Catherine Ivill/Getty Images

Stefan Davidović

29.08.2020 | 12.00

Telstar, Tango, Brazuka: Istorijat fudbalskih lopti

Bio je 30. jul 1930, Argentina i Urugvaj igrali su u finalu prvog Svetskog prvenstva. Kada su domaći Urugvajci na poluvremenu zamenili loptu, sreća kao da se okrenula na njihovu stranu...

Lopte

Matt Childs/ Pool via Getty Images

Prvih 45 minuta igralo se loptom koju su obezbedili Argentinci. Nosila je naziv “Tijento”. Dva puta je završila u mreži Urugvaja.  

U drugom poluvremenu se na terenu zakotrljao domaći “T-model”. Urusi uspevaju da ga tri puta smeste iza leđa argentinskog golmana, dovoljno za trijumf 4:2 i prvu titulu svetskog prvaka.

Tako je sa istorijom Svetskih prvenstava u fudbalu počela i istorija fudbalskih lopti. Na svake četiri godine postajale su modernije i praktičnije, a sa njima je rastao i kvalitet same igre.  

Prvobitne lopte bile su pravljene od kože, povezane čipkom. Od Mundijala u Brazilu, prvi put su imale ventil za pumpanje, a sa modelom “Duplo T” čipka je otišla u istoriju.  

“Top star” kojom se igralo u Švedskoj 1958, imala je moderniji dizajn i upadljivu žutu boju. Odabrana je na testiranju u kome je učestvovalo preko 100 kandidata.  

Bila je to lopta kojom je Žist Fonten postavio rekord Svetskih prvenstava: 13 golova na jednom turniru. I lopta koja je proslavila 17-godišnje brazilsko čudo od detetea. Zvali su ga Pele.  

U Čileu '62, “Krek” je zamenio prvobitnu loptu koju su obezbedili domaćini. Naime, sudija Ken Eston bio je nezadovoljan kvalitetom i tražio da se igra loptom proizvedenom u Evropi.  

Za Mundijal 1966, održan u Engleskoj, kolevci fudbala, napravljen je model "Čelendž 4-Star" kompanije “Slezinger”. Englezima je doneo sreću – osvojili su prvu i jedinu titulu tada.  

Ipak, prava istorija fudbalskih lopti, onakvih kakve ih danas znamo, počinje sa Mundijalom u Meksiku 1970. Popularni “bubamara” dizajn, 32 panela u crno-beloj boji. Po narudžbini FIFA, Adidas je napravio 20 takvih. Tako je rođen TELSTAR.  

Telstar 1970.

Laurence Griffiths Getty Images Sport

Telstar 1970.

Dizjaniran je sa namerom da bude uočljiv u TV prenosima, za publiku koja je gledala mečeve na crno-belim televizorima. Dobio je ime po komunikacionom satelitu Telstar, napravljenom 1962. za potrebe slanja TV signala i telefonskih poziva u svemir.

Prodat je u 600.000 replika i postao prvi globalni fenomen među loptama. Više nije bilo dvorišta ili ulice u kojima se deca nisu igrala “bubamarom”.  

Adidas je za SP u Nemačkoj 1974. napravio unapređenu verziju “Telstar Durlast”. Obložen poliuretanom, bio je otporan na vodu, ali i teži za oštećenja.  

U Argentini se plesalo “Tangom”. Fudbalski svet zaljubio se u nove šare. A Argentinci su otplesali do prve titule.

Tango 1978.

Laurence Griffiths Getty Images Sport

Tango 1978.

“Tango" je obeležio 80-e godine u fudbalu, pošto se u Španiji '82 igralo njegovim mlađim bratom “Tango Espanja”.

Bio je neizostavan na narednim Evropskim prvenstvima, kao i na Olimpijskim igrama u Seulu.  

Sintetika je definitivno pobedila u Meksiku, kada je “Asteka” bila prva potpuno sintetički napravljena lopta.

Kao inspiracija za dizajn poslužili su tradicionalna astečka arhitektura i njihovi murali. Dijegu Maradoni se na utakmici sa Engleskom “lepila” za nogu. Ali i ruku...          

Dijego Maradona 1986

Allsport UK /Allsport

Dijego Maradona 1986

 “Trijade” na loptama dobile su novi detalj u Italiji 1990, kada su kao ukras odabrani etruski lavovi.

U skladu sa tim i naziv “Etrusko Uniko”. Istom loptom igralo se i na Euru 1992. kao i na Olimpijskim igrama iste godine.    

Etrusko Uniko 1990.

Simon Bruty/Allsport/Getty Images

Etrusko Uniko 1990.

U SAD smo upoznali novu Adidasovu porodicu. “Kvestra” će obeležiti eru devedesetih, a naziv je inspirisan antičkom mudrošću “put do zvezda”, tj “quest to the stars”.

Motivi svemira poslužili su kao nove šare, na taj način obeleženo je 25 godina od misije “Apolo 11”.  

“Kvestra” je bila lakša od svojih prethodnica, što je najboljim svetskim fudbalerima pomoglo da na turniru postignu nekoliko nezaboravnih golova, ali bilo je golmana koji su se žalili na “nepredvidivost” njene putanje.

Kvestra 1994.

Bongarts/Getty Images

Kvestra 1994.

Sa “Trikoloreom” u Francuskoj '98 završena je era crno-belih lopti, ali i Adidasovih trijada koje su 20 godina ukrašavale svaki model.

Boje francuske zastave značile su da prvi put na jednoj lopti imamo istaknute tri boje. Bile su to boje novog šampiona, koji je golovima Zidana i Petija pobedio Brazil u finalu.  

Trikolore 1998.

Ben Radford, Getty Images Sport

Trikolore 1998.

Sa dolaskom 21. veka, počela je revolucija u dizajnu fudbalskih lopti.

“Fivernova” je predstavljala prvi veliki iskorak. Ultramoderan izgled, sintaktička pena, troslojno postolje, samo su neke od inovacija...

Fevernova 2002.

Gary M Prior, Getty Images

Fevernova 2002.

Sa Timgajstom 2006. broj panela smanjen je na 14. Lopte su prvi put personalizovane, sa imenom stadiona, timova, datumom igranja meča i satnicom početka.

Za finalni meč napravljen je specijalizovan model "Timgajst Berlin" zlatne boje.

Timgajst Berlin

Alex Livesey Getty Images Sport

Timgajst Berlin

Džabulani 2010. imao je samo osam panela. Izazvao je više kontroverzi od svojih prethodnika.

Golman Brazila Žulio Sezar uporedio ga je sa "loptom iz prodavnice" kojoj je cilj da oteža posao čuvarima mreže. 

Istog mišljenja bio je i njegov kolega Bufon, dok je Robinjo sugerisao da je "loptu očigledno pravio neko ko nikada nije igrao fudbal". Džo Hart iz Engleske žalio se da "lopta može sve osim da ostane u njegovim rukavicama". 

U Adidasu su se pravdali da je većina igrača ipak dala pozitivnu ocenu...

Džabulani 2010.

Laurence Griffiths Getty Images Sport

Džabulani 2010.

Od preko milion fanova koji su učestvovali u glasanju, 78% njih je odlučilo da se zvanična lopta za prvenstvo u Brazilu zove Brazuka.

"Bosa Nova" i "Karnavaleska" su dobile znatno manji procenat glasova. 

Brazuka je prošla dug proces testiranja koji je trajao dve godine uoči Svetskog Kupa. Mnogi timovi i igrači bili su uključeni kako bi ovoga puta bila napravljena lopta koja će zadovoljiti sve. 

Brazuka 2014

Robert Cianflone, Getty Images Sport

Brazuka 2014

Telstar se nakon više od četiri decenije vratio na fudbalske terene, ali u novoj verziiji "Telstar 18".

Naravno, reč je o lopti kojom je odata počast istoimenim prethodnicama sa Svetskih prvenstava sa početaka 1970-ih.

Ponovo je bilo kritika na račun njene nepredvidivosti. Golmani su primali golove sa velikih razdaljina što je podgrejalo sumnju da Adidas ni ovoga puta nije uradio dobar posao.

Priliku da se iskupe imaće već za dve godine u Kataru...

Telstar 18

Stuart Franklin/Getty Images

Telstar 18

Komentari (18)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Радомир Фалкао

Џабулани и вувузеле хаха какав ужас, сећам се како је лопта по некад неартикулисано летела по терену. Бразука ми је некако најлепша, а бубамара свакако љубав из дечачких дана. Најк мислим да има лепше лопте последњих 10 година најмање.

Odgovori 2 0

Pera

Tango je bila nakbolja, buba mara tolimo teska da kad se napuni vodom po kisi samo englesi su mogli da je dignu a ko je idari glavom kao sa alijem da se tukao. Ove nove su nekako plasticne. Puma je pocetkom veka imala neku dobru loptu i bundes liga se igrala njom. Najvise sam vole da gledam englesku ligu pre pl kad su im bile skroz bele lopte. Kasnine su i memci to imali. Zute i narandzaste su mi uvek bole bezveze vizualno sem kad je sneg bio na tereni. Snega vise ni nema na igralistima ili je jako tanak secam se i sfrj da su utakmice igrane po ocajnom blatnjavom terenu ili bas po velikom snegu, inopet su majstori znali da igraju. Sad ni kopacke nemaju pertle.

Odgovori 7 0

Tottenham Hotspur

Jabulani najdraza

Odgovori 4 3

* Sva polja su obavezna

Viljaš-Boaš: FIFA da povuče desetku

Viljaš-Boaš: FIFA da povuče desetku

Viljaš-Boaš: FIFA da povuče desetku

Trener fudbalera Olimpika iz Marselja Andre Viljaš-Boaš rekao je da bi Svetska fudbalska federacija (FIFA) trebalo da povuče dresove sa brojem 10 u čast Dijega Maradone.

Murinjo: Mnogo toga zavisi od moći određenih klubova

Murinjo: Mnogo toga zavisi od moći određenih klubova

Murinjo: Mnogo toga zavisi od moći određenih klubova

Menadžer Totenhema istakao je da ne pridaje veliku važnost nagradi 'The Best' koju FIFA dodeljuje na kraju svake godine.
Loading...