Mark Kolbe, Getty Images Spor

Saša Ozmo

28.01.2020 | 08.00

Vilander: Federeru je bilo teže nego Rafi i Novaku

Autor

Mats Vilander sedmostruki je Gren slem šampion, razume tenis do najsitnijih detalja, a već godinama radi kao komentator Evrosporta i, za razliku od mnogih bivših legendi, upućen je u sva dnevna dešavanja.

Mats Wilander

Scott Barbour/Getty Images

Zbog toga je idealan sagovornik za svaku vrstu priče o tenisu, a u druženju sa novinarima imao je vremena za raspolaganje i pružio nam je detaljne, analitične odgovore, uglavnom o igračima Velike trojke – Rodžeru Federeru, Rafaelu Nadalu i Novaku Đokoviću.

Zato njegove odgovore nećemo kratiti ni, kako mi novinari volimo to da kažemo, “slagati“, priča je tekla tačno, a vi uživajte.

Da li je vetar pomogao iskusnijim igračima da pobede u nekim mečevima u ranoj fazi turnira?

Ono što je za mene najveća greška i ujedno totalno nerazumevanje tenisa jeste reći da veter u tenisu izjednačava šanse igrača. Vetar je, naprotiv, ono što najviše razdvaja velike igrače od onih koji nemaju dovoljno samopouzdanja. To ne znači da veliki igrači igraju bolje po vetru – jer zapravo igraju znatno lošije – ali sposobni su da bolje iskoriste vetar kako bi ostvarili prednost, dok mladi igrači nemaju pojma kako da se snađu po vetru. Jednostavno, nemoguće je udarati kroz vetar, već jedino uz vetar – i saglasio bih se sa tim da iskusniji igrači značajno više koriste vetar kao prednost. Ogromna je razlika...

Da li mislite da je Federeru bilo lakše da bude uspešan u ranijim fazama svoje karijere – u poređenju sa Nadalom i Đokovićem?

Teže je sada Federeru da bude tako dominantan kao što je bio na vrhuncu svojih moći – nego što je Nadalu i Đokoviću da dostignu nivo na kome je on sada. Federer je zapravo bio prvi koji je podigao lestvicu do visina na kojima niko pre njega nije bio, i bilo mu je lakše da bude najbolji. Svi mi smo se, iz ovih ili onih razloga, zadovoljavali prvim mestom i onim što smo postigli, dok je jedino on imao viziju da ide još dalje, iako ne postoji skoro ništa više što može da osvoji – jer je do tada skoro sve i osvojio.

Novak Đoković

Getty Images/Cameron Spencer

Novaku i Rafi je lakše utoliko što im je Rodžer „meta“, što mogu da procene koliko je zaista daleko od njih ono što je on do sada postigao. Njima je cilj jasan – šta treba da dostignu i prestignu, dok je Rodžer u jednom trenutku ostao bez repera, jasnog cilja – pošto više nije postojao igrač kojeg on nije više puta dobio. Da, oni su mnogo bolji od Hjuita, Rodika, Nalbandijana... Čak i od Marata, koji je imao fantastične dane, ali je dosta oscilirao.

Da je Rodžer rastao sa ovom generacijom, sumnjam da bi igrao jednoručni bekhend, a onda bih ga u taktičkom smislu, kao i osećaju za tenis, stavio ispred Nadala I Đokovića. Što se tiče fizičkih mogućnosti, on je iza njih. Po mom mišljenju, Federer je podjednako talentovan za tenis kao njih dvojica, bolje poznaje igru, ali značajno zaostaje u tehničkom smislu jer je staromodan. Ipak, nekako je uspeo da opstane...

Da li bi mu dvoručni bekhend pomogao?

Sada bi, ali ne nužno i u prošlosti. Ne bi tako lako mogao da “rastavi“ igrače sa bazičnim teniskim sposobnostima kojima je u teniskom odrastanju Agasi bio idol i koji su morali da se istežu na kratki bekhend jednom rukom da bi ga dohvatili – ili bi bili gotovi – dok današnji igrači uspevaju da to reše otpuštanjem jedne ruke sa hvata. Naravno, to nije taktika koju on više često koristi, tek ponekad. Ukratko, njegov dvoručni bekhend danas protiv Rafe ili Novaka bi potpuno promenio stvari. Doduše, da li bi onda Federer bio podjednako atraktivan za gledanje kao što je danas? Čisto sumnjam...

Rodžer Federer

Cameron Spencer/Getty Images

Rodžer Federer

Federer je izgubio 22 meča u kojima je imao meč lopte – mislite li da to ukazuje na nešto jer Đoković i Nadal nisu demonstrirali takvu slabost, nazovimo je tako...

Saglasan se sa vama. Mislim da to pokazuje da Federer, iako se danas smatra za najvećeg igrača u istoriji tenisa, nije bio toliko često u situacijama u kojima je pobeđivao u mečevima time što je bivao primoran da donosi odluke u jednom jedinom poenu koji odlučuje.

Kada je pobeđivao Novaka i Endija u ranijoj fazi njihovog rivalstva, rezultat je bivao 6:4 6:7 6:3 6:3 – drugim rečima, takvi mečevi nisu sadržali odlučujuće, velike poene. Uopšte se nije tako često nalazio u situaciji na Gren slemovima u to vreme u kojima je morao da donosi velike i važne odluke u momentu kako bi došao do konačne pobede. On bi ih na kraju osvajao, a da nije preterano morao da brine da li će neki poen dobro odigrati ili ne. Sada to sve izgleda potpuno drugačije. Bio je previše dominantan da bi radio na tome da pobeđuje time što bi dobro odigrao u odlučujućem poenu. Ako govorimo o Vimbldonu prošle godine, kada bi neko pogledao kompletnu statistiku meča i analizirao poteze koji su mu izvesno donosili poene do meč lopti, verovatno bi mu preporučio da odigra slajs na forhend. Ali, to se nije desilo.

Rekli ste da će i Rafa i Novak prestići Rodžera u broju osvojenih Gren slem titula. Zašto mislite tako?

Jesam jer mislim da i jedan i drugi duboko veruju u to da su bolji od Federera, i imaju bolje rezultate u međusobnim mečevima. Ne verujem da su Rafa i Novak uopšte zainteresovani da čuju šta bismo mi imali da im kažemo u vezi sa time kako je Rodžer uticao na istoriju tenisa, njegovom nizu od 100 odigranih četvrtfinala i ostalim brojevima koje se vezuju za njega.

Rafael Nadal

Mark Kolbe, Getty Images

Sve što njima znači jeste da su ga pobeđivali kada je bio na vrhuncu, ili u većem broju slučajeva, u dva od tri odigrana meča. Oni rezonuju: “Jednom kad sam, sa 22 godine, stasao igrački, počeo sam redovno da dobijam Rodžera i ne vidim zašto ne bih bio zabeležen u istoriji tenisa kao uspešniji igrač od njega“. Oni se neće predati, već će neprestano nalaziti načine da sebe guraju i dalje, dok napokon ne ostvare taj cilj.

Postavlja se pitanje – da li oni to zaista i mogu da urade? Sa umom i motivacijom koje poseduju, verovatno, ali imajte u vidu da postoje razni nivoi psihičkih blokada jer pitanje je da li ste u stanju da osvajate Gren slem titule kada vas opseda jurnjava za istorijskim rekordima. Može desiti da izgubite meč nekog dana, ali je glavni razlog zbog koga su tako uspešni taj što oni ne žele nikad da izgube ni protiv mene. Oni uopšte ne razmišljaju o tome da li će eventualno izgubiti turnir, već ih na dan meča jedino interesuje to da ne izgube od vas jer ste vi toliko lošiji od njih.

I to je to – jer, ako počnete previše da gledate u budućnost, desiće vam se neki Cicipas – kao Rodžeru prošle godine – i onda vam je jalovo opravdanje da niste bili spremni za taj dan jer ste u glavi projektovali osvajanje 21. Gren slem titule.

U tome je moć Novaka i Rafe; možda je to malo manje izraženo kod Rafe, a da kod Novaka ima malo više “ljudskog“. Dobar primer te osobine kod Novaka je meč protiv Štrufa – u kome Novak glatko osvoji prva dva seta, a onda prepusti Memcu treći jer će ga i tako dobiti u četvrtom pošto je toliko bolji. “Neka on uzme treći set, ja ću taman malo da se sačuvam prevelikih napora – a onda ću mu rano uzeti brejk i bez previše muke zatvoriti konačni se“.

Rodžer i Rafa su drugačiji, bukvalno gaje želju da u svakom poenu urade nešto čudesno – Rodžer svojim udarcima, Rafa svojim emocijama. Novaku je normalnije da se bavi i negativnim i pozitivnim emocijama, a da ga pri tom negativne previše ne zamaraju, ne brinu. U svakom slučaju, biće izuzetno zanimljivo videti šta će se na kraju desiti, ali sam verovanja da će ga na kraju Novak i Rafa ipak preteći. Možda ipak ne i obojica, ali – eto, videćemo...

Stefanos Tsitsipas

Daniel Pockett, Getty Images Sport

Rekli ste da je Cicipas verovatno spreman da osvoji Gren slem trofej. Da li i dalje tako mislite (razgovrali smo pre nego što je Cicipas ispao sa Australijan opena)?

Pitajte pre svega Rafu, Rodžera i Novaka da li oni tako misle jer je to najrelevantnije. Mislim da će sva trojica reći da još nije jer se igra u pet setova. Nisam siguran zašto mladi igrači imaju problem da se takmiče u pet setova i da ne igraju ceo meč na visokom nivou – što im češće polazi za rukom u formatu tri seta, ali je to možda nešto što prati njihovu generaciju.

Izgleda da je praksa to da što ste iskusniji, a meč traje duže, u stanju ste da bolje rasporedite svoje adute kroz vreme. Sve ostalo bi bilo pogrešno rezonovanje i mislim da bi vam njih trojica zato rekli da Cicipas još nije spreman za to, pošto će imati previše padova tokom meča ili turnira koji će mu zasmetati u odlučujućim momentima da bi na kraju podigao trofej.

Za mene je Cicipas neko ko svakako jeste među prvim kandidatima za ostvarenje takvog uspeha. On je emotivniji, ima jači voljni momenat i veruje u sebe jer ih je do sada svu trojicu pobeđivao. Na slični način bih opisao Fonjinija, Benou Pera, Nika Kirijosa; to igrači koji kroz takmičenje ne igraju racionalno svaki svoj poen.

Ne morate da igrate svaki poen da biste ga pobedili, ali bi trebao da ga igrate na pravi način, sa pravim odnosom kako biste progresivno izgradili neko pozitivno sećanje i razumevanje igre, na koju kasnije možete da se oslonite i primenite je u važnim momentima. Ako u odigravanju poena ne ispoljavate potrebni intenzitet, neće vam više biti lako da osvajate važne poene. Jednostavno, na taj način sebe redovno uskraćujete za to da vežbate kako najbolje da odigrate važne poene.

Rodžer i dalje uz takvu posvećenost svakom poenu, redovno vežba odigravanje važnih poena, makar se i desilo da udari bekhend najjače što može, a loptica pogodi spoljnu ogradu terena. Ono što je tu važno jeste visok nivo intenziteta u pristupu igri, dok Fabio, Nik, Benoa i drugi sebe lišavaju toga da njihov svaki momenat proveden na terenu ima smisao – bez obzira na to koji je trenutni rezultat.

Umesto da sebi kažu – OK, ovaj poen ću odigrati tako i tako, najbolje što mogu – oni to ne rade, i samim time im se redovno dešava da im se mečevi koje bi lako trebalo da dobiju rastegnu u nedogled jer nisu izgradili voljni momenat da odlučno pristupe odigravanju poena. A ako tako budu igrali iz kola u kolo, u nekom četvrtom kolu će naleteti na ozbiljnog igrača, koji će ih glatko eliminisati...

I, da se na kraju ponovo vratim na Rodžera – on u vreme svojih najvećih uspeha jednostavno nije imao prilike da vežba da odigrava te posebne poene sa potrebnim intenzitetom, jer je protiv Rodika, Hjuita i ostalih svakako već imao brejk ili dva seta prednosti.

Komentari (32)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

#1

Dodati da je Federer igrao par godina bez konkurencije, i da je i najacoj eri najmanje dominantan, malo je Wilander pristrasan.

Odgovori 14 2

sima

Jedna od boljih, ako ne i najboljih Vilanderovih analiza.

Odgovori 42 3

Muki

Samo što Matse,i Nole i Rafa vide sebe kao slabije tenisere od Rodžera(bar za sada)

Odgovori 2 57

* Sva polja su obavezna

"Gael je u životnoj formi, bilo je teških mečeva"

Autor

"Gael je u životnoj formi, bilo je teških mečeva"

"Gael je u životnoj formi, bilo je teških mečeva"

Novak Đoković kaže da ga očekuje težak posao sa devetim teniserom sveta Gaelom Monfisom u polufinalu turnira iz Serije 500 u Dubaiju.

Doktorska igra Đokovića – polufinale i osiguran broj 1!

Autor

Doktorska igra Đokovića – polufinale i osiguran broj 1!

Doktorska igra Đokovića – polufinale i osiguran broj 1!

Novak Đoković plasirao se u polufinale turnira iz Serije 500 u Dubaiju, pošto je deklasirao Karena Hačanova sa 6:2, 6:2.
Loading...