Getty Images / Christopher Lee
Ranko Čabarkapa 06.01.2018 | 14:15

Ponos, strast i tvrdoglavost – El Gran Derbi

Kada početkom jula čelnici La lige objave raspored mečeva za narednu sezonu, većina fudbalskih zaljubljenika će najpre u kalendaru potražiti datum odigravanja „El klasika“.

Aitor Alcalde, Getty Images

Nekoga će možda više zanimati kada se igraju gradski derbiji Madrida i Barselone, ali samo najzagriženiji ljubitelji španskog fudbala će prvo pogledati kada je na programu „El Gran Derbi“.

Ovo se naravno ne odnosi na žitelje Sevilje. Bilo da pripadaju crvenom ili zelenom delu grada, markerom će zaokružiti datum odigravanja gradskog derbija, za koji se u prestonici Andaluzije živi tokom čitave godine. Velika rivalstva čine sastavni deo fudbalske tradicije na Pirinejskom poluostrvu – duel Reala i Barselone na globalnom nivou privlači najveću pažnju, ali kada iz jednačine izbacimo stotine miliona evra, koji se vrte oko „El klasika“, i ukoliko se osvrnemo na ono što ostaje, a to je čista fudbalska emocija, giganti španskog fudbala teško da mogu da pariraju rivalstvu Sevilje i Betisa.

Glavni grad Andaluzije važi za jedan od najlepših gradova južno od Pirineja, sa fascinantnom istorijom i raskošnom arhitekturom. Bilo da se radi o mavarskoj zaostavštini, poput kraljevske palate Alkazar ili o periodu nakon rekonkiste, čiji je simbol čuvena katedrala, mešavina različitih kultura i uticaja primetna je na svakom koraku. Stoga ne čudi da su Đoakino Rosini i Žorž Bize radnju svojih čuvenih opera, „Seviljskog berberina“ i „Karmen“, smestili upravo u Sevilju.
Nabrojanim znamenitostima grada treba dodati još jednu, nastalu nekoliko vekova kasnije, koja je za svega stotinu godina uspela da se upiše na mapu mesta i događaja koje morate posetiti kada se nađete u četvrtom po veličini gradu u Španiji.

O osnivanju fudbalskog kluba Sevilja mogli ste da čitate u priči o prvim fudbalskim koracima u Španiji. U prvim godinama svog postojanja, klub je najčešće igrao utakmice protiv engleskih mornara koji bi se zatekli u gradu, a zvanično, istorija FK „Sevilja“ teče od 1905. godine. Dve godine kasnije, osnovan je klub pod nazivom „Sevilla Balompie“ (Balompie predstavlja staru špansku reč za fudbal). Kako su stariji od dva kluba osnovali Englezi, zajedno sa nekolicinom pripadnika španske aristokratije, on je u tim godinama bio poprilično ekskluzivan, odnosno namenjen pripadnicima više klase. To je 1909. godine dovelo do razdora u upravnom odboru. Nezadovoljni odbijanjem čelnika kluba da potpišu igrača koji je vodio poreklo iz radničke klase, dvojica direktora napuštaju „Sevilju“ i osnivaju novi klub, koji su nazvali Betis. Za vreme Rimskog carstva, ova oblast je nosila naziv provincija Betika, po istoimenoj reci (danas Gvadalkivir), što je bila inspiracija prilikom imenovanja novog tima.

Aitor Alcalde, Getty Images

Godine 1914. došlo je do fuzije, pa je od „Sevilla Balompie“ i „Betis“ nastao novi klub, a iste godine dobijeno je odobrenje kralja Alfonsa XIII da novoformirani klub u svom imenu može koristiti prefiks kraljevski. Tako se došlo do imena pod kojim ga znamo i danas – Real Betis Balompie.

Sevilja je dakle, u prvim godinama svog postojanja predstavljala aristokratiju, dok su siromašniji slojevi navijali za Betis. Takva podela važila je u prvim decenijama XX veka ali je u međuvremenu naravno izbrisana, pa tako danas nije retkost da u jednoj porodici možete naći pristalice jednog i drugog kluba. Ipak, u tim prvim danima klasna podela bila je itekako izražena, što je doprinelo da derbi odmah postane vrlo važna stvar u životima građana Sevilje. Jedni su u fudbalu videli priliku da potvrde svoju „superiornost“, dok je drugima navijanje za Betis predstavljalo svojevrsni vid prkosa vladajućoj eliti.

Oba stadiona nose naziv po čuvenim predsednicima klubova – Ramon Sančes Pishuan nalazi se u kvartu Nervion, koji je finansijski i poslovni centar grada, dok je Benito Viljamarin stacioniran u manje ekslkuzivnom delu grada, Heliopolisu.

Kontroverze i neslaganja među navijačima dva kluba traju od samih početaka, pa se tako jedni i drugi ne mogu dogovoriti čak ni oko pitanja, kada je odigran prvi derbi? Jedni smatraju da se to zbilo u oktobru 1914. i da je Sevilja trijumfovala 3:0. Drugi tvrde da je premijerni derbi, odigran u januaru 1915, pripao Betisu, dok ima i onih koji početak rivalstva smeštaju u februar 1915. Sevilja je na tom meču vodila 4:3, ali su usledili incidenti na tribinama, koji su se brzo preneli i na teren, pa je glavni arbitar bio primoran da prekine utakmicu. Ostaje nepoznato koja od ove tri verzije odgovara istini, ali ova anegdota pokazuje ono što predstavlja suštinu „Derbija seviljano“ – ponos, strast i tvrdoglavost.

Da će okršaji Sevilje i Betisa biti mnogo više od duela dva gradska rivala, bilo je jasno od samih početaka, a već 1922. godine imamo interesantan primer koliko je rivalitet bio izražen. Naime, te sezone je nekolicina prvotimaca Betisa bila na odsluženju vojnog roka. Došao je dan odigravanja derbija, a kako je bio vikend, Betisovi vojnici dobili su dozvolu svojih starešina da na kratko napuste kasarnu kako bi odigrali meč. Međutim, neko ko je bio naklonjen crvenom delu grada uspeo je da zaključa barake tako da prvotimci zeleno-belih nisu mogli da ih napuste i dođu do stadiona. Po gradu se vrlo brzo pročulo šta se dogodilo pa su čelnici Betisa iz protesta na teren poslali omladince. Sevilja je poklon oberučke prihvatila i meč rešila u svoju korist sa 22:0! Zaverenici su motiv verovatno pronašli u onoj čuvenoj da je u ljubavi i ratu sve dozvoljeno.

1998. - Denilson iz San Paulija u Betis za 21.5 miliona funti.

Shaun Botterill /Allsport

1998. - Denilson iz San Paulija u Betis za 21.5 miliona funti.

Ta ljubav se svakako ne meri trofejima, pošto oba kluba za više od stotinu godina postojanja imaju samo po jednu titulu šampiona Španije. Navijači Betisa jedan od najjačih argumenata u prepucavanju sa gradskim rivalima pronalaze u činjenici da su prvi stigli do šampionskog pehara – to se zbilo u predvečerje Španskog građanskog rata 1935. godine. Kao klub koji je, zbog svojih radničkih korena važio sa levo orijentisan, u godinama nakon rata Betis se našao u nemilosti Frankovog režima, pa je nekoliko sezona proveo u trećem rangu takmičenja a gotovo pune dve decenije bio je van elitnog društva. Mnogi navijači smatraju da je upravo u ovom periodu klub izgradio svoj identitet, pošto je i kao trećeligaš imao ogromnu podršku sa tribina. Kao so na ranu navijačima Betisa, usledila je šampionska titula omraženog gradskog rivala, osvojena 1946. godine, kada su zeleno – beli igrali u drugoj ligi.

Česta borba za goli prvoligaški život biće teška sudbina kluba sa Benito Viljamarina i u narednim decenijama. Ta borba je nekada bila uspešna, nekada ne, a na Ramon Sančes Pishuanu su se svojski trudili da svom rivalu „pomognu“ u toj borbi kada god im se ukaže prilika. Tako je sezonu 1977-78 Betis završio na 16. poziciji na tabeli, pa se sa ekipama Elčea i Kadisa preselio u Segundu. U tome ne bi bilo ničega spornog da Sevilja, sigurna na sredini tabele, nije izgubila nekoliko utakmica u finišu sezone, isključivo od Betisovih konkurenata u borbi za opstanak.

Aitor Alcalde, Getty Images

Godine 1999. dogodio se incident koji se i dan-danas prepričava među građanima Sevilje. Trojica fudbalera Sevilje našla su se u jednom baru sa svojim lepšim polovinama. Tu se zatekla i nekolicina pristalica Betisa, došlo je najpre do verbalnog a zatim i fizičkog okršaja dve strane. Slučaj je završio na sudu i Seviljinim prvotimcima je pretilo dve godine zatvora. Ono što je najinteresantnije u ovoj priči jeste pokušaj jednog od optuženih fudbalera da objasni svoje postupke: „Oni su navijači Betisa!“, glasilo je objašnjenje momka koji je verovatno trebalo da potraži boljeg advokata.

Istorija rivalstva ova dva kluba nije ispunjena samo negativnim primerima. Kada je Sevilju 2007. zadesila tragedija, podrška je najpre stigla iz redova gradskog rivala. Smrt Antonija Puerte ujedinila je prestonicu Andaluzije, navijači su na kratko sklonili na stranu svoje rivalstvo, pa je na sahrani tragično preminulog defanzivca, zelenih šalova bilo gotovo isto koliko i crvenih.

Vrela krv podgrejana kvalitetnim vinom, više od 150 sunčanih dana u godini, kao i istorijski kontekst nastanka dva gradska mezimca, sastojci su koji su stvorili jedinstveni derbi, svakako najvreliji u Španiji, koji može stati rame uz rame sa najvećim derbijima u svetu fudbala. Poput reke Gvadalkivir, koja grad deli na dva dela, tako i crvena i zelena boja dele Sevilju. Prilikom rođenja, uz ime dobijate i člansku kartu jednog od dva tima, što poput imena ostaje utisnuto u identitet svakog građanina Sevilje. Večeras je na programu 93. prvoligaški „El Gran Derbi“, nemojte ga propustiti jer ćete na naredni čekati 127 dana.

Komentari (3)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Fre

Odličan tekst, još jedan u nizu

Odgovori 12 0

Crna Mamba

Nadam se da će biti 7 i više žutih kartona...

Odgovori 9 0

David

Idemo do pobjede momci 🔴⚪️🔴⚪️🔴⚪️

Odgovori 7 1

* Sva polja su obavezna

Potera za "kraljem" – najava sezone La Lige vol. 1

Potera za "kraljem" – najava sezone La Lige vol. 1

Duelom između Leganesa i Alavesa u petak (20:15h, SK3) počinje šampionat Španije u fudbalu. Biće to 87. prvenstvo po redu, otkako se na Iberijskom poluostrvu profesionalno juri za loptom, odnosno drugo izdanje pod nazivom La Liga.

SK podkast: Pregled sezone u La Ligi

SK podkast: Pregled sezone u La Ligi

Pobeda madridskog Reala u velikoj borbi za titulu u La Ligi obeležila je sezonu 2016/17. Madriđanima je to tek drugi naslov u poslednjih devet godina, a utisak je da su od Barselone bili bolji i za mnogo više od tri boda, koliko je iznosila konačna razlika.
Loading...