Vladimir Novaković 12.02.2015 | 11:07

AFCON 2015: Trijumf Slonova i kontroverze

Kup afričkih nacija u Ekvatorijalnoj Gvineji ponovo nam je pokazao dobre i loše strane afričkog fudbala, a Obali Slonovače doneo dve decenije čekanu drugu titulu šampiona kontinenta. Kada pomislite na to da je domaćin turnira određen samo 64 dana pred prvu utakmicu, organizacija turnira ...

Kup afričkih nacija u Ekvatorijalnoj Gvineji ponovo nam je pokazao dobre i loše strane afričkog fudbala, a Obali Slonovače doneo dve decenije čekanu drugu titulu šampiona kontinenta.

Kada pomislite na to da je domaćin turnira određen samo 64 dana pred prvu utakmicu, organizacija turnira bila je perfektna. Veliku zaslugu za to ima činjenica da je Ekvatorijalna Gvineja četvrt veka unazad vrlo stabilna za afričke prilike i to što je dobar deo infrastrukture bio speman za AFCON 2012, kada su Bata i Malabo ugostili 16 mečeva.

Grupna faza jubilarnog turnira neće u budućnosti pamćen po bilo čemu epohalnom, zbog malog broja golova i mnogo remija – u tri grupe 13 od 18 utakmica završilo se nerešeno, uz samo 30 postignutih golova. Zabavu je donela samo grupa smrti – grupa C – u kojoj je viđen samo jedan remi, mnogo preokreta i 15 golova.

Eliminacije su bile znatno zabavnije, od neverovatnog drugog poluvremena u duelu dva Konga (od 0:2 do 4:2), preko kontroverzne pobede domaćina nad Alžirom, do dva sigurna trijumfa Gane i Obale Slonovače na putu do finala. Završna dva meča nisu donela nijedan gol za 240 minuta, ali su penal-serije nadoknadile propušeno uzbuđenje.

Taktički i organizacioni nedostaci ponovo su se videli na svakom koraku, ali su ih fizička superiornost i sve bolja tehnika često uspešno prekrivali. Naizmenično smo tokom utakmica mogli da vidimo briljantne sekvence i delove koji nisu dostojni ni balkanskih drugoligaša. U takvim okolnostima ni najveće zvezde na turniru, a bilo ih je dovoljno, nisu uspevale da se istaknu.

Razliku su ponovo, kao i toliko puta u poslednjih dvadesetak godina, pravili evropski treneri naviknuti na rad u afičkim uslovima. Erve Renar potvrdio je kolika je razlika u radu na dva kontinenta. Koliko pre šest meseci on nije uspeo da sačuva Sošo u prvoj ligi Francuske, ali mu južno od Sahare ide briljantno. Samo tri godine pošto je Zambiji doneo titulu prvaka Afrike na istim ovim stadionima, on je to uspeo i sa Obalom Slonovače.

Finalisti

Obala Slonovače je ovim turnirom ušla u novu eru, prvu posle „zlatne generacije“, tima koji je Didije Drogba predvodio do tri plasmana na SP i dva finala Kupa afričkih nacija. Ispostavilo se da su se ovog puta kockice složile bolje (uključujući Renarov angažman) nego ikad ranije. Pre tri godine oni su u Malabu odigrali sve utakmice u grupi i četvrtfinale, pre nego što su prešli u Librvil za završne borbe. Na šest mečeva nisu primili ni gol, ali im ni to nije bilo dovoljno, posle 9 penal-serija uspešnija je bila Zambija, koja je upotpunila bajku.

Ovog januara opet su krenuli sa istog ostrvskog stadiona, prošli grupnu fazu i četvrtfinale i onda se zaputili u Batu. Opet su stigli penali, dugi penali, ali ovog puta je sreća bila na strani „Slonova“. Koliko je pritisak bio na tom timu govori i slika Žervinja, koji je 2012. promašio odlučujući penal – zamenjen u finišu on je seo iza klupe da ne bi ni slučajno mogao da vidi penale. Drugi tragičar od pre tri godine Drogba više nije u timu, ali je i daleko od ekvatora sve preživeo jednako dramatično - http://www.espnfc.com/blog/the-toe-poke/65/post/2289661/didier-drogbas-priceless-reaction-to-ivory-coasts-afcon-win

Sam podatak da je trofej osvojio Bubakar Bari, često osporavani rezervni golman, dodaje čar celoj priči. Bari je priliku dobio tek posle povrede Gbouoa, a u finalu je odbranio dva penala i postigao odlučujući gol sa bele tačke.

Poraz u finalu nije dobar šlagvort da pričate o nečijem uspehu, ali za Ganu je plasman u završni meč bio pravo čudo, kada se u obzir uzmu smena generacija posle tužne brazilske avanture i dramatičan početak turnira. Gol Muse Soa u 93. minutu prvog meča ostavio ih je bez ijednog boda, a u drugom kolu Alžir ih je držao na korak od eliminacije, dok Asamoa Đan nije dao gol u 92. minutu. I protiv Južne Afrike gubili su sat vremena, ali su pobedili i od tog trenutka su se oslobodili pritiska i rutinski pregazili sve do finala.

Veliki posao odradio je Avram Grant. Suočen sa potrebom da promeni tim i pod pritiskom zbog tradicionalno loših odnosa igrača sa nacionalnom federacijom, Izraelac je uspeo da stvori odličan timski duh i nadoknadi nepotpunu spremnost prve zvezde Đana.

Najveći teret preuzeo je na sebe Andre Aju, koji je na kraju poneo naslov prvog strelca turnira, sa 3 gola i 2 asistencije. Ironično, njegov otac Abedi Pele bio je igrač AFCON 1992, kada je takođe na penale Obala Slonovače pobedila Crne zvezde. Odličan je bio i Kristijan Atsu, jedan od desetina Čelsijevih pozajmljenih igrača (u Evertonu ove sezone), koji je dobio nagradu za igrača turnira.

Ostali

Ekvatorijalna Gvineja postigla je veliki uspeh posle promene strategije. Pred AFCON 2012, kada su kao domaćini debitovali, oni su sastavili tim od igrača skupljenih sa svih strana sveta, od Kolumbije i Brazila (u jednom trenutku bilo je 9 Brazilaca) preko Obale Slonovače do Kameruna. Za naciju od samo 1.6 miliona stanovnika nije bilo lako sastaviti tim, ali je suspenzija izrečena prošlog leta zbog sumnjivih dokumenata Tjerija Fiđua (rođenog u Kamerunu) naterala čelnike tamošnjeg FS da krenu drugim putem.

Došao je trenutak da se u potpunosti iskoristi dijaspora, kako ona stara, formirana u doba španske kolonijalne vlasti, tako i ona iz 70-ih i 80-ih, kada je pred diktaturom iz zemlje izbegla trećina tadašnjih stanovnika. Ispostavilo se da je u timu koji je prikuio Andoni Gojkoečea, a na turniru vodio Beker bilo čak 17 igrača rođenih na tlu Španije, ali su svi imali jasno poreklo iz Ekvatorijalne Gvineje.

Veliki uspeh ostvario je i tim DR Konga, plasmanom u prvo polufinale AFCON u ovom veku. Ogromna zemlja u srcu kontinenta bila je sedamdesetih najbolja u Africi i igrala na SP, ali su posledica konstantnog političkog haosa i serije građanskih ratova i loši rezultati fudbalske selekcije. Danas „Leopardi“ mogu da računaju na veliki broj talentovanih igrača (Mulumbu, Mbokani, Bolasi), koji su konačno počeli da ispunjavaju potencijal i doživeli samo jedan poraz na turniru (i to do šampiona u polufinalu). Uspeh povećava činjenica da je ekipu vodio domaći selektor Floran Ibenž, koji je prošle godine došao u centar pažnje uvođenjem AS Vite iz Kinšase u finale CAF Lige šampiona.

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

Haos Azura na videlu, predsednik saveza bi Kontea

Haos Azura na videlu, predsednik saveza bi Kontea

Fudbalska reprezentacija Italije posle 60 godina neće igrati na Mondijalu, a nedelju dana posle eliminacije od Švedske u dvomeču, na površinu su isplivali detalji loših odnosa selektora Đampjera Venture i igrača.

Ibra: Povreda je bila teža nego što se znalo

Ibra: Povreda je bila teža nego što se znalo

Napadač Mančester Junajteda Zlatan Ibrahimović se vratio na teren u pobedi svog kluba protiv Njukasla u subotu (4:1) posle više od šest meseci zbog povrede, koja je prema njegovim rečima bila i teža nego što je javnost znala.
Loading...