Sarah Crabill, Getty Images Sport

Jelena Trajković

06.01.2020 | 14.00

Trebalo je da bude Šumijev naslednik, ali...

U ovoj vesti

Jelena Trajković

... Umesto toga njegova karijera je postala jedno veliko „šta bi bilo kad bi bilo“. Zapravo, poslednja trka prošlogodišnjeg šampionata Formule 1, Velika nagrada Abu Dabija, možda je i označila njen kraj, ali i on sâm ostavlja prostor da nije takav slučaj.

Nico Hulkenberg

Charles Coates/Getty Images

Bila je 2010. godina kada je Niko Hilkenberg stigao u Formulu 1, i to u velikom stilu, kao šampion GP2 serije, a napustio ju je, barem za sada, kao vozač sa najviše startova bez ijednog podijuma – 177 (179 trka). Pobednička postolja su za njega bila nemoguća misija, iako se zna da je jedan od njegovih timskih kolega upisao četiri dok su vozili u istoj ekipi. Bilo je to tokom njegovog drugog mandata u Fors Indiji, pored koje je još branio boje Vilijamsa, Zaubera i Renoa.

Za devet sezona, pošto je jednu u pomenutom periodu proveo kao test vozač, najbolji rezultat mu je četvrto mesto, ali može da se pohvali i jednom pol pozicijom. I to u svojoj debitantskoj sezoni u Vilijamsu, na Velikoj nagradi Brazila, koju je kasnije pretvorio u osmo mesto u trci. Osvojio je 511 bodova, ukupno 43 kruga se nalazio u vođstvu i po tom pitanju zauzima osmo mesto u istoriji, a da nije ostvario nijedan trijumf u karijeri.

Najbolje je da, ipak, krenemo od početka da bismo stigli do tog kraja, za koji će se možda za godinu-dve ispostaviti da to uopšte nije ni bio. U vreme kada je Hilkenberg osvojio titulu u GP2 seriji ona se smatrala za najbolju moguću poslednju stanicu za mlade vozače pre dolaska u Formulu 1. Pre njega, šampioni te kategorije su bili Niko Rozberg, Luis Hamilton i Timo Glok, što i nije tako loše društvo, priznaćete.

Niko Hilkenberg u GP2 seriji

Mark Thompson/Getty Images

Niko Hilkenberg u GP2 seriji

Hamilton je kada mu se tada mladi Nemac pridružio u šampionatu već bio prvak Formule 1, dok se Rozberg probijao, a svi znamo da je i njemu pošlo za rukom da dođe do trona godinama kasnije. Hilkenberg se u odnosu na njih izdvajao po radnim navikama koje malo koji vozač koji se pojavio u poslednjih deceniju i više poseduje. Bio je sirov talenat, fizički definitivno među najspremnijima, tehnički izuzetno potkovan, spreman da satima traži najbolje rešenje sa svojim inženjerima.

Samo, nešto mu je očigledno falilo, a možda najviše sreća da donese pravu odluku u pravom trenutku, da se možda i kocka, pa da vidi da li se isplatilo. Mnogi su se čudili Hamiltonovoj odluci da napusti Meklaren i pređe u Mercedes u to vreme, ali sada se čini kao da je to bio potez jednog genija. Možda je i on jedan od onih koji su rođeni u pogrešno vreme, ali opet treba znati da mu je karijeru na početku vodio niko drugi nego Vili Veber, čovek koji je bio menadžer Mihaela Šumahera.

I mnogi su predviđali da će Hilkenberg biti Šumijev naslednik, ali je to zapravo postao Sebastijan Fetel, a zatim i izašao iz senke sedmostrukog svetskog šampiona. Hilkenberg je do titule u GP2 seriji stigao sa 25 bodova više od Rusa Vitalija Petrova, koji je uspeo ono što njemu nije – da dođe do podijuma, i to na svojoj 20. trci u karijeri. Doduše, njegova karijera je potrajala samo tri sezone.

Nico Hulkenberg

Mark Thompson/Getty Images

Što se tiče Hilkenbergove, nijednog trenutka nije vozio za tim u kojem bi mogao da pokaže svoj pravi talenat, što je i do pogrešnih poteza koje je vukao, ali nije samo to dovelo do toga da se nikada ne nađe na podijumu. Bila je to kombinacija okolnosti, a mnogo je bilo i do toga što je Formula 1 poslednjih godina takva da bi se uvek po dva-tri tima izdvojila u odnosu na ostale, kojima bi pripale mrvice. A nemački automobilista se očigledno nijednom nije našao na pravom mestu u pravo vreme kada bi se to desilo.

Hilkenberg je bolid Formule 1 testirao već kao 20-godišnjak, a bilo je to dve godine pre nego što je debitovao kao vozač Vilijamsa. Kada je prvi put izašao na stazu bio je samo za četiri desetinke sporiji od Rozberga, a znatno brži od Kazukija Nakađime, koji je tada branio boje britanskog tima. Vrlo brzo je postao test vozač Vilijamsa, a bilo bi veliko iznenađenje da posle titule u GP2 seriji nije dobio i priliku da debituje.

Glavni problem je, međutim, bilo to što je te sezone tim bio baš prosečan, uprkos tome što je njegov prvi vozač bio Rubens Barikelo. Nemac se sedam puta našao među osvajačima bodova, a najsvetliji trenutak definitivno je bila pol pozicija do koje je došao na „Interlagosu“. I evo devet godina kasnije, to je možda i dalje najbolji primer Hilkenbergovog talenta u Formuli 1, što toliko toga govori.

Niko Hilkenberg posle osvajanja pol pozicije na "Interlagosu" 2010.

Paul Gilham/Getty Images

Niko Hilkenberg posle osvajanja pol pozicije na "Interlagosu" 2010.

Vilijams je odlučio da na kraju te sezone nemačkog vozača zameni Pastorom Maldonadom, koji je timu doneo poslednju pobedu na Velikoj nagradi Španije 2012. Međutim, svi ljubitelji Formule 1 znaju da je Venecuelanac svim timovima za koje je vozio doneo više problema nego koristi zbog svojih grešaka i sklonosti ka udesima. Hilkenberg je našao utočište u Fors Indiji, ali na mestu test vozača, pre nego što je promovisan u glavnog 2012. godine.

Ta sezona je za njega bila znatno konstantnija od one debitantske, a u prilog tome ide činjenica da je imao samo dva odustajanja, a 11 trka je završio u bodovima. Među njima je bila i ona na stazi „Spa Frankoršam“, na kojoj je zauzeo četvrto mesto, koje je ponovio još u dva navrata tokom godina koje su sledile. I to mu je ostao najbolji plasman karijere, ali je nekoliko trka kasnije propustio možda i najbolju šansu da zablista kao nikada do tada i nikada kasnije.

Bilo je to na Velikoj nagradi Brazila, koju je obeležila borba za titulu između Fetela i Fernanda Alonsa, a odvila se po velikom nevremenu u Sao Paulu. I dok su svi vozači redom odlazili u boks, Hilkenberg i Dženson Baton u Meklarenu su ostali na stazi, a tada je kiša polako prestajala da pada, pa su svi morali ponovo po pneumatike. Nemac je pretekao šampiona iz 2009. godine za vođstvo u 18. krugu, da bi se potom okrenuo na stazi, što je Hamiltonu, koji se u međuvremenu probio, omogućilo da ga pretekne.

Nico Hulkenberg

Mark Thompson/Getty Images

I tu nije bio kraj problemima za Hilkenberga, pošto je krenuo u poteru za Britancem, a potom ga izbacio sa staze posle velike greške koju je napravio u prvoj krivini. Nemac je kažnjen zbog tog poteza, pa je morao da se zadovolji petim mestom, dok je pobeda završila u Batonovim rukama. A to je bio i ostao još jedan od onih „šta bi bilo kad bi bilo“ momenata, a Niko je potom prešao u Zauber, što je nedavno okarakterisao svojom najproblematičnijom odlukom.

Nisu svi moji potezi bili ispravni ili savršeni, to je problem u Formuli 1. Odluku morate da donesete šest ili osam meseci pre nego što uopšte pređete u neki tim i teško je predvideti kako će se sve odviti. Lako je sada pričati o tome, ali mislim da prelazak u Zauber 2013. godine, uprkos znatno boljem drugom delu sezone, nije bio najbolji za moju karijeru“, rekao je Hilkenberg.

U to vreme se činilo da je samo pitanje vremena kada će neki od vodećih timova prepoznati njegov talenat, ali se to nije desilo. Bilo je i logičnih i nelogičnih odluka, ali je iza svake stajao poprilično opravdan razlog zašto su neki vozači bolja opcija od Hilkenberga. Ferari je svoju budućnost gradio na Alonsu i Raikonenu – jer moralo je jednom da upali, zar ne? Barem se tako činilo tada. Red Bul oduvek prvo rešenja traži u svom programu za mlade vozače, Meklaren je, činilo se, imao tim snova u Hamiltonu i Batonu tada, a ostalima šta ostane.

Nico Hulkenberg

Mark Thompson/Getty Images

Zauber je 2012. bio ispred Fors Indije u poretku konstruktora, pa je Hilkenbergova odluka bila verovatno i logična. Ali, naredna sezona bila je samo početak izuzetno problematičnog perioda za švajcarski tim, a Niko je pobegao gotovo glavom bez obzira nazad u Fors Indiju. Usledila je možda njegova najkonstantnija sezona, pošto je na prvih deset rundi šampionata četiri puta bio peti, a na ostalim trkama u tom periodu među osvajačima bodova.

U indijskom timu se zadržao tri sezone, bilo je tu mnogo uspona i padova, ali glavni problem za njega bila je činjenica da mu je timski kolega bio Serhio Peres. Bolji od Meksikanca bio je samo u njihovoj prvoj sezoni u timu, a potom je sve prešlo na stranu njegovog timskog kolege, koji je u istom periodu čak četiri puta uspeo da se nađe na pobedničkom postolju. I što je možda još važnije – Fors Indiju je učinio svojim timom, u kojem je i dalje, samo se sada zove Rejsing Point.

Jedan od trenutaka koji su jasno pokazali kakav je Hilkenberg vozač desio se baš u tom periodu, samo ne u Formuli 1. Nemački automobilista je 2015. godine dobio dozvolu Fors Indije da vozi trku 24 časa Le Mana sa Poršeom i trijumfovao je na njoj iz prvog pokušaja. Priliku da brani titulu na jednoj od najvećih trka na svetu, nažalost, nije dobio, pošto je naredne sezone Svetska automobilska federacije zakazala Veliku nagradu Azerbejdžana istog vikenda.

Nico Hulkenberg

Mark Thompson/Getty Images

I baš kada se činilo da je Hilkenberg konačno dobio priliku kakvu je čekao, pošto je stigao poziv Renoa, ispostavilo se da francuski tim ne može da se sastavi. Problemi sa pouzdanošću poslednjih godina su opšte poznati, ali ni nemački automobilista se nije prikazao u pravom svetlu. Bio je vinovnik jednog od najvećih udesa koje smo videli poslednjih godina – na Velikoj nagradi Belgije 2018. godine, kada je katapultirao Alonsa, koji je potom preleteo preko Šarla Leklera u Zauberu, kojeg je ’oreol’ spasao većih posledica.

Verovatno poslednji trenutak da zasija Hilkenberg je propustio na prošlosezonskoj trci na „Hokenhajmringu“, kada su bukvalno svi navijali da dođe do podijuma. Bila je to jedna od najluđih trka poslednjih godina, na kojoj je kiša svima pomrsila konce, a nemački vozač je u jednom trenutku držao drugo mesto, iza Maksa Ferstapena u Red Bulu. Ipak, u teškim uslovima Niko je napravio grešku, izleteo sa staze i proćerdao šansu kakvu nije imao često u poslednjih desetak godina.

Ono što je generalni utisak Hilkenbergove karijere jeste da je mogao mnogo, ali sticajem mnogih okolnosti nije mu bilo suđeno. Mogao je da bude vrhunski vozač, jedan od najboljih, a na kraju može da se kaže da je bio konstantan i veoma dobar za timove iz sredine poretka. Odluka Renoa da ga zameni Estebanom Okonom uopšte nije nelogična, ali je, na primer, Hilkenberg mogao da bude izuzetno dobra opcija za Has. Američki tim se, međutim, odlučio da zadrži Romana Grožana, a malo ko bi mogao sa sigurnošću da kaže da nije pogrešio, ali videćemo tek.

Formula 1

U ovom trenutku se ne zna šta Hilkenberga čeka, ali je poslednjih meseci pričao o Formuli E i Šampionatu nemačkih turing automobila (DTM) kao najrealnijim opcijama. Mnogo toga će se promeniti u Formuli 1 dogodine i zbog njegovog znanja povratak je i dalje moguć, ali je mali primer vozača koji su se vratili, a da nisu u nekoj ulozi ostali u šampionatu.

Svakako Hilkenberg nije ni prvi ni poslednji vozač koji zbog politike, novca ili sticaja različitih okolnosti nije pokazao svoj potencijal. Da ne pričamo o onima koji nikada nisu ni stigli do Formule 1 jer je to društvo rezervisano samo za odabrane. Ali, iskreno se nadam da će Hulk nekako naći način da se vrati i pokaže mnogima da su pogrešili jer ga nisu angažovali kad su mogli.

Formula 1

Komentari (9)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Slo

Nikad Hulk nije bio neko ko ce postati Sumijev naslednik. To je trebalo da bude Fetel ali mu se nesto u medjuvremenu desilo s mozgom i izgubio je onu sposobnost voznje na ivici. Meni je iskreno vise zao Hidfelda koji nikad nije pobedio na trci a svakog timskog je u vise navrata dobio bodovno na kraju sezone, neki su i pobedjivali. Hulk je tako nit smrdi nit mirise, mnjeh.

Odgovori 12 5

nikopol

da--ali on je ok,sve je tu-ali...fali ona kap ludila i bezobrazluka.a ta kap vodi na vrh-što se kaže -bolje se pet puta razbiti pa šesti pobediti-bio je tu još jedan momak takođe sa puno nastupa pa ništa ,nick haidfeild ,takođe mlakonja

Odgovori 1 4

JN

Hulkenberg. Nikada nisam cuo ga da je neko oslovio sa Hilkenberg.

Odgovori 26 2

* Sva polja su obavezna

Raikonen na čelu drugog dana testiranja

Raikonen na čelu drugog dana testiranja

Raikonen na čelu drugog dana testiranja

Vozač Alfa Romea Kimi Raikonen završio je na vrhu drugi dan predsezonskih testiranja na stazi „Katalunja“, a u centru pažnje našao se Mercedesov novi dvoosni sistem upravljanja.

Mercedesov novi sistem u centru pažnje na "Katalunji"

Mercedesov novi sistem u centru pažnje na "Katalunji"

Mercedesov novi sistem u centru pažnje na "Katalunji"

Ekipa Mercedesa isprobala je novi sistem upravljanja prednjim točkovima drugog dana predsezonskih testiranja na stazi „Katalunja“, a iako mnogi sumnjaju u to da li je on po pravilima ili ne, iz nemačkog tima sve uveravaju da jeste.
Loading...