Gary Tyson

Jelena Trajković

09.01.2020 | 18.00

Nešto između anđela i đavola

U ovoj vesti

Jelena Trajković

Zašto baš između anđela i đavola? Pa sâm sebe je tako video tokom većeg dela svoje karijere, da bi poslednjih godina odlučio da se otarasi te svoje ’dobre’ polovine i prestane da pokušava da se svidi svima.

Jorge Lorenzo

Christian Pondella/Red Bull Content Pool

I zapravo onog trenutka kada je objavio kraj karijere bilo je jasno da nije baš toliko omražen koliko je verovatno i sâm mislio, a izvesno koliko je većina smatrala. A zašto je bio omražen? Najviše zato što je godinama bio neshvaćen, očajnički je pokušavao da natera ljude da ga zavole, a to nije bilo moguće. Jer, niti je Valentino Rosi, niti je Mark Markes, već Horhe Lorenco.

Samo je trebalo da bude svoj, kao što je slučaj bio u početku, ali i pri kraju njegove karijere. U toj sredini, koja je najduže trajala, postao je jedan od najvećih motociklista svih vremena, ali nije znao kako da se ponaša. Oni koji su ga pratili u klasi do 250 kubika, a i u prvim godinama kada je stigao u kraljevsku, sećaju se da je pobede slavio sa „Čupa Čups“ lizalicama u ustima. I onda je pokušao da bude nešto što nije i to je bilo toliko očigledno, da je veliki broj ljubitelja motociklizma samo odlučio da ga ne voli.

Taj odnos je možda više bio ’love-hate’, a menjao se u zavisnosti od situacija kako su godine prolazile. Ali, kada je prestao da se folira, na površinu je isplivao onaj pravi Lorenco, a najviše se tu misli na to kakav je vozač bio. A bio je fantastičan, zapravo, još je, ali ga, nažalost, nećemo gledati više u Moto GP šampionatu. Španac je to zaslužio jer je ipak jedini koji je svoje titule u kraljevskoj klasi osvojio u direktnoj borbi sa Rosijem, Markesom i Kejsijem Stonerom. Bilo je tu još nekih vozača, ali se njih trojica kao njegovi najveći rivali ipak izdvajaju.

Lorenco je možda po uspesima iza ’Doktora’ i svog sunarodnika, neki bi rekli i daleko iza, ali njegova karijera je bila sjajna. U prilog tome idu pet titula, od toga tri u kraljevskoj klasi, a dve u kategoriji do 250 kubika, 68 pobeda, ukupno 152 podijuma i 69 pol pozicija. I tu treba dodati i činjenicu da Moto GP šampionat zaista neće biti isti bez njega, uprkos tome što tokom prošle sezone nije ličio na sebe. Što je ujedno i glavni razlog njegove odluke da se povuče.

Jorge Lorenzo

Gold & Goose/Red Bull Content Pool

Kada je stigao poziv za Lorencovu konferenciju pred Veliku nagradu Valensije, bilo je jasno šta će objaviti. Verovatno sala za konferencije na stazi „Rikardo Tormo“ nije nikada bila punija nego tog dana, ali glavni utisak bio je da petostruki svetski šampionat dugo nije izgledao toliko srećno. Možda još od pobede na „Muđelu“ na Dukatiju 2018. godine, iako je potom sa italijanskim timom još dva puta stigao do najvišeg stepenika pobedničkog postolja.

Sve je u tom trenutku zanimalo kada je doneo tu odluku, koji su glavni razlozi, šta će dalje raditi u životu, a čak se ni mnogo novinara nije javilo da postavi pitanje. A ja sam od onih koji vole da se sećaju nekih lepih uspomena u takvim trenucima i nisam mogla da ne pitam Lorenca koje su njegova najdraža sećanja tokom karijere. I bilo je zaista lepo videti ga kako ih se priseća.

Teško je izabrati jednu uspomenu jer sam srećom proživeo veliki broj lepih trenutaka. Ali, ako bih morao da izdvojim jednu, to bi bila Malezija 2010. pošto sam osvojio najveću titulu do koje jedan motociklista može da dođe. To mi je dalo veliku slobodu, kao i zadovoljstvo, a bio sam slobodan profesionalno“, rekao je Lorenco tada, „Među mojih pet najdražih trenutaka bi bila prva pobeda u Brazilu 2003. godine, prva titula osvojena u Valensiji 2006. i prva u kraljevskoj klasi. Izdvojio bih i Asen 2013. godine, pošto sam uradio nešto neverovatno što je pokazalo da um može da tera telo do samih granica. I verovatno bi tu bila moja poslednja titula, ovde u Valensiji 2015. godine“.

MotoGP


Tačku na svoju karijeru Lorenco je stavio u Valensiji, a započeo ju je na svoj 15. rođendan. Zanimljiva situacija viđena je tada u Heresu, pošto je starosna granica za ulazak u Svetski šampionat bila 15 godina, pa španski motociklista nije mogao na stazi da se nađe već u petak, već je morao da sačeka svoj rođendan, koji je bio u dan kasnije, i debituje. Njegova prva sezona nije ni nagoveštavala kakav će vozač postati, pošto je osvojio samo 21 bod, ali je godinu dana kasnije već stigao do prvih podijuma i pol pozicija.

Međutim, najslabija klasa nije pokazala Lorencovo pravo lice, a u njoj je ostvario četiri pobede i još pet puta se našao na podijumu, a najbolji plasman bilo mu je četvrto mesto 2004. godine. Španac je vozio Hondu u svojoj prvoj sezoni u klasi do 250 kubika, a tada je već moglo da se vidi da nije tu da bi se zadovoljio mrvicama. Šest puta se našao na podijumu, osvojio je četiri pol pozicije, a sve ono što je naučio tada iskoristio je za dominaciju u naredne dve godine.

Prešao je na Apriliju, sa kojom je postao dvostruki svetski šampion i tada jasno svima pokazao do znanja da će biti zvezda. Još tada se izdvojio svojim stilom vožnje, koji će mnogi u godinama koje su sledile kopirati, a oduševljavao je i preticanjima sa spoljne strane. I Jamaha je u njemu videla savršenog timskog kolegu za Rosija, a kasnije će se ispostaviti da je kreirala i pravi tim snova.

Jorge Lorenzo

Quinn Rooney/Getty Images

A kad smo kod snova, Lorenco verovatno nije mogao ni da sanja bolji početak karijere u kraljevskoj klasi, pošto je na prve tri trke 2008. godine upisao tri podijuma. Među njima je i njegova prva pobeda na Velikoj nagradi Portugala, ali je glavni utisak iz njegove prve sezone bilo to da je bio previše agresivan, zbog čega je napravio i veliki broj grešaka. Padovi su se nizali, a u jednom trenutku je čak rekao da se plaši da će poginuti na stazi i da razmišlja o povlačenju.

Srećom po sebe, ali i ljubitelje motociklizma, brzo je odustao od te ideje, a najbolje je tek sledilo. Naučio je lekcije, pa je tako već u drugoj sezoni bio glavni ’Doktorov’ rival u borbi za titulu, a zatim je i legendarnog Italijana svrgnuo sa trona. Rosi je na svom „Muđelu“ 2010. godine napravio jednu od najvećih grešaka u karijeri, zbog koje je propustio pet trka i tako ostao bez šanse da odbrani titulu, a takođe posle toga više ništa nije bilo isto što se tiče njegove karijere. Lorencov glavni rival je tako postao Dani Pedrosa, koji je takođe imao probleme sa povredom, pa se vozač Jamahe prošetao do titule.

Bila je to rekordna sezona, pošto je Lorenco tokom nje osvojio 383 boda, što je dostignuće koje je tek prošle godine nadmašio Mark Markes. Uloga španskog motocikliste u Jamahi se potom promenila zbog ’Doktorovog’ odlaska u Dukati, pošto je na njega pao razvoj motora, ali je titulu morao da prepusti Stoneru. Australijanac je prešao u Repsol Hondu i bio je nedodirljiv, pošto je sve trke osim jedne završio na podijumu. Ali, godinu dana kasnije Lorenco je uzvratio udarac i u borbi za titulu pobedio Pedrosu i Stonera, koji je sredinom sezone šokirao sve objavivši povlačenje. I tada je na scenu stupio Markes.

Jorge Lorenzo

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Od debija u kraljevskoj klasi mladi Španac je pokazao da želi titulu, iako je u svim izjavama pokušavao to da ublaži. Lorenco nije imao nameru da se olako preda, a to pokazuju i njegovi postupci u trenucima kada bi mnogi odustali. U padu tokom slobodnog treninga u Asenu vozač Jamahe je slomio ključnu kost, odmah je odleteo u Barselonu na operaciju i vratio se za trku na kojoj je zauzeo peto mesto. Ta priča bi bila još bolja da mu se isto nije desilo dve nedelje kasnije na „Sahsenringu“, zbog čega je propustio tu trku, a iako je od povratka na stazu bio sjajan i do poslednje runde bio u konkurenciji za titulu izgubio ju je za četiri boda.

Usledila je sezona za zaborav za Lorenca, pošto je nizao promenljive rezultate, a slast pobede je osetio tek u Aragonu u septembru, a samo još na stazi „Tvin Ring Motegi“ se našao na najvišem stepeniku pobedničkog postolja. Markes je svakako te godine bio nezaustavljiv, što je bilo jasno još pre polovine sezone. Horhe je na kraju zauzeo treće mesto, iza svog sunarodnika, ali i Rosija, kojem je to bila druga sezona od povratka u Jamahu, od koje je polako ali sigurno ponovo počeo da pravi svoj tim.

Svega onoga što se desilo u Moto GP šampionatu 2015. godine sećaju se verovatno i oni koji ne prate motociklizam. Sezonu je obeležila borba dvojca Jamahe, Rosijeve optužbe na račun Markesa da vozi za Lorenca i incident u Maleziji, a sve to je dovelo da titula koju je Španac osvojio bude izvesno ona koja se najmanje slavila u istoriji. Lorenco se posle svega u Sepangu nije nimalo potrudio da spusti loptu, čak je u jednom trenutku rekao da ’Doktor’ ne bi optuživao Markesa da je brži od njih dvojice. A tu je mislio na sebe i Italijana.

Jorge Lorenzo

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Sada kada se pogleda, na stazi je Lorenco te sezone bio bolji, ali bi sigurno i sâm voleo da tolika senka nije bačena na njegovu titulu. Posle toga je Španac osećao da su ga u Jamahi izdali, pa je utočište pronašao u Dukatiju, u koji je prešao posle sezone koju je završio iza Markesa i ’Doktora’. Najsvetliji trenutak tokom njegove prve godine u italijanskom timu bila je Velika nagrada Španije na kojoj je stigao do podijuma, što je uspeh koji je ponovio nekoliko meseci kasnije u Aragonu. 

Ali, to je bilo sve, činilo se da Lorenco jednostavno ne zna da vozi Dukati, posebno jer se Andrea Doviciozo do poslednje trke te sezone borio sa Markesom za titulu. Ništa se nije promenilo ni početkom 2018. godine, pošto je Španac na prve četiri trke imao dva odustajanja i po jedno 15. i 11. mesto. Zatim je bio šesti u Le Manu i ta trka je za ljude u Dukatiju bila prelomna tačka posle koje su odlučili da ne zadrže Lorenca. A da su samo znali...

Samo dve nedelje kasnije, pošto su odrađene promene koje je on tražio, Lorenco je došao do jedne od svojih najvećih pobeda – na Velikoj nagradi Italije. I nije to bio samo slučajni trenutak sjaja, pošto se na najvišem stepeniku pobedničkog postolja našao i na sledećoj trci, voženoj na stazi „Katalunja“. Sve bi to bilo divno, ali su u Dukatiju tada već uveliko odlučili da ga zamene Danilom Petručijem za 2019. godine. Sada to deluje smešno, ali se Španac tada nije smejao, baš naprotiv.

Jorge Lorenzo

Mirco Lazzari gp/Getty Images

Lorenco je tada ostao bez izglednih opcija, pošto su svi vodeći timovi rešili pitanje svojih vozača, ili se bar tako samo sa strane činilo. Njegov agent je drugačije razmišljao, kontaktirao je Hondu, koja nije želela da nastavi saradnju sa Pedrosom i rešio pitanje budućnosti petostrukog svetskog šampiona. Španac je u međuvremenu slavio i na „Red Bul Ringu“, ali su potom usledili problemi koji su ga pratili tokom protekle sezone. Prvo ga je Markes izbacio sa staze u Aragonu, pa je u padu povredio šaku i stopalo, a stanje mu se pogoršalo posle incidenta u Tajlandu, zbog čega je propustio tri trke.

Vratio se u Valensiji da bi se oprostio od Dukatija, ali je mogao samo do 12. mesta, a problemi su se potom samo nastavili. Tokom priprema za novu sezonu je povredio levu šaku, što mu je usporilo prilagođavanje na Hondu, čemu u prilog idu i rezultati koje je nizao. Na prvih šest trka mu je najbolji rezultat bilo 11. mesto, a zatim je usledila Velika nagrada Katalonije i jedna od najvećih grešaka koje je napravio na stazi – jednim potezom je iz trke izbacio Maverika Vinjalesa, Dovicioza i Rosija.

Tim
e je praktično rešena borba za titulu, pošto se Markes posle „Katalunje“ nije osvrtao, a iako je bila u pitanju vozačka greška, koja može svakome da se desi, ona je uticala na sve što će se desiti posle. Samo dve nedelje kasnije, Lorenco je imao težak pad u Asenu u kojem je zadobio povredu kičme, a ispostavilo se da je to trenutak kada je znao da je kraj blizu. Kada je u Valensiji objavio povlačenje, prisetio se trenutka kada je krenuo da se podigne iz šljunka i otkrio da je sebi tada rekao: „Horhe, vredi li sve ovo?“.

You Tube


Ispostavilo se da ne vredi, iako je nedeljama, pošto je propustio četiri trke i na stazu se vratio tek na „Silverstonu“, tvrdio da će ispoštovati svoj ugovor i voziti za Hondu i 2020. Glavni problem je što je Lorenco u poslednje vreme prestao da liči na sebe, motivaciju je izgubio, a u Moto GP šampionatu nema mesta na kojem bi je pronašao. I dalje stojim pri tome da mislim da jedino on može da pobedi Markesa u borbi za titulu, ali samo na Jamahi, samo što je japanski tim izgubio svoj put.

Možda bi Lorenco mogao da mu pomogne da ga pronađe, ali kako stvari stoje u drugoj ulozi. Iako je tokom godina bio izuzetno potcenjen, španski motociklista je jedini koji je iz sezone u sezonu mogao da stane uz rame Rosiju i Markesu, pa i da bude i bolji od njih. Lepo je što mu se konačno iskazuje poštovanje koje je zaslužio, ali je sigurno da će Moto GP šampionat biti manje zanimljiv bez njega. Njemu će svakako biti zabavno van staze jer će konačno moći da nadoknadi sve ono što je propustio u poslednjih 18 godina, a to je i zaslužio.

Komentari (39)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Ko laze taj i krade

Zato je Miodrag nezaposlen.Nece niko lopova.

Odgovori 8 7

Miodrag

Dva si imena morao da upotrebiš u razmaku od samo par minuta da nas nagovoriš...evo ja sam odmah sam sebi minus dao...toliko si bio ubedljiv.😂😂😂

Odgovori 3 13

Jashim

Miodraga uzmi perfex nećeš da se ojedeš....

7 5

* Sva polja su obavezna

Kvartararo najbrži, Honde na 14. i 19. mestu

Autor

Kvartararo najbrži, Honde na 14. i 19. mestu

Kvartararo najbrži, Honde na 14. i 19. mestu

Drugog dana Moto GP testiranja u Kataru Fabio Kvartararo bio je čovek koga su svi pokušavali da stignu.

"Pedrosa i Lorenco bi mogli da se vrate 2021."

"Pedrosa i Lorenco bi mogli da se vrate 2021."

"Pedrosa i Lorenco bi mogli da se vrate 2021."

Na testiranjima u Sepangu dvojica, sada već bivših učesnika kraljevske klase Horhe Lorenco i Dani Pedrosa ostvarili su solidne rezultate, koje nikoga nisu ostavili ravnodušnim, pa ni legendu ovog sporta Valentina Rosija.
Loading...