Julian Finney/Getty Images

Saša Ozmo

29.05.2019 | 21.05

Muke po Filipu, Duci i GoT, gužve, Rodžer i 1999.

Autor

Dok se u pozadini lagano čuo orkestar, dve gitare i kontrabas, Miomir Kecmanović i David Gofan na ljupkom i intimnom terenu broj 14 po sunčanom vremenu počinjali su meč drugog kola. To je nagoveštavalo miran dan i malo je nedostajalo da tako i bude, ali...

David Goffin

Adam Pretty, Getty Images

Organizatori Rolan Garosa apsolutno nisu imali sluha za srpske navijače, a i nama novinarima nije baš napravljena usluga činjenicom da su sva trojica tenisera iz Srbije igrali drugi po redu svoje mečeve.

Za razliku od prethodnih dana, nisam na nekom od stadiona bio već od 11, mada ni najmanje ne žalim. Zašli smo u tajne posla španera, to je jedan od onih tekstova koji novinaru daju novi nalet poleta i energije jer odskače od uobičajenog kalupa prvih Gren slem dana – tako je bilo i sa mnom, dobio sam novi polet pred više nego sadržajan dan.

U Tviter anketi pitao sam vas koji meč prvo da gledam, a i trajanje prethodnih duela doprinelo je da se prvo nađem na duelu Kecmanović – Gofan. Moram da priznam, očekivao sam jači otpor mladog srpskog tenisera – u prva dva seta, koliko sam uspeo da pogledam uživo, u samo dva gema na svoj servis Miomir se nije suočavao sa brejk loptama. Belgijanac jeste odličan na riternu, ali upravo u servisu bila je jedna od ključnih razlika, pogotovo drugom koji je Gofan sa lakoćom čitao i napadao, što nije uvek bio slučaj kod Kecmanovića.

Miomir čisto udara loptu, ali nije uspevao da diktira ritam i da bude nepredvidljiviji, dok je Belgijanac bolje tražio uglove i uspevao da gradi poene. Onda bi Kecmanović izgubio strpljenje i pomalo igrao hazarderski napadajući lopte i koje nisu za napad. “Tako je, bre“ i “hajde Miki, ne damo“, čulo se sa tribina posle jedne takve paralele koja je završila uz liniju, ali takvi uzleti bili su kratkog daha.

Belgijanci su bili brojniji sa svojim standardnim rekvizitima – zastavama, fudbalskim dresovima i perikama – a skandirali bi Gofanu svaki put kada bi makar i zamirisali nevolju za svog zemljaka. Poraz jeste bio ubedljiv, ali sam utiska da će u budućnosti Kecmanović moći da se nosi sa igračima Gofanovog ranga – dok pronađe balans u donošenju odluka i dok stekne iskustvo igranja u kontinuitetu sa jakim protivnicima.

Ni Miša naravno nije očajavao, bio je nasmejan i zadovoljan činjenicom da je ostvario prvu Gren slem pobedu – takav stav i treba da bude, ne treba na sebe da tovari ni preveliki pritisak niti da traži sve i odmah, nema još ni 20 punih godina.


Odšetali smo pedesetak metara dalje i pošli uz stepenice taman da vidimo kako Laslo Đere dubokim riternom i potonjom greškom Popirina pravi brejk u prvom setu. Rutinski je priveo prvi set kraju, vidi se napredak na servisu, a atmosfera na tribinama nije bila vrela, naprotiv – tek ponekad čuo bi se uzvik podrške za Đerea od nekolicine srpskih navijača.

“Šta je ovo“, viknuo je Laslo ka svom boksu u ranoj fazi drugog seta. Drugi set proticao je bez ritma, “mrtvo“, često je Đere odmahivao glavom nezadovoljan svojim potezima, ali ni protivnik nije blistao. U završnici je Laslo spasao dve set lopte hrabrim napadima forhendom, posledica nagomilanog samopouzdanja prethodnih meseci, a onda u taj brejku došao do 2-0 pre svega zahvaljujući čitanju Popirinovog servisa i dubokim riternima.

Posle drugog seta morali smo da idemo na Kecmanovićevu pres-konferenciji. Ruku na srce, očekivao sam da Popirin popusti i odustane, ali to se nije desilo, pa je Đere morao do kraja marljivo da radi za pobedu. Spasao je svih šest brejk lopti i nije dozvolio Popirinu da zakomplikuje situaciju.

Kompleks Rolan Garosa manji je od ostalih Slemova – sada je proširen stadionom Simon Matje, ali to nije mnogo uticalo na smanjenje gužve jer oko stadiona nema sadržaja zbog kojih bi se gledaoci tu zadržavali. Zato se između Šatrijea i Lenglena uvek stvaraju čepovi, a postane nesnosno u minutima po završetku nekog od mečeva i siguran sam da sam se već trocifreni broj puta sudario s nekim. Ja sam se i navikao, ali kolegama koje su prvi put ovde malo je čudno – naročito iritira kada se žuri, a retke su situacije u kojima novinari ne žure tokom turnira.

Filip Krajinović

Clive Brunskill, Getty Images

Rekoh da je dan imao sve obrise mirnog, a taman kada smo završili razgovor sa Miomirom, rešio sam da na ekranu pogledam kraj trećeg seta duela Krajinović – Karbaljes Baena. “Saša, idem na Stefanosovu konferenciju – kada Krajinović završi, samo dopiši rezultat trećeg seta i klikni ovde“, zamolila me je koleginica Viki iz Grčke da objavim vest na njenom sajtu dok ona nije tu.

Bilo je to u trenutku kada je Filip pri rezultatu 6:5 u trećem setu servirao za meč. Poslednjih nekoliko gemova pre toga pratio sam na ekranu, a po kretanju rezultata išlo je tačno onako kako sam i očekivao – rudarski, Karbaljes Baena je klasičan šljakaš koji ništa ne poklanja, ali Krajinović je jednostavno bolji teniser. A onda, na meč lopti Filip forhend šalje daleko u aut i to je početak lude vožnje.

Do kraja seta Krajinovićeva igra se raspala, napravio je sijaset grešaka i činilo se kao da je malo fizički pao. Karabaljes Baena, koji se do tada vidno nervirao i često bivao teatralan, najednom je pronašao žicu i ušao u ono stanje kada su takvi igrači najopasniji – malo greši, mnogo stiže, a onda i pogađa kada napadne.

Filip je samo sebe mogao da krivi za takvo stanje – iako je u četvrtom setu poveo 2:0, to nije dugo potrajalo jer je Španac uzvratio sa četiri uzastopna gema. “Hvala puno“, rekao je sudija između setova nastojeći da utiče na srpske navijače da se što pre smeste. Krajinović zaista jeste imao konstantni vetar u leđa sa tribina, ali u četvrtom setu ništa nije moglo da ga pokrene – postao je nestrpljiv, što je najgore za takvog protivnika, govor tela nije bio pravi jer je često slegao ramenima i čudio se dobrim udarcima suparnika.

Filip Krajinović

Clive Brunskill/Getty Images

Napravio se red ispred Terena 6, ali tribine su već bile pune. Filip je doneo pravu odluku i otišao u toalet posle četvrtog seta, a u ranoj fazi petog videli smo i prve znake pozitivnosti posle duge pauze. “Hajde, hajde“, bodrio je sebe uz stisnutu pesnicu. Osećaj da je meč trebalo da bude gotov nije napustio Krajinovića do kraja, ali više to nije bilo u prvom planu jer je snage ostalo jedino za borbu do krajnjih granica.

Bio je to jedan od onih mečeva koji testiraju čoveka i teraju ga da iskopa poslednje rezerve umeća, mentalnog napora i fizičke snage. “Doktore!“, “legendo“, pa skandiranje “Krajinović Filip“, navijači se nisu dali zaustaviti, a pored mene je seo Miro Hrvatin, Kecmanovićev trener.

“Ja video 6:5 u trećem, hteo Konti (Nemanji Kontiću, Filipovom treneru) da pošaljem poruku, kad ono vidi“, reče Hrvatin. Zajedno smo pogledali uzbudljivi finiš meča u kojem je Krajinović tek iz trećeg pokušaja uspeo da odservira za meč (“kakvi poeni“, prokomentarisao je Hrvatin). Ostao je Filip staložen, poslušao savete Janka Tipsarevića i Kontića posle svake propuštene prilike (“samo igraj, dalje“), a na kraju je profitirao na izlasima na mrežu kojima je krunisao dobre napade.

Propustio je Krajinović još dve meč lopte, onda je na trećoj tražio istu loptu kojom je do nje i došao – isplatilo se, i Filip je došao do pobede posle četiri sata i 15 minuta (6:4, 6:4, 6:7, 3:6, 8:6). S obzirom na istoriju povreda, džinovsko je dostignuće za Krajinovića to što je izdržao i pobedio u dva uzastopna meča u pet setova. Ipak, sa druge strane, smanjio je sebi šanse za iznenađenje u duelu sa Cicipasom.

“Iskreno, molio sam Boga: 'Daj molim te promaši, malo mi daj'. Stvarno mislim da je imao vrlo malo neiznuđenih grešaka, pokazao je da je odličnoj formi i da igra jako dobro. Molio sam boga da mi jedan poen pokloni kako bih ja onda mogao rasterećenije da igram. Pogrešio je ritern za tu poslednju meč loptu, u sledećem poenu sam rekao sebi: 'Serviraj, prva lopta napad u drugu stranu i šta bude“,opisao je Krajinović uzbudljivu završnicu meča.

Prošlo je 21 sat, u Melburnu i Njujorku to znači da smo tek na pola, ali u Parizu je finiš. Zato vas ostavlljam uz...

Crtice iz Pariza

Dušan Lajović

Getty images/Adam Pretty

- Izlazimo Vuk, Džoni i ja oko 21.00 u utorak sa kompleksa i čavrljamo nešto dok nam portir “čekira” akreditacije. Potom se krupni tamnoputi čovek okreće ka nama – ne znam francuski, ali razumem dovoljno da znam da nam je rekao da je prepoznao da smo iz Srbije. Vuk razmeni dve rečenice s njim i krenusmo. Šta bi, pitamo. “Bio je u Srbiji i fotkao se sa Zlatiborom Lončarom”, jedva je izgovorio Vuk smejući se nasumičnosti informacije. Rekao mu car da ima druga u Srbiji, da je bio u Beogradu prošle godine i da se fotografisao sa ministrom zdravlja. Vitalna informacija, nema dileme – ulepšao nam je veče.

- Dušan Lajović poznat je kao ljubitelj serija, a sada nam je preproučio jednu. “Ako ste gledali film '12 majmuna', stari onaj sa Bredom Pitom i Brusom Vilisom. Sada ima četiri sezone serije sa tom temom – prate se pravila putovanja kroz vreme, svi paradoksi, preplitanja su nemoguća i ako volite takve stvari, gledajte“.

Neizbežna tema bila je i serija Game of Thrones. “Poslednje dve sezone su katastrofalne – totalno su uništili svaku priču svih karaktera. Neću da budem kao onaj dečko što je komentarisao na TV-u, nije kraj života, ali nadam se da će bar ovaj da napiše malo bolju knjigu. Ja sam 2012. godine pogledao dve sezone, onda sam kupio sve knjige i pročitao. Prve dve sezone su na nivou knjiga, iako je knjiga uvek bolja, mada posle serija ne može da se poredi s knjigom“.


- I navijači su se ispraksovali, tačno uprate kada velike zvezde idu na konferenciju za medije, samo da bi se potom nacrtali ispred u potrazi za autogramima i fotografijama. Gužvu i ludnicu danas za Nadala i Federera teško je opisati, hajde samo da kažemo da redari i radnici obezbeđenja pošteno zarađuju svoje dnevnice.

Kad smo kod Federera, čujte ovaj podatak – kada je Rodžer debitovao u glavnom žrebu Rolan Garosa 1999. godine, do trećeg kola stigao je Norvežanin Kristijan Rud. U petak će u trećem kolu Federer igrati sa Kristijanovim sinom Kasperom, tada svega šest meseci starim.

- Nekako smo u sve obaveze udenuli i ručak na brzinu, a ponovo su tema razgovora bili Francuzi i način na koji spremaju meso. Koliko god govorio da želiš meso spremljeno “well done“, ono se crveni, jedva se seče i žvaće. Lično volim kada je malo krvavije, ali oni preteruju i ovde se uvek setim reči svog dragog prijatelja Roija: “Sledeće jedino može da bude da zagrizeš kravu dok prolazi“.

- Pročitajte intervju sa Ivom Karlovićem u kojem je rekao da Novaka Đokovića već sada smatra najboljim svih vremena, a u četvrtak ujutru priča o reketima i žicama.

Pozdrav iz Pariza,

Saša (@ozmo_sasa)

Komentari (9)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Mister No

Francuzi su ludi što se tiče spremanja mesa. Navikavaju decu još od škole da jedu poluživo meso. Klinci piče po tatar bifteku krvavom bez problema.

Odgovori 3 0

Mastoor

Имам и ја две серије да вам препоручим руску серију Обична жена и Клунијеву кваку 22.

Odgovori 8 0

perić

Hvala Saša Kao i uvek, uživanje je samo naše...!

Odgovori 12 1

* Sva polja su obavezna

Toni: Rafa, Rodžer i Novak su imali sreće

Toni: Rafa, Rodžer i Novak su imali sreće

Toni: Rafa, Rodžer i Novak su imali sreće

Španski stručnjak Toni Nadal smatra da 'nova generacija' nema šanse protiv Rafaela Nadala, Rodžera Federera i Novaka Đokovića.

"RF ima šanse za neki Gren slem, Novak može preko 20"

"RF ima šanse za neki Gren slem, Novak može preko 20"

"RF ima šanse za neki Gren slem, Novak može preko 20"

Nekadašnji teniser Pet Keš veruje da Rodžer Federer ima šanse da osvoji još neki Gren slem u karijeri i da trenutno ima malo igrača koji mogu da ga savladaju.
Loading...