Privatna arhiva
Saša Ozmo 16.04.2018 | 12:57

SK: Bazični fudbal – priprema za sport, ali i za život

Autor

Igor Janković bivši je aktivni fudbaler, fudbalski trener, osnivač Mini Maxi lige, najmasovnijeg dečijeg fudbalskog takmičenja u Srbiji i bivši direktor za bazični fudbal Fudbalskog saveza Srbije.

Privatna arhiva

Takođe, odnedavno je samostalni konsultant za UEFA programe koji su orijentisani na bazični fudbal (deca, devojke, futsal, rast, veterani, razvojni programi, edukacija i sl).

Nedavno je sa ocenom 10 odbranio tezu u okviru MESGO programa (The Executive Master in Sport Governance), akademskog programa koji realizuju elitne evropske obrazovne institucije (univerziteti iz Londona, Majnca, Lozane, Ljeide...) pod pokroviteljstvom krovnih sportskih organizacija – UEFA, FIBA, EHF, IIHF, CEV i Rugby Europe.

Tema kojom se bavio jeste bazični fudbal, a teza koju je branio nosila je naslov “Introducing solidarity mechanism and training compensation for the players of 6 to 12 years of age - what impact could it have on grassroots football?“

Njegova hipoteza zasnivala se na tome da je za dobrobit fudbala neophodno spustiti FIFA sistem solidarnosti i trening kompenzacije na uzrast od 6-12 godine, a ne samo na omladinske škole. Sredstva koje bi potencijalno škole fudbala dobile bi ih učinile održivim, kvalitetnijim, a samim tim bi se povećao i broj dece koja se aktivno odlučuju za fudbal.

To je bila prva, ali ne i jedina tema u zanimljivom intervjuu koji je Janković, brat blizanac asistenta u Crvenoj zvezdi Vladimira, dao za Sport klub.

Privatna arhiva

Za početak, možete li ukratko da mi razradite temu vašeg istraživanja, šta ste želeli da pokažete i šta ste dokazali?

Tokom akademskog programa u trajanju od 19 meseci stavljen je akcenat na međunarodnu dimenziju sporta, uz multidisciplinarni pristup, te dubinsku analizu pravnih, političkih i ekonomskih pitanja vezanih za sport.

Što se tiče moje teze, ona je obuhvatala istraživanja na temu postojećih propisa FIFA u vezi Statusa i transfera igrača te eventualnog proširenja mehanizama solidarnosti i trening kompenzacije na igrače uzrasta 6 do 12 godina i kakav uticaj bi isti mogli da imaju na bazični fudbal.

Istraživanjem sam želeo da pokažem da klubovi i škole fudbala koji rade sa decom najmladjeg uzrasta predstavljaju ozbiljan temelj fudbalskom sportu, kao i elitnom i profesionalnom fudbalu. Kao takvi treba da budu obuhvaćeni globalnim regulativama kako bi se prevashodno promovisao interes fudbalskog sporta kroz zaštitu dece, klubova, trenera, roditelja i drugih interesnih grupa te kroz afilijaciju tj. pridruživanje većeg broja klubova koji deluju van sistema fudbalske organizacije.

Osim Srbije, bili su uključeni i fudbalski savezi Hrvatske, Slovenije, Bugarske, Norveške, Danske, Nemačke, Holandije… Koji važni podaci su dobijeni iz takvog istraživanja?

Da, istraživanje je obuhvatilo 54 učlanjena saveza UEFA, sa oko 800 profesionalnih i omladinskih reprezentativnih igrača, te članova regionalnih selekcija FS Srbije, 110 klubova sa teritorije Republike Srbije, a uključivalo je i intervjue sa ključnim stejkholderima (FIFA, FIFPro, ECA itd).

Rezultati su otkrili neke činjenice do kojih se kroz pregled naučne i popularne literature do sada nije moglo doći, a pre svega se odnose na trendove učešća u oblasti fudbala i stvaranje nove sportske i ekonomske vrednosti kroz razvoj igrača.

Današnja deca, u odnosu na vreme od pre dve-tri decenije, započinju bavljenje fudbalom u klubovima, a ne na ulici – svaka naredna generacija se pojavi u klubovima u proseku 50 dana ranije od prethodne.

Populacija registrovanih igrača do 12 godina najbrže je rastuća fudbalska populacija i predstavlja gotovo polovinu svih registrovanih igrača u uzrasnim kategorijama ispod 18 godina. Prosek starosti kada se deca upisuju u evidencije fudbalskih škola već je na nivou ispod šest godina, dok se u pojedinim evropskim regijama deca uvode u evidencije već sa dve-tri godine. Ustanovio sam da u Srbiji postoji veliki broj klubova van sistema fudbalskih saveza, čak trećina klubova nije učlanjena, a posledica toga jeste da su igrači tih klubova neregistrovani i time nevidljivi za fudbalski sistem.

Sa bratom Vladimirom Jankovićem i Darkom Tešovićem

Privatna arhiva

Sa bratom Vladimirom Jankovićem i Darkom Tešovićem

Kakav bi mogao da bude uticaj takvog istraživanja na budućnost fudbala?

Dobijeni rezultati svakako daju jake indikacije u kom smeru treba nastaviti istraživanja kako bi se stvorila jaka osnova za donošenje odluka koje sasvim jasno ukazuju na brojne koristi koje mogu ostvariti brojni “stejkholderi“ u fudbalskoj industriji. Naravno, potrebno je razgovarati na bazi utvrđenih činjenica, validnih rezultata, pokrenuti socijalni dijalog i obezbediti saglasnost svih interesnih grupa kako bi eventualna promena propisa donela korist svima.

Došli ste do toga da vas stipendira UEFA, a to nije lako postići kada se dolazi iz male zemlje poput Srbije. Kakav je bio vaš razvojni put?

Pre svega, želim da se zahvalim UEFA i Fudbalskom savezu Srbije koji su stipendirali moje učešće u ovom akademskom programu. Moj dugogodišnji rad u oblasti razvoja fudbala prepoznat je kako u Srbiji, tako i u Evropi, pa samim tim i u krovnoj organizaciji, u FS Srbije u kojem sam proveo više od osam godina. Bivši generalni sekretar FSS Nebojša Ivković ukazao mi je poverenje time što me je uputio da apliciram na ovaj program. Posle prijave i procesa selekcije odabran sam i uvršten u MESGO grupu za akademske studije 2016-2018, koja je obuhvatala eminentne svetske eksperte iz oblasti sporta.

Suština je u tome da sam od rođenja fudbalska duša koju su davnih sedamdesetih inspirisali brojni fudbalski uspesi naših klubova i reprezentacije, „evropski Brazilci“, Svetsko prvenstvo u Argentini, brojne fudbalske legende... Fudbal sam igrao na ulici, u školi, kasnije se priključio prvom klubu i od tada moja veza sa fudbalom ne prestaje. I danas se rekreativno bavim fudbalom i na taj način održavam vezu sa sportom i prijateljima iz dečačkih dana. Fudbal sam iskusio kao igrač, trener, organizator i osnivač fudbalskog kluba, dečjih liga, kampova, turnira, kao volonter, administrativac na lokalnom i međunarodnom nivou, a danas i kao roditelj jednog divnog dečaka koji svoje prve fudbalske korake pravi u jednoj uglednoj fudbalskoj školi u Beogradu...

Takav temelj u sinergiji sa entuzijazmom koji prirodno nosim osnova su za sva ostvarenja, ali i nešto što brojni iskusni fudbalski delatnici prepoznaju i cene. Znate, u fudbalu svaki trener želi u svom timu najbolje pojedince. Tako je valjda normalno da bude i u svakom drugom kolektivu u kojem se teži uspehu, trajanju, integritetu, stvaralaštvu...

Koji je opis posla samostalnog konsultanta za UEFA?

Opis posla svakog konsultanta UEFA zavisi od specijalnosti, tj. od toga u kojem domenu svojim kvalitetima može najviše da doprinese ostvarivanju zacrtanih politika i, shodno tome, pojedinačnih ciljeva. Konkretno, moja uloga jeste da pratim realizaciju programskih aktivnosti pojedinih evropskih saveza i da im pružam podršku na dnevnom nivou kako bi što efikasnije utrošili namenska sredstva i ostvarili što bolje rezultate u odgovarajućim segmentima fudbalskog razvoja na svojoj nacionalnoj teritoriji.

Osnivač ste Mini Maxi lige, kako jedno takvo takmičenje pomaže mladima i na šta ste u tom kontekstu najponosniji?

Mini Maksi liga je inkubator srpskog fudbala, gotovo dve decenije nepresušni izvor inspiracije brojnim klubovima, sportskim radnicima, fudbalskim trenerima, deci i porodicama koje kroz to iskustvo stvaraju osnovu za budući život i dugoročno bavljenje sportom. Mini Maksi liga je iznedrila generacije fudbalera, trenera, novinara, sudija, delegata, sportskih radnika i pozitivno uticala na društveno-ekonomski razvoj Srbije. Mini maksi liga je „čedo“ koje je inspiracija brojnim fudbalskim savezima i delatnicima širom regiona, bivše Jugoslavije ali i šire na Balkanu i Evropi, te prepoznata u evropskim okvirima i nagrađena kao najbolji UEFA projekat bronzanom plaketom u 2011. godini. Lično, ponosan sam na MM ligu i zahvalan brojnim saradnicima na stvaralačkoj sinergiji i prijateljstvima za ceo život.

Sa Robertom Prosinečkim, Ivanom Kraljevićem i Bernhartom Lipertom

Privatna arhiva

Sa Robertom Prosinečkim, Ivanom Kraljevićem i Bernhartom Lipertom

Kao neko ko se bavi dečjim fudbalom, koje su to osobine koje je najvažnije usaditi deci u ranom dobu kako bi posle potencijalno postali profesionalni fudbaleri?

Najvažnije osobine se stiču u porodici. Klubovi mogu samo do doprinesu usvajanju pozitivnih društvenih normi i principa fer-pleja, uzajamnog poštovanja te izgradnje samopoštovanja, samopouzdanja, samostalnosti itd. Osim talenta, vrhunski sportisti treba da izgrade osobine spartanaca, a to u prevodu znači nepresušna glad za uspehom, otpornost na nepravde i bol, samodisciplina i ono što je najvažnije – čovečnost. Postati dobar i plemenit čovek je najvažnije, a to znači ceniti i poštovati druge, uvažavati ih kao svoje najrođenije, biti pravedan i odgovoran prema sebi i drugima, izgrađivati životni put u temeljima istine ma kako se to ponekad činilo besmisleno. Iznad svega, fudbal je igra, stoga unutrašnj motiv za igrom i radost igre ne smeju biti narušeni bilo kakvim spoljnim faktorima motivacije, bio to novac, slava, bilo kakvo ostvarenje. Pogledajte samo Novaka Đokovića, Ronalda ili Mesija. Bez obzira na uspeh i slavu, oni i dalje sa istim žarom uživaju u igri i traju.

Gde naši klubovi greše u pristupu bazičnom fudbalu i kako to popraviti?

Osnovna greška naših klubova ogleda se u ranoj specijalizaciji i prenaglašenoj takmičarskoj filozofiji po principu uspeh po svaku cenu. Jeftini oportunizam nije recept za efikasnost u stvaralaštvu, već strpljiv i stručan pedagoški rad, dobro vaspitanje i briga o životu dece. Šta kada snovi o velikoj sportskoj karijeri, slavi, novcu i uspehu „padnu u vodu“? Imperativ u radu naših klubova mora da bude briga o životu. Iznad svega! Život nema cenu.

Tokom pripreme dece za karijeru u sportu, decu treba pripremati za život, a to znači da im treba predočiti kakve su im realne šanse za uspeh. Jedna studija sprovedena u Velikoj Britaniji ukazuje na to da će 0,5% devetogodišnjaka ostvariti profesionalnu karijeru u fudbalu. U Italiji na 65.000 igrača samo jedan zaigra u Seriji A. Stoga, deci i roditeljima treba predočiti da, osim karijere profesionalnog sportiste, postoje i druge koje i te kako mogu doneti stabilan i ispunjen život svojstven najuspešnijim sportistima, pa čak i više od toga, kao i da njihov sportski temelj može imati velikog udela u svim njihovim budućim životnim pobedama i ostvarenjima.

Kojih pravila i metoda se pridržavaju velike fudbalske zemlje kada je reč o bazičnom fudbalu?

Velike zemlje pre svega brinu o dostupnosti fudbalskog sporta svim društvenim kategorijama bez obzira na razlike u polu, godinama, socijalnom i zdravstvenom statusu, sposobnostima. Brinu o tome da svako ko poželi da igra fudbal to može sebi i da priušti, bilo u klubu ili u “kraju“ na obližnjem terenu. Pre svega vode računa o masovnosti jer na temeljima masovnosti grade uspeh u vrhunskom fudbalu. Oni stvaraju konzumente fudbala, saveznike koji rado posmatraju fudbalske događaje, male i velike, rado učestvuju u igri i rado se odazivaju inicijativama koje imaju za cilj podršku fudbalskom sportu i zajednici.

Privatna arhiva

Kakve su vaše ambicije, želite li nekada da trenirate i seniore ili ostajete fokusirani na bazični fudbal?

Voleo bih da se oprobam i ulozi trenera seniora ili da budem deo razvoja nekog seniorskog fudbalskog pogona. Ne kao šef, već kao deo tima. Naravno, interesuje me samo vrhunski profesionalni nivo, a tu pre svega sebe vidim u timu elitnih stručnjaka kojima bih svojim znanjem i iskustvom mogao da pomognem u ostvarivanju postavljenih ciljeva i zadataka.

Koliki je problem što nedovoljno priznanja dobijaju treneri koji su tu na samom startu, kada deca grade navike? Na istom tragu, da li se može reći da bi upravo na tim pozicijama trebalo da budu oni najbolji treneri jer se tada događaju ključne stvari za dalji razvoj?

Treneri treba da dobijaju priznanja na svim nivoima, bez obzira da li su na startu ili zalasku karijere, na vrhunskom ili bazičnom nivou. Dobar trener je svaki trener koji odgovorno i savesno sprovodi trenažni i takmičarski proces uvažavajući principe stručno pedagoškog rada. Strukovna udruženja i tela treba da prate rad i ostvarenja brojnih trenera i da nagrađuju najbolje na transparetan način i u skladu sa jasnim kriterijumima. Svaka nagrada za dobar i kvalitetan rad je podsticajna, postaje deo biografije, pa samim tim ima svoju težinu. Najbolje trenere treba promovisati, organizovati seminare i webinare na kojima će održati predavanja ili prezentiovati svoj način rada, tj. pozitivne primere iz prakse.

Uopšte, koliko se profil i osobine uspešnog dečjeg trenera razlikuje od profila i osobina uspešnog omladinskog i seniorskog trenera?

Naravno da razlike u profilima ima jer treneri po prirodi stvari imaju više ili manje afiniteta prema pojedinim uzrasnim i takmičarskim grupama. Ne znači da bi vrhunski seniorski trener bio toliko dobar i u radu sa decom ili mladima, ili npr. ženama. Međutim, kada govorimo o osobinama vrhunskih trenera, bez obzira na kategoriju fudbalera ili fudbalerki koje trenera, pa bili to igrači sa smetnjama u psiho-motoričkom razvoju, vrhunski treneri se odnose odgovorno prema svojim obavezama, poštuju klub i sve pojedince, primenjuju najsavremenija znanja i principe koji su u funkciji pravilnog fizičkog i psiho-socijalnog razvoja pojedinaca, pozitivno utiču na svoje okruženje i vode brigu pre svega o opštem interesu fudbalskog sporta.

Komentari (9)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Miroljub Arsic

Skromnost je vrlina svih velikih i strucnih ljudi pa tako i Igorova. Zadovoljstvo mi je sto sam sa takvom osobom saradjivao u razvoju zenskog fudbala u Srbiji,pravo zadovoljstvo je bilo raditi sa njim. Igor u ovom intervjuu nije rekao ni rec o njegovoj ulozi u timu koji je za svoj mandat od cetiri godine radio na podizanju kvaliteta razvoja zrnskog fudbala u Srbiji. Zato cu ja reci da je njegov rad u pomenutom timu bio od velikog znacaja. I pored toga sto je obavljao druge poslove u FSS-u,uvek je bio na raspolaganju i njegov rad je nemerljiv u pomenutom radu na razvoju ovog sporta. Nazalost,kako to biva u zemlji Srbiji,njegovi kvaliteti i kao coveka i kao strucnjaka nisu bili dobri za aktuelno rukovodstvo FSS-a ali zato jesu za FIF-u.Rekao bih da Bog sve vidi i prepoznaje. Vreme ce pokazati da su Igorovi dometi mnogo,mnogo veci.2

Odgovori 8 0

Crvak Bosko

B R A V O....sve izgovoreno je vredno paznje....

Odgovori 1 0

Zvezdan

Samo vi prepisujte i filozofirajte. Nista novo nije receno ni o metodologiji ni o rezultatima ISTRAZIVANJA. Na kakvom je to konkursu dobio stipendiju i kakve veze Miniaxi liga ima sa razvojem igraca kada su se prijavljivale mladje selekcije iz profesionalnih klubova. Unistili ste skolski sport i samo budale mogu da gube vreme na te vase teze koje nemaju veze sa specificnostima srpskog fudnbala. Ako vam je lakse i ostali eksperti iz okruzenja koriste iste fraze i demagogije. MANITE SE FUDBALA i vi i ostali krstajici, pavkovici, indijanci

Odgovori 6 4

* Sva polja su obavezna

Loading...