Mike Hewitt/Getty Images

Saša Ozmo

02.09.2018 | 10:00

Borna za SK: Bio sam izgubljen, ali dokazao sam sebi...

Autor

U ovoj vesti

Borna Ćorić

U prve tri runde savladao je Florijana Majera, Roberta Karbaljesa Baenu i Danila Medvedeva izgubivši samo set – tako je Borna Ćorić na US openu prvi put u karijeri došao do osmine finala nekog od Gren slem turnira.

Borna Ćorić

Al Bello, Getty Images

Već sada je obezbedio najbolji rang u karijeri, trenutno bi bio na 18. poziciji na ATP listi, ali momak koji u novembru puni tek 22 godine ne namerava sada da stane.

Posle pobede nad Medvedevom, od kojeg je na Vimbldonu izgubio u prvom kolu, Ćorić je za Sport klub govorio o tom okršaju, o probijanju leda u trećoj rundi, Huanu Martinu del Potru, promenama u svom mentalitetu, profesionalizmu, Dejvis kupu...

Kolika je satisfakcija to što si se revanširao Medvedevu za Vimbldon?

Velika. Na Vimbldonu su svi od mene nešto očekivali, nije ispalo kako treba, ali to je tenis, nekad si gore, nekad dole. On je nezgodan igrač koji igra prilično ravno i drugačije od većine ostalih rivala. Super je osećaj jer sam prvi put u osmini finala Gren slem turnira – hteo sam ove godine da probijem tu granicu jer sam osećao mogu. Bio mi je potreban malo bolji žreb, malo sreće u igri i naravno dobra igra. Na ovom turniru sve se poklopilo, sada sam tu i idemo dalje.

Jesi li osećao pritisak da napokon zaigraš u četvrtoj rundi?

Imao sam negde u podsvesti da sam već nekoliko puta izgubio u trećem kolu i znam da uvek nekako lošije odigram taj meč. Zato sam sada rešio da promenim mentalitet, da počnem dosta agresivnije – dakle, da ja probam da dobijem meč, a ne on da ga izgubi. To sam i učinio, odigrao sam vrhunski, imao sam samo jedan lošiji gem u drugom setu, ali odmah sam se vratio i jako sam srećan.

Borna Ćorić

Matthew Stockman/Getty Images

Maločas si u razgovoru sa stranim novinarima spomenuo da je ključ tvoje dobre sezone konstantnost koju ranije nisi imao. Šta je razlog te konstantnosti?

Jednostavno, i ja sam sazreo. Npr, nema toliko euforije posle nekog dobrog rezultata. Naravno, moraš da budeš srećan i zadovoljan, ali tenis je sport u kojem se igra iz nedelje u nedelju – ako osvojim turnir i budem euforičan, onda to potroši mnogo energije i ne stignem da se oporavim za druge turnire ni psihički ni fizički. Pogotovo je to važno za igrače mog tipa koji mnogo rade na terenu, moj tenis zahteva sjajnu fizičku spremu i da sam koncentrisan 100%. Onda odigram dva loša meča, padne mi samopouzdanje, a sada to nije slučaj. Kažem sebi: “OK, super meč, ali idemo dalje“.

Prvi put sam razgovarao s tobom pre tri i po godine u Kraljevu i već tada si mi odavao utisak pravog profesionalca, a bio si tako mlad. Da li to dolazi iznutra, da li je to trening ili nešto treće?

U suštini sam perfekcionista u svemu što radim, ili jedan ekstrem ili drugi. Ili ništa ne treniram ili treniram punom snagom. Ako se opuštam i izlazim, zezam se, onda neću biti do jedan, nego do šest ujutru napolju. Uvek imam te ekstreme, ali mogu da kažem da sam kroz celu karijeru bio uzoran profesionalac, možda je samo bio jedan period u kojem sam se previše opustio, ali to je bio... Pa neću da kažem pubertet, ali sazrevanje kroz koje mislim da svaki igrač mora da prođe. Jesam oduvek bio profesionalan, ali ove sezone sam daleko najviše fokusiran isključivo na tenis.

Veoma rano si se probio i stvorio velika očekivanja, posle toga si pao i onda su te ljudi prerano otpisali. Sada kada si u Top 20, da li ti to predstavlja dodatno zadovoljstvo?

Nisam o tome stvarno razmišljao. Ljudi su takvi i to je normalno, a u jednu ruku su i u pravu. I ja sam u jednom trenutku prestao da verujem, umeo sam da igram loše, malo sam bio izgubljen i nisam znao gde ću i šta ću. U drugu ruku ipak, izuzetno sam mlad, ovo mi je tek peta godina na Turu, a tada sam imao 19-20 godina, što je baš prerano da se iko otpiše. Ali nije mi neka satisfakcija, radim za sebe, treniram za sebe. Naravno, drago mi je ako se Hrvatska radi mene veseli, igrati Dejvis kup za svoju zemlju mi je čast, ali Top 20 i sve što sam postigao više je dokazivanje samom sebi nego drugima, da budem OK sa sobom kada se probudim i pogledam u ogledalo.

Borna Ćorić

Clive Brunskill, Getty Images

Borna Ćorić

Govorili smo još na Vimbldonu o tvom novom timu sa Rikardom Pjatijem i Kristijanom Šnajderom na čelu – na kojim poljima je tim najviše doprineo?

Jako je dobro što se oni već znaju i što su uigrani (ranije su radili sa Raonićem) – fizio, kondicioni, teniski trener... Verujte, jako je teško da svi funkcionišu dobro zajedno – da se kondicioni nekada prilagodi teniskom treneru, nekada obrnuto, da se zna kada se šta može raditi, kada ćemo smanjiti tenis i pojačati kondiciju... Dalje, da fizio priča sa kondicionim na čemu mora da se radi. Eto, oni su pet godina radili skupa, iskusni su i to je pravi uticaj.

Spomenuo si maločas Dejvis kup, kakav je tvoj stav povodom promene formata takmičenja?

Žao mi je što neće više biti tog Dejvis kupa jer je to bilo posebno takmičenje, lično imam divnih uspomena, neverovatan je osećaj kada igraš kod kuće pred 10.000 svojih ljudi, to se ne može uporediti sa bilo čime. Sa druge strane, znam koliko mi to troši energije, koliko puta sam se povredio na Dejvis kupu i koliko puta nisam mogao da igram dve nedelje posle. Ove godine sam posle Majamija došao u ponedeljak, igrao u petak, posle zbog trbušnog zida nisam trenirao deset dana i otišlo mi je praktično pola sezone. Preforsirao sam se, morao sam da stanem posle Indijan Velsa i Majamija, ali nisam. Iz te perspektive mislim da će igračima jako dobro doći. Termin je opet nezgodan, ali dobrog termina nema, zavisi samo ko želi šta da radi.

Juan Martin Del Potro

Steven Ryan/Getty Images

Na čemu je još potrebno da radiš kako bi dostigao svoj puni potencijal?

Ima mnogo stvari, vidim mnogo prostora za napredak u svojoj igri, a to vidi i ceo moj tim. Ipak, to nije nešto što će se dogoditi preko noći, kao što se ni ovo nije dogodilo preko noći, nego se dogodilo dugoročnim napornim radom. Još mnogo posla je preda mnom.

I za kraj, u četvrtom kolu ćeš igrati sa Huanom Martinom del Potrom, šta očekuješ?

Nikada nisam igrao sa njime, ali on je fenomenalan igrač i fascinantno je to kako se vratio posle povrede. Praktično dve godine nije igrao i posle toga se vratio u Top 5, što je stvarno impresivno, nema se više šta dodati.

Komentari (8)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Alba V.

sto bi kasljucavi Bora Stjepanovic rekao Krsticu senioru a za juniora: 'simpatican mladic' ovaj Borna...

Odgovori 7 0

jocagomboca

Borna je rodjen 1996, Kirjos 1995, Tomic 1992 godine, ponasanje na terenu, a tek ovaj razgovor sa Bornom je pokazao koliko je daleko od ove dvojice! Cestitke ovom mladom momku, zelim mu uspeh i zdravlje! Svakako je zasluzio i postovanje sto za ovu dvojicu ne mogu da kazem, bez obzira na toliko potenciran talenat Kirjosa, jednostavno ne mogu da navijam za njega, bez obzira s kim igra! I De Minaur koji ima samo 19 godina pokaao je da zasluzuje vise paznje i postovanja od AU teniske federacije od dvojice nesimpaticnih, bezobraznih klipana!

Odgovori 27 0

Sinister

Ah Slobodane Cobe moj :\

Odgovori 4 3

* Sva polja su obavezna

Borna za SK: Đoković može da bude uzor svima

Autor

Borna za SK: Đoković može da bude uzor svima

Borna za SK: Đoković može da bude uzor svima

U sezoni koja je na izmaku ostvario je 39 pobeda i 20 poraza, osvojio titulu u Haleu velikom pobedom nad Federerom, igrao prvo Masters finale u Šangaju, a prvi put je i prošao dalje od trećeg kola na Gren slem turnirima.

Novak se “zatvorio“, sa Bornom i Karenom, Stringer Bel

Autor

Novak se “zatvorio“, sa Bornom i Karenom, Stringer Bel

Novak se “zatvorio“, sa Bornom i Karenom, Stringer Bel

Dan u O2 Areni uvek nam počinje kafom – Višku i Koletu tj, pošto je ja ne pijem, ali sam zato kasnije ja na kolačima u prednosti, barem u odnosu na Viška jer je Kole i u tom segmentu daleko od slabog.
Loading...