Clive Brunskill Getty Images

Saša Ozmo

11.11.2018 | 13:37

Molofobija, O2 svet i Momak Koji Piše

Autor

U povratku sa Vimbldona prosuo je Viško po sebi ceo sadržaj šolje sa kafom. Ali ceo. Zadržali smo smeh dok nije otišao do toaleta, ali posle...

O2 Arena

Saša Ozmo

Sada nam nedostaje Baki, a i let je protekao bez većih incidenata. Jedino je Viško probudio ženu iz pogrešnog reda kako bi se vratio na mesto do prozora. A dobro, moralo je nešto...

Nedavno sam zašao u četvrtu deceniju života, za jubilarni 30. mahom sam dobio knjige i shvatio da me ljudi ozbiljno precenjuju. A najgore kad kažu “javi kakva je“, znači da moram da pročitam. Šala, šala, drugari, sve OK, samo udarajte knjigama, a ja sam sa nove gomile počeo “Imperfekcioniste“ Toma Rahmana. Prikladno, pošto je novinarstvo srž knjige. Zgutao sam 100 strana, interesantan pristup, a uspeo sam i da odremam pola sata pre nego što smo sleteli na Hitrou.

Prošli put nikoga nije bilo, ali sada nas je sačekala solidna gužva i Karen Hačanov sa suprugom na metar ispred nas. Neki Rusi su ga propustili da preskoči jedan ceo red, što on nije odbio, a mogao je da ispadne šmeker i da kaže da neće.

Čekali smo oko 45 minuta, a onda je na red došla prva od dve tradicije. Na koji broj šaltera ćemo biti poslati? Mogao sam da dobijem po funtać od Koleta i Viška, ali se potonji žustro probio ispred mene do broja 32, broja koji sam ja “pikirao“.


Viza mi je u starom pasošu, poneo sam oba i proverio sam da je sve u redu, ali ipak je bila zebnja, pa sam ubacio koje više “sir“ i “please“. Licemerno malo, ali šta ću. Nasmejani službenik prati tenis, pustio me je bez problema i moglo je da se pređe na drugu tradiciju – kome prvo izlazi kofer? Spazili smo ih sva trojica u isto vreme, pa su funte ovoga puta ostale nepodeljene. Za sada.

Vožnja od aerodrUma trajala je duže od predviđenog, glad je zavladala, sa njome rasla i nervoza, ali nekako smo pronašli ulaz u hotel koji se nalazi usred Vestfildsa, najvećeg tržnog centra u Londonu. Oni koji me poznaju znaju za moju “molofobiju“, nisam ljubitelj tržnih centara, gužve, šopinga, neonskih svetala i svega ostalog... Bila je subota, zagušljivo, milijardu ljudi, ali mora se jesti. Redovi i redovi ispred najrazličitih fast-fud “restorana“, odlučili smo se za Pizza Hut jer je bila najmanja gužva i posle hlebaste pice pobegli glavom bez obzira na kišu koju Viško toliko voli. Pljusak, tačnije

Blizu smo O2 Arene, tri stanice metroom (Lakost je partner i Novak je svuda), brzo smo pokupili akreditacije i krenuli u obilazak. Bez ikakvog predznanja sam došao u dvoranu, baš sam hteo da se iznenadim. I jesam se iznenadio. Veći deo celog kompleksa pokriven je jedino džinovskim šatorskim krilom, taj materijal, tako da je temperatura kao napolju, ali u samoj dvorani je naravno toplije.


Ispade da je O2 Arena sada u modi – restorani, radnje, čak i diskoteke, dvorana živi za sebe i tenis je tu samo u prolazu, što se vidi i po montiranim znakovima, smernicama itd. Posteri su svuda unaokolo, a prvog dana kontrola je uvek malo labavija, pa smo prošetali i delovima kojima inače ne smemo – svaki igrač ima svoju svlačionicu.

Nekako istovremeno deluje i nabacano i skladno, tako da verujem da ima još mnogo kutaka koje ću tek istražiti narednih dana, pa javljam. Termini singl mečeva su svakako 14.00 i 20.00 lokalno, pa će biti vremena i za to – za razliku od ubitačnih Slemova, ovde je ritam znatno opušteniji. Ili, što bi kolega Džordž Belšo rekao: “Biće mnogo popijenih piva“.

“Kako ljudi ovde samo žderu, niko nikog ne gleda, niko ni sa kim ne priča“, konstatovao je Kole u Vestfildsu pre koji sat, a mi smo se zaputili u mesto koje, uz hranu i piće, ima i socijalni karakter – kafanu. Mada je to sa pićem i društvenošću i te kako povezano.


Našem drugaru Vukoji bio je rođendan, već nas je pre koji mesec vodio u tu kafanu, pa smo “domaći“. I ljudi su nas prihvatali, muzika je nazdravljala za Viška, Koleta i za... Momka Koji Piše. “Zna kako se zoveš, nego te za..ava“, kaže mi Vukoja, ali mi smo već popadali od smeha. I tako postadoh drevni indijanski poglavica Momak Koji Piše.

U Londonu su osmorica najboljih u protekloj godini i odmah se kreće “jako“, nema zagrevanja i previše prostora za vanteniske stvari kao što je to slučaj na Slemovima. Ako niste, pročitajte moju najavu turnira (da, stavio sam ovo da bi bilo i malo tenisa u tekstu), a ja jedva čekam da vidim uživo svoj prvi meč – na prvi pogled, dvorana je spektakularna, sa prigušenim svetlima i plavom bojom koja joj daje poseban šmek.

Do sledećeg pisanija,

Momak Koji Piše

Komentari (5)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Mastoor

Што се тиче примедбе да је пица била хлебаста, очигледно не знаш да можеш да одабереш какво тесто хоћеш. Може да буде танко, средње и дебело, и то одабереш бесплатно. Можеш и да одабереш да ти ивицу теста напуне качкаваљем или кобасицама, али то доплатиш. Такође тесто може да буде и без глутена, ал' и то се плаћа. Једно време су имали и лиснато тесто, али мислим да тога више нема.

Odgovori 22 10

Manojlo

Sjajno kao i uvek.

Odgovori 16 8

Либелула

Bravo, Momak Koji Piše, uvek je milina čitati tvoje tekstove. Skoro kao da sam tu. Odakle vam samo tolika energija, u svakom momentu, u svakom dogadjaju , vama kao ekipi... a nama da to preneseš, pravi si majstor, prosto mi žao kad prestane tekst i sa nestrpljenjem očekujemo sledeće dogodovštine.

Odgovori 36 7

* Sva polja su obavezna

Federer: Ne mogu svima da se dopadam

Autor

Federer: Ne mogu svima da se dopadam

Federer: Ne mogu svima da se dopadam

Od maja 2017. do maja 2018. godine, prema Forbsu je Rodžer Federer zaradio 77 miliona dolara, od toga 65 od sponzorskih ugovora.

Kurijer: I Đoković će sa 36 godina moći kao Federer

Autor

Kurijer: I Đoković će sa 36 godina moći kao Federer

Kurijer: I Đoković će sa 36 godina moći kao Federer

Nekadašnji prvi teniser sveta Džim Kurijer veruje da Novak Đoković može da igra na vrhunskom nivou još nekoliko godina.
Loading...