sport klub
Saša Ozmo 04.07.2018 | 09:00

Bio sam na tekmi u pabu i evo kako je (je..no) bilo!

Autor

Drugari su me zezali i čak su bili ubeđeni da, što kaže Lonče, neću imati j..a da stavim “vajsast“ naslov, ali evo ga. Veče je bilo takvo da nisam mogao da dočekam da se dočepam hotelske sobe kako bih počeo da kucam, a nije obećavalo da će biti tako, baš nije.

sport klub

Izneo sam El Jefeu svoju genijalnu zamisao da odem u neki od pabova, da među rajom i med snom pratim bitku Engleske i Kolumbije, ali postojao je jedan problem, nismo uspeli da snimimo kviz na vreme i morali smo za to da sačekamo kraj Đokovićevog meča. “Kviz“, jasan je bio El Jefe kada sam mu predstavio dilemu, ali uprkos tome osećao sam da ću nekako završiti s pivom u rukama i sa utakmicom pred očima.

Zato sam bio spreman – napisao blog, spakovao stvari, napunio telefon. Novak je odradio svoj deo posla brzo, odučio Tenisa od tenisa, kviz je ekspresno snimljen, a El Jefe je osetio da je moj dan jer sam već na drugom koraku ulovio Krajičeka i izjednačio na 1:1 u večitom derbiju sa Bakijem.

youtube

Pauza u poluvremenu privodila se kraju kada sam sa koleginicom iz Grčke Viki odjurio ka izlazu. “Ćao, ljudi“, rekao sam trojcu Kole-Viško-Baki koji je u tom trenutku radio “lajv“, a Viško je napravio izraz lica (vi to ne možete da vidite na snimku, okrenuo se) koji je bio mešavina “da l‘ je moguće da si toliki mentol“ i “sad ću da izvadim stvar“. Nisam još pogledao, ali siguran sam da stvar jesu izvadili – još smo dobro i prošli kako sve jedni druge oslovljavamo…

Idemo na “šatl“, tj. organizovani turnirski prevoz. “Morate da sačekate bar još jednu osobu, ne možemo kola da šaljemo zbog samo dvoje“, kaže nam čika sede kose koji taj posao obavlja decenijama. Shvata i on gde gori: “A, počinje drugo poluvreme? Vi biste sad da idete?“ Posle smo Viki i ja pričali kako bi i u Srbiji i u Grčkoj posle toga sledilo: “Ma ‘ajde, upadajte, neka vas odveze, ima svakako samo tri minuta do Vimbldona (stanice“). Ali ne u Britaniji – osmeh je još tu, ali popularno izlaženje u susret jednako je daleko. Miljama, kad smo već kod Britanije.

Peške treba dvadesetak minuta, drugo poluvreme već počinje, mene obliva znoj i već mislim koji mi je đavo sve to i trebalo. Uzbrdicu savladavamo ozbiljno, bez priče kako bismo štedeli snagu, i dolazimo do “Dog&Fox“ paba. Ako se sećate, to je onaj kojem je Kirjos jednom prilikom najavio posetu posle poraza na Vimbldonu. Krcato jeste, ali pab na takvom glasu i samo jedan mali televizor. “Hajde bar koji minut“, rekli smo i posrećilo nam se jer su Englezima upravo tada svirali penal, a Hari Kejn pretvorio ga je u gol na radost starog i mladog u Psu i Lisici.

Sport klub

Nije samo mali televizor, nešto mi je tu nedostajalo, osećao sam, pa rekoh Viki da se spustimo dole do stanice do onog paba što smo bili prošle godine. Išli smo 300 na sat, nizbrdica nam je pomogla, a već na vratima “The Alexandra“ paba shvatio sam šta je to što mi je nedostajalo malopte – zagušljivost, miris piva i znoja pomešan sa potpunom odsustvom brige za iste te mirise. Pa igra se tekma, je.. te. Odmah sam osetio da je to to, a Viki i ja nekako se probismo do šanka. Zgazili smo nekoliko ljudi nehotice, ali niko nije ni konstatovao.



Pab je ogroman, jedva se disalo i u našoj prostoriji, a posle sam video da je isti slučaj i u ostalima. Oni stariji sede, tu je i nekoliko parova, naročito mi se dopalo što ima mnogo i žena/devojaka, ali i onih koji su sami došli. Jedna stvar im je zajednička – očima su na ekranu i gledaju utakmicu.

Čekao sam pivo dobrih petnaestak minuta i nije bilo naznaka da ću ga dobiti, ali kako čovek da se žali u takvoj ludnici? Još ih vidim kako rade 500 na sat, a nikako ne mogu da postignu sve porudžbine da ispune. Kraj mene je sapatnik u čekanju, Grejem iz Severne Irske. “Nemam problem da pobede sada, samo da ne osvoje prokletu stvar“, smeje mi se zaverenički i objašnjava kako ga ubija što je došao direktno s posla jer se mnogo znoji u košulji.

“Kladili smo se u firmi ko će biti prvak i ja sam još pre početka tipovao na Švedsku“, kaže mi i ne ume da objasni odakle mu baš Švedska – kako god, treba mu već dati nagradu, niko ih nije video u četvrtfinalu. Grejem dobija piće i govori mi tiho da bi voleo da Kolumbijci izjednače, da se zakuva. Pogledajte klip posle gola Kolumbije, on je onaj što mi pokazuje palac.



Pijem Foster‘s i sve više uranjam u atmosferu i ekipu, i metaforički i bukvalno. Ideal za novinara jeste kada je i sto posto opušten i kroji priču istovremeno – retko se postiže, ali ovo je bilo to. “Come on“, urlam i ja pod adrenalinom i zatičem sebe kako… Pa ne mogu da kažem da navijam za Engleze, ali već mi je manje krivo ako izgube, dosta manje. Još manje kada vidim jednog tipa u dresu koji je očito došao sâm i kojem zdravlje visi o koncu svakim sledećim dodavanjem. Saosećam, znam kako je.

Za šankom sam i ljudi dolaze, a ja ostajem. Sledeći je Vinej, izgubio je druga još na početku utakmice, taj je u drugom delu paba. Odmah me pita hoću li nešto da popijem, tu ljubazno odbijam, a on potpuno odlepljuje kad mu kažem da sam novinar i da pokrivam Vimbldon. “I možeš na sve terene?“, ne veruje mi potpuno. Dve nedelje Vimbldona omiljene su mu u godini, jednom nedeljno igra tenis i ubio bi da pogleda meč na Centralnom stadionu…



Svaki čas Vinej se trza jer kako Engleska pređe centar, tako kreće žamor uzbuđenja. Kako Kolumbija pređe centar, nastaje tajac. Kuadrado šutira preko gola iz jedne od retkih pravih prilika, slavi se kao da su Englezi dali gol. “Pet minuta, je..no ne mogu da verujem“, urlao je tip sa pivom u rukama dok je njegova devojka držala vermut i zurila u ekran.

“Fuuuuuckkkkk!!!“, zaurlao je iz sve snage vidno pijani, ćelavi tip pošto je Džeri Mina skočio i pogodio gol za izjednačenje u nadoknadi vremena. Često svojoj Mini pošaljem poruku kada Santijago ili Džeri zatresu mrežu, a ovo je mojoj devojci bio već treći gol na Mundijalu.



Ispostavilo se da se Ćelavi zove Džeri, isto kao i strelac izjednačujućeg gola. Ima 62 godine i uleće u pijanu priču. Ispituje odakle sam i šta sam, koristi pauzu do početka produžetka: “Bio sam ja u istočnoj Evropi – u Minsku, u Belorusiji, u Mađarskoj, i u Stokholmu isto“. ‘De da mu kažem da je Stokholm malo severnije, nema smisla… “A šta je to bilo kod vas devedesetih?“ “Duga i komplikovana priča“, odgovaram dok produžeci počinju.



“Jeste, seže to sve do Otomanskog carstva“. “I Austrougarskog carstva“, dolivam ulje na vatru. “Francuzi su sve to zakuvali“, zaključuje pobednički. A tu smo, prijatelju, pa što ne reče odmah – Francuzi…

Isprosipao se pivom, mada se vidno trudi da bude trezan, dok ga Viki gleda sa gađenjem jer može da se zakune da je pre koji minut pokušao kao slučajno da se pribije uz nju. Imamo i mi te “trljače“, morao je jedan i u ovom pabu da se nađe. “Možda je samo ogroman, pa nije imao gde“, vadila ga je Viki posle kad smo ušli u priču i kada se pokazalo da nije nesimpatičan. Zauzeo je svoje mesto u centru paba, a Vinej je insistirao da svima kupi po “šot“ sambuke. Džeri nije odbio, a nismo ni mi.

“Izgubili smo na penale od Nemačke, pa od Nemačke, pa od Nemačke, pa od Nemačke. Mi smo je..na nacija gubitnika kada je reč o fudbalu, sada imamo priliku i ne znamo šta ćemo sa njom“, objašnjavao je Vinej i rečima i rukama usput mi rekavši da je sambuka “pod moranje“, kao sredstvo za smirenje pred sve izvesnije penale.



Haos traje sve vreme, ali jedan čovek je smiren. Okružen svitom konobara, Dejvid uslužuje sve što je brže moguće i, rizik naravno postoji da grešim, ima lice dobričine i čoveka punog razumevanja. Odbija da ga častim pivom (“prva sam sutra“), a dugo, upadljivo dugo razmišlja koliko otprilike piva prodaju kada Engleska igra. Posle konsultacija, dolazi sa konačnim odgovorom: “Gruba procena, oko 2.500, ali moraš da znaš i ovo“, kaže mi, a “ovo“ su ostala pića koja mi pokazuje jer ne piju svi pivo.

“Come on England, stick it up their ass“, zaurlao je Džeri, a Sautgejtovi momci, ne pomerio se s mesta, kao po Džerijevoj komandi počeli su da igraju agresivnije i preuzeli su inicijativu u završnici drugog produžetka, Sterling je odmah posle propustio šansu. U igru je ušao Rašford i, što napisa Dare onomad, javio se neki ničim utemeljeni optimizam (izvini, Vlado).



Ceo život mi idu na… živce oni koji dođu da gledaju sport i onda ga ne gledaju s punom pažnjom. Sada sam postao jedan od njih i to je očito nerviralo tipa sa naočarima dok je slušao kako Vinej ponovo priča o tenisu. Razumem te, druže, ali ovo je profesionalno – i da ne lažem, toliko me ponela atmosfera da mi je postala važnija i od same utakmice. Urlam, znojim se, pijem i super mi je.

A sve se odvija tako, “ubilo se“ za tekst. Plan je bio da vam snimim cele penale, ali je naravno nestalo memorije i sad ja u toj ludnici i sa pivom u ruci brišem neke aplikacije kako bih mogao da nastavim snimanje. Nema prvog penala Kolumbije, ni poslednjeg promašaja Bake (tada sam drndano telefon), ali ima svih ostalih penala i potom i slavlja. Pogledajte sledeća dva klipa i sve će vam biti jasno:

Sport klub

Zagrljaji, pesma, zvanje novih tura, prepričavanje svega što se desilo… Znate već kako je kad se dobije, onda je sve sto puta slađe – i pivo i pesma i razgovor sa prijateljima.

Sport Klub Youtube

“Ako možeš, okači molim te na društvene mreže onu fotku“, kaže Dejvid dok mi pruža ruku na rastanku i zakazuje novo viđanje sutra, prekosutra, nakosutra…

Hoću, druže, i hvala na divnoj večeri.

Komentari (14)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Liman 4

Ozmo legendo,svako veče kad završim sa šljakom,gledam rado tvoje blogove. Živ bio...

Odgovori 15 1

zyb

,puuy

Odgovori 0 8

Jelena

Odlican si Ozmo😄

Odgovori 26 1

* Sva polja su obavezna

Dalić o sebi: Malo je 5 miliona za drugog na svetu

Autor

Dalić o sebi: Malo je 5 miliona za drugog na svetu

Selektor reprezentacije Hrvatske Zlatko Dalić smatra da vredi mnogo i da je to dokazao plasmanom u finale Mundijala sa Vatrenima.

Da li je Vimbldon opet Novakov katapult?

Autor

Da li je Vimbldon opet Novakov katapult?

Vimbldon je mesto koje je Novaku Đokoviću obično služilo kao katapult ka teniskoj vasioni.
Loading...