost. I to ne zbog titula ili pobeda, već njegovog ponašanja svaki put kada bi seo za volan svog bolida. Mnogo toga je ispričano ne samo u poslednjih 25 godina, već od prvog dana kada ga je neko primetio, ali je prikladno podsetiti se nekih detalja na dan kada je zauvek napustio ovaj svet.

Bio je to crni vikend u Imoli, a sada, sa ovog stanovišta, možda je i jasno koliko je bilo pokazatelja da je samo pitanje vremena kada će nešto poći po zlu. A pošlo je već u subotu, tokom kvalifikacija, kada je život na stazi „Enco i Dino Ferari“ izgubio Austrijanac Roland Racenberger. Uprkos toj tragediji, niko nije video razlog za otkazivanje Velike nagrade San Marina jer je jednostavno vozačima trkanje u krvi, znaju da svakog puta kada sednu u bolid rizikuju život. Takav slučaj je i sada, kada je bezbednost podignuta na izuzetno visok nivo, a posebno je bilo tada.

I u petom krugu, pri brzini od preko 300 km/h, Sena je izgubio kontrolu nad svojim Vilijamsom i udario pravo u zid u krivini „Tamburelo“. Jednom prilikom je rekao da ukoliko i nastrada na stazi, voleo bi da se to desi brzo, a tako je i bilo. Iako se ne zna da li je smrt nastupila u Imoli, na putu do Bolonje ili samoj bolnici, izvesno je da se nije dugo mučio. Bilo je to na neki način u skladu sa svime što je predstavljao jer je i živeo brzo, a posle smrti će postao još veći nego što je bio za života.

Ayrton Senna

Pascal Rondeau/Allsport

A bio je veliki, jedan od najvećih sportista svih vremena, ne samo vozača Formule 1. Njegova vožnja je sama po sebi legendarna, a ni njegovi rezultati ne zaostaju jer je od debija do smrti ostvario 41 pobedu, uz 39 podijuma i tri titule. Karijeru je započeo u Tolemanu, do prve pobede je stigao u Lotusu, a svoje najbolje rezultate ostvario u Meklarenu, pre prelaska u Vilijams, u čijem bolidu je i poginuo. Kvalifikacije su bile njegov forte, Monte Karlo staza na kojoj mu nije bilo ravnog, a njegova vožnja je često bila kao sa druge planete i trebalo ju je doživeti.

Senina priča počinje 21. marta 1960. godine u Sao Paulu. Njegova porodica je bila izuzetno bogata, što mu je i te kako pomoglo u želji da se bavi izuzetno skupim sportom, kakav je automobilizam. Sa četiri godine je dobio svoj prvi karting, a vrlo brzo je počeo da sanja o Formuli 1 budeći se rano ujutro da bi gledao svoje idole, među kojima je bio i Emerson Fitipaldi, na nekim od legendarnih staza, kakve su one u Monte Karlu i Monci, između ostalih.

Trkački debi imao je kao 13-godišnjak u kartingu i već na prvoj trci se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Konstantno je napredovao, ali je vrlo dobro znao da mora da napusti Brazil ako želi da ostvari svoj cilj. Sa 21 godinom se preselio u Veliku Britaniju, gde je za tri sezone osvojio pet titula, koje su mu otvorile vrata Formulu 1, a priliku mu je ukazao Toleman.

Ayrton Senna

Mike Powell/Getty Images

Bilo je to 1984. godine, a Toleman je bio ekipa koja je za tri sezone pre Seninog dolaska osvojio samo deset bodova. Na prvih pet trka debitantske sezone, Brazilac je imao dva šesta mesta, uz dva odustajanja, a za jednu trku, simbolično onu u Imoli, nije se kvalifikovao, da bi onda na red došao Monte Karlo. Mnogi su u njemu videli veliku zvezdu i pre toga, ali je tog junskog popodneva svima jasno pokazao da je Aerton Sena stigao u Formulu 1 i nema nameru da se zaustavlja.

Veliku nagradu Monaka je te godine obeležio veliki pljusak, po kojem se on sjajno probio i čak u jednom trenutku poveo, ali je nedugo zatim trka prekinuta. Sena je klasifikovan kao drugi, iza Alena Prosta, kojeg je pretekao u borbi za vođstvo, ali je pobeda pripala Francuzu zbog pravila da se računa poredak na kraju poslednjeg kompletnog kruga. Tada je i te kako bilo jasno da zaslužuje da se nađe u nekom boljem timu od Tolemana, pa je otkupio svoj ugovor i prešao u Lotus.

Na taj način je sebi omogućio borbu za nešto više, ne samo bodove ili poneki podijum, pošto je do kraja svoje prve sezone još dva puta stigao do njega. Tako je došla i prva pobeda – na Velikoj nagradi Portugala u Eštorilu, a dok je bio u legendarnom timu ostvario je još pet trijumfa, pre nego što je stigao poziv koji se ne odbija. Zvao ga je Meklaren, a ispostavilo se da je to bila i najbolja odluka koju je doneo u karijeri jer je za šest sezona u britanskom timu osvojio sve tri svoje titule, ostvario je 35 pobeda i zacementirao svoje mesto među legendama.

Ayrton Senna

Michael King/Getty Images

Svi taj period pamte po crveno-belom Meklarenu, u kojem je Sena već u svojoj prvoj sezoni u ekipi iz Vokinga upisao sebe među šampione. Postao je treći Brazilac kojem je to pošlo za rukom, posle Fitipaldija i Nelsona Pikea, a posle njih je najbliži tome da postane prvak bio Felipe Masa, ali ga je od tog odabranog društva delio samo jedan bod.

Sezonu te 1988. godine je Sena po mnogo čemu učinio posebnom, ali to ne bi bilo moguće bez Meklarena i Prosta, njegovog tadašnjeg timskog kolege. Njih dvojica su na 16 trka trijumfovali 15 puta, Brazilac osam, a francuski automobilista sedam i to je i te kako uticalo na njihovu borbu za titulu. Iako je Prost osvojio više bodova, tada je na snazi bilo pravilo po kojem se računalo 11 najboljih rezultata, a Sena je za tri boda bio bolji.

Ta sezona je predstavljala samo početak njihovog rivalstva u kojem su obojica mnogo puta prelazili granice. Najbolje primere za to dobili smo na legendarnoj „Suzuki“, koja je u naredne dve godine bila poprište njihovih okršaja koji su odlučili titulu. Ona 1989. godine je pripala Prostu tako što je Senu izbacio sa staze u šikani, a godinu dana kasnije je usledila osveta u prvoj krivini. Jedina razlika je bila ta što je Francuz 1990. godine već prešao u Ferari, ali nije uspeo da spreči Senu u pohodu na titulu, koju je Brazilac osvojio i sledeće sezone.

Ayrton Senna, Alain Prost

Pascal Rondeau/Allsport

Ispostavilo se da mu je titula 1991. godine bila poslednja, ali smo najboljeg Senu možda videli u dve sezone koje su usledile. Trka koja bi bila dovoljna da ga smesti među velikane i bez svih titula i drugih pobeda sigurno je bila Velika nagrada Evrope 1993. godine. U promenljivim uslovima izveo je neverovatna preticanja u prvom krugu na stazi „Donington park“, a potom je imao savršenu strategiju koja mu je omogućila da rivale ostavi daleko iza sebe. Bio je to savršen primer njegove umetnosti, ali verovatno još jedan pokazatelj da ne može da se smiri, pa je novi izazov pronašao u Vilijamsu.

Britanski tim je dve godine bio nezaustavljiv zahvaljujući Prostu i Menselu, koji su završili karijere posle osvojenih titula, a Sena je došao kao velika zvezda. Od početka te 1994. godine bilo je jasno da nešto nije u redu, iako je bio nezaustavljiv u kvalifikacijama. Jednostavno, rezultati nisu dolazili, a svi su se nadali da posle trka na „Interlagosu“ i Velike nagrade Pacigika situaciju može da preokrene u Imoli.

I tamo je osvojio pol poziciju i poveo, ali je brzo došlo do incidenta koji je usporio trku, a kada je ona nastavljena u normalnom ritmu samo je nastavio pravo u zid. Jeziva tišina proširila se Imolom, vreme kao da je stalo, ali je odmah bilo jasno da su šanse da Sena izađe iz bolida kao da se ništa nije desilo minimalne, ako i tolike. Taj muk se sa staze „Enco i Dino Ferari“ proširio širom sveta, pošto su milioni ljudi pratili trku preko malih ekrana, a nekoliko sati kasnije stigla je vest koje su se svi pribojavali – Sena je zaista izgubio život. I više ništa nije bilo isto...

Ayrton Senna

Pascal Rondeau/Allsport

Za brazilskog automobilistu su mnogi govorili da je vozio kao posednut, a možda su kvalifikacije u Monte Karlu 1988. godine najbolji primer za to. Celog sebe je davao Formuli 1, koja mu je bila sve na svetu, a i na stazi i van je je samo razmišljao kako da bude bolji. Konstantno je tražio način da popravi svoje vreme makar za jednu hiljaditinku jer je znao koliko bi to na kraju moglo da mu bude bitno. I tako razmišlja pravi trkač, kakvih je malo bilo tokom istorije, a posebno ih je malo u današnje vreme.

Svaki put kada teram sebe dalje, saznajem sve više o sebi. Ali, tu se javlja kontradiktornost. U istom trenutku kada postanete najbrži, neverovatno ste ranjivi. Jer, u jednoj sekundi sve može da nestane. Baš sve. I te dve krajnosti dovode do toga da sebe upoznajete sve dublje i dublje“, istakao je legendarni Brazilac.

Njegove veštine su bile vanvremenske, njegova strast nemerljiva, a sve to ga čini jednim od najboljih, ako ne i najboljim u istoriji, iako je izuzetno nezahvalno porediti vozače koji se nikad nisu borili na stazi. Borbe koje je vodio sa Prostom, Menselom i drugim rivalima su ljude činile da ga obožavaju ili mrze, pošto je vozio kao da sutra ne postoji, što ga je verovatno i koštalo. Prelazio je granice, ali mu je to u to vreme bilo dozvoljeno, što je problem koji je Formula 1 na neki način pokušala da reši u godinama koje su usledile.  

Ono što je ostavio iza sebe je možda i veće od svega onoga što je ostvario tokom karijere. Mnogi vozači su se ugledali na njega, a među njima i Luis Hamilton, koji je od Sene nasledio titulu kralja kvalifikacija. I ne samo to, bio je svestan svoje uloge u brazilskom društvu, pa je veliki deo svog bogatstva davao u humanitarne svrhe, posebno da bi pomogao obrazovanje siromašne omladine. Njegova porodica je u znak sećanja na njega osnovala „Fondaciju Aerton Sena“, koja je nastavila njegov rad. I kroz nju on i dalje živi, ali i kroz sve koji su imali priliku da uživaju u njegovoj umetnosti, što samo ide u prilog njegovoj veličini.

Želim da živim punim plućima, veoma intenzivno. Ne želim da živim delimično, da me zadesi bolest ili povreda. Ukoliko se desi da doživim nesreću koja će me koštati života, nadam se da će sve desiti brzo“, rekao je Sena jednom prilikom...

Komentari (56)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Reljoza PG

Uvjek ćeš biti N1

Odgovori 7 0

f3

Sena je pibedjivao sam mozda i krug ceo ispred drugih i dalje pun gas pobedjivao bez ičije pomoći Dok Sumaher je morao imati uvek drugog vozača koji mu štiti ledja .. i da ga propuste u zadnjem krugu ! Kako je pobedio hila ? Udario ga namjerno i nikom ništa? Jel uspeo nešto kad došao iz penzije u Mercedesu da vozi ? Ništa

Odgovori 9 12

Andy

Gledao si sve Senine trke? Pa njegovi roditelji nisu odgledali sve njegove trke. A Sena je trazio timske kolege koji ce da mu cuvaju ledja gore nego Baricelo Sumaheru. Pa on je trazio onog mucenog Bergera i Hila. Sumaher 7 titula a Sena 3. Eto kolika je 0 Sumaher. Ne glupiraj se molim te.

7 21

* Sva polja su obavezna

Albon umesto Gaslija u Red Bulu od Belgije

Albon umesto Gaslija u Red Bulu od Belgije

Albon umesto Gaslija u Red Bulu od Belgije

Ekipa Red Bula objavila je da će Aleksander Albon biti drugi vozač tima od Velike nagrade Belgije, dok će se Pjer Gasli vratiti u Toro Roso.

Hamilton o Rozbergu: Ko ga još prati?

Hamilton o Rozbergu: Ko ga još prati?

Hamilton o Rozbergu: Ko ga još prati?

Petostruki svetski šampion Luis Hamilton negirao je navode svog nekadašnjeg timskog kolege Nika Rozberga, koji je rekao da je s godinama počeo da gubi čistu brzinu.
Loading...