U ponedeljak je Dušan Lajović zabeležio prvu pobedu u glavnom žrebu US opena i to je bio neposredni povod za razgovor u kojem smo se dotakli i brojnih drugih tema.

Mnogo je tesnih mečeva u pet setova Lajović izgubio, neretko se borio s grčevima – od Bautiste Aguta u Melburnu, od Pera u Njujorku, a nedavno je bio na set i do trijumfa nad Aleksanderom Zverevom na Rolan Garosu.

Sada je u duelu sa Damirom Džumhurom vodio sa 2-1 u setovima, napravio brejk u četvrtom setu, pa ga ispustio, a grčevi su ponovo postali problem.

“Pomislio sam ‘samo ne ponovo’. Takvi mečevi su uvek emotivna klackalica, znao sam da on ima problem sa leđima i da nije ni trenirao, onda sam se fokusirao više na njega kad sam poveo 2:0 u prvom setu – gledao sam kako se kreće, da li može i otišao je prvi set. Potom se stabilizovao, počeo da radim svoj posao, a četvrti set j je mogao da ode na obe strane, drago mi je što sam uspeo da izvučem uprkos grčevima. Ceo četvrti set sam igrao pod grčevima, ali znao sam da ni on nije dobro, da se muči sa servisom i da nije toliki problem ako mi napravi brejk. Pred kraj sam odigrao stvarno dobro, ispogađao sam sve, možda i bolje nego da nije bilo grčeva“, počinje Lajović priču za Sport klub.

Povezano

SK: Kako je Šitler “zaboravio“ Đokovića?

Skener

27. avg 2018

Skener

27. avg 2018

Kao što je i rekao, na kraju je uspeo da izgura i da eliminiše 24. nosioca sa 3:6, 6:1, 6:3, 6:4. Za razliku od mnogih koji u takvim slučajevima daju diplomatske izjave, Duci priznaje da mu je izuzetno teško kada igra sa osobom do koje mu je stalo.

“Očekivao sam da će biti emotivno težak meč, uglavnom je tako kada je rival dobar prijatelj i neko sa kime si odrastao. Svi to različito doživljavaju – iskreno, meni je uvek teško, tako se osećam, čudna mi bude atmosfera. I ti mečevi ne budu kvalitetni, desi se naravno da se obojica opuste i da igraju dobro, ali retko. Igrao sam nekoliko mečeva sa našima, nikada nije bilo lepo za oko“.

Dok sam sedeo na tribinama, četvorica Amerikanaca diskutovali su o tenisu i pitali su me: “Otkud ovoliko Srba odjednom u tenisu?“ Pitao sam Dušana kako bi im on objasnio taj fenomen.

“Ne znam šta bih im odgovorio, verovatno su gas dali Nole i ekipa, potom su mlađi uvideli da mogu i sada to vuče celo kolo. I na mene je uticalo dobro, pozitivna konkurencija, a mlađi imaju na koga da se ugledaju, da uče i da vide da je to ostvarljivo. Kada govorimo o muškom tenisu, Janko je prvi ušao u 100, Nole je sve napravio, a pre toga smo jedino Bobu imali. Niko nije očekivao da tenis u Srbiji postane takav sport, ali mi smo generalno sportska nacija – da nam daš bejzbol da učimo, garantujem da bismo za deset godina znali da igramo bejzbol. Kao Španci smo, u svim sportovima možemo da budemo dobri. Sada smo u takvoj situaciji da izbacujemo igrače i da tenis može da nam postane deo tradicije“.

Nedavno su izglasane promene u Dejvis kupu, koji će postati jednonedeljno takmičenje na jednoj lokaciji sa 18 selekcija.

“Moralo je nešto da se menja, ali je ovo prilično radikalno, po mom mišljenju. Ali zašto ne probati, godina-dve brzo prođu… Čudi me npr. što je Francuska glasala za promene, i te nacije sa Gren slem turnirima koje imaju mnogo novca, ali razumem da je problem malim zemljama koji svakim Dejvis kup mečom idu u minus“.

Teniski savez Srbije glasao je protiv promena, ali je većina presudila.

“Jeste to tačno, ali TSS se muči sa organizovanjem Dejvis kup mečeva, uvek postoje i finansijski i logistički problemi. Uvek je to nešto na granici… Kod nas kad Nole ne igra, neće niko da dođe, zar nije onda bolje da igramo u Madridu pred punom halom nego da nema publike? Jedini problem jeste datum (novembar). Ako uspeju da izboksuju da se igra u septembru, trebalo bi da bude OK“.

Upravo to bio je šlagvort za sledeće pitanje – novi Dejvis kup, Lejver kup, World Team Cup, mnogo je sličnih takmičenja koji se bore za isti deo kolača, a utisak je da to stvara zabunu kod prosečnog ljubitelja tenisa.

“Oni pokušavaju da osveže tenis jer se već dugo na isti način sve igra. Mogli su možda da zadrže isti format Dejvis kupa i da se igra dve godine ili da se spoje sa ovim World Team Cup-om – nikome ne odgovara da se u mesec dana igraju dva ista takmičenja. Ali tu se igrači gotovo ništa ne pitaju – možemo da diskutujemo tri sata, super je ili nije, ali to ništa ne znači“.

Lajovićev suparnik u drugoj rundi jeste Kameron Nori – Britanac ima 23 godine, trenutno je 66. na svetu, a na Gren slem turnirima nikada nije išao dalje od druge runde.

 “Moj trener Hose Peras gledao je njegov meč prvog kola, mislim da je dobar žreb za drugu rundu, a to je ono što priželjkujem na Slemu – igraću svoju igru i videćemo dokle će me to dovesti. Hose je studiozan i metodičan, pogleda sve što ima da se zna o rivalu. Potom spremamo taktiku, nacrte gde bi i šta trebalo da igram“.

Otvaranje novog Luj Armstrong stadiona aktuelizovalo je debatu o buci koja je veća u Njujorku nego na ostalim Slemovima.

“Uveli su pravilo da mogu sa strane da se pomeraju ljudi. Malo smeta, ali navikne se čovek, kao i na sve drugo. Ta vika i buka i dočaravaju US open, nemam problem sa time – nama nije velika prepreka, a tenis postaje fleksibilniji jer ljudi više ne moraju po 15 minuta da čekaju u pauzi između gemova“, zaključio je Lajović za Sport klub.