Izvor: Turkish Airlines EuroLeague
Saša Ozmo 22.05.2017 | 10:12

Nije novac, nego veliki Željko Obradović!

Autor

U ovoj vesti

Fenerbahce Ulker

Početkom jula 2013. godine jedan čovek krenuo je na put na kojem su se brojne njegove kolege okliznule, upropastile ili pobegle glavom bez obzira. Trebalo je turski klub učiniti elitom evropske košarke u svakom smislu te reči i, ono najvažnije, trebalo je osvojiti titulu prvaka Evrope.

Izvor: Turkish Airlines EuroLeague

Prva sezona bila je neuspešna – ekipa sa Bojanom Bogdanovićem, Kleizom i Mekejlebom na čelu blistala je u prvom delu takmičenja, ali usledio je krah u Top 16 fazi.

Vlasnici turskih klubova važe za hirovite, često brzoplete, ali ne dovodi se najbolji evropski trener u istoriji samo da bi mu se otkazalo poverenje na prvom koraku. Ne, predsednik Aziz Jildirim verovao je u Željka Obradovića, a to poverenje obično se isplati.

Pre dve godine stigao je prvi fajnal-for u klupskoj istoriji – bilo je zamislivih scenarija u kojima je Fener mogao da iznenadi Real, ali Madriđani su te sezone jednostavno bili nadmoćni i suviše jaki za još u mnogim pogledima “zeleni“ Fener. Ta generacija Reala dominirala je Evroligom na način retko viđen u ovom veku, poslednji put tako superiorna bila je Barselona 2010. godine.

Nije Obradović odustajao sa Fenerom, klub je sticao dobru reputaciju, kockice su se dodavale, a još prošla sezona mogla je da bude ta – u finalu je tim nadoknadio -20 i jedan defanzivni skok delio ih je od trijumfa nad CSKA i titule prvaka Evrope.

Nagrada nije došla tada, ali u ispravnost puta više niko nije sumnjao – ponajmanje Obradović, koji je zadržao skoro celokupni tim na okupu, uz jedini relevantan dodatak u vidu Džejmsa Nanelija.

Kada su košarkaši Fenerbahčea izašli na teren dvorane OAKA u Atini 18. aprila, vrlo brzo se videlo – ligaški deo sezone ispunjen povredama zaboravljen je, Fener je spreman za ono najvažnije.

Izvor: Turkish Airlines EuroLeague

Brojne su bile Obradovićeve taktičke minijature, od ulaženja u glavu Kalatisu i udvajanja Burusisa do davanja velike uloge Kalinću i potpunog zatvaranja Realovih centara, ali on je najvažniju bitku dobio u glavama svojih igrača.

Od početka serije sa Panatinaikosom košarkaši Fenera bili su u onom stanju apsolutne koncentracije koje se teško može opisati rečima, ono mora da se vidi.

To je stanje u kojem će svaki igrač sigurno uraditi dobro ono što ume da radi, a velika je verovatnoća i da će iznenaditi nečim što mu inače nije specijalnost. I, najbitnije, biće spremni da poginu jedan za drugog na terenu što, uz igračke resurse kakve Fener ima, znači samo jedno – besprekornu odbranu, odbranu koja osvaja trofeje.

I tako smo došli do toga da Real, najmoćniji napad Evrolige, deluje sporo, limitirano, kao da im je teren bio uži. Fener je rutinski dobio tu utakmicu, kraljevski klub ni u jednom trenutku nije ozbiljno zapretio.

Za Olimpijakos bi mnogo pogodniji rival u finalu bio Real jer Fener ne samo da može da im parira čvrstinom, nego može i da “prebije“ njih koji su na takvoj, muškoj igri izgradili imperiju. Videlo se to od samog starta, Fener je bio superioran u skoku (40-30 na kraju), gušio je spoljnu liniju rivala i jedino gde su Pirejci dolazili do vazduha jeste na niskom postu. Ali to nije bilo dovoljno ni za neizvesniji meč.


Pre izlaska na teren za finalnu utakmicu, Obradović je svakom od svojih igrača šapnuo nešto u uho, još jedna dodatna motivacija pred ono za šta su krvavo radili. I šta se dogodi?

Nikola Kalinić ponovo pokaže da je igrač stvoren za velike utakmice, ubaci tri trojke u prvoj četvrtini i unese sumnju u defanzivni plan Olimpijakosa, Ekpe Judo odigra dve toliko kompletne utakmice da ih se ni Medžik ne bi postideo, Veseli u prvom poluvremenu utiče na utakmicu kako verovatno nije cele sezone, a onda i pomalo već zaboravljeni Datome zariva nož u srce Olimpijakosu i prelama meč. I naravno, Bogdan Bogdanović sa, kako on kaže, naučenim lekcijama iz Berlina – defanzivno briljantan, podređen timu i opet je stigao da ubaci 14 poena u polufinalu i 17 u finalu.

Željko Obradović utkao se u partije svakog od spomenutih igrača, nije ni čudo što su ga svi odreda spomenuli u izjavama posle meča.

Epilog? Rutinski je savladan tim koji u važnoj utakmici niko rutinski nije dobio u ovoj deceniji.


Deveti put je Željko na krovu Evrope, a uz čudo sa Partizanom 1992. godine, ova titula verovatno je najvrednija. Zašto? Zato što je Obradović uspeo da promeni košarkašku kulturu jednog kluba i cele jedne zemlje, prelaz na rečima jednostavan, ali na delima možda i najteži – iz gubitničkog u pobednički mentalitet.

Turci već dve decenije ulažu ogroman novac u košarku. Bilo je tu istinskih zvezda, kompaktnih timova i odličnih trenera, ali mentalitet je bio gubitnički i tu se završavala svaka priča od koje se očekivalo da bude “velika“. Setite se samo koliko puta ste gledali Efes ili neki drugi turski tim u Evroligi i izrekli nešto tipa: “Ma da, ovima ni Džordan ne bi pomogao“ ili “Jesu jaki, ali nema šanse da išta ozbiljnije urade“.

I zato svaka priča o velikom budžetu kao razlogu Fenerovog uspeha pada u vodu. Imali su i pre njega mnogo novca, imaju ih danas i mnogi drugi, ali nisu uspeli ono što je Obradoviću pošlo za rukom – izgradio je sistem, pridobio poverenje vlasnika i navijača i u uslovima nestvarnog pritiska doneo je i rezultat, toliko željenu titulu prvaka Evrope, prvu za Tursku u istoriji.

Izvor: David Ramos/Getty Images

I da je kojim slučajem Fener izgubio od Olimpijakosa, za šta je verovatnoća bila vrlo mala, svi gorenavedeni zaključci i dalje bi stajali, sa izuzetkom osvojene titule. A i ona bi došla kad-tad. I u tome se krije Obradovićev uspeh iz drugog plana, plana koji je zapravo omogućio ono slavlje na parketu dvorane Sinan Erdem.

Partizan 1992, Huventud 1994, Real Madrid 1995, Panatinaikos 2000, 2002, 2007, 2009. i 2011, sada Fenerbahče 2017.

Jesmo li uopšte svesni koliko se košarka promenila za 25 godina? I koliko je znanja, volje za usavršavanjem i slobodne misli, upornosti i kreativnosti potrebno da bi se opstalo u vrhu? Zapravo, na vrhu.

Zato, Željko, kapa dole.

Komentari (61)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Mirk

Neverovatno je sta ljudi lupetaju. Prosto da ne poveruje covek. Sto Obradovic ne bude prvak s Bambergom??? Znaci, on sa 9 titula mora da dokazuje da je veliki trener?? Ludilo, kompletno ludilo. Kad bi s Bambergom bio prvak, rekli biste a sto ne bude s Solnokom. Sto Lebron ne dodje u Karpos Sokoli i bude prvak evrope ako je faca? Sto Pasqual nije prvak s Panathinaikosom? Imao je i prednost domaceg terena. Koji je to igrac Fenera dosao u klub kao velika zvezda? "Prevara" od igraca Bogdanovic? Veseli, otpadak iz NBA, mozda? Pero Antic od stotinu leta? Da nije Naneli? Vec zaboravljeni Datome? Ako je sve u parama, onda mozes dovesti bilo koga za trenera, zar ne? Zasto ti s parama uvek zele Obradovica? Hocete reci da Maccabi nema para? Promenili su 4 trenera u sezoni i nista. Od 9 evroliga, covek je samo 2 osvojio kao domacin. U Atini 2007 i sad. Secate li se mozda 2002 kad ja dobio Mesinu u sred Bolonje? Ubi vas mrznja. Ne valja vam to.

Odgovori 43 5

Čačak

Željko je svetski a naš. Željko, dođi na Moravu na pivo

Odgovori 4 5

Bob

Zeljko je u toku sezone doveo cetiri igraca

Odgovori 8 4

* Sva polja su obavezna

Kalinić se vraća posle četiri meseca

Kalinić se vraća posle četiri meseca

Košarkaš Fenerbahčea Nikola Kalinić trebalo bi da se vrati na teren u duelu sa Žalgirisom u okviru 12. kola Evrolige, prenose turski mediji.

Bogdan i saigrači na audiciji za "Ratove zvezda"

Bogdan i saigrači na audiciji za "Ratove zvezda"

Osmi deo serijala „Ratovi zvezda“ premijerno će biti prikazan širom sveta ove nedelje, a tom prilikom Sakramento Kingsi su organizovali posebnu audiciju za svoje igrače.
Loading...