Jonathan Ferrey/Getty Images

Lazar Jovanović

12.05.2017 | 06.00

Eks Ju u NBA: Ko su legende, a koga se ni ne sećate?

Do sada su čak 62 igrača sa prostora bivše Jugoslavije nastupala u NBA ligi, a sada je njih 16 aktivno u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Pehar namenjen šampionu osvajali su samo njih sedmorica.

Lisa Blumenfeld/Getty Images

Krenućemo od čoveka koji je ostavio i najdublji trag u NBA ligi, naravno, u pitanju je Vlade Divac. Godine 1989. izabran je u prvoj rundi drafta sa 26. pozicije od strane Los Anđeles Lejkersa, gde su mu mentori bili legendarni Karim Abdul Džabar i Medžik Džonson. U prvoj sezoni izabran je u najbolju ruki tim, a najbolju sezonu za njega u timu iz El-Eja bila je 1994/95, kada je prosečno beležio 16 poena po meču uz 10,4 skokova, 4,1 asistenciju i 2,2 blokade.

Godinu dana kasnije trejdovan je u Šarlot u zamenu za Kobija Brajanta, a u Hornetsima je proveo dve sezone. Kada mu je istekao ugovor, kao slobodan agent je prešao u Sakramento Kingse, gde je igrao sa Peđom Stojakovićem, Krisom Veberom, Majkom Bibijem i ostalima, ali i pored fantastičnih rezultata nije uspeo da se domogne NBA pehara.

Najbliži tome bio je 2002. godine, kada su Kingsi poraženi od Lejkersa u finalu Zapada 4:3. Jednom je igrao na Ol-Star meču i to 2001. godine, a njegov dres sa brojem 21 povučen je iz upotrebe u Sakramentu na svečanoj ceremoniji 31. marta 2009. godine. Karijeru je završio zbog problema sa povredom leđa u Lejkersima 2005. godine.

You Tube

Iste godine kada je Divac draftovan u NBA ligu je otišao i Dražen Petrović, koji je izabran na draftu 1986. godine, i to kao 60. pik. Izabrao ga je Portland koji ga je i doveo, ali Rik Adelman je imao već Klajda Drekslera i Terija Portera kao startni bekovski tandem, pa je Petrović igrao u prvoj sezoni svega 12 minuta po meču, a u prvoj polovini druge je minutaža opala još više dolaskom Ejndža. Tada je zatražio da ode i u trostrukom trejdu stigao je u Nju Džersi Netse u januaru 1991. godine.

U toj polusezoni se videlo da je napravio pravi izbor, dobio je 20 minuta po meču i beležio preko 12 poena. U narednoj sezoni je postao starter i vodio je tim do plej-ofa sa učinkom od 20,6 poena po meču, uz šut iz igre 51%. Brojke su nastavile da rastu i sledeće sezone su iznosile 22,3 poena, što je bilo dovoljno da bude 11. strelac lige i bio je izabran u treću najbolju petorku. Tog leta 1993. godine je i poginuo u saobraćajnoj nesreći, a postoji priča da je trebalo da potpiše ugovor sa Panatinaikosom, pošto je od gazde Janakopulosa dobio blanko ček. Netsi su povukli njegov dres sa brojem 3.

Iste godine u NBA ligu je došao i Žarko Paspalj, koji je potpisao za San Antonio, ali se kratko zadržao u Americi. Svega jednu sezonu, a i tada je dobijao malo minuta jer su Sparsi doveli Šona Eliota i Paspalj je bio njegova rezerva, pa je i učinak bio skroman, 2,6 poena za šest i po minuta po meču.

Godinu dana kasnije na draftu je izabran i Miloš Babić od strane Finiksa, ali je odmah prosleđen Klivlendu, gde je igrao jedne sezone, da bi zatim prešao u Majami. Ukupno je igrao na 21 utakmici i imao je učinak od 1,8 poena po meču. U NBA ligu je stigao sa koledža Tenesi. Babić je igrao centra, a ista sudbina zadesila je i Radisava Ćurčića, koji je u NBA ligu stigao 1992. godine i to u Dalas, gde se zadržao samo jednu sezonu i potom se vratio u Evropu.

Jonathan Daniel, Getty Images

Bolje je prošao Stojko Vranković, koji je prvo igrao dve godine za Boston od 1990. do 1992, a kasnije se vratio u NBA i nastupao za Minesotu i Kliperse, ali nije imao značajnu minutažu i učinak.
A 1993. godine u NBA ligu u paketu stižu dva velika asa, Toni Kukoč i Dino Rađa.

Kukoč je draftovan 1990. godine, ali je ostao u Evropi i bio član Benetona do te 1993, kada su ga pozvali Čikago Bulsi. Stigao je u Čikago kada se Majkl Džordan povukao po prvi put i u prvoj sezoni imao je ulogu sa klupe, ali mu je u plej-ofu protiv Njujorka Fil Džekson nacrtao akciju na kraju da reši utakmicu što je toliko naljutilo Pipena da nije hteo da uđe posle tajm-auta.

U drugoj sezoni bio je u startnoj postavi, a onda se u martu vratio Majkl Džordan. Sledeće sezone je Kukoč ponovo bio igrač sa klupe i proglašen je za najboljeg šestog igrača lige, učestvovao je u stvaranju tadašnjeg rekorda regularnog dela sezone 72-10, a na kraju je došao i do šampionskog pehara, međutim, on nije bio prvi igrač sa ovih prostora koji je to uradio.

Prvi je bio Žan Tabak godinu dana ranije, koji je 1994. godine stigao u Hjuston, ali o njemu nešto kasnije. Kukoč je i u naredne dve sezone bio šesti igrač Bulsa i treći najbolji strelac tima i osvojio je još dva prstena. U Čikagu je ostao još dve sezone, da bi zatim prešao u Filadelfiju, koja ga je zatim poslala u Atlantu, a NBA karijeru je završio u Milvokiju. Kukoč je u proseku postizao 11,8 poena u NBA ligi uz 4,2 skoka i 3,7 asistencija.

Prvi čovek sa ovih prostora koji je osvojio NBA titulu je bio Žan Tabak, koji je u ligu stigao 1994. godine i to u Hjuston Rokitse. Imao je malu minutažu, pošto je na centarskoj poziciji neprikosnoven bio Hakim Olajdžuvon. To je bila i njegova jedina sezone u Hjustonu, posle toga je igrao za Toronto, Boston i na kraju za Indijanu. Na kraju je došao do proseka od pet poena po meču.

You Tube

Ali je zato drugi hrvatski centar imao izvanredan učinak tokom svoje NBA karijere. U pitanju je Dino Rađa. On je 1993. godine potpisao ugovor sa Bostonom, iako je tri ipo godine ranije trebalo već da dođe u Seltikse. U prvoj sezoni je već imao 15,1 poen po meču, a u sezoni 95/96 imao je najbolje brojke i čak 19,1 poen po meču. Naredne sezone doživeo je povredu kolena, zbog koje je propustio veliki broj mečeva, a 1997. godine raskinut je ugovor koji je trebalo da traje još dve godine, a razlog je upravo povreda.

A 1995. godine u NBA ligu stigla su dva srpska igrača, Rastko Cvetković se zadržao kratko i odigrao samo jednu sezonu u Denveru, dok je Predrag Danilović imao značajnu ulogu u klubovima za koje je nastupao. Bio je biran na draftu 1992. godine od strane Golden Stejta, ali je u međuvremenu trejdovan u Majami. I imao je Danilović neke fantastične partije u dresu Hita, a i dalje se priča o onom čuvenom meču na kom je 1996. u Medison Skver Gardenu šutirao trojke 7/7 protiv Njujorka i nervirao Spajka Lija. Tokom dve sezone u Majamiju prosečno je ubacivao 12,8 poena, a pre nego što se vratio u Evropu igrao je i za Dalas. Kada se spominje Danilović, logično je da se spomene i Đorđević, koji nije uspeo u NBA ligi, ali je i kratko boravio u SAD. Odigrao je samo osam utakmica za Portland 1996. godine.

Prvi igrač iz Slovenije koji se okušao u NBA ligi bio je Marko Milić, koji je 1997. godine došao u Finiks u kojem je igrao u dva navrata, ali bez zapaženijeg učinka – prosek od 2,5 poena po meču
A ni prvi igrač iz Bosne i Hercegovine nije se najbolje snašao u NBA ligi, u pitanju je visoki Aleksandar Radojević, koji je 1999. godine potpisao za Toronto. Igrao je samo tri utakmice, bio je član Denvera za koji nikada nije nastupio, a kasnije je bio u Juti, gde je u sezoni 2004-05 odigrao 12 mečeva.

Harry How/Getty Images

A sada ćemo se vratiti godinu dana ranije i momenat kada je Peđa Stojaković došao u NBA ligu. Popularni Peja je biran na draftu 1996. godine, a dve godine kasnije stigao je u Sakramento Kingse. U prve dve sezone bio je solidan, da bi eksplodirao u trećoj, kada je u proseku beležio preko 20 poena uz 40% šuta za tri.

Bio je drugi u glasanju za igrača koji je najviše napredovao te sezone. U sezoni 2003/04 odigrao je 81 utakmicu u regularnom delu sezone i upisao je rekordnih 24,2 poena po meču. Nije uspeo Stojaković da se domogne titule u Kingsima, a 2005.godine je promenio klub i otišao u Indijanu, da bi zatim igrao i za Nju Orleans i Toronto, a 2011.godine je stigao u Dalas sa kojim je osvojio titulu, a u plej-ofu je protiv Lejkersa pogodio šest trojki iz šest pokušaja u pobedi Mevsa od 36 razlike.
Zbog problema sa leđima završio je karijeru iste godine, a ukupno je u NBA karijeri dao 13.647 poena.

Stojaković je iz Grčke stigao u NBA, a isto je učinio i Dragan Tarlać, koji se zadržao u Americi samo godinu dana, gde je bio član Čikaga.

Uz Tarlaća, krajem 20. i početkom 21. veka još nekoliko centara sa prostora bivše Jugoslavije je stiglo u NBA ligu. Raša Nesterović je 1999. godine stigao u Ameriku i potpisao prvo ugovor sa Minesotom, a zahvaljujući odličnoj sezoni 2002/03 otišao je u San Antonio, sa kojim je došao i do šampionskog prstena, i to u drugoj godini kada je za Sparse u proseku beležio 5,9 poena i 6,6 skokova u regularnom delu, dok u plej-ofu nije imao zapažen učinak. Kasnije je igrao i za Toronto i Indijanu, a tokom 12 sezona imao je učinak od 6,8poena i 5,1 skokova po meču.

Otto Greule Jr/Getty Images

A 2001. godine u ligu su došli Primož Brezec, Željko Rebrača, Vladimir Radmanović, Predrag Drobnjak i Ratko Varda. Brezec je devet sezona bio u NBA, a nosio je dresove Indijane, Šarlota, Detroita, Toronta, Filadelfije i Milvokija. Ubedljivo najbolju godinu imao je u dresu Bobketsa kada je na 72 meča bio starter, a imao je učinak od 13 poena i 7,4 skoka po meču, bio je strelac prvih poena u istoriji franšize (ubacio i prva slobodna bacanja i napravio prvu izgubljenu loptu), ali ni tada nije došao do plej-ofa, već je to učinio u svojoj poslednjoj sezoni sa Milvokijem kada je eliminisan u prvoj rundi.

Rebrača je došao u Detroit, kao i Ratko Varda, koji je za dve sezone u NBA odigrao samo jedan meč. Željko Rebrača je imao solidnu ruki sezonu, u kojoj je beležio 6,9 poena po meču, ali su ga srčani problemi sprečili da ostvari zapaženiji učinak u Americi, gde je još bio član Klipersa i Atlante.
Predrag Drobnjak je prvo igrao u Sijetlu, gde u svojoj drugoj sezoni imao odličan učinak i preko devet poena po utakmici, pa je na kraju prešao u Kliperse, da bi posle toga samo na koji dan otišao u Šarlot koji ga je trejdovao u Atlantu gde je završio NBA karijeru i vratio se u Evropu.

U paketu je Sijetl doveo Drobnjaka i Radmanovića, koji se u Americi zadržao sve do 2013. godine i nosio dresove sedam različitih klubova. U svakoj ekipi za koju je igrao imao je blistave trenutke, posle Sijetla je bio u Klipersima, pa Lejkersima, Šarlotu, Golden Stejtu, Atlanti i Čikagu. Za 12 sezona prosečno je beležio 8 poena po meču, a utisak mnogih američkih analitičara je da je mogao da pruži i mnogo više.

Doug Benc/Getty Images

Kada pričamo o igračima koji su mogli mnogo više, nezaobilazna tema je Darko Miličić, koji je kao drugi pik na draftu bio izabran 2003.godine od strane Detroita. Već u prvoj sezoni uzeo je prsten, ali praktično da nije ni igrao. Tri godine u Detroitu nije dobijao minute, pa je prešao u Orlando, gde je ipak dobio šansu i koliko toliko je iskoristio sa osam poena i 5,5 skokova u proseku u punoj sezoni. Usledio je prelazak u Memfis, pa u Njujork, a zatim u Minesotu, gde se solidno snašao, u sezoni 2010/11 počeo je 69 mečeva kao starter i imao 8,8 poena po meču. Ali već naredne sezone se sve zakomplikovalo i otpušten je, da bi posle potpisivanja ugovora sa Bostonom objavio i kraj karijere u NBA ligi. Malo za drugog pika na draftu u jednoj takvoj feneraciji.

A 2002. godine u NBA ligu stigao je i hrvatski bek/krilo Gordan Giriček, koji je draftovantri godine ranije. Posle nekoliko meseci u Memfisu trejdovan je u Orlando i ta prva sezona mu je verovatno bila najbolja i pored tih promena. Kako je 2003. godine stigao u Medžik,tako ga je godinu dana kasnije i napustio i trejdovan je u Jutu, gde je opet u tom kratkom periodu dosta pokazao. U Solt Lejk Sitiju se zadržao do 2008.godine kada je trejdovan u Filadelfiju, a igrao je još i za Finiks, gde je imao i prepirku sa Šekilom O'Nilom.

Lisa Blumenfeld/Getty Images

Dosta igrača sa ovih prostora dobilo je šansu u ovom veku da nastupi u NBA ligi, ali nisu briljirali. Među njima su i Predrag Savović u Denveru, Uroš Slokar u Torontu, Mario Kasun u Orlandu, Igor Rakočević u Minesoti, koji se posle jedne sezone vratio u Evropu i bio među najboljima, Roko Ukić u Torontu i Milvokiju, Zoran Planinić u tri sezone u Nju Džersiju, a pamti se trojka preko celog terena, Damir Markota u Milvokiju koji ga je otpustio posle godinu dana, Kosta Perović u Golden Stejtu i ukupno sedam mečeva za Voriorse.

A među ratnicima su bili i Ognjen Kuzmić i Nemanja Nedović, koji takođe nisu uspeli da ostvare zapaženije učinke, Nedović je igrao na 24 meča uz jedan poen u proseku, a Ognjen Kuzmić bez obzira na skromnu minutažu može da se pohvali da je osvoji prsten sa Golden Stejton 2015. godine.

Za Voriorse je igrao i Žarko Čabarkapa, koga je publika u polufinalu Zapada protiv Jute pre nedelju dana pozdravila, a on je ukupno proveo četiri sezone u NBA ligi uz četiri poena po meču u proseku.

Miroslav Raduljica je dva puta pokušao, ali nije uspeo u NBA ligi gde je nastupao za Milvoki i imao kratko ugovor sa Klipersima. I Duje Dukan je imao epizodu u najjačoj ligi sveta, a za Sakramento je odigrao jedan meč. U NBA ligi ugovore su dobila i dva gorostasa, Slavko Vraneš i Mile Ilić. Vraneš je bio u Njujorku i Portlandu, ali je samo za Blejzerse odigrao jedan meč, dok je Ilić doveden u Nju Džersi i to kao rezerva Nenadu Krstiću.

A Krstić može da se pohvali odličnom karijerom i u NBA ligi, pošto je prvo nosio dres Nju Džersija, gde je u prvoj sezoni izabran u drugu ruki petorku godine, a u prve tri sezone je u proseku bio dvocifren kada su poeni u pitanju.Ta treća sezona je bila i najbolja sa 16,4 poena i 6,8 skokova po meču. Posle Netsa Krstić je nastupao za Oklahomu i Boston, a na kraju karijere imao je prosečan učinak od 10 poena i 5,4 skoka po meču. Četiri puta je igrao u plej-ofu, a 2005.ngodine je bio odličan iako je Nju Džersi odmah ispao.

Al Bello/Getty Images

Zapaženu rolu imao je Marko Jarić, koji je sedam sezona ostao u NBA ligi i nastupao za Kliperse, Minesotu i Memfis, a u proseku je beležio nešto više od sedam poena uz 3,6 asistencija. Sličnu priču kao Marko Jarić imao je i Saša Pavlović, koji je deset sezona igrao u NBA ligi. On je počeo u Juti, a najviše se zadržao u Klivlendu i to za vreme prvog mandata Lebrona Džejmsa, kada je i Pavlvoić pružao najbolje partije, a statistički gledano sezona 2006/07 mu je bila najbolja sa 9 poena u proseku, a i u plej ofu je imao sličan učinak i to na 20 mečeva. Kavse je napustio 2010.godine i otišao u Minesotu, a još je igrao za Dalas, Nju Orleans, Boston i Portland.

Od slovenačkih igrača koji su ostavili dobar utisak treba izdvojiti Boštjana Nahbara, koji je šest sezona igrao za Hjuston, Nju Orleans i Nju Džersi, a posle najbolje sezone je odlučio da se ipak vrati u Evropu. U Nju Džersiju je te poslednje sezone dobio i najviše minuta i postizao najviše poena, ali je nakon toga potpisao za Dinamo iz Moskve.

Za razliku od njega, Zoran Dragić je kratko bio u Finiksu i Majamiju, koji su pre svega želeli da u svojim redovima imaju Gorana Dragića. Zoran je imao malu minutažu i 2015. godine se vratio u Evropu.

Jedan od retkih koji je u poznim godinama otišao u NBA ligu bio je Pero Antić, koji je sa 31 godinom potpisao ugovor sa Atlantom, gde se zadržao dve sezone i pružao neke blistave partije, a s obzirom na minutažu, ostvarivao je više nego dobre brojke. Za 18 minuta je u prvoj sezoni u proseku beležio sedam poena i 4,2 skoka po meču.

Matthew Stockman/Getty Images

Trenutno u NBA ligi igra 16 igrača sa ovih prostora, a u sezoni koja je u toku briljirao je Nikola Jokić. Srpski centar je dobio veliko poverenje trenera Denvera i bio je vođa tima i sa prosekom od 16,7 poena i 9,8 skokova bio je najbolji košarkaš Nagetsa. Jokić je šest puta ostvario i tripl-dabl, a upravo bi on trebalo da bude vođa Denvera u narednim godinama u pokušaju da se domognu plej-ofa koji im je sada za dlaku izmakao.

Jokićeve asistenciju se njegov zaštitni znak, jedna je čak u konkursu za najbolju u sezoni, a njegov pregled igre je od velike važnosti za Denver. Od srpskih igrača pored Jokića su u NBA ligi Nemanja Bjelica i Boban Marjanović. Bjelica je imao problema sa povredom i zbog toga nije imao zapaženiji učinak ove sezone u Minesoti, dok je Marjanović posle sezone u San Antonio prešao u Detroit gde je tek u finišu nagovestio svoje mogućnosti i očekuje se da mu Pistonsi pruže pravu šansu sledeće sezone.

Jedini igrač koji je sa ovih prostora i dalje u plej-ofu NBA lige je Bojan Bogdanović. Hrvatski bek šuter je 2014. godine stigao u NBA ligu i to u Bruklin Netse, gde je igrao sve do ove sezone i bio jedan od boljih igrača u timu, ali je trejdovan u Vašington, gde ima ulogu rezerviste i pruža izuzetno dobre partije. Na startu sezone je beležio preko 14 poena u proseku za Netse, a od dolaska u Vašington ima sasvim solidnu rolu sa 12,7 poena po meču, a šut za tri poena je njegov zaštitni znak. On će i u narednim sezonama igrati veliku ulogu, da li u Vašingtonu ili nekom drugom timu, videćemo.

Dario Šarić

Maddie Meyer, Getty Images Sport

Dario Šarić

A fantastičnu rolu je ove sezone u Filadelfiji imao Dario Šarić. U svojoj ruki sezoni Šarić je davao prosečno 12,8 poena uz 6,3 skokova po meču, a ako uzmemo u obzir da je pravu priliku dobio u 2017.godini treba očekivati da sledeće sezone pokaže još više nekadašnji as Cibone i Efesa.

Pored njih dvojice, od hrvatskih košarkaša u NBA ligi tu su još Mario Hezonja, koji je u ligu stigao 2015.godine i u drugoj sezoni ima slabije brojke. Ali Hezonja tek ima 22 godine i može da napravi odličnu karijeru, pošto poseduje fantastične fizičke predispozicije. Ovu sezonu će želeti što pre da zaboravi sa prosekom od 4,9 poena po meču.

A sa njim u Orlandu je i Damjan Rudež koji retko dobija priliku, a u NBA ligi je od 2014.godine i prva sezona u Indijani mu je do sada i najbolja. Dragan Bender i Ivica Zubac tek treba da grade karijere u NBA ligi.

Bender je član Finiksa i izabran je kao četvrti pik na prošlogodišnjem draftu. Sa visinom od 216 cm i fantastičnim osećajem za košarku mogao bi da napravi izuzetnu karijeru. Zubac je od Lejkersa izabran kao 32. pik, a ove sezone je u nekoliko navrata pokazao raskošan talenat, a naročito na meču protiv Denvera kada je dao 25 poena i imao 11 skokova. Ipak, minutažu tek treba da dobije, a videćemo da li će u Lejkersima biti jedan od igrača koji će biti oslonac tima. Ima 20 godina i visok je 216 cm kao i Bender, ali on igra klasičnog centra, za razliku od zemljaka koji na poziciji četvorke pruža odlične partije.

Goran Dragić

Mike Ehrmann, Getty Images Sport

Goran Dragić

Goran Dragić je ubedljivo najbolji slovenački košarkaš u NBA ligi. Trenutno igra za Majami, gde je jedan od lidera ekipa, a 2008. je stigao u NBA i to u Finiks, koji je dobio prava na njega od San Antonija. Dragić je već u Finiksu pokazao da će biti veliki igrač, u plej-of utakmici protiv San Antonija je 2010.godine dao 23 poena u poslednjoj četvrtini u preokretu Sansa. Tada je Grent Hil rekao da je to verovatno najbolja igra koju je video u poslednjoj deonici od nekog košarakaša.

Dragić je šutirao 10/13 iz igre i 5/5 za tri poena. Nešto više od jedne sezone igrao je za Hjuston pre povbratka u Finiks gde je 2014.godine proglašen za igrača koji je najviše napredovao.Dragić je prosečno beležio preko 20 poena po meču. U Majami je došao 2015.godine, a odlaskom Vejda postao je pravi vođa tima i sa 20,3 poena u proseku bio je najbolji strelac Hita ove sezone.

Pored njega, od igrača iz Sloveniji tu su još Beno Udrih koji nastupa za Detroit, a ovo mu je već 13 sezona u NBA ligi. Najbolja izdanja pružao je svojevremeno u Sakramentu, a nosio je i dresove San Antonija, Milvokija, Orlanda, Njujorka, Memfisa i Majamija, gde je bio saigrač sa Dragićem.

Saša Vujačić je trenutno član Njujorka, a ovo je treći put da je u NBA ligi. Prvi put je igrao za Lejkerse, sa kojima je dva puta bio šampion – 2009. i 2010.godine. Tokom boravka u Lejkersima najbolja sezona za njega je bila 2007/08 kada je beležio preko osam poena za skoro 18 minuta po meču. Kasnije je otišao u Nju Džersi, a kada se prvi put vratio igrao je za Kliperse,a drugi put je potpisao ugovor sa Njujorkom koji je i dalje na snazi.

Jusuf Nurkić iza sebe ima odličnih dvadesetak mečeva u dresu Portlanda i predstoji mu odlična karijera u NBA ligi ako nastavi ovako. Nurkić je 2014.godine izabran kao 16.pikod Denvera gde je i proveo gotovo tri sezone. Ali u poslednjoj godini zbog izvanrednih igara Jokića nije dobijao dovoljno minuta, pa su ga Nagetsi trejdovali u Portland. Ispostavilo se da je Blejzersima preko potreban takav igrač i Nurkić je na 20 mečeva u proseku davao 15,2 poena i beležio preko 10 skokova. Naročito se istakao protiv svog bivšeg kluba kom je ubacio 33 poena uz 16 skokova. Usledila je nezgodna povreda i svi se slažu da bi Portland bio bar malo konkurentniji u prvoj rundi plej-ofa protiv Golden Stejta da je on bio na parketu.

Sam Greenwood/Getty Images

Pored Nurkića, u NBA ligi je već pet godina Mirza Teletović. On 2007. godine nije bio izabran na draftu, ali se pet godina kasnije okušao u najjačoj ligi sveta i to u Bruklinu. Posle slabe prve sezone usledile su dve dobre, sa više minuta na parketu i to je Teletović naplatio dobrim jednogodišnjim ugovorom sa Finiksom za koji je odigrao odlično i prosečno beležio 12,2 poena. Usledio je prelazak u Milvoki gde je igrao solidno prošle sezone, iako je imao samo 16 minuta po meču.

Nikola Peković je crnogorski košarkaš sa najdužim stažom u NBA ligi u ovom trenutku. Peković je i dalje član Minesote, mada zbog povrede odavno ne igra. Ali dok ga povreda nije sprečavala imao je izvanredne brojke, koje su išle i do preko 17 poena po meču u sezoni 2013/14. A baš od kraja te sezone kada se od njega očekivalo da postane lider odigrao je ukupno 43 utakmice, a ove sezone nijednu.

Ali zato je i ove sezone jedan od ključnih igrača Orlanda bio njegov sunarodnik Nikola Vučević. On je u NBA ligu stigao 2011. godine pošto ga je Filadelfija draftovala sa 16. mesta. U toj prvoj sezoni nije imao veliki učinak, a zatim je u velikom trejdu u koji su bili uključeni i Dvajt Hauard i Andre Igudala stigao u Orlando. Od tog trenutka njegova karijera je krenula uzlaznom linijom. Već u prvoj sezoni je u proseku imao dabl-dabl učinak, što je ostvario u četiri od pet sezona do sada. Najbolje je igrao pre dve sezone kada je ubacivao preko 19 poena, a ove mu je malo pala minutaža zbog dolaska Bijomba.

Vučević ima tek 26 godina i nema sumnje da ćemo ga još dugo gledati na NBA parketima. Isto kao što će još mnogo igrača sa ovih prostora otići u NBA, koliko već ovog leta.

Komentari (16)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Aleksandar

A Pecarski, Sasa Radunovic, Jure Zdovc, Jestratijevic, Pekovic...

Odgovori 1 2

Nemanja Lazić

Sem Pekovića, koji je pomenut pred kraj teksta, niko od tih igrača nije igrao u NBA ligi.

2 1

Zoki

Najbolji evropljanin u nba ikada je bio Drazen Petrovic,a da nije poginuo na zalost verovatno sasvim sigurno bi i ostavio najdublji trag od svih,zamislite koliko u ono vreme nisu znali ceniti evropljane i koliko nisu znali nista o njima,a Drazen je tamo dosao kao najbolji igrac evrope,a danas svaki imbecil iz evrope i sveta tamo igra,uz Drazena tu je Divac,Kukoc,Radja,Sabonis,Schrempf, Ginobili,Novicki i Stojakovic to su igraci koji su najvise pokazali u nba od svih stranaca,znam da je i Marculjonis bio ali se nije bas naigrao previse.

Odgovori 3 6

* Sva polja su obavezna

Kukoč: Dončiću su dali loptu i rekli "Luka, ti si taj"

Autor

Kukoč: Dončiću su dali loptu i rekli "Luka, ti si taj"

Kukoč: Dončiću su dali loptu i rekli "Luka, ti si taj"

Legendarni Toni Kukoč kaže za tportal.hr da su Dalas Meveriksi učinili pravi potez kada su ključeve tima poverili Luki Dončiću.

Rađa za SK: Nas su tretirali kao blago, čemu stranci?

Rađa za SK: Nas su tretirali kao blago, čemu stranci?

Rađa za SK: Nas su tretirali kao blago, čemu stranci?

Dino Rađa, rođeni Splićanin, od malena se zaljubio u magičnu igru pod obručima, a uspeo je da ostvari sve što klinac koji počne da se bavi nekim sportom može da zamisli. Podatak da je 2018. godine primljen u Kuću slavnih najbolje odslikava navedeno.
Loading...