Sarah Crabill, Getty Images Sport

Saša Ozmo

31.12.2018 | 10.00

Micić za SK: Rekao sam Saletu još 2014...

Autor

U ovoj vesti

Anadolu Efes SK

U Megi je rano dobio šansu i iskoristio je kod Dejana Milojevića, u Bajernu je prošao važnu košarkašku i životnu lekciju i usavršio se defanzivno kod Svetislava Pešića, da bi u Crvenoj zvezdi vratio samopouzdanje sa Dejanom Radonjićem.

Vasilije Micić

Turkish Airlines EuroLeague

U Tofašu je kod Orhuna Enea pokazao da može da bude vođa tima i da su veliku grešku napravili oni koji su ga prerano otpisali, a sa Šarunasom Jasikevičusom u Žalgirisu postao je raznovrsniji, racionalniji i, jednostavno rečeno, bolji igrač.

Svaka sezona nosila je poseban pečat i svaka je vodila do prethodna tri meseca u dresu Anadolu Efesa, tri meseca koja su najbolja u karijeri Vasilija Micića, momka koji će 13. januara napuniti 25 godina.

Za sada u Evroligi Micić prosečno beleži 11,6 poena (56,9% za dva, 43,5% za tri), 2,5 skoka i 5,5 asistencija, a bio je najkorisniji igrač elitnog takmičenja u novembru. Jednako efektan je i u turskom šampionatu, gde je tri puta postizao 20+ poena, a samo dvaput nije “bio dvocifren“.

U novogodišnjem intervjuu za Sport klub Micić govori o svom igračkom sazrevanju i proširenim vidicima kod Jasikevičusa, zatim radu kod trenera Ergina Atamana i prvom razgovoru koji je imao sa njim, o naporu koji ulaže tokom leta, Marku Guduriću, klupskim ambicijama, reprezentaciji…

*Sve ekskluzivne intervjue i tekstove iz našeg Novogodišnjeg paketića pronađite OVDE

You Tube

Hajde za početak da se osvrnemo na tri meseca nove sezone koji su prošli zaista izvanredno.

Osećam se kao da je prošlo godinu dana, s obzirom na to koliko se stvari izdešavalo, tempo čini da je sve dinamično. Uvek postoji želja za nečim većim, ali za sada sve ide svojim tokom i vrlo sam zadovoljan. Žao mi je što nismo savladali Real i Olimpijakos jer smo u oba meča ispustili veliku prednost, ali u redu… Sezona je počela jako dobro, osvojili smo Superkup, iako Fener nije bio u najjačem sastavu i u dobroj formi, ali pehar je pehar.

Prošle godine smo razgovarali na fajnal-foru – kada sam te pitao šta misliš da treba da uradiš kako bi postao još bolji igrač, posle te odlične sezone, rekao si mi da ni sâm nisi siguran, da misliš da je pitanje zrelosti, sigurnosti. Možeš li da lociraš šta je to u čemu si napredovao jer ova tri meseca do sada su ti najbolji u karijeri?

U Žalgirisu sam imao ulogu u jednom sistemu koji je imao vrhunski rezultat i ta uloga je bila, u odnosu na to kako sam igrao, veća ili manja, ali mislim da je kraj sezone bio prilično dobar. Uhvatio sam kontinuitet i dobio sam poverenje kod Šarasa (Jasikevičusa), koje je kod njega jako važno – onog trenutka kada stekne poverenje, nestaje konstantan pritisak na tog košarkaša da mora da igra bez greške kako bi ostao na terenu. Tako igrač dobija više slobode i samopouzdanja. Tako je bilo sa mnom pred kraj, posle sezone u kojoj je sa Šarasom bilo vrlo komplikovano. Bilo je to jedno neverovatno iskustvo – kad god se osvrnem na taj period, uvek se setim nekog mini sastanka sa njim ili razgovora u kojem sam se trudio da pohvatam sve što mi govori. Tek kada se završila sezona i kada sam otišao u reprezentaciju za kvalifikacije, tada sam shvatio koliko sam zapravo naučio i koliko je Šaras korisnih stvari ulio u mene kao plejmejkera.

Vasilije Micić

Turkish Airlines EuroLeague

Vasilije Micić

Rekao si mi ranije da ti je mnogo pomogao u pik-en-rol igri, ali šta bi još izdvojio iz saradnje sa njim?

Te detalje u piku tehnički gledano, da, ali najviše sam napredovao u samom razumevanju košarke. Igrati dobro kao individualac i praviti zapažene rezultate ne ide uvek jedno sa drugim. Nekada nisam mogao da dokučim njegovu konstantnu nervozu, stvaranje pritiska, a posle sam razumeo da je spreman na sve kako bi pobedio. Razgovorima sa njim naučio sam kako da čitam dešavanja na terenu, igra mi se “usporila“ – recimo u trenucima kada bih se ja možda razigrao, na drugoj poziciji je igrač koji je slabiji u odbrani, pa njega treba napasti. Kod Šarasa je košarka neka vrsta šaha i sada osećam kao da vidim igru nekim drugim očima – u svakom trenutku sam svestan pozicije saigrača i protivnika, čitanje i prepoznavanje situacija mi je najveći napredak s njim uz spomenuti pik-en-rol i neke detalje u vezi sa šutom.

Kako je tvoj rad izgledao preko leta? Koliko si vremena imao da se pripremiš i čemu si najviše pažnje posvetio?

Već šest godina unazad nijedno leto nisam propustio za dodatni rad, a jedno od ključnih bilo je ono leto posle Zvezde, kada sam potpisao za Tofaš. Tada sam se baš dobro fizički spremio i do kraja sam shvatio važnost individualnog rada – to je ono što daje dodatno sampouzdanje u novoj sredini. Kada na terenu imaš situacije koje celog leta svakodnevno treniraš, jednostavno imaš više samopouzdanja nego neko ko samo ima talenta i igra na to. To je moja filozofija.

Iza mene je bila najteža klupska sezona, plus deo sa reprezentacijom – jeste mi bilo prelepo, ali možda sam mogao više da se odmorim i više da radim. Ipak, i ovo leto je bilo korisno, imao sam četrdesetak dana i radio sam na telu sa svojim trenerom Ćosom, dok sam na košarkaškim aspektima radio sa Adamom Tatalovićem, koji je s nama i u reprezentaciji. Baš sam imao lep odnos sa njim preko leta, jako je posvećen košarci. Smatram da već imam izgrađen svoj stil, ali mi je bio potreban neko ko može dodatno da mi pomogne. On je uradio super stvar – "isekao" mi je na snimcima sve situacije koje sam želeo da vidim iz prošle sezone, gledao sam to i na osnovu toga trenirao. Imao sam i nekoliko treninga sa Dejanom Milojevićem u vezi sa igrom na niskom postu, trudim se da neprestano uvodim nove detalje.

You Tube

Efes već godinama mnogo ulaže sa jako slabim rezultatima, ali ovu sezonu ste počeli fantastično. U vrhu ste, a kako kažeš, mogli ste da imate i koju pobedu više. Kako ti se dopada ekipa, kakav je sistem igre?

Ove godine je trener Ataman napravio potpuno novu ekipu – kada sam dolazio, nisam se opterećivao time ko je gde igrao ranije, već sam se fokusirao na pripreme, one su najvažnije jer su različite uloge igrača u različitim timovima. Od početka mi se svidelo što su svi momci došli sa izraženom željom da se dokažu i pokažu i nisu se ponašali kao da su zadovoljni samom činjenicom da primaju veliki novac. To je olakšalo komunikaciju, energija u timu je prava, a meni je posebno značilo što sam bio tu od prvog dana priprema i što sam spoznao šta mogu da očekujem od svakog saigrača. Iako nije bilo sve u najboljem redu na pripremama, pobeđivali smo i to je bilo odlično jer smo sve više počeli da komuniciramo međusobno.

Svako zna da Ataman nema preterano prisnu vezu sa igračima i shvatili smo da mi kao igrači moramo da uložimo malo veći trud kako bismo što pre napredovali i shvatili kome šta prija. Jednostavno, nema mnogo trenera kao što su Jasikevičus i Obradović, trenera koji sve drže u svojim rukama, isplaniraju ceo trening i utakmicu, pa je na igraču samo da bude deo tog sistema, te mašine. 

Spomenuo si sada Atamana, možeš li da mi kažeš nešto više o njemu i njegovim zahtevima, kakav je kao osoba?

Čim sam došao, osetio sam da će to biti prilično lepa situacija za mene. Već na prvom razgovoru sam saznao šta očekuje od mene, a i sa nekih drugih strana sam čuo koje su njegove namere sa mnom. Verovao sam u sebe i znao sam da ću iskoristiti šansu ako je dobijem. Ataman je jednostavan trener sa specifičnom trenerskom filozofijom – ne rotira mnogo košarkaša, sedam-osam, ali oni uživaju njegovo veliko poverenje.

Kao čovek je konzervativan i ne voli mnogo da priča. Iskustvo iz prošle godine naučilo me je da je kontinuirana saradnja sa trenerom mnogo važna, pogotovo za prepoznavanje situacija u toku utakmica. Nekada se desi da igrač vidi nešto što trener ne vidi, pa to predloži, a toga s Atamanom nema i zato je ovo za mene velika škola – kao neko ko je veoma mlad za svoju poziciju, uključen sam sve vreme u utakmicu i za sada to deluje dobro. Nekada mi se desi da igram čitavih dvadeset minuta u drugom poluvremenu, pa osetim umor koji mi oduzme koncentraciju i ne napravim možda najbolje poteze, ali to je jednostavno njegov sistem u okviru kojeg se trudim da izvučem najbolje iz sebe. Ataman je specifičan trener, drugačiji od onih sa kojima sam do sada sarađivao - ima svoje principe kojima veruje, a ja sam mu veoma zahvalan na pruženoj šansi i na tome što mi veruje toliko da mi daje mnogo minuta. Uostalom, i dosadašnji rezultati pokazuju da on radi pravu stvar.

Šta ti je tačno rekao Ataman na tom prvom razgovoru?

Prva priča je bila da on želi da dovede i Pengosa, da nas dvojica igramo u paru kao što smo igrali u Žalgirisu, ali on je davno već bio potpisao za Barselonu. Od starta mi se svidelo što me je Ataman više video na poziciji jedan nego na poziciji dva bez obzira na to što sam kod Šarasa igrao "kombo beka“. To nije loše, ali više mi prija uloga čistog pleja koju mi je Ataman namenio – mogu ja da igram i bez lopte, ali mislim da više mogu da ponudim kada zovem akcije, tada osetim u kom ritmu utakmica ide.

Na tom prvom razgovoru stekao sam utisak da nije siguran koliko konkretno mogu da pružim, ali je pozitivno bilo to što je on mene gledao ovde u Turskoj dok sam bio u Tofašu i lepo je komentarisao moj igrački razvoj od tada. Onda je stigao i Šejn Larkin, moram da priznam da se tada nisam baš najbolje osećao. Ali dobro, želeli su da dovedu igrača kojeg će platiti i koji ima ime. Ipak, ja sam se nametnuo brzo, bio sam tu od starta priprema i “kupovao“ sebi vreme na parketu, pa je sve ispalo kako treba.

You Tube

Jeste, i ja sam se iznenadio kada je doveden Larkin, bilo je bojazni za tvoje minute, ali ispalo je da si se nametnuo više od njega…

Specifičan je igrač. Došao je sa nekom povredom, a čini mi se da su u klubu imali pomalo krivu sliku o njemu. Zahtevali su od njega da bude skorer, a on nikada nije bio izraziti skorer – on je plejmejker koji se nameće kao lider, ali ta povreda ga je izgleda omela i nije se nametnuo za sada. Ja nisam tip koji se povlači kada čuje veliko ime – svako ima pravo da se trudi i da se nada, pa sam tako i pristupio treninzima. Mislim da je imao problema i u komunikaciji s trenerom, oni su od njega očekivali od prvog dana da će davati po 25 poena, pa je u početku bila prisutna neka tenzija.

Efes trenutno ima skor 9-6 u Evroligi, cilj je Top 8 – jeste to još daleko, ali da li je ovo konačno sezona u kojoj Efes može da napravi nešto više?

Turska liga nije nimalo laka, nema jednostavne utakmice i zato je nemoguće planirati mnogo unapred. Zato mislim da je daleko ta priča o plej-ofu. Prošle sezone je u Litvaniji domaće prvenstvo bilo kao odmor, osim mečeva sa Ritasom – Šaras je postavio sistem tako da svaki igrač uđe i odradi svoj posao za 15-20 minuta, nismo se mnogo trošili. U Turskoj u domaćoj ligi mogu da igraju pet stranaca i onda oni na terenu provode po tridesetak minuta. Ataman ne veruje toliko domaćim igračima, mada bi možda trebalo malo više to da čini jer ih ima solidnih. To je sve dodatni napor i nema unapred upisanih rezultata.

Mi smo ekipa koja se mnogo oslanja na napad, mada mislim da imamo veliki potencijal i defanzivno, ali nemamo izgrađenu rutinu kojom bismo slabije ekipe mogli lagano da dobijamo. Nama je svaka utakmica kao poslednja, moramo da igramo na maksimumu i da vidimo tada u kom pravcu se taj meč razvija. Tada imamo velike šanse, ali ako počnemo da kalkulišemo, možemo i da izgubimo.

Marko Gudurić

Turkish Airlines EuroLeague

U intervjuu za Sport klub pre godinu dana tvoj agent Miško Ražnatović rekao je da ćeš ti biti naslednik Miloša Teodosića u reprezentaciji. Vidiš li se ti u toj ulozi?

Rekao sam to Saletu još 2014. godine. Kada sam došao u reprezentaciju, bio sam svestan kakva je situacija, da su ispred mene trojica igrača (Teodosić, Marković, Jović) koji su se pokazali i koji su stariji od mene, a ja sam gledao i čekao šansu iz prikrajka. Pefi se onda povukao posle Olimpijskih igara u Riju. On je imao svoj karakteristični stil igre, baš kao što ga imaju Jović i Teo – meni je drago što gradim svoj stil koji nije nalik nijednom od njih i što na taj način mogu da uđem u reprezentaciju. Smatram da sam za svoje godine nakupio dosta iskustva i imam veliku želju da budem nosilac nacionalnog tima na poziciji plejmejkera. Od toga ne bežim, to mi je zapravo najveća želja i uvek ću biti spreman, u kojem god trenutku da se to desi.

Teodosić i Bogdanović su bekovski par u reprezentaciji, a tu ste Gudurić i ti kao momci koji već doprinose, a u budućnosti će još više. Kako ti se čine Markove igre ove sezone?

Mnogo ga volim kao druga, super je momak – bili smo cimeri u reprezentaciji one godine u Istanbulu, proveli smo dosta vremena zajedno. On je vredan dečko posvećen košarci i zaista mislim da će uz Željka mnogo napredovati. Ona igra koju je Gudura pokazao u Zvezdi bila je dovoljan pokazatelj da ima nešto što ne može da se trenira – hrabrosti da rešava utakmice i talenta da igra na poziciji dva kao kreator i kao strelac.

Zrelost koju dobija kod Željka ono je o čemu sam govorio kada sam pričao o svom napretku kod Šarasa – u vezi sa ključnim odlukama, čitanjem igre, da se iskorene te bubice koje mlad čovek ima. Vrstan trener to istisne iz tebe i pravi te boljim i iskusnijim brže nego što bi te inače tok karijere učinio. Znam da je tokom leta rešavao probleme sa sitnim povredama, ali brzo se vratio u formu jer je izuzetno vredan, pa je sada konstantniji i minutima i učinkom na terenu. Mnogo sam srećan zbog njega.

Nedavno su te pitali vidiš li se u NBA ligi… Kolika je pohvala samo to pitanje i, da ga ponovimo, možeš li da se zamisliš tamo?

Ne mogu da kažem da se ne vidim. To je oduvek bila moja želja, otkad sam bio klinac maštao sam o tome. Istovremeno sam i realan i svestan šta sve treba da uradim kako bih dostigao taj nivo. Protiv tih momaka igrao sam na Svetskom prvenstvu u Češkoj 2013. godini i drago mi je što sam tada uočene nedostatke u dobroj meri uspeo da uklonim. Fizički sam prilično napredovao, ali treba još da upotpunim igru. Sada definitivno ne razmišljam o NBA, još mnogo toga me čeka ovde u Evropi.

Akleksandar Đorđević i Vasilije Micić

KSS

Akleksandar Đorđević i Vasilije Micić

Čini li ti se da su te ljudi prerano otpisali onda kada si imao neke slabije sezone, pa povrede?

Dok sam nosio dres Bajerna bila je najava igrača na jednoj utakmici i spiker je rekao za Luku Štajgera, koji je tada imao 26 godina: “Da predstavimo mladog igrača Luku Štajgera“. Tada sam se pogledao sa drugim igračima i pitao koliko Luka ima godina. Rekli su da ima 26. Zbunio sam se i pitao: “On je za vas mlad igrač?” Rekli su: “Da, naravno”. I to je bio momenat kada sam shvatio da u Srbiji postoji nepisano pravilo da si već zakasnio i propustio svoju šansu ako sa 18-20 godina već nisi napravio nešto spektakularno u karijeri. A za poziciju plejmejkera iskustvo je od ključne važnosti, to sam tek kasnije shvatio. Ljudi u Srbiji često nemaju lošu nameru, ali umeju da budu surovi kada komentarišu… Tako je kako je, ne obazirem se na to, nisam se obazirao ni tada – sledim svoj put i tako sam najsrećniji.

Osim zdravlja koje je primarno, šta bi sebi poželeo u 2019. godini?

Voleo bih samo da igram na način na koji uživam u igri, mnogo mi znači što sam ponovo počeo da uživam u košarci i što se lepo osećam dok sam deo svega – pobede su naravno lepše, ali i porazi su velika škola. Dakle, hoću da ostanem na tom putu na kojem uživam u igri.

Komentari (11)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Strale

Iskren interviju, bez ustaljenih fraza. Bravo Vaso.

Odgovori 9 1

golman65

igrac koji igra dobru sezonu,ali ataman je veliki gubitnik,tako da je izabrao pogresnog coveka za trenera

Odgovori 0 0

Avb

Ostavlja utisak velikog radnika i vrednog čoveka, mnogo bitnije od talenta danas. Naravno, ima on i talenat da se razumemo.

Odgovori 20 0

* Sva polja su obavezna

Micić za SK: Grupa dobra, sa Španijom uvek posebno

Autor

Micić za SK: Grupa dobra, sa Španijom uvek posebno

Micić za SK: Grupa dobra, sa Španijom uvek posebno

Plejmejker reprezentacije Srbije Vasilije Micić kaže za Sport klub da je zadovoljan ishodom žreba za Svetsko prvenstvo u Kini.

Lična karta: Ko su protivnici “Orlova“ u Kini?

Autor

Lična karta: Ko su protivnici “Orlova“ u Kini?

Lična karta: Ko su protivnici “Orlova“ u Kini?

Košarkaška reprezentacija Srbije dobila je rivale na predstojećem Svetskom prvenstvu u Kini (od 31. avgusta do 15. septembra) – to su Italija, Filipini i Angola.
Loading...