Bundesliga
Premier League
Champions League
Europa League
Europa Conference League
Mundobasket 2023
ULEB Evrokup
NBA
ABA League
Španija
Australian Open
Roland Garros
Wimbledon
US Open
ATP
Masters 1000
Formula 1
MotoGP
WRC
Od ponedeljka će Ivana Jorović imati svoj najbolji rang u karijeri, trenutno je projektovana na 116. poziciju.
Iako ne želi više ništa naglas da prognozira, Top 100 jeste primarni cilj nekadašnje prve juniorke sveta.
U novogodišnjem intervjuu za Sport klub 21-godišnja Jorovićeva govori o saradnji sa Jankom Tipsarevićem, o tome šta očekuje od svog trenera, o ulozi psihologa u njenoj karijeri, Šenženu, ružnim porukama na društvemim mrežama, ljubavi prema tenisu, knjigama…
Povezano
*Sve eksluzivne intervjue i tekstove iz našeg Novogodišnjeg paketića pronađite OVDE
Na početku priprema Ivanu je zadesio mali peh, ali to se nije odrazilo na potonji rad.
“Bilo je jako naporno, po četiri treninga dnevno. Preživela jesam, ali sam i bila umorna. Nažalost, bolest me je sprečila da odradim pune četiri nedelje, preležala sam četiri-pet dana zbog virusa – ništa strašno, prelazak iz toplog u hladno… Dan sam počinjala trčanjem od osam ujutru, zatim tenis od 10 do 12, pa opet tenis od 14 do 16 i na kraju fitnes od 16 do 18 sati“, počinje Jorovićeva za Sport klub i dodaje:
“Najviše smo radili na izdržljivosti, na jačini lopte i spinu. Mislim da u svakom segmentu mogu da napredujem – forhend, bekhend, servis, brzina… Imam baš dosta prostora da unapredim igru, pre svega želim da budem konstantnija i da ne grešim na drugoj-trećoj lopti“.
U ulozi Ivaninog mentora već neko vreme je Janko Tipsarević, a sa njegove akademije dolazi i njen fitnes trener, Argentinac koji dugo sarađuje i sa Jankom.
“Mnogo mi znači u svakom smislu. Janko je posvećen, prati moje treninge i moj rad, pa mi pomaže savetima – voli da kritikuje, ali naravno sve pozitivno i za moje dobro. Konkretno je primetio da bi trebalo da radimo na izbačaju pri servisu, na savijanju u kolenima, izdržljivosti na terenu koje sam spomenula. To, i još neki detalji koje on primećuje, kao i moj trener“.
Glavni trener mlade Čačanke je Nemanja Plavšić, a Ivana kaže da je u tom odnosu najvažnija iskrenost.
“Da, iskrenost, da jednako prihvatamo i kritike i pozitivne savete. Mislim da je važno da trener na početku saradnje razume kakav je tip njegov igrač i da se time vodi. Dakle, trener bi trebalo da bude i dobar teniski trener i dobar psiholog, da shvati svog igrača i da zna kako najefikasnije može da mu pomogne“.
Na kraju prošle sezone Ivana je osvojila trofej u Šenženu na turniru sa nagradnim fondom od 100.000 dolara. To je najveći trofej u njenoj dosadašnjoj karijeri, a na početku nove godine u istom gradu je na WTA turniru prošla kvalifikacije, savladala Karolin Garsiju i u tri tesna seta ispala od Vere Zvonarjove.
“Ta titula mnogo mi je značila na planu samopouzdanja, vrlo sam dobro igrala. Osećala sam loptu, reket i teren na pravi način u neizvesnim trenucima i bilo mi je drago što sam imala trenera sa sobom – pomogao mi je pravom taktikom, a mislim i da sam psihički bila spremna, pogotovo u finalu. Mnogo sam radila sa psihologom kako bih shvatila da je ipak i meni mesto tamo. Igračice koje su Top 50 nisi nekakav bauk, mogu da se nosim sa njima“.
#related-news_0
Već neko vreme Ivana sarađuje sa Tijanom Ćirkovićem i naglašava da joj razgovori prijaju. Kako to funkcioniše.
“Odem, izložim šta mi je, kažem sve što imam“, smeje se Jorovićeva, “Šalim se, mada nije daleko od istine. Važno je da budeš otvoren u tom odnosu, da kažem šta mi nedostaje, šta mi smeta. Potom psiholog ima svoj način rada, vežbe i savete koji pomažu“.
Nekada je bila prva juniorka sveta, a mnogi su mišljenja da joj je u dodatno proboju na seniorskom nivou omela upravo nešto slabija mentalna stabilnost na terenu.
“Mislim da je to tačno. Ne bih volela opet da pričam, toliko puta sam pričala: ‘Moji ciljevi su Top100, moji ciljevi su ovo ili ono‘. Sada sam sa titulom u Šenženu sigurnija u glavi i sigurna da mogu da budem tamo gde i želim. Opet, u tenisu je potrebna i sreća i pravi momenat. Ja verujem u sebe i mislim da mogu da doguram daleko, ali treba vremena. Videćemo. Ohrabruje me i činjenica da je tenis sve ‘stariji‘ sport, mnoge iskusne teniserke prave velike rezultate. Šta god da mi se dešava u karijeri, treba samo da nastavim da radim“.
Ivani sada slede kvalifikacije za Australijan open, prvi Gren slem turnir u sezoni, a onda će najverovatnije putovati u Singapur. Upravo je u Melburnu prošle godine 21-godišnja teniserka igrala za sada svoj jedini glavni žreb na Gren slem takmičenjima.
“Dobro sam se pripremila. Ne bih da govorim unapred, ali daću sve od sebe da to ponovim. Važan je i dobar žreb, sreća, vreme, uslovi… Mislim da mogu. Nažalost, prošle godine sam se iposle Australije povredila, pa nisam mogla da nastavim taj niz, ali volim Australiju i Australijan open, verujem da mogu da tamo mogu da pokažem svoje najbolje lice“.
#related-news_0
Jorovićeva ističe da je ljubav oduvek bila primarni motiv za njeno bavljenje tenisom.
“Ne sećam se kako sam razmišljala kao dete, ali da sam volela tenis – jesam. Volela sam da igram, bilo mi je mnogo zanimljivo da idem na treninge, da treniram i družim se sa ostalima. Verovatno sam i zato nastavila da se bavim sportom, ali dodatno me je poguralo kada su sa deset godina krenuli turniri i rezultati. Zatim su došla i putovanja, upoznavanje novih prijatelja i novih mesta, zbog čega sam i nastavila da igram tenis“.
Tenis može da bude jako usamljen sport, to znamo svi, a pogotovo vi koji se njime profesionalno bavite. Kako se Ivana bori sa time što nije išla u školu na isti način kao njeni vršnjaci i generalno sa potpuno drugačijim načinom života?
“Često razmišljam o tome. Mnogo je naporno što putujem konstantno već deset godina što nisam imala pravo detinjstvo, druženja, rođendane… Sve smo mi to propustili, ali verujem da će se sve jednog dana nadoknaditi u još boljem smislu. Ne patim toliko, jeste mi žao vremena koje nisam uspela da provedem sa porodicom“.
Ivana kaže da voli da čita, obično nešto sa temom psihologije i sve što je u vezi sa sportom. Trenutno čita “Uspeh, što da ne?“ Džeka Kenfilda. Filmove ne gleda, a od muzike uživa u “baladicama“ Tonija Cetinskog, Sergeja Ćetkovića, Džibonija…
“Najviše gledam kolektivne sportove – žensku i mušku košarku, odbojku, fudbal, ali individualne sportove nešto ne pratim. Nekada mi je žao što se nisam bavila timskim sportom jer je nekada u tenisu teško odlučiti, uzeti stvar u svoje ruke itd. Ali kada razgovaram sa ljudima iz kolektivnih sportova, oni kažu ‘eh, da mi je tvoj sport‘. Generalno sam ponosna na svakog sportistu u ovoj zemlji, mislim da smo u tom smislu izvrsna nacija“.
Prethodnih godina aktuelna je bila tema zloupotreba društvenih mreža – teniseri, a naročito teniserke dobijaju mnogo neprijatnih poruka, čak i pretnji.
“Imam dosta loša iskustva sa time, naročito kada izgubim neki meč. Trudim se da to mnogo i ne čitam, ali nekada se desi. Uglavnom me ne pogađa. To su ljudi koji se klade, igraju na svoju ruku i zato me to ne pogađa. Da sam namerno izgubila, pa da kažeš nešto, ali ovako… Ljudi mnogo sebi daju za pravo. Imamo mi opciju da to prijavimo, tako da mislim da WTA dobro brine o svojim igračicama“.
Ipak, Ivana uživa u društvenim mrežama i vidi ih kao lepo sredstvo komunikacije.
“Da, Instagram mi je omiljeni, a imam i svoju stranicu na Fejsbuku. Korisno je i lepo imati društevne mreže jer komuniciraš i sa navijačima, pratiš svoje prijatelje, vidiš ko je, šta, gde… Treba doduše imati i vremena za to – nekada je naporno kačiti, javljati se, naročito posle treninga kada si umoran, a ljudi opet očekuju tvoje fotografije i snimke“.
Sada su drugačija pravila u poslednjem setu na svakom od četiri Gren slem turnira i mnogi se pitaju da li je to dobro za tenis ili nije.
“Jednom sam prisustvovala sastanku WTA, oni se trude da ljudima što zanimljivije približe tenis jer je malo opala gledanost ženskog tenisa, pa smišljaju sve moguće načine da ga dodatno popularizuju. Kada je reč konkretno o ovim pravilima, hajde prvo da vidimo kako će to da izgleda, pa ćemo onda komentarisati, mislim da je tako najbolje“.
Ana Ivanović i Jelena Janković su se povukle, predvodnice novog srpskog talasa su Aleksandra Krunić, Oiga Danilović, sada i Jorovićeva.
“Čujem se sa svima, i sa Aleksandrom i sa Olgom i sa Dejanom (Radanović, 22 god, 210. na WTA listi). Volim da čujem da imaju dobre rezultate i da im čestitam. Imamo finu komunikaciju, dobra smo reprezentacija i podržavamo se međusobno“.
Na pitanje kako bi sebe opisala kao osobu van terena, Ivana odgovara:
“Opisala bih sebe kao nasmejanu. Ne skidam osmeh sa lica, to mi svi kažu. Kao duhovitu, ali umem da budem i tvrdoglava, da izguram nešto i kada znam da nisam u pravu. Jedino što se na terenu nikada ne smejem – sko se i desilo nešto smešno, meni verovatno nije bilo“.
Jorovićeva je imala priliku da upozna i porazgovara sa nekim od svojih teniskih uzora.
“Odrasli smo uz Serenu, Mariju, još su i Ana i Jelena igrale… Kada prvi put dođeš na turnir i vidiš Serenu i Mariju, sa njima deliš svlačionicu… Za mene je bio šok i novo iskustvo. U isto vreme velika radost i strah jer gledati nekog na ekranu, a onda ga vidiš pored sebe čini se kao nemoguća misija, a zapravo si svojim radom i trudom postigao da imaš tu mogućnost da popričaš sa svima njima“.
Želje za 2019. godinu mogu da se sažmu u jednu.
“Da budem zdrava, velikim slovima. Da ne bude povreda jer povreda je nešto što sportistu najviše sputa. Teško prihvatam povrede i to stanje da treba da mirujem jer znam koliko se trudim na trenizima i koliko sam ceo život posvećena ovom sportu i koliko je bitno trenirati svakog dana i dati sve od sebe. To mi je jedini cilj, a za ostalo ću se potruditi sama – da treniram, budem vredna i požrtvovana“, zaključuje Jorovićeva za Sport klub.
