Justin Setterfield, 2018 Getty Images Sport

Saša Ozmo

22.07.2020 | 12.40

Nole i optimizacija, kupatilo u Rumuniji, Fićin Matriks

“Čovek koji prati Novaka jednostavno ne može da razume koliko on brzo procesuira sve informacije, bez obzira na to koliko je trenutak važan“, opisuje Dušan Vemić pojavu koja ga je najviše impresionirala tokom njegove saradnje sa Novakom Đokovićem.

Dušan Vemić

Getty Images/Stephen Dunn

Sada već iskusan trener, Dušan je sarađivao i sa Andreom Petković, Kajom Kanepi, braćom Brajan...

U intervjuu za Sport klub Vemić je govorio i o kvalitetima Marjana Vajde, o tome kako ga na Đokovića podseća momak kojeg sada trenira, o svojim seniorskim počecima i teškim uslovima za razvoj, uz jednu sa ove distance smešnu anegdotu, a dotakli smo se i njegove trenerske filozofije, US opena, Filipa Krajinovića...

Trenutno je Dušan u SAD, u San Dijegu, pošto sarađuje sa mladim, 18-godišnjim Amerikancem Brendonom Nakašimom. Desnoruk je, tata mu je Japanac, mama Amerikanka, a deda je obožavao rekreativno da igra tenis.

“Do saradnje je došlo po preporuci – njegovi roditelji su me kontaktirali, posle čega smo se dogovorili. U ovoj godini u kojoj se ništa ne zna uspeo sam da napravim dobar dogovor, koji za mene ima smisla. Fenomenalan je dečko – vredan je, talentovan i brzo uči. Bio je treći junior na svetu. Od prošle jeseni, kada je bio oko 950. mesta na svetu, do proletos, dok se sve u martu nije prekinulo, došao je do 220. mesta. Dobio je i ATP meč, vajld kartu za Delrej Bič. Uz to je pobedio dvojicu rivala i tek u četvrtifinalu izgubio je od Nišioke. Počeli smo saradnju u maju, u timu je dvadesetak nedelja i Pat Keš, a moj ugovor je cele godine, što znači da sam konstantno sa njim“, počinje Vemić za Sport klub.

Brandon Nakashima

Darryl Oumi/Getty Images

Jasno je da Dušan u Nakašimu polaže velike nade, a Frensis Tijafo početkom godine rekao je da je Brendon poseban momak na kojeg treba obratiti posebnu pažnju u budućnosti.

“Rekao bih da mu je psihiča snaga najveće oružje, mentalno je gotovo na Novakovom nivou, to me je i zaintrigiralo od početka. Znamo da je to najteže trenirati. Ako imaš taj talenat, onda je sve ostalo mnogo lakše. Pri tom je veoma vredan i može da bude na terenu koliko god je potrebno, što je još jedan plus. Taj mentalni sklop omogućiće mu da igra važno onda kada je potrebno".

Na pitanje po kojim osobinama i postupcima ga Nakašima podseća na Novaka, 44-godišnji Vemić odgovara:

“Po smirenosti i koncentrisanosti u važim momentima. Iako je možda rano suditi posle samo dva meseca, ali učinilo mi se da imam dovoljno iskustva da taj kvalitet prepoznam u čoveku. Vreme i rezultati će pokazati da li sam u pravu. Sada još nema oficijelnih ATP turnira, ali je učestvovao u egzibicionim mečevima. U situacijama u kojima bi čovek trebalo da oseti malo pritiska, on je sve to lepo rešio i igrao kao što igra na treningu“.

Trenutno je najveće pitanje u svetu tenisa to hoće li biti US opena. Za sada, u Njujorku se planira početak 31. avgusta, ali sve je ipak još u magli zbog cele situacije.

“To najviše zavisi od stanja SAD i Njujorka u tom trenutku. Postoji i druga strana, a to je kako se igrači dogovore. Organizatori žele i spremni su, ali pitanje je ko na kraju ima završnu reč. Neće biti lako da se održi. Trenutno sam na egzibiciji 'World Team Tennis‘, tu ima oko 50 igrača i oko 150 trenera i pratnje u jednom letovalištu u Zapadnoj Virdžiniji, gde nema mnogo stvari koje se dešavaju oko nas. Testirali su nas jednom pre nego što smo krenuli prema turniru, jednom kada smo stigli i onda svakih sedam dana po jednom. Sve je vrlo striktno, nose se maske, drži se distanca. Turnir traje 21 dan, kao minijaturno ozbiljno takmičenje. E sad, US open nije samo US open, nego se igra i Sinsinati pre toga. To je komplikovana logistika, ali ako se stvari ne pogoršaju u SAD u narednih mesec i po dana, postoji šansa da se turnir održi“.

Dušan Vemić

Getty Images/Stephen Dunn

Vraćamo se u prošlost, kao teniser je Vemić bio najpoznatiji po snažnom servisu, jednom je igrao u glavnom žrebu nekog od Gren slem turnira, a najbolji rang bio mu je 146. mesto. Šta je nedostajalo da napravi bolju karijeru u singlu?

“To je dosta teško reći iz ove perspektive. Svi mi u svojim životima pokušamo da uradimo najbolje što možemo i umemo u datom trenutku. Svi bismo voleli da uspemo u svom poslu. Da sam sa teniske strane imao podršku ili mentora što se iskustva tiče, pravljenja odluka, koju danas mladi teniseri imaju u nama starijima i iskusnijima... Jedini koga smo imali na vrhunskom nivou je Boba, ali on je u tom trenutku bio u biznisu i nije imao previše vremena“, naglašava Vemić i obrazlaže:

"Izbor turnira, trenera, mnogo je važnih odluka u karijeri tenisera. Potrebno je da se odrede prioriteti u različitim fazama razvoja madog tenisera i stvari na koje mora da se stavi akcenat, bez obzira na sâm rezultat u tom trenutku. Imao sam neverovatnu podršku roditelja. Situacija tokom devedesetih, kada sam bio tinejdžer, bila je izuzetno teška. Imao sam podršku kluba i trenera. Možda nismo povlačili idealne poteze, ali mislim da smo uradili najbolje što smo mogli sredstvima koje smo imali. Sada, kada se gleda 30 godina unazad, vidim da sam verovatno mogao drugačije. Pošto nismo imali sredstava i uslova u zemlji, možda da sam otišao od kuće u neku akademiju, možda bi moj razvojni put bio bolji. Prilično kasno počeo sam da igram tenis, sa 11 godina. Prvog aprila 1987, u Teniskom klubu Partizan bila je grupa od nas 30-40 dece na dva terena. Nisam imao previše prostora za napredak. Sa 15 godina, 1991, bio sam u prvom timu Partizana, koji je bio najbolji klub u staroj Jugoslaviji u tom trenutku“.

Ipak, početak seniorske karijere bio je znatno otežan u tom teškom periodu za sve u zemlji.

“Nismo imali mnogo opcija kao neki stranci – Amerikanci, Francuzi, Španci – koji iza sebe imaju 50 vrhunskih bivših tenisera. Sada i mi imamo mnogo zrelih igrača koji su prošli kroz sve vrhunske teniske nivoe. Da li je moglo da bude bolje? Moglo je, ali sam ja i svi ljudi koji su mojim vršnjacima i meni pomagali, pružili sve da bismo mi uspeli. Sa jedne strane, to je bilo lošije od idealnog, ali smo sa druge strane stasali i skupili životno iskustvo koje ne bismo imali da je sve bilo savršeno. Morali smo da se snalazimo, krpimo, dodajemo i oduzimamo kako god smo znali i umeli, a samim tim smo mi postajali pametniji. Kao trener to pokušavam da iskoristim na najbolji mogući način, sa kime god sarađivao“.

Dušan Vemić

Clive Brunskill Getty Images

Od 2011. do 2013. godine Vemić je na najvećem broju Gren slem turnira bio deo Đokovićevog tima, uz Marjana Vajdu. Sa Vemićem u boksu Novak je osvojio tri najveće titule – dve u Melburnu i jednu u Njujorku.

"To je vrlo drag deo mog života, u pitanju je moj drugi trenerski posao. Noletu sam pomagao 2011. u Indijan Velsu, da bih u avgustu iste godine istovremeno počeo da radim sa Andreom Petković i sa Noletom. Nastavio sam azijsku turneju sa Andreom do kraja sezone, a sa Novakom sam zvanično počeo da sarađujem u januaru 2012. Vreme, momenti i turniri koje smo zajedno proveli bili su divni. Bio sam potpuno koncentrisan da pružim sve od sebe kako bih njemu i timu Đoković pomogao maksimalno, s tim što sam njima pomogao kao prijatelj i kolega i pre nego sam krenuo da radim zvanično. Bio sam presrećan što sam deo tog tima i što osećam da sam delić svega toga“, priseća se Vemić i biranim rečima govori o Marjanu Vajdi:

“Sjajna je osoba, fantastičan trener sa mnogo iskustva, miran i staložen. Uvek je pribran i koncentrisan na osnove tenisa. Kada god je teško, pokušava da u nekoliko reči sažme sve što ima da se kaže. Novak je, kao što svi znamo, sportista i teniser koji se ne rađa svaki dan – sve što mu se kaže primi na najbolji mogući način i odmah optimizuje. Kada bismo gledali sa strane, čovek koji ga prati to jednostavno ne može da razume koliko on brzo procesuira sve informacije, bez obzira na to koliko je trenutak važan. Odmah je iskoristi na najbolji mogući način. Stvari koje mi vidimo sa strane, on vidi isto na samom terenu, a svi znamo koliko je to zbog fizičkog i psihičkog pritiska u mečevima, posebno u onima u kojima se bori za titulu“.

Đoković je 2020. godinu počeo na savršeni način – osvojio je ATP kup sa Srbijom pobedivši sve mečeve u singlu, a zatim je osvojio Australijan open i Dubai.

“Posle svega što se desilo, on može samo da bude jači, pametniji i bolji. Kada god turniri krenu, on već sada ima četiri meseca treninga zdrav, odmoran je i fizički i psihički. Proveo je vreme sa porodicom, sve mu je trenutno u balansu. Jedino što nema, kao ni većina tenisera, jeste previše mečeva kako bi znao u kakvoj je formi. Ali poznajući njega, treba mu nekoliko mečeva i biće na svom najvišem nivou“.

Filip Krajinović

Getty Images/Darrian Traynor

U jednom od prethodnih intervjua za Sport klub Vemić je rekao da mu je najvažnije da postigne međusobno razumevanje sa igračem. Koji su metodi kojima se to postiže?

“Svaki trener ima svoj pristup. Moj je takav da prvo vreme pokušam da iskoristim da naučim o igračima – ko je, šta je, kakav je, kako razmišlja, kakav je u datim trenucima, kako komunicira i razume to o čemu se razgovara. Samim tim ulazim u njegov svet i pokušavam da mu na najbolji mogući način pomognem da iskoristi svoj maksimum. Na primer, 2015. sam radio sa Filipom Krajinovićem. On je sjajan sportista i teniser kojem mora da se govori u nekoliko reči kada se komunicira o tenisu. On živi tenis, kao da je u teniskom Matriksu. Filip sve lepo razume, u jednoj rečenici mogu da sažmem sve što njemu zaista treba da bude spreman za taj meč, kao mali je kompjuter i naučio sam vrlo brzo da ne komplikujem. Treninzi su koncizni i ne moraju da budu predugački kako bi on uspeo da se našteluje za protivnika. Odmah sam dobio povratnu informaciju jer je on u mečevima u kojima sam ga vodio uspeo da pruži svoj maksimum. Zajedno smo dobili njegov prvi Gren slem meč. Dobio je ozbiljne mečeve i znao sam da će kad-tad da se probije među najbolje. Mislim da on još nije postigao svoj maksimalni uspeh, verujem da će ući u Top 20, ako ne i više, poseduje taj kvalitet“.

Na pitanje koje greške je pravio na početku trenerske karijere i koje sada više ne pravi, Vemić se nasmejao:

“Nole će se saglasiti – naučio sam da izbacujem lopte iz ruke jako dobro. Ne znam šta da kažem… Mislim da sam od početka bio vrlo pribran, to sam naučio od svog oca, koji je bio vojni pilot i instruktor letenja. Od njega sam naučio da budem dobar pedagog, onaj koji dobro sluša i pokušava da razume. To sam uneo u trenerski posao od samog početka. Kao treneri moramo da shvatimo da smo tu da pomognemo i da smo deo nečije životne priče i karijere“.

U loži je Vemić budistički miran, ljudi se često pitaju pobesni li on ikada.

“Ne, iz jednog razloga – tu sam da bih pomogao igraču. Ako ja hoću da planem, treba samo da zamislim kako je njemu ili njoj. Onda pokušavam da budem kao mesto gde igrač može da pogleda, da oseti energiju, da se smiri i koncentriše. Jedino mogu da planem kada gledam na TV nešto, ili kada sam na tribinama, pa se opustim kao navijač“.

Dušan Vemić

Ezra Shaw, Getty Images

Za kraj, zamolili smo Dušana da se priseti nekog neobičnog iskustva iz duge karijere u profesionalnom tenisu. Uz osmeh nam je rekao da je jedan od onih koji zaboravlja viceve, ali da odmah zna ceo kada čuje početak.

“To je ceo kolaž iskustava koji je nastajao od prvih profesionalnih dana do sada. Najviše u sećanju ostanu prvi trenuci. Sećam se kada sam kao 16-godišnjak igrao satelite, koji su danas kao fjučersi – tada si morao da budeš na jednom mestu četiri nedelje kako bi možda zaradio ATP bodove. Samih početaka se rado setim i kada pomislim da su teniseri danas malo mekši u smislu da uslovi moraju da im budu idealni, ispričam im jednu kratku priču. Prvi profesionalni satelit turnir sam igrao u Rumuniji. Nas petorica putovali smo kolima do Rumunije i toliko smo imali novca da smo sva petorica iznajmljivali apartman za dolar na noć. Kupatilo je bilo površine jedan metar kvadratni, možete da zamislite kako je sve to izgledalo.... Tamo je bilo dosta naših igrača poput Zimonjića, Vuka Jovanovića, Marka Nešića... Svi smo prolazili kroz takve momente“, zaključuje Vemić za Sport klub.

Komentari (4)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Saigrac iz Partizana

Zar je Dusanu tesko da izgvori ime trenera koji ga je tretirao kao svog najrodjenijeg na usttrb drugih igraca (realno bio je u pravu jer je Dusan bio bolji od svih nas). Trener je Alerksandar Bolic a svi znaju da je Dusan u finasijski pomagao zajedno sa svojim roditeljima. I Dusan nije bio jedini kojima je Bolic pomagao.Neka se oglasi i Goran Tosic ako ga nije sramota. Nadam se da cete ovo objaviti jer treba nekad cuti i za nekoga koji je pomagao teniserima bez ikakve naknade.

Odgovori 11 0

Ceda Jovanovic

Pozovite Hanku da prozbori neku o djokovicu.

Odgovori 7 26

U jbt

ti baš ne odustaješ od budalaština, kako ti bre ne dosadi, živo me zanima!?! Nisi ti svoj nigde, u jbt....

17 4

* Sva polja su obavezna

Halep: US Open? Nisam donela konačnu odluku

Halep: US Open? Nisam donela konačnu odluku

Halep: US Open? Nisam donela konačnu odluku

Rumunska teniserka Simona Halep izjavila je da još nije odlučila da li će učestvovati na predstojećem US Openu.

Tim: Dobar rezultat na USO će vredeti manje ove godine

Tim: Dobar rezultat na USO će vredeti manje ove godine

Tim: Dobar rezultat na USO će vredeti manje ove godine

Treći teniser sveta Dominik Tim smatra da će dobar rezultat na US Openu ove godine 'vredeti manje nego inače' zbog najavljenog odsustva igrača iz samog vrha.
Loading...