Gray Mortimore/Getty Images

Saša Ozmo

01.03.2018 | 09.00

Hoće li neko spasti košarku?

Autor

Košarkaška reprezentacija Srbija igra sa Nemačkom meč kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Istovremeno, nešto više od 200 kilometara istočno, srpski predstavnik u Evroligi (Crvena zvezda) igra sa nemačkim (Brose Bamberg).

košarkaška reprezentacija Srbije, Srbija, košarkaši, reprezentacija

fiba.basketball

Nismo znali može li se uraditi roling bez sviranih koraka, niko više nije siguran kada je nesportska i kada nije, finansijski aspekat nikada s tolike visine i tako nadmoćno nije gledao na takmičarski, ali tog petka 23. februara evropska košarka dostigla je novi nivo apsurda.

Završena su dva FIBA “prozora“, termina u kojima se igraju mečevi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, utakmica u kojima ne učestvuju najbolji košarkaši, oni koji nastupaju u NBA i Evroligi.

“Nemam baš pozitivno mišljenje o novom sistemu, vidite i sami šta se dešava. Bogu hvala, takva smo reprezentacija da naši košarkaši igraju u najjačim ligama, u Evroligi i NBA, ali sada je to hendikep. Nismo samo mi u pitanju, već još nekoliko reprezentacija. To pravi ozbiljan problem, smanjuje kvalitet utakmica, može i da dođe do toga da se za Svetsko prvenstvo ne kvalifikuju neke od najboljih selekcija na planeti, a mislim da to nije baš poenta. Manje-više svi mi u timu delimo isto mišljenje povodom sistema“, kaže za Sport klub Marko Simonović, košarkaš ruskog Zenita i jedan od trojice u srpskom timu, uz Miroslava Raduljicu i Stefana Birčevića, koji su nastupali u drugom prozoru i na velikim takmičenjima od 2014.

Trio Bajerna Jović-Lučić-Mačvan takođe bi inače trebalo da je na raspolaganju, ali sada su svi povređeni. Srbija je izgubila od Nemačke u gostima, provukla se u duelu sa Austrijom, a u prva dva prozora (četiri kola) desilo se još nekoliko iznenađenja – Hrvatska je izgubila od Rumunije, Slovenija od Belorusije, Turska od Švedske…

Iznenađenja sama po sebi nisu loša vest, ali jesu kada dolaze kao posledica toga što najbolji ne mogu da igraju. I nije stvar jedino u rezultatima – kvalitet košarke u mečevima kvalifikacija na izuzetno je niskom nivou.

“Jednostavno je – za nacionalne timove treba da igraju najbolji košarkaši, a to u ovim kvalifikacijama nikako nije slučaj. Ovaj sistem mora da se menja, košarka pati i ovo ne može na dobro da izađe. Pitanje je koliko treba FIBA da se inati Evroligi. Imaju i oni neka svoja prava, ali Evroliga je najkvalitetnije takmičenje i FIBA bi trebalo da se podredi tome. FIBA misli samo na sebe i ni na koga drugog, u šta sam imao priliku da se uverim još 2015. godine kada sam usko sarađivao sa njima“, kaže Marin Mrduljaš Babo, komentator na hrvatskom Sport klubu.

Kada je FIBA rešila da po svaku cenu istraje u ideji prozora, prve reakcije uglavnom su bile negativne. Sada, posle prva dva termina, jasno je da su takve bile s razlogom – ovakav format nema budućnost iz jednostavnog razloga što niko nije zadovoljan.




“Uvek bih voleo da predstavljam svoju zemlju i da se borim za odlazak na Svetski šampionat. Šteta što nam je FIBA oduzela tu priliku i nema ništa što mi možemo da učinimo povodom toga!“,
napisao je na Tviteru košarkaš San Antonio Sparsa Davis Bertans.

Reči Letonca zvuče kao eho onoga što govore i misle igrači širom sveta, a poseban problem jeste i to što veliki broj onih košarkaša koji sada “ginu“ i bore se za plasman na SP neće igrati u Kini ako taj plasman obezbede.

Publika teško da može da bude oduševljena kvalitetom košarke, čak je utisak da mnogi od gledalaca još ne razumeju da su to zapravo kvalifikacione utakmice i koliku važnost one suštinski imaju jer je ceo utisak neozbiljan – od termina, sala u kojima se igra do sastava ekipa i rezultata.

Bilo je vesti o punim halama, ali ni pozicija sponzora nije baš tako kako izgleda na prvi pogled…

“Po mom mišljenju, bilo bi bolje da su prozori u junu i septembru, sa više utakmica, tada bi svi igrači bili na raspolaganju. To bi bilo i profitabilnije, igrali bi najbolji, samim tim bismo igrali u većim dvoranama, pa bismo lakše prodavali karte jer bi bilo i veće interesovanje. Prozori u februaru i novembru, zbog problema sa NBA i Evroligom, dovode nas u loš položaj“, kaže za Sport klub Josip Vranković, generalni sekretar Hrvatskog košarkaškog saveza, a nadovezuje se Simonović:

“Sada ja ne znam jesu li ove kvalifikacije gledanije nego neko prvenstvo, ali nisam baš siguran, naprotiv. Kada dođe leto i šampionat, svi to prate. Sada su i kvalifikacije protiv ne toliko atraktivnih rivala, logično mi je da se ljudi pre odluče da gledaju svoj tim u Evroligi ili da gledaju Ligu šampiona, šta se već namesti“.

fiba.basketball

Pa čak ni u okviru samih kvalifikacija nije moglo bez amaterskih propusta. Suludo je pravilo da se selektor ne sme menjati tokom jednog prozora (“Skelin verovatno ne bi sedeo na klupi protiv Holandije da to nije slučaj“, objašnjava Mrduljaš), a ni propozicije nisu bile dovoljno jasne, pa je FIBA morala da izda “podsetnik“ na svom Tviter nalogu.

Trenutno se igra u osam grupa po četiri ekipe, prve tri prolaze dalje i formiraju se nove grupe, uz prenošenje bodova iz prve faze. Uobičajeno je da se u takvim sistemima takmičenja računaju samo mečevi sa onim timovima koji su prošli dalje, ali u FIBA svetu računa se učinak i iz dvomeča sa ekipom koja je ispala.

Sve ovo čemu sada prisustvujemo posledica je dugog procesa koji je počeo sukobom FIBA i Evrolige – dve strane se “tuku“, a već duže vreme trpi košarka. Pred definitivno uvođenje prozora svedočili smo novoj rundi gađanja saopštenjima, prebacivanja odgovornosti i infantilnih optužbi.

Cela evropska košarka već duže nemo čeka dogovor koji po svemu sudeći nikada neće doći. Dok Vranković smatra da je to kompleksno pitanje koje bi danima trebalo raščlanjivati, Mrduljaš je decidan kada kaže da dogovora neće biti.

“Taština je prisutna kod mnogih, obe strane drže svoje, a FIBA misli da je najpametnija na svetu – setimo se samo kako su pretili savezima da neće igrati na Evrobasketu ako ne budu igrali FIBA takmičenja, to je katastrofalno i nedopustivo, tako se to ne rešava. FIBA ima i moć nad ligama, pa mislim da dogovora nema jer sa druge strane Evroliga drži sjajne klubove i ima garantovane ugovore. Evroliga može samo da raste, a šta nudi FIBA? Trećerazredno takmičenje FIBA Ligu šampiona, kao i FIBA Evrokup – mislim da i oni koji su lani to osvojili više ne znaju da imaju taj trofej. Ni jedni ni drugi neće popustiti“, ističe popularni Babo.

košarkaška reprezentacija Belorusije

fiba.basketball

Nisu FIBA prozori jedini pogrešan smer u kojem se grana drvo zvano “košarka“, neujednačena pravila jedan su od problema koji prolaze ispod radara.

“U ostalim globalnim sportovima pravila su ista uvek, a kod nas se dešava da su jedna pravila u NBA, druga u koledž košarci, treća u Evropi, pa u Evroligi još nešto drugačija. O tome bi trebalo takođe voditi računa, a sigurno je da sukob FIBA i Evrolige samo šteti košarci kao sportu“, naglašava Vranković, koji je kao igrač osvojio dve bronze sa reprezentacijom Hrvatske, na SP 1994. i EP 1995. godine.

Kako se problemi ređaju jedan za drugim, često i simultano, pojedine relativno skore promene već nam deluju ustaljeno. Jedna od njih jeste novi format Evrolige sa 11 zagarantovanih mesta – jasno je da je cilj profitabilnost, ali sa druge strane stoji pretnja da košarka izgubi masovnu popularnost u Evropi. Uostalom, broj ljudi na tribinama to i potvrđuje…

“Mogu samo da kažem da sam jako zabrinut iz ove perspektive. Na određeni način se gasi sportska ambicija i sportska priča, smatram da se u fudbalu to mnogo bolje rešilo – neka budu i tri kola kvalifikacija, ali i prvaci Hrvatske, Slovenije i Srbije imaju šansu da dođu do završnice u svom takmičenju. To mi ne odgovara u Evroligi, što klubovi imaju zagarantovano mesto, a takav način za sport jednostavno nije dobar. Problem je ako nacionalni prvak nema nikakvu šansu da igra u najjačem takmičenju“, ističe Vranković i nastavlja u dahu:

“Mi govorimo o prostoru bivše Jugoslavije koja je dala niz kvalitetnih igrača i koja je dala sedam titula prvaka Evrope – sada je ceo taj prostor sveden na jedno mesto kroz ABA ligu, a sa druge strane Žalgiris iz zemlje sa tri miliona stanovnika ima sigurno mesto. Zašto su oni privilegovani? To je samo jedan primer, mogao bih da ih nađem još. U životu je najvažnije dobiti priliku, na tebi je posle da je iskoristiš, a sada u evropskoj košarci nam je praktično onemogućena i šansa da se takmičimo sa najjačima. Onda ni sponzori ne vide interes da investiraju, pa posledično nije moguće pokrenuti kvalitetniji program“.

Đordi Bertomeu

Getty Images/Joern Pollex

Đordi Bertomeu

Posle euforije u prvoj sezoni novog formata Evrolige (16 timova, dvokružni sistem, plej-of četvrtfinala i fajnal-for), u drugoj se već javlja zamor materijala – i publike i, što je najvažnije, igrača koji su izmrcvareni ubitačnim ritmom, pa zato viđamo neke nerealno ubedljive poraze/pobede i veliki broj povreda.

Evroliga će verovatno ići u smeru daljeg proširenja narednih godina – podela na dve konferencije mogla bi fizički da rastereti igrače smanjujući broj utakmica, ali ne bi se rešio problem o kojem Vranković i drugi govore, problem prohodnosti i dostupnosti najjačih takmičenja. A FIBA je “mrtva“ u klupskoj košarci i od nje ne treba očekivati smislenu alternativu.

Iz svega navedenog jasno je da je evropska košarka u možda i najlošijem trenutku u istoriji – konfuzija, nagle promene, nezadovoljstvo.

Ako istinski dogovor između Evrolige i FIBA nije moguć, potreban je novi akter koji će obe strane naterati da se ponašaju odgovornije. Taj akter mogli bi i morali da budu sami igrači – na kraju krajeva, oni su ti koji prozivode vrednost, a njihov deo kolača u odlučivanju praktično je nepostojeći. Kolač nisu ni videli, tačnije.

Najglasniji i najkonkretniji u isticanju potrebe za stvaranjem unije igrača bio je srpski reprezentativac Nikola Kalinić, mnogi su ga podržali i javno i “iza kulisa“, a nedavno je i Željko Obradović prepoznao potrebu samoorganizovanja igrača. Za razliku od SAD, zakonske i administrativne prepreke su komplikovanije, ali u ovom trenutku deluje kao da su košarkaši jedini koji mogu da povuku ručnu pre nego što se košarka surva u provaliju.

Komentari (33)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

dr lektor

FIBA i ULEB zvanicno ratuju jos od 2000. godine i ne zna se kad ce tome doci kraj...

Odgovori 2 0

Ankee

Bojkot reprezentacija, koji bi se ogledao u tome da odbiju da igraju na nekom od predstojecih takmicenja, bi mozda i urodio plodom, ali bi to dugo trajalo. Kao sto je vec neko pomenuo u komentaru, prosle bi mozda i godine, koje bi prosle i nekim od ovih igraca. Medjutim, mislim da bi te problematicne organizacije vrlo brzo popustile pod pritiskom kad bi finale jednog prvenstva bilo Moldavija - Luksemburg (hipoteticki). A tek da ne pricam o utakmicama do finala. Losa gledanost, nema nekog novca od karata, sponzori razocarani, cena na tv prava bila bi smejurija. E onda bi drugacije bilo. Ali to treba biti radikalan potez, ne bi svako pristao na to, bilo bi i ne tako "losih" reprezentacija koje bi prepoznale to kao priliku da osvoje nekad nesto, nebitno protiv koga. Savezi reprezentacija bi trebalo da se udruze, da daju ultimatum neki, ali kazem, sumnjam da je moguca takva sloga, kao i da je rizik koji se preuzima mozda preveliki.

Odgovori 5 0

golman65

jednostavno je trebalo bojkotovati prozore pa neka se sukobljene stvari dogovore,ovo je besmislica,ovo ubija kosarku.

Odgovori 0 0

* Sva polja su obavezna

Sofo posle 679 dana ponovo na parketu

Sofo posle 679 dana ponovo na parketu

Sofo posle 679 dana ponovo na parketu

Sofoklis Skorcijanitis se vratio na parket. Posle 679 dana pauze, odigrao je svoju prvu zvaničnu utakmicu u dresu grčkog Jonikosa.

Gledati Zvezdu ili gledati u plafon?

Gledati Zvezdu ili gledati u plafon?

Gledati Zvezdu ili gledati u plafon?

Svi uslovi su bili ispunjeni da Crvena zvezda pobedi Asvel u 'Štark areni'. Imali su crveno-beli verovatno najviše vremena za pravu pripremu evroligaške utakmice, mogli su da rade sa trenerom Gavrilovićem. Uz to, Asvel je doživeo tri ubedljiva poraza u gostima u dosadašnjem toku elitnog takmičenja.
Loading...