Pokazao je rukom saigračima da rašire, došao do penala sa Hvostovom za vratom, napravio sebi taman toliko prostora da može da šutne i pogodio bez koske za 83:76 na 67 sekundi do kraja meča – Bogdan Bogdanović upravo je potpisao svoju doktorsku disertaciju i predao je svetskoj košarci na ocenu.

Kakva god komisija da se okupi, ocena može da bude samo jedna – čista desetka.

Sredina oktobra 2012. godine, meč Partizana i CSKA u beogradskom Pioniru. Jedan momak nedavno je napunio tek 20 godina i dobio je ključeve evroligaškog Partizana, dobio je posle briljantne utakmice i šut za pobedu sa Moskovljanima, ali promašio ga je. Bio je to veoma sličan šut goreopisanom, a po odlučnosti sa kojom je uzeo loptu, već tada se videlo da Bogdanović u sebi sadrži esenciju velikog igrača.

Od tog momenta prošlo je skoro pet godina, a Bogdanović je nesporni talenat nadgradio u svakom mogućem košarkaškom smislu – šut je učinio ubojitijim, kontrolu lopte sigurnijom, pregled igre zrelijim i dodavanja racionalnijim, a odbranu takvom da sa usana bez zadrške silazi “kompletan košarkaš“.

Sve te igračke osobine demonstrirao je u velikoj pobedi Srbije nad Rusijom (87:79) u polufinalu Evrobasketa i sve one zajedničke su se izrazile u jednoj drugoj, karakternoj osobini – Bogdan Bogdanović je rođeni vođa, veliki košarkaš koji smo tvrdili da će postati.

I zato je, posle svega što se desilo u turbulentnoj utakmici, ušla ona trojka i ušao onaj poslednji šut sa distance vraćajući nas u prošla vremena i odlučujuće pogotke Dejana Bodiroge.

Ekipa Aleksandra Đorđevića pametnom igrom kontrolisala je utakmicu sve do sredine trećeg perioda i alej-upa Jovića i Lučića za 57:41. Prilično neočekivano, Bogdanović je preuzeo ulogu primarnog defanzivca na Švedu, posle je to radio i Milosavljević, ali timska odbrana ipak je ta koja je donela rezultat. Šved jeste davao svoj doprinos, ali je i trošio mnogo lopti i energije jer ga nismo dvaput suočili sa istom vrstom odbrane – čvrsto kroz blok, iskakanje, finta udvajanja, usmeravanje na centra…

Aleksej je klasa, ponekad je uspevao da pronađe rešenja, ali fokus koji je bio na njemu ostali su samo povremeno koristili – Hvostov nam je dvaput ostao sâm u prvom poluvremenu, jednom i Voroncević, ali to je rizik sa kojim smo računali i takvih situacija bilo je čak i manje nego što se pretpostavljalo zbog ogromne energije i brzog razmišljanja Srbije u odbrani sa zarazno borbenim Lučićem na čelu. Na čvrstinu Rusa odgovorili smo jednakom merom, ali sa stilom i ne dozvoljavajući da se utakmica pretvori u tuču.

Sudije su imale neujednačen kriterijum – Šved je tretiran kao zvezda, a Bogdanović kao debitant, što ga je doduše samo dodatno motivisalo u drugoj četvrtini u kojoj je nezaustavljiv pod košem bio i Marjanović.

Međutim, Rusi su žilavi kroz ceo Evrobasket i bilo ih je potrebno nekoliko puta “ubiti“ kako bi se posao priveo kraju. Tajm aut je malo kasnio, Rusi su napravili seriju 11-0, ali je onda Milosavljević pogodio zlata vrednu trojku iz ćoška. Taman se činilo da smo meč vratili u miran tok, ali na 72 sekunde do kraja treće četvrtine povredio se Stefan Jović, motor našeg tima koji je igrao besprekoran meč.

Od tog trenutka taktika, pa i sama košarka bili su u drugom planu, a primat su preuzeli instinkt i borba za puko preživljavanje. Rusi su kao gladne zveri namirisali svoju šansu, novi nalet je odbijen Gudurićevom trojkom, ali treći put se činilo da automobil našeg tima opasno preti da se strovali u ambis.

Srećom, Šved je zbrzao i promašio trojku za vođstvo pri rezultatu 75:73 za Srbiju, a onda Micić povlači ručnu trojkom kao kap na tri i po minuta do kraja. Na mesto vozača potom seda Bogdanović i dovodi nas prve do cilja.

Šampionski mentalitet, borbenost do krajnjih granica i zajedništvo koje se očitava u svakom njihovom pogledu, to nam je demonstrirao tim Aleksandra Đorđevića, čoveka koji je od 12 svojih momaka uspeo da stvori najbolju moguću ekipu i koji pomera njihove granice bezgraničnim poverenjem koje im poklanja.

“Otpisani“ su Srbiji doneli novu medalju, a u nedelju je šansa za prvo zlato na velikim takmičenjima još otkad je Argentina pala u Indijanapolisu.

6 Milan Mačvan Nije ovo bila utakmica kapitena “Orlova“ u napadu, i u odbrani je bilo propusta, ali i nekoliko solidnih pokrivanja. Kao da mu je bio potreban predah posle meča sa Italijom u kojem je bio najbolji na parketu, očekujemo ga u pravom izdanju u finalu.

7 Bogdan Bogdanović Šta još reći što gore nije rečeno? Lideru srpskog tima klanja se cela košarkaška Evropa – 24 poena (9-16 iz igre), 3 skoka, 4 asistencije i 2 ukradene lopte, uz samo jednu izgubljenu.

11 Vladimir Lučić Iks faktor reprezentacije Srbije na Evrobasketu odigrao je još jedan odličan meč i završio ga sa 13 poena i 8 skokova. Ali nisu to bilo kakvi skokovi, Lučić “čupa iz očiju“ i još nekoliko puta je bio na lopti i grizao ne dajući rivalu ni trenutak mira. Uz standardno visok učinak u odbrani, ponovo se maestralno kretao bez lopte i olakšavao posao saigračima.

12 Dragan Milosavljević Pogodio je veoma važnu trojku u drugom poluvremenu, ponovo je “poginuo“ u odbrani, a na kraju je u vrlo delikatnom trenutku bio siguran sa linije penala.

14 Stefan Birčević Jedan nerezonski šut, ali nijedan faul. Odličan na samom početku meča kada je delovao potpuno u skladu sa ostatkom ekipe, uz nekoliko finih odbrambenih minijatura i samo jedan propust.

15 Vladimir Štimac Igrao je samo 56 sekundi, ali je stigao da ima udela u jednoj osvojenoj lopti.

19 Branko Lazić Zbog povrede je presedeo na klupi i ovaj meč.

22 Vasilije Micić Pogođena dva šuta, od toga spomenuta trojka koja je možda i spasla ekipu. To bi trebalo da mu ulije samopouzdanje i u organizaciji napada pred finala pošto će nam biti veoma potreban u svetlu povrede Jovića.

23 Marko Gudurić Ponovo je ušao u igru prvi put tek krajem treće četvrtine, na startu poslednje je ubacio veoma važnu trojku iz ugla i potom iznudio faul. Činilo se da se ponavlja meč sa Letonijom, ali potom se desio kiks – ispala mu je lopta kod auta i potom je napravio nesportsku ličnu grešku. Gudurićev značaj takođe sada raste za finale

24 Stefan Jović Savršeno je čitao svaku situaciju na parketu – kada je trebalo da ubrza, ubrzavao je, a kada je trebalo smiriti, smirivao je. Kao i uvek, prvo je gledao kako da razigra ostale, ali je svaki put osetio i za prodor koristio i milimetar slobodnog prostora, da bi na kraju završio sa 8 poena, 3 skoka i 6 asistencija. Đavolski mnogo nam je Jović potreban za finale.

32 Ognjen Kuzmić Defanzivno uglavnom na visokom nivou, i jedan na jedan kada se tukao s Mozgovom, i timski kada je trebalo pomagati.

34 Boban Marjanović Čovek je koji se samo u ekstremnim situacijama buni na sudijske odluke, pa možete da zamislite kako je to izgledalo… Kap koja je prelila čašu bio je dosuđeni faul u borbi za loptu pošto je Bobi dobio lakat u lice, ali uprkos nedostatku respekta kod sudija, Marjanović je u prvom poluvremenu napunio koš rivala, da bi u završnici posle jednog važnog koša završio na zemlji, ponovo bez faula naravno. Na kraju 18 poena, 6 skokova i ponovo, kao i u meču sa Italijom, 4 asistencije – ona za Lučića bila je u stilu Sabonisa.