Clive Brunskill, Getty Images
Saša Ozmo 30.11.2017 | 09:00

16 nosilaca na Gren slem turnirima – da ili ne?

Autor

Godina 2019. mogla bi da bude revolucionarna za svetski tenis, pošto je najavljeno vraćanje na stari sistem na Gren slem turnirima, tj. povratak na 16 nosilaca umesto 32, što je na snazi od juna 2001. godine.

Clive Brunskill, Getty Images

Bio je to mudar potez Gren slem upravnog odbora (čine ga predsednik ITF, kao i predsednici i operativci sva četiri Slema) jer je samo najavljena “namera“ da se pređe na taj sistem, pa nije toliko odjeknulo koliko bi inače – i igračima i javnosti 2019. godina čini se daleko, ali proći će očas posla i tada će verovatno nastupiti promena koja menja srž najvećih turnira.

Ne postoji ilustrativniji primer od ovogodišnjeg Australijan opena – posle šestomesečne pauze, budući šampion Rodžer Federer bio je 17. nosilac, dakle po novom/starom sistemu ne bi ni bio među nosiocima i teoretski bismo onda mogli da vidimo sudar Nadala i Federera već u prvoj rundi.

Da pravilo počinje da se primenjuje od sledeće godine, nosioci na Australijan openu ne bi bili Izner, Berdih, Kirjos, Nišikori i Raonić u muškoj, kao i Kiz, Kerber, Serena Vilijams, Cibulkova, Barti, Radvanjska i Kvitova u ženskoj konkurenciji.

“Činjenica je da će biti više iznenađenja i da će slabije rangirani igrači nekada imati sreću u žrebu i da će proći dalje nego uobičajeno. Biće situacija da nosioci neće biti igrači koji po kvalitetu imaju mesta u najboljih 16, pa i u najboljih 10, pa će to žreb činiti neizvesnijim – strepeće i svi nosioci, izuzev možda onih sa samog vrha“, kaže Viktor Troicki, trenutno 55. teniser sveta.

Shaun Botterill, Getty Images

Dakle, prve nedelje turnira biće interesantnije i sa mnogo više izjednačenih i uzbudljivih mečeva. Istini za volju, prva nedelja umela je da bude šetnja za one najbolje tenisere, ali da li je ta činjenica vredna toga da imamo potencijalno neujednačene strane žreba i manje atraktivne duele u završnici?

To se nekada dešava i u ovom sistemu, najbolji primer je skorašnji US open u kojem su Pablo Karenjo Busta i Kevin Anderson igrali za mesto u finalu, a sa 16 nosilaca žrebovi bi postali još krhkiji i sreća bi igrala veću ulogu nego što joj je u sportu mesto – daleko je od nezamislivog da neko dođe do četvrtfinala i da pri tom ne igra ni sa kim iz Top 50 npr. Takva postavka imala bi i dugotrajne posledice:

“Da, takve stvari vodile bi do toga da ATP lista ne reflektuje ko je u stvari najbolji na pravi način. To se i sada dešava, Karenjo Busta nije ostvario neke velike pobede ove godine osim na Rolan Garosu, a u Indijan Velsu i na US openu mu se otvorio žreb i on je postao Top 10 igrač. Sa 16 nosilaca takve ‘nepravilnosti‘ bile bi češće“, objašnjava novinar Njujork tajmsa Ben Rotenberg.

Oni ljudi koji misle da su Slemovi dosadni u prvoj nedelji dobili bi ono što žele – takvih primedbi jeste bilo, ali ne mnogo. Naprotiv, tenis je svoju zlatnu eru živeo na velikoj verovatnoći da će se u samoj završnici naći oni najbolji – tako je i rivalstvo Federera i Nadala nadišlo okvire tenisa, posle se priključio Novak Đoković i donekle Endi Mari kreirajući tako “Veliku četvorku“.

Clive Brunskill, Getty Images

Nepravedno je prema Zverevu, Kirjosu i ostalima da najveće uspehe prave u sistemu u kojem pozicija nosioca ne garantuje stepen sigurnosti koju je garantovala od početka 21. veka. Uostalom, i jedan od osnovnih motiva za prelazak na sistem sa 32 jeste želja da se povećaju šanse da se najbolji nađu u završnici kada više televizija prenosi mečeve.

“Takođe, ne zaboravite da taj plan podrazumeva i ženski tenis, a niko ne misli da su ženskom tenisu potrebni haotičniji rezultati“, dodaje Rotenberg.

Igrači za sada imaju podeljena mišljenja, ali utisak je i da se još nisu udubuli u celu priču – kao što rekosmo, daleko je.

“Može da bude interesantno i neizvesnije, može da bude više iznenađenja, oni koji su među prvih osam nosilaca od starta će čekati teži posao nego što je to do sada bio slučaj. Nije loša ideja, iako jesmo navikli na sistem sa 32 nosioca. Nije to još u fokusu tenisera, ima godinu dana do tada“, kaže Troicki i dodaje:

“Sa druge strane, ko god želi da dogura do završnice Gren slem turnira, mora da dobije mnogo mečeva, i to igrače koji su u Top 100, tako da neće opet biti jednostavno nikome“.

To jeste tačno, ali putevi do završnice mogu biti i teški i laki – sistem sa 16 nosilaca ne vrednuje pređašnje uspehe i ostavlja slučajnosti veliki deo kolača u odlučivanju. Međutim, druga škola mišljenja naglašava da je baš u tome i čar kako ne bi dolazilo do toga da jedan ili dva velika rezultata omogućuju spavanje na lovorikama, po principu “teško se ulazi, ali se još teže izlazi“.

Adam Pretty, Getty Images

“Tako je bilo kada sam ja tek dolazio na scenu i definitivno je intrigantno sa 16 nosilaca. Lično, vidim problem u sistemu sa 32 nosioca, plus ima osam igrača koji su slobodni na startu Masters turnira. To su stepenice – kad se popneš, one čine da se osećaš sigurnim tu gde si, ali smatram da tih stepenica ima previše“, rekao je Rodžer Federer nedavno u Londonu i dodao:

“Teško je ispasti, a teško je i ući u to društvo. To sa 16 nosilaca može da bude interesantno jer bi žreb postao nepredvidljiviji sa boljim mečevima u prvoj nedelji. Već dugo su oni najbolji navikli da prilično komforno prođu prvu sedmicu“.

Dakle, svi su saglasni oko toga šta će promene doneti, a šta će odneti. Stvar je ukusa šta se kome više dopada, ali dugoročno je najvažnije pitanje da li je promena dobra za tenis – Slemovi i ITF će tokom 2018. osluškivati šta govore igrači, sponzori i navijači pre nego što se definitivno preseče.

Kao i uvek, praksa će biti najbolji sudija (ako do nje dođe), ali uzevši sve argumente u obzir, trenutno moj glas ide sistemu sa 32 nosioca. A vaš?

Komentari (13)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Sole rocker

Nije tolko problem da li se igra sa 16 ili 32 nosioca , koliko su problem neke druge stvari. Dok jedni igrači ne vide centralni teren do finala (pod uslovom da dotle doguraju) , drugi se ne skidaju sa centralnog terena. Dok jedni igrači dobiju u prvim kolima top igrače , koji su slabije rangirani zbog propuštenog dela prethodne sezone zbog povrede , drugi igrači dobiju protivnike koje mogu da pobede i sa obe povređene noge. Dok jedni igrači dobijaju da igraju po suncu i vrelini , ili ih svaki čas prekidaju zbog kiše te pada te ne pada , drugi igrači igraju na terenima koji su natkriveni ili kada su idealni uslovi za igru. Dok jedni igrači bez problema dobiju kafu da bi se razbudili , drugima to nije dozvoljeno. Dok zbog jednih igrača može da se u sred meča navuče pokretni krov , zato što su počeli da osećaju malaksalost zbog sunca , za druge to ne važi , jer se za njih striktno poštuju pravila. Dok se jednima vreme početka igranja odredi tako da je jasno da meč ne mogu da završe pre mraka , već moraju da igraju dva dana , drugima se odredi tako da meč mogu da završe za jedan dan. Dok jedni igrači dobiju opomenu zbog toga što su popreko pogledali skupljača loptica , drugi mogu i da se deru na njih , a da ne dobiju opomenu. Dok pojedine igrače prekidaju u sred treninga zbog raznoraznih stvari , druge igrače uopšte ne ometaju. Dok pojedini igrači mogu bez bilo kakvih posledica da prekorače vreme između poena , drugim igračima se štopuje u sekund. Dok pojedini igrači mogu bez posledica da lome rekete , drugi dobiju opomenu za to.

Odgovori 4 4

Mastoor

Ko da nisu mogli da nastave da namestaju lake zrebove Federeru i sa starim sistemom.

Odgovori 10 9

Djordan

Koga iskreno briga za misljenje navijaca?

Odgovori 7 6

* Sva polja su obavezna

Potera za brojem 1: Novak Đoković – zid koji i napada

Autor

Potera za brojem 1: Novak Đoković – zid koji i napada

Rim, Rolan Garos, Kvins. Bila su to tri turnira na kojima je Novak Đoković pokazao da je teniski i taktički blizu najboljih izdanja, ali nedostajali su rutina u ključnim poenima, kao i mir i izoštrenost pogleda koji nam kazuje da je fokus samo na lopti. Sledećoj lopti.

Novak "počistio" Zvereva za finale i 2. mesto!

Autor

Novak "počistio" Zvereva za finale i 2. mesto!

Novak Đoković pobedio je Aleksandera Zvereva sa 6:2, 6:1 za samo 60 minuta u polufinalu turnira iz Masters 1000 serije u Šangaju.
Loading...