Mirco Lazzari gp/Getty Images

Jelena Trajković

06.12.2019 | 14.04 > 14:16

Gotovo (ne)moguća sezona

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Mnogo puta do sada Mark Markes nas je naterao da pomislimo da je nemoguće u stvari moguće, a verovatno najbolji primer za to je sezona iza nas. Niz pobeda i drugih mesta omogućio mu je da se bukvalno prošeta do šeste titule u kraljevskoj klasi, a osme ukupno.

Marc Marquez

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Pravu konkurenciju vozač Repsol Honde nije ni imao, a iako mu je Andrea Doviciozo ponovo bio najbliži rival, jednostavno se opet pokazalo da mu nešto fali. Iako pravu borbu za titulu nismo ni dobili jer se već posle trećine sezone znalo da će ona otići u Markesove ruke, to nije uticalo na to da trke postanu nezanimljive, već naprotiv. U neku ruku smo i shvatili da je slabost španskog motocikliste borba u triler završnicama, u kojima je u 2019. godini pretrpeo tri poraza.

Ova sezona je izrodila i novu zvezdu kraljevske klase, i to potpuno iznenađujuću, pošto ni sâm Fabio Kvartararo nije mogao da zamisli rezultate kakve je imao. Neočekivano smo ostali bez još jednog velikog šampiona, pošto je Horhe Lorenco odlučio da završi karijeru, što je dovelo do potpunog obrta što se tiče prelaznog roka, koji je prethodno zakomplikovao Žoan Zarko, iako je sve trebalo da protekne mirno. Ipak, idemo temu po temu...

Najbolji vozač – Mark Markes

Prava borba za epitet najboljeg vozača ni ne može da postoji kada neko na 19 trka osvoji rekordnih 420 bodova, ostvari 12 pobeda, šest puta zauzme drugo mesto i zabeleži samo jedno odustajanje. Markes je tokom cele sezone napravio jednu jedinu grešku, i to dok je vodio na Velikoj nagradi Amerika, na kojoj je jurio sedmi trijumf zaredom na toj trci. Samo to je delilo Španca od savršene sezone, ali će i takvu nesavršenu teško ponoviti kako on sâm, tako i bilo ko drugi.

You Tube

Markes je ove godine postavio rekord po broju pobedničkih postolja, nadmašivši onaj koji je Valentino Rosi postavio u tri navrata. ’Doktor’ je 2003. godine, kada je osvojio svoju treću titulu u kraljevskoj klasi, svih 16 trka završio na podijumu, što znači da mu je uspešnost bila 100 odsto, i to je jedino što vozač Repsol Honde nije uspeo da nadmaši. Da nije bilo te greške u Ostinu, možda bi to i učinio, a opet možda bi se i opustio, ovako se čini da je posle te trke postao odlučniji u nameri da pokaže koliko je zaista klasa u odnosu na sve ostale.

Junak godine – Fabio Kvartararo

Da nam je neko pre godinu dana rekao da će Fabio Kvartararo biti najbolji debitant u najjačoj kategoriji, i to ubedljivo, verovatno bismo se smejali. Ono što jeste sigurno, većina nas je dovodila u pitanje odluku Petronas Jamahe da se opredeli baš za mladog Francuza, koji je do tog trenutka upisao samo jednu pobedu u karijeri, a za četiri godine je promenio isto toliko timova u dve klase. Zbog njega je promenjeno pravilo o starosnoj granici ulaska u Svetski šampionat, ali do ove godine nije pokazao ni delić onoga što se od njega očekivalo.

I kraljevska klasa je sve to promenila, a na površinu je isplivala najbolja Kvartararova verzija. Bilo mu je potrebno vreme da se navikne na motor od 1.000 kubika, ali kada se to desilo bilo je samo pitanje koje su mu granice. Na četvrtoj trci, Velikoj nagradi Španije, došao je do prve pol pozicije, na kojoj se našao još pet puta, a na „Katalunji“ je prvi put stigao do pobedničkog postolja. Do podijuma je stigao još šest puta, činilo se da bi mogao i do najvišeg stepenika, ali će na to morati da pričeka barem do naredne sezone.

Fabio Quartararo

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Ono što je možda glavni utisak jeste to da je pod Kvartararom Jamaha ove godine najbolje funkcionisala, iako je on na kraju bio peti u poretku, a Maverik Vinjales treći. Na kraju je njih dvojicu delilo samo 19 bodova, što dovodi do očiglednog pitanja da li bi odnos bio isti da je francuski motociklista imao identični model kao fabrički vozači, pa i timski kolega Franko Morbideli. Drugi najbolji debitant – Đoan Mir imao je tačno 100 bodova manje od Kvartarara, a Frančesko Banjaja i Migel Oliveira su bili još dalje, iako se od svih njih očekivalo da budu ispred njega.

Gubitnik godine – Dukati

Kada Markes praktično sâm pobedi obojicu vaših vozača u konkurenciji timova, jasno je da vam je sezona za zaborav, a upravo takva je bila Dukatijeva uz određene izuzetke. Možda nam je najbolje situaciju opisao pr italijanskog tima u Valensiji, rekavši: „Trebalo je da osvojimo dve titule, a nismo nijednu“. I tu je mislio i na Moto GP i na Svetski superbajk šampionat, koji je Alvaro Bautista započeo nizom od 11 pobeda, a potom je usledio njegov strmoglavi pad.

Repsol Honda je osvojila titulu među timovima sa 13 bodova više od Dukatija, a od 458 bodova Markesovih je 420. Preostalih 38 osvojili su Horhe Lorenco i Štefan Bradl, što govori toliko toga. Dukati možda jeste imao motor koji može da osvoji titulu, ali nije imao vozače koji to mogu da učine. To što su se tako lako odrekli Lorenca i te kako ih je koštalo, posebno jer su na njegovo mesto doveli Danila Petručija, koji je konačno dočekao prvu pobedu i potom nestao.

Andrea Dovizioso, Marc Marquez

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Doviciozo nije imao sreće u nekoliko navrata – izbačen je na dve trke na kojima je mogao da se bori za pobedu (Katalunja i Silverston), ali je od preostalih 17 samo dve završio kao pobednik. Oba puta je u trilerima bio bolji od Markesa, a na ostalim trkama je bio previše nekonstantan za nekoga ko želi titulu. Njegovo drugo mesto nije dovedeno u pitanje, ali isto tako su njegove šanse da postane prvi Dukatijev šampion posle Kejsija Stonera nestale već po dolasku šampionata u Evropu.

Iznenađenje godine – povlačenje Horhea Lorenca

Sada kada pogledamo unazad, jasno nam je da su postojali znaci koji su ukazivali da će sezona iza nas verovatno biti poslednja u karijeri Horhea Lorenca. Njegovi problemi su počeli su onog trenutka kada je otišao iz Jamahe na kraju 2016. godine, a iako je pronašao način da pobeđuje na Dukatiju bilo je kasno. Utočište je pronašao u Repsol Hondi, ali je istina da nijednog trenutka u poslednjih godinu dana nije bio potpuno fizički spreman da bi uopšte mogao da se navikne kako treba.

You Tube


Pad na treningu pred prošlogodišnju Veliku nagradu Tajlanda pokrenuo je sve, iako mu je prethodio incident iz prvog kruga u Aragonu. Usledila je povreda tokom priprema za novu sezonu, a sve to je i te kako uticalo da njegovo privikavanje na Hondu bude znatno teže nego što je iko mislio, a posebno on. Markes je definitivno jedini koji izvuče maksimum iz tog motora, niko od Lorenca nije očekivao čudo, ali povrede su uzele danak. I baš kada se činilo da je pronašao nešto i da bi mogao čak i do podijuma napravio je jednu od najvećih grešaka svoje karijere.

Da, bilo je to u drugom krugu Velike nagrade Katalonije, kada je jednim potezom sa staze izbacio Andreu Dovicioza, Maverika Vinjalesa i Valentina Rosija. Bio je to trenutak od kojeg je Markes imao prokrčen put do titule, dok je za Lorenca to bio početak strmoglavog pada, pošto je dan kasnije imao težak udes na testiranjima, a desetak dana kasnije još teži u Asenu, u kojem je slomio kičmu. I baš taj momenat Španac je okarakterisao kao onaj koji je promenio sve jer je kada se posle pada podigao iz šljunka pomislio u sebi: „Horhe, vredi li sve ovo?“.

Iako su se u narednim nedeljama pojavljivale spekulacije da razmišlja o kraju karijere, da traži način da se vrati na Dukati ili Jamahu, sve je demantovao i naglašavao da se sprema da se vrati jači i nađe način da pobeđuje na Hondi. Sve to je bila predstava za javnost do tog četvrtka u Valensiji, kada je iznenadio sve, možda najviše čelnike svog tima i samog šampionata. Ali, tog trenutka kada je izgovorio da se povlači, Horhe je izgledao srećnije nego što je slučaj bio od prošlogodišnje trke u Austriji, na kojoj je ostvario poslednju pobedu.

Malezija 2010.

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Malezija 2010.

Lorenco definitivno ima razloga za sreću jer je imao sjajnu karijeru koja ga ubraja među velikane motociklizma. Završio ju je sa pet titula, od koje je tri osvojio u direktnim duelima sa Rosijem, Markesom i Kejsijem Stonerom, 68 pobeda i ukupno 152 podijuma. I dalje stojim pri oceni da je jedini u bliskoj budućnosti mogao da stane na put svom poslednjem timskom kolegi, ali samo na Jamahi ili možda Dukatiju. Posle poslednje trke nam je rekao da nikad neće reći nikad, ali da veruje da je njegovo zbogom definitivno, samo sam sigurna da će naći način da se nekako vrati, možda kao test vozač Jamahe.

Razočaranje – Jamaha i Valentino Rosi

Iako je u februaru proslavio 40. rođendan, Rosi nam je na početku ove sezone pokazao da i dalje ima brzinu i da može da parira klincima na samom vrhu. U prilog tome idu druga mesta na trkama u Argentini i Ostinu, ali je to praktično bilo sve od ’Doktora’ u ovogodišnjem šampionatu. Mnogo puta je bilo evidentno da se muči na Jamahi, ali je još veći problem što se čini što više ne postoji sistem u njegovom delu garaže. Menjano je previše stvari da bi moglo da se ustanovi u čemu je u stvari problem, a generalni utisak ove sezone je da ona čak možda i lošija od onih kada je vozio za Dukati.

Izvesno je da takav slučaj ne bi bio da se Rosiju nisu desila tri odustajanja zaredom na trkama u Muđelu, Barseloni i Asenu. Za jedan od njih definitivno nije bio kriv, ali nikada ranije se u njegovoj karijeri takav niz nije dogodio. Isti slučaj je i sa postom u pobedama, koji za njega traje dve i po godine, od Velike nagrade Holandije 2017. godine. Za to vreme, njegov timski kolega ne briljira, ali je znatno bolji, dok Kvartararo na privatnoj Jamahi pokazuje da nije sve baš toliko teško.

Valetnino Rossi

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Motor koji je Jamaha spremila za narednu sezonu se čini boljim nego ovogodišnji, a rezultati na prvih nekoliko trka odrediće ’Doktorovu’ sudbinu i to da li će ostati u šampionatu posle 2020. godine ili ne. To će isto uticati na to kojim putem će japanski tim dalje ići, pošto je izvesno da je u poslednjih nekoliko godina izgubio svoj put, a Vinjales samo u pojedinim trencima uspeva da se vrati u pravi smer.

Španski motociklista se dva puta našao na pobedničkom postolju, na kraju je uspeo da bude najbliži Markesu i Doviciozu u poretku, ali je imao previše uspona i padova da bi mogao uopšte da bude ozbiljan kandidat za titulu. To za ekipu kakva je Jamaha nije dovoljno, posebno u trenutku kada je Suzuki u naletu, a odavno je jasno da je došao čas da se nešto promeni. Samo se to još nije desilo, ali je sledeća godina možda i ključna što se tiče povratka japanskog tima na pravi put.

Najbolja trka – Velika nagrada Austrije

Bili smo svedoci mnogo sjajnih trka ove godine, ali se među njima izdvaja ona u Špilbergu, gde je Doviciozo nastavio niz trijumfa Dukatija na Velikoj nagradi Austrije. Italijan je u direktnom duelu pobedio Markesa, pretekavši ga u poslednjoj krivini i takođe ga onemogućio da slavi na jedinoj stazi na kojoj još nije trijumfovao u kraljevskoj klasi. Njih dvojicu su na kraju delile dve desetinke, a na podijumu im se pridružio Kvartarato.

Sport Klub Youtube


Markes i Doviciozo su od početka trke bili u duelu, a greška vozača Repsol Honde uslovila je da njih dvojica malo padnu u poretku, a Kvartararo preuzme vođstvo u prvom krugu. Međutim, vrlo brzo su njih dvojica našli svoj ritam, Markes je duže bio na samom čelu, ali je Doviciozo počeo da ga izaziva. Italijanski motociklista je držao vođstvo sve do tri kruga pre kraja, kada je usledila velika borba za trijumf, koja je odlučena u cilju, slično kao pre dve godine na istom mestu, kada su akteri bili isti.

Kvartararovo treće mesto nijednog trenutka nije dovedeno u pitanje, iako su u prvoj polovini trke Rosi na Jamahi i vozač Pramak Dukatija Džek Miler bili blizu njega. Australijanac je, međutim, izleteo sa staze, a ’Doktor’ posustao, pa su ga sustigli Vinjales i Aleks Rins na Suzukiju, ali nisu imali šansu da ga napadnu. Devetostruki svetski šampion se tako zadovoljio četvrtim mestom, ispred Vinjalesa i Rinsa, dok je Banjaja bio sedmi. Osmo mesto zauzeo je Oliveira, a prvu desetoricu kompletirali su Petruči i Morbideli.

Najdosadnija trka – Velika nagrada Nemačke

Glavni razlog zašto je trka na stazi „Sahsenring“ bila najdosadnija ove sezone je činjenica da smo i pre njenog početka pobedu upisali Markesu. Španski motociklista je desetu godinu zaredom slavio na Velikoj nagradi Nemačke, pošto je sedmi put zaredom bio najbolji u kraljevskoj klasi, a a prethodno se dva puta našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja u Moto2 kategoriji i jednom u klasi do 125 kubika. Na taj način, vozač Repsol Honde je izjednačio rekord Valentina Rosija po broju pobeda na jednoj stazi u najjačoj kategoriji, koji je ’Doktor’ postavio na „Muđelu“.

Borba za pobedu u Saksoniji završena pre prve trećine trke, a na kraju je drugi bio Vinjales, ispred vozača LCR Honde Kala Kračloua. Markes se u prvih nekoliko krugova nadmetao sa vozačem Rinsom i Vinjalesom, a kada je uspeo da se odupre njihovim napadima nije mu mnogo vremena bilo potrebno da se odvoji od njih. Vozač Suzukija se neko vreme i držao, činilo se da je na sigurnom putu do druge pozicije, ali je izleteo sa staze u krivini „Vodopad“.

Marc Marquez

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Iza Rinsa su se i Vinjales i Kračlou borili prvo za mesto na podijumu, a potom za drugu poziciju, a pobedu je odneo Španac. Britanski motociklista se sjajno držao do poslednjih nekoliko krugova, iako je u Nemačkoj vozio sa polomljenom nogom, koju je povredio u padu sa bicikla. Najbolji među ostalima, iza njih, bio je Petruči, koji je u foto-finišu bio bolji od Dovicioza, šesti je bio vozač Miler, ispred Mira i Rosija, dok su prvu desetoricu kompletirali Morbideli i Bradl.

Najluđa trka – Velika nagrada Britanije

Samo 13 hiljaditinki delilo je Rinsa i Markesa u cilju na „Silverstonu“, što je treća najmanja razlika ikada viđena u borbi za pobedu. Identičnom razlikom je  Rosi pobedio Maksa Bjađija na „Filip Ajlandu“ 2001. godine, ali postoje još tri na kojima je prednost pobednika bila manja, i ne samo to, bila je unutar dve hiljaditinke.

Definitivno najneizvesnija borba viđena je 1975. godine u Asenu, a Barija Šina i Đakoma Agostinija nije delila ni jedna jedina hiljaditinka, ali je pobeda pripisana Britancu. 21 godinu kasnije, Aleks Krivije je Mika Duana u Brnu pobedio za dve hiljaditinke, dok je 2006. godine identičnu stvar uradio Toni Elijas u duelu sa Rosijem na „Eštorilu“.

MotoGP


Rinsova i Markesova borba je trajala praktično tokom cele trke, na samom početku je odmah iza vozača Repsol Honde bio Rosi, ali je on posustao kada ga je pretekao mlađi od dvojice Španaca. Njih dvojica su ostali usamljeni na vrhu, Rins je u nekoliko navrata pokušao napad, a u pretposlednjem krugu je na startno-ciljnom pravcu izveo generalnu probu sa spoljne strane, koja mu nije pošla za rukom. U poslednjem krugu se videlo da vozač Suzukija strpljivo čeka svoju šansu, a dobio ju je po izlasku iz poslednje krivine, ali je krenuo sa unutrašnje strane i u foto-finišu nadmašio branioca titule.

Vinjales je u samom finišu uspeo da se primakne vodećoj dvojici, pošto je na polovini pretekao Rosija, koji je potom vozio usamljenu trku na četvrtoj poziciji. Peti je bio Morbideli, ispred Kračloa i Petručija. Među najboljom desetoricom našli su se i Miler, Pol Espargaro, koji vozi za KTM, i vozač Aprilije Andrea Janone. Trku je obeležio incident posle samog starta u kojem je Kvartararo sa staze izbacio Dovicioza, čiji Dukati se potom zapalio.

Transfer godine – Aleks Markes u Hondi

Pošto je svim vozačima najvećih timova ugovori trebalo da isteknu na kraju naredne sezone, bilo je jasno da za Aleksa Markesa čak i u slučaju titule u Moto2 kategoriji nema mesta u kraljevskoj klasi. Španski motociklista je zbog toga odlučio da produži ugovor sa Estrelja Galisija Mark VDS rejsingom i pokuša da osvoji još jednu titulu pre nego što se nađe dobro rešenje u najjačoj kategoriji. Ipak, Lorencovo povlačenje je dovelo do toga da se oslobodilo mesto u Hondi, za koji se u prvi mah mislilo da bi moglo da ode u ruke Žoana Zarka. Međutim, francuski motociklista je prošle godine već odbio japanski tim, a onda je odlučio da odustane od druge godine ugovora koji je potpisao sa KTM rejsingom, pre nego što je dobio otkaz pred poslednjih šest trka.

Sport Klub Youtube


To nije pomoglo Zarku u borbi za to mesto u Hondi, za koje možda i nije imao realnu šansu, da bi potom stariji Markes pred novinarima rekao da mu je želja da vozi u istom timu sa svojim bratom. Bila je to i te kako jasna poruka njegovom timu koja bi mogla da se protumači i ovako: Ako dovedete nekog drugog, možda ja neću biti tu 2021. godine. Osmostrukom svetskom šampionu ugovor ističe na kraju sledeće sezone, a Dukati i KTM pomno prate razvoj situacije.

Honda je morala da posluša svoju glavnu zvezdu, koja možda i  ne shvata da je stavila i svoj ulog na kocku zbog mlađeg brata. Iako je možda bolje da ima brata uz sebe, nego nekog drugog vozača, to vrlo lako može da mu postane slabost. Mlađi Markes neće imati mnogo vremena da se dokaže, ugovor je potpisao na godinu dana, a videćemo šta će se dešavati, posebno jer Honda navodno razmatra kraj saradnje sa Repsolom, da bi se smanjio španski uticaj na tim.

Šta je još vredno pomena?

Pre svih tu je Suzuki, koji je na odličnom putu da postane motor koji će se boriti za titulu, ali ove godine to nije bio slučaj najviše zbog vozač. Aleks Rins jeste upisao dve pobede i imao još jedan podijum, uz to se do poslednje trke borio sa Vinjalesom za treće mesto u šampionatu, ali je bio previše nekonstantan. To je nekako i priča njegove karijere, dok je Đoan Mir u svojoj debitantskoj sezoni postepeno napredovao i naredne godine bi mogao i da se izbori za mesto prvog vozača tima. Mlađi od dvojice Španaca je imao i strašan pad tokom testiranja u Brnu, propustio je naredne dve trke, a zatim je sve trke završio u bodovima, što mnogo toga govori.

Jack Miller

Robert Cianflone/Getty Images

Kada se izuzme Kvartararo, od ostalih vozača privatnih timova najozbiljnim se pokazao Džek Miler, kojem očigledno odgovara Dukati. U svojoj prvoj sezoni u Pramaku, tim je doneo pet pobedničkih postolja i u nekoliko navrata je imao ozbiljne borbe na samom vrhu. Njegov timski kolega Frančesko Banjaja je imao mnogo problema, čak pet odustajanja na prvih sedam trka sezone, ali je u Australiji bio četvrti, što mu je najbolji rezultat sezone. Loša stvar je što je sezonu završio ranije, posle jezivog pada po izlasku iz boksa na treningu u Valensiji.

Napredak je ostvario i KTM, možda ne toliko što se tiče pozicija, već vremena po krugu. Svetla tačka tima bio je Pol Espargaro, koji samo jednu trku od onih koje je vozio nije završio među osvajačima bodova, kojih je na kraju imao 100. Špancu se u timu ove godine pridružio Zarko, koji je još u avgustu tražio raskid ugovora za narednu sezonu, ali je austijsku ekipu napustio posle Mizana. Dvostruki svetski šampion se vratio na stazu kao zamena za Takakija Nakagamija na poslednje tri trke i završio je samo onu u Australiji na 13. mestu.

Iako se od Zarka mnogo očekivalo, na površinu su isplivali problemi po kojima je bio poznat u ranom delu karijere, a KTM preko toga nije ni želeo, ni mogao da pređe. Posebno kada je Migel Oliveira u istom trenutku bio impresivan u svojoj debitantskoj sezoni vozeči za Teh3 KTM. Prvi Portugalac u istoriji kraljevske klase je zbog povrede propustio poslednje tri trke, ali je sakupio 33 boda, dok je njegov timski kolega Hafiz Šarin imao samo devet.

Pol Espargaro

Robert Cianflone/Getty Images

I dok je KTM napravio korak napred, za Aprilija kao da stoji u mestu, iako je Andrea Janone u jednom trenutku čak i poveo na Velikoj nagradi Australije. Italijanski motociklista je tu trku završio na šestom mestu, što je najbolji plasman italijanskog tima, iako je na primer Aleš Espargaro osvojio 20 bodova više od njega. Od ostalih vozača, treba napomenuti da je Kal Kračlou ponovo imao previše uspona i padova da bi mogao do boljeg rezultata od trećeg mesta, Nakagami je bio veoma dobar, iako ga je timski kolega konstantno kritikovao, a Franko Morbideli sve bolji kako je sezona odmicala.  

Šta nas čeka u 2020?

Glavno pitanje pred narednu sezonu jeste to da li će se Markes ponovo prošetati do titule i ko bi uopšte mogao da mu pripreti. Odgovor na to nemamo, verovatno ga nećemo dobiti na testiranjima, na ni na otvaranju šampionata u Kataru, već nešto kasnije. Mnoge interesuje kako će izgledati saradnja braće Markes, pa i njihove borbe na samoj stazi, kao i šta će uraditi Dukati i Jamaha tokom zime.

Pored Markesa, sledeće godine ćemo imati još dvojicu debitanata – Breda Bindera i Ikera Lekuonu. Južnoafrički motociklista će voziti za KTM, pošto je prvobitno trebalo da pređe u Teh3, ali mu je rastanak sa Zarkom otvorio put. Lekuona je na isti način profitirao, s tim on iza sebe već ima prvu trku, pošto je zamenio Oliveiru u Valensiji. Mnogi su posumnjali u izbor Ervea Ponšarala, ali se mladi Španac odlično pokazao na stazi „Rikardo Tormo“ i pokazao da je zaslužio taj korak napred u karijeri.

Iker Lecuona

Mirco Lazzari gp/Getty Images

U ovom trenutku je jedno mesto neupražnjeno, i to ono u Avintiji, uz Tita Rabata, i čini se da će otići u Zarkove ruke. Češki motociklista Karel Abraham je imao ugovor sa timom za narednu sezonu, ali je posle poslednje trke, a pred testiranja u Heresu obavešten o raskidu saradnje. To je upravo označilo kraj Abrahamove karijere, a videćemo da li će uticati i na budućnost Velike nagrade Češke u kalendaru posle 2020. godine, pošto se odavno spekuliše o tome.

Sledeće sezone nas čeka 20 trka, pošto se u kalendar vraća Velika nagrada Finske na novoj stazi „Kimi Ring“, koju su test vozači fabričkih timova već imali priliku da isprobaju. Sport Klub će naredne sezone biti više prisutan na trkama, pa vas čeka mnogo više ekskluzivnog materijala, a mnogo toga spremamo do kraja ove godine i do početka naredne sezone. Svakako vam preporučujemo da pogledate naš podkast, pošto smo želeli da se prvo na takav način oprostimo od ove sezone, a slobodno nam u komentarima ostavite šta je na vas ostavilo utisak u 2019. godini.

Sport Klub Youtube

Komentari (24)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Marko

Suzuki ako ovako nastavi da napreduje zasto ne bi ocekivali Vinjalesov povratak? Uz duzno postovanje ali mislim da Rins nije taj kalibar a i uz uspon Kvartarara ovaj transfer i nije nemoguć. Petrući prvi i drugi deo sezone nebo i zemlja, razocaranje

Odgovori 1 1

Jovan Zmaj

Ovde kolko vidim neko sistemski unistava ovog Miodraga. Nece covek vise da pise komentare.

Odgovori 4 10

Moodrag

Ima ko piše u moje ime.

8 3

* Sva polja su obavezna

Dovi pregovara sa Jamahom: Test vozač za 2021?

Dovi pregovara sa Jamahom: Test vozač za 2021?

Dovi pregovara sa Jamahom: Test vozač za 2021?

Italijanski motociklista Andrea Doviciozo mogao bi da se vrati u Jamahu i tu provede sezonu 2021. kao zvanični test vozač umesto Horhea Lorenca, prenosi Autosport.

Aprilija potvrdila: Smit zamenjen pred poslednje 3 trke

Aprilija potvrdila: Smit zamenjen pred poslednje 3 trke

Aprilija potvrdila: Smit zamenjen pred poslednje 3 trke

Ekipa Aprilije Rejsing Tim Gresinija objavila je da će zameniti svog vozača Bredlija Smita Lorencom Savadorijem za poslednje tri trke sezone 2020.
Loading...