Getty Images / Christopher Lee

Lazar Jovanović

30.03.2020 | 12.00

Čarobnjak i katanaćo

Elenio Erera je ostao upisan zlatnim slovima u istoriju Intera, a sada ćemo se podsetiti čuvenih sezona neroazura pod vođstvom Argentinca i dve titule Kupa šampiona.

Helenio Herera (skroz desno) sa fudbalerima Intera

Wikimedia Commons

Helenio Herera (skroz desno) sa fudbalerima Intera

U leto 1960. godine Inter je odlučio da promeni trenera i iz Barselone je doveo Elenija Ereru, koji je prethodne sezone osvojio prvenstvo Španije i Kup sajamskih gradova, a sa sobom je u Milano poveo u svog dirigenta na sredini terena Luisa Suareza. Erera je inače rođen u Argentini, ali roditelji su mu Španci koji su proterani iz Andaluzije. Kada je imao deset godine preselili su se u Maroko, gde je počeo da igra fudbal (bio je, gle čuda, štoper), a u karijeri je igrao dugo u Francuskoj, gde je bio član i kluba Red Star Pariz. Ali mnogo više je postigao kao trener, napravio je tim koji je ostao upamćen kao Grande Inter, a upravo je u Italiji do savršenstva doveo svoju taktiku 5-3-2. Erera je izvanredno koristio svoje motivacione veštine, njegove fraze se i danas upotrebljavaju, poput one „ko ne da sve od sebe, kao da nije dao ništa“ ili „moj tim igra bolje sa deset nego sa 11 igrača“... Kod njega je sve moralo da bude pod konac, pa je tako jednog igrača Intera kaznio i odstranio iz tima za meč protiv Rome jer je izjavio da su „došli da igraju u Rimu“, a ne da su „došli da pobede u Rimu“. Smatrao je da njegovi igrači uvek moraju da idu na pobedu i da je očekuju jer samo tako mogu do uspeha.

I na kraju je tako i bilo. Erera je u prvoj sezoni sa Interom bio treći u Seriji A, naredne se domogao drugog mesta, a u sezoni 1962/63 osvojena je osma titula u istoriji kluba. Čim je došao je promenio taktiku, a modifikovao je katanaćo, koji je inače izmislio Karl Rapan, austrijski trener. Rapanova ideja je bila sa četvoricom u poslednjoj liniji, gde je striktno markiranje svog igrača, a Erera je dodao petog defanzivca, libera (kog je igrao kapiten Armando Piki), koji je imao zadatak da isprati svakog protivničkog igrača koji bi eventualno prošao štopere. Modifikacija je bila i to što je bekove koristio nekada kao štopere, što mu je davalo dodatni plus u organizovanju kontranapada. Zanimljivo da je Erera kao trener Barselone koristio potpuno drugačiju taktiku i da je igrao napadački fudbal.

You Tube



Ovaj Inter od pre 16 godina prati i jedna ne baš lepa priča, koju je ispričao brat Sandra Macole (knjiga Il terzo incomodo, izdata 2004.godine), Ferućo, a to je da su igrači bili dopingovani i da im je Erera davao pilule, koje su neki uspevali da ispljunu, ali je kasnije to bilo nemoguće jer kada je Erera to video pilule su stavljane u kafu... On je rekao i da to nije bio slučaj samo u Interu, već i u Fiorentini i Laciju (na neke druge načine), za koje je igrao, ali treba istaći da je na sudu to demantovao i njegov brat Sandro koji nije hteo da priča sa njim posle svega (demantovali su i mnogi drugi poput Faketija, Suareza...). Čak je tadašnji predsednik Intera Masimo Morati tužio Feruća Macolu da je namerno probao da ruši ugled kluba, ali je na kraju sud to odbacio... Kada je Ferućo preminuo, njegov brat Sandro je rekao da je ovo bio način njegovog brata da se osveti klubu jer nije dobio šansu. A ćerka Elenija Erere, Luna, rekla je da njen otac nikada to ne bi uradio, jer je mnogo pažnje obraćao na zdravlje i da ako je ikada nekome nešto stavljeno u kafu, da je to mogao da bude samo aspirin i ništa više.

U sezoni 1963/64 Inter je prvi put igrao u Kupu šampiona, koji je uspeo i da osvoji, ali zato nije došao do titule prvaka Italije, iako je bio blizu. Sezona u Seriji A je bila izuzetno zanimljiva, a na kraju su Inter i Bolonja imali isti broj bodova, pa se igrao plej-of za titulu, a Bolonja je slavila sa 2:0 golovima u poslednjih 15 minuta meča (Faketi je dao autogol). U Kupu šampiona je u preliminarnoj rundi savladan Everton, a jedini gol u tom dvomeču i prvi za Inter u ovom takmičenju dao je Žair, Brazilac koji je u Inter došao u sezoni pre ove iz Portugeze, a bio je jedan od ključnih igrača – igrao je na poziciji desnog krila, a mogao je da igra i klasičnog napadača (tehnički izuzetan, vrlo brz, sjajan dribler, jak šut). Naredni rival bio je Monako koji je savladan u oba meča ukupnim rezutatom 4:1 uz dva gola Sandra Macole u revanšu u Francuskoj u prvih 17 minuta. U četvrtfinalu dvomeč sa Partizanom i dvostruka pobeda (2:0 i 2:1). Prvi meč u Beogradu Inter je dobio golovima u drugom poluvremenu (Žair i Macola), a u revanšu je sve rešio u prvih 45 minuta preko Korsa i Žaira. Polufinale nije bilo jednostavno, rival je bila Borusija Dortmund, gde je u Nemačkoj bilo 2:2 (Inter je do tada primio ukupno dva gola na šest utakmica), a svi golovi su pali u prvom poluvremenu. Dortmund je vodio sa 2:1 (Macola 0:1, Brungs dva puta za preokret), ali je Korso izjednačio u finišu prvog dela pa Inter nije morao da juri prednost u revanšu, već je čekao svoje šanse iz kontre i dočekao ih u 48. i 75. minutu kada su pogodili Macola i Žair. U drugom polufinalu Real je pregazio Cirih ukupno sa 8:1.

Real je kao petostruki osvajač imao ulogu favorita, a za kraljevski klub su igrali i Puškaš i Di Stefano u tom finalu u Beču. Ali na Prateru je Inter izgledao kao bolji tim i na kraju je slavio sa 3:1. Macola je u finišu prvog poluvremena doneo prednost neroazurima, da bi Milani u 61. duplirao vođstvo. Felo je smanjio u 70. minutu, da bi Macola svojim drugim golom rešio pitanje pobednika. Inter je igrao u sastavu: Sarti; Burgnič, Faketi, Tanjin, Guarneri, Piki, Macola, Suarez, Korso; Milani, Žair.

Žair i Macola su te sezone u svim takmičenjima dali po 16 golova, a pored njih dvojice igra je mnogo zavisila od Suareza (glavni organizator igre) i bekova Burgniča i Faketija, koji su se odlično ubacivali napred.

U narednoj sezoni Inter je bio nadomak svih trofeja, jedino nije osvojio Kup Italije (poražen je u finalu). Osvojen je prvo Interkontinentalni kup pobedom protiv Indenpedijentea, a u Seriji A je napravljen veliki povratak. Inter je imao sedam bodova manje od Milana 15 kola pre kraja. I od tog trenutka nije izgubio nijedan meč, dobio je 13 utakmica i dva puta remizirao, pa je osvojio Skudeto sa tri boda više od gradskog rivala. Sandro Macola je sa 17 golova bio prvi strelac lige.

You Tube

U Kupu šampiona Inter je prvo demolirao Dinamo Bukurešt sa ukupnih 7:0, a u prvom meču na San Siru bilo je 6:0 uz po dva gola Žaira i Macole. U četvrtfinalu četa Elenija Erere je izbacila Rendžers, koji je u preliminarnoj rundi izbacio Crvenu zvezdu. Na San Siru je bilo 3:1 uz dva pogotka Peira i gol Suareza, a u revanšu u Glazgovu je Rendžers poveo već u sedmom minutu, ali je taj rezultat ostao do kraja. U polufinalu vrlo dramatičan dvomeč sa Liverpulom i poraz na Enfildu u prvom duelu od 3:1. Ali nedelju dana kasnije na San Siru Inter je za samo deset minuta uspeo da vrati dvomeč u egal golovima Korsa i Peira, da bi Đakinto Faketi golom u 62. minutu odveo neroazure u novo finale, koje je igrano baš u Milanu pred 89.000 gledalaca. Rival Intera bila je Benfika predvođena Euzebijom. Jedini gol na meču postigao je Žair, a Inter je igrao u sledećem sastavu: Sarti; Burgnič, Faketi, Bedin, Guarneri, Piki; Korso, Suarez, Macola; Žair, Peiro. Benfika je te godine igrala najlepši fudbal sa Euzebijom i Toresom, koji su u Kupu šampiona dali po devet golova, ali za katanaćo Elenija Erere nisu imali rešenje. Erera je posle ovog trofeja dobio nadimak Il Mago – čarobnjak i to od strane italijanskih medija, a jedan od razloga pored njegovih trenerskih vrlina (smatrali su da je među najboljim svih vremena) je što je često na konferencijama prognozirao rezultate mečeva za vikend i pogađao.

Inter je naredne godine stigao do polufinala Kupa šampiona gde je ispao od Reala, koji je kasnije savladao Partizan u finalu, a u sezoni 1966/67 neroazuri su stigli do nove borbe za pehar i izgubili od Seltika, iako su poveli u sedmom minutu golom Macole. Mnogi su tada pisali da je pobedio fudbal jer nije trofej uzeo tim koji je igrao destruktivno. Inter je sa Ererom na klupi tri puta bio prvak Italije i dva puta osvajač Kupa šampiona i Interkontinentalnog kupa. Na naredni pehar u Kupu odnosno Ligi šampiona Inter je čekao punih 45 godina, a o tome nekom drugom prilikom.

Komentari (8)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Charles Barckley

A sta da radimo mi koji nemamo Sport Klub a sve te utakmice bi hteli da gledamo.

Odgovori 4 0

Dustin Brown

Inače sam pročitao zanimljive priče o tome kako se Erera svađao sa Korsom i kako se nisu ljubili. Jednom je navodno Erera u svlačionici motivisao igrače i pričao im kako su bolji od protivnika i kako ima da ih razbiju, a Korso je dodao "a da pitamo njih tamo u drugoj svlačionici šta oni misle o svemu ovome?"

Odgovori 4 0

Mislim

E nema veze sa ovim, ali ja bih da predlozim nesto za tv program... ja bih voleo da nam pustite snimke nba plej ofa, takodje najbolje meceve Calcia sa pocetka 21veka, evropska i svetska prvenstva u fudbalu...bas prave klasike! Ne znam sta imate od toga, ali sigurno da moze da bude bolji program od trenutnog. Ne znam zasto sada Czv protiv Fenera, a ne ona sezona Partizanovog f4 u kosarci. Gledamo Majera i Djokovica, odvratan mec, a znate i sami koliko je neverovatnih meceva odigrao bolje da ste pustili Nadala i Verdaska sa AO. Moze to bolje

Odgovori 19 0

* Sva polja su obavezna

CI: Juve i Milan 12. juna, Napoli i Inter dan kasnije

CI: Juve i Milan 12. juna, Napoli i Inter dan kasnije

CI: Juve i Milan 12. juna, Napoli i Inter dan kasnije

Određeni su termini revanš mečeva polufinala Kupa Italije. Prvi na teren će Juventus i Milan, a dan kasnije Napoli i Inter.

Gorko se kaju: Roma ispustila Lautara

Gorko se kaju: Roma ispustila Lautara

Gorko se kaju: Roma ispustila Lautara

Lautaro Martines centralna je fudbalska ličnost u ovom trenutku. Uveliko traje njegova transfer saga, da li će u Barselonu ili ostaje u Interu. A malo ko zna da je bio na pragu Rome.
Loading...