Vladimir Novaković 21.04.2015 | 20:56

Polufinale ABA kroz statistiku (2/2)

Posle statističkog pregleda ekipnog učinka beogradskih večitih rivala u polufinalnoj seriji ABA lige, danas se bavimo učinkom pojedinaca. Baš kao što smo videli da su tokom četiri meča dva tima bila potpuno poravnata po broju šuteva sa različitih pozicija, konačni zbir indeksnih poena ...

Posle statističkog pregleda ekipnog učinka beogradskih večitih rivala u polufinalnoj seriji ABA lige, danas se bavimo učinkom pojedinaca.

Baš kao što smo videli da su tokom četiri meča dva tima bila potpuno poravnata po broju šuteva sa različitih pozicija, konačni zbir indeksnih poena dva najkonstantnija igrača na obe strane – Milana Mačvana i Čarlsa Dženkinsa – stao je na 76. Dženkins je sa Kalinićem i Mitrovićem predstavljao ključnu osovinu crveno-belih tokom cele serije, dok su se Mačvanovi pomoćnici smenjivali iz meča u meč.

Crvena zvezda

Ova serija predstavlja veliki iskorak u karijeri Nikole Kalinića. Reprezentativno krilo je dugo smatrano snažni defanzivnim oružjem koje u napadu nema preveliki doprinos, ali je tokom ove sezone napredovao šuterski. Ipak, malo ko je očekivao ovakav nastup u seriji – preko 60 posto i za 2 i za 3, iako je često šutirao pod pritiskom, preko ruke i uz isticanje vremena. Kalinić je davao doprinos i pod svojim košem (6 blokada, 7 ukradenih lopti, u obe kategorije lider ekipe). Jedini je igrač koji je u svakom meču serije

Čarls Dženkins je tokom prve polovine sezone igrao znatno ispod svojih mogućnosti, posebno ofanzivno, o čemu svedoči evroligaški prosek od 6.6 poena uz užasne procente (31 za 3, 38 za 2). Poslednjih mesecia njegova forma bila je u usponu, ali od dolaska u Srbiju nije igrao ovako konzistentno. Tri meča sa po 19, jedan sa 22 poena, svaka druga trojka ubačena (7 od 11 u gostima) i preko 60 posto šuta za dva davali su Zvezdi garantovani izlaz iz problema u svakom meču.

Za oba najbolja Zvezdina igrača u seriji zajednički je bio slab šut sa linije penala. Kalinić je ubacio svako drugo (7/14), Dženkins dva od tri (10/15), oba znatno ispod sezonskog proseka, a Kalinić je čak bolje šutirao i dvojke i trojke. Zvezdu je sa penala izvlačila trojka Mitrović-Marjanović-Vilijams, sa samo jednim promašajem u seriji (22/23).

Luka Mitrović je u meču broj 3 bio ključni igrač, sa 7 uhvaćenih lopti pod protivničkim košem, a njegove liderske sposobnosti znatno su doprinele da crveno-beli tokom serije budu znatno manje nervozni od rivala. Na dva gostujuća meča on je odigrao izuzetno bitnu ulogu u probijanju Partizanove zone, koja je do tada predstavljala Radonjiću najveći problemu duelima sa Vujoševićem. Osam asistencija u ta dva meča pomogla su Luki da bude prvi dodavač svog tima u seriji.

Dominantna figura Bobana Marjanovića nije mu obezbedila bitan učinak u prvoj polovini serije, ali se njegova statitika znatno popravila kad je Zvezda bila gost. Na kraju je prebacio 7 poena u proseku, što nije ni polovina njegovog evroligaškog učinka, a ukupan učinak Zvezdinog centarskog para (10,7 poena po meču) slabiji je dvostruko od onoga što su radili u EL i ABA (Majk Cirbes je korisniji bio u samoj igri nego statistički). Učinak crno-belih udvajanja potvrđuje i samo jedna asistencija Marjanovića u seriji, jer ni osmišljena dodavanja nisu bila dovoljno precizna da se beleže kao asistencije (uporedite to sa mečom protiv PAO).

Markus Vilijams je bio u drugo planu sve do drugog poluvremena četvrte utakmice, kada je sa 17 brzih poena prelomio pobednika. Njegov učinak je tokom serije bio mnogo više šuterski (12 poena po meču više je od sezonskog proseka u ABA i EL –između 9 i 10 poena), nego  plejmejkerski (9 asistencija u 4 meča, ispod polovine sezonskog proseka u EL i ABA). Iako su Jović, Kalinić i Mitrović bili ravnopravni sa njim i u priličnoj meri pratili svoj sezonski prosek, M-Willov manjak doprinosa u toj kategoriji se osetio, pa je Partizan nadmašio Zvezdu u njoj.

Niko od standardnih igrača obe ekipe nije imao toliko ograničen učinak u ovoj seriji kao Jaka Blažič. Posle ishitrenog juriša ka košu rivala na kraju utakmice 2 (nasuprot dogovoru, što je potvrdio Radonjić), njegova minutaža svela se na trećinu (51 minut u prva dva, 17 u druga dva meča), uz samo 2 poena i 3 skoka. Međutim, ne treba izgubiti iz vida da je Blažičevo prisustvo na terenu donosilo ekipi dobar rezultat (zbog snažnog pritiska na protivničkog organizatora igre), a njegov plus-minus skor od 20 je treći u seriji (bolji su samo Kalinić i Mitrović).

Da statistika ne drži sve ključeve pokazuje učinak Stefana Jovića, koji je tokom serije ubacio tek svaku treću loptu, njegov zbirni indeks u sva 4 meča je samo 17, ali je njegova neobična smirenost odigrala ogromnu ulogu u poslednja dva meča serije.

Igra nedovoljno oporavljenog Branka Lazića bila je uglavnom ograničena na odbranu, dok je Nemanja Dangubić dobijao specijalne zadatke, kao kada je na početku trećeg meča serijom faulova potpuno poremetio Partizanov ritam. Marko Tejić je takođe imao posebne zadatke u druga dva meča serije, kadaje Radonjić pojačao rotaciju, dok Rebić jedini od 24 igrača obe ekipe nije video ni minut tokom serije.

Partizan

Milan Mačvan je očekivano imao glavnu ulogu u crno-belom timu, a njegov nedostatak snage (odigrao 136 minuta, 24 više od bilo kojeg saigrača, a 23 više od Kalinića) označio je početak kraja za Partizan u seriji. Počeo je sa dva dabl-dabla, njegovih 7 ofanzivnih skokova prelomilo je utakmicu 2 (ceo Zvezdin tim sakupio toliko), ali je u poslednjem meču serije iz govora njegovog tela sve bilo jasno – izgubio agresivnost i zabeležio samo po 7 skokova i šuteva, izgubio 4 lopte i napravio pet faulova (dotadašnji prosek redom 11.3-11.3-2-2.3).

Nikola Milutinov bio je junak Partizanove jedine pobede, jer je njegova rampa zaustavila Blažićev prodor. Ometen povredom u uvodnom duelu Milutinov je odigrao tri dobra meča, kako defanzivno, gde je doprineo zaustavljanju protivničkih centara, tako i ofanzivno. Uz standardni doprinos pod samim košem  imao je i dodatne aktivnosti koje su pomagale ekipi – 4 asistencije u meču broj 2, nepogrešiva bacanja u trećem, serija sigurnih pogodaka sa velike distance u četvrtom duelu.

Dragan Milosavljević bukvalno je držao Partizan u meču 3, tokom kojeg je fauliran šokantnih 11 puta, postigao 23 poena i ukrao 3 lopte, dve u seriji koja je otopila minus 17 do minus 1. U ostalim utakmicama on nije podbacivao, ali se nije ni isticao. Dobar, ako ne spektakularan učinak ostvario je Milenko Tepić, koji je u poslednje 3 utakmice imao 9 poena i indeks 12,7, sve znatno iznad sezonskog proseka (7-4-9), a šutirao je fantastičnih 10 od 15 iz igre.

Edo Murić je na početku sezone bio nosilac Partizanove igre, dok se roster tek popunjavao, ali je u velikoj meri pao u drugi plan tokom sezone. Polufinalna serija donela mu je priliku da se vrati u centar pažnje, a posle tri prosečne partije u poslednjem meču je blistao. Njegovih 25 poena i indeks 33 najbolji su pojedinačni učinak jednog igrača u nekoj od utakmica serije.

Očekivalo se da bi Saša Pavlović trebalo da bude drugo ključno oružje Partizana, ali se Baranin ispostavio kao slaba karika svog tima u poslednja dva meča. Nervoza ga je ograničavaa na svim frontovima, pa je pred svojim navijačima ubacio samo 1 od 11 šuteva iz igre i zabeležio po 3 poena. Ironično, pod salvom uvreda Zvezdinih navijača igrao je mnogo bitniju ulogu, sa po 11 poena u oba meča. Njegov plus-minus skor je najslabiji od svih učesnika serije (minus 38, uz minus u svakom meču – u periodu dok on nije igrao Partizan je zapravo u plusu za 13 poena).

Poslednje pojačanje Partizana, dovedeno upravo da bi crno-belima donelo mesto u Evroligi, nije donelo željeni rezultat. Džoš Akojon je u Podgorici propustio priliku da Partizan odvede na drugo mesto i omogući mu prednost domaćeg terena protiv Cedevite, a njegov učinak protiv Crvene zvezde nije bio impresivan. U pobedi Partizana njegova mini-serija odigrala je veliku ulogu kada su ostali stali i ispustili veliku prednost, ali je njegov šuterski učinak (9 poena po meču) ukupno bio nedovoljan da pokrije ostale nedostatke. Više izgubljenih lopti od asistencija (7-5) plod su Zvezdinog velikog pritiska, ali je naivnost Nigerijca pri pravljenju faulova zaista neočekivana. Kada se na to doda podatak da u poslednjem meču nije šutnuo iz igre jasno je da je Tepić bio daleko pouzdaniji organizator igre crno-belih.

Promene tokom sezone značajno su ograničile uticaj mlađih Partizanovih igrača u finalnoj seriji. Mihajlo Andrić, koji je tokom sezone dobio konstantnu ulogu, imao je u finišu mnogo manju minutažu i učinak (prosek mu u poslednjih 9 mečeva sezone pao sa 8 na 2 poena po meču), a u seriji sa Zvezdom gotovo da se nije ni video. Vanja Marinković je umeo tokom sezone da odigra vrlo zapažen meč, ali ovu seriju će želeti da zaboravi, jer posle prve utakmice nije pogodio nijedan šut.

Dalo je odigrao samo 3 minuta na prvom, Bezbradica 5 u poslednjem meču, a Đumić je korišćen za podbacivanja. Sva petorica zajedno ubacila su tokom serije 15 poena za 80 minuta u igri. Sedmočlana rotacija na kraju je ostala kratka za borbu sa izuzetno spremnim rivalom.

Komentari (0)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

* Sva polja su obavezna

Urugvajac škrt na rečima - Nejmar 'pobedio' Kavanija?

Urugvajac škrt na rečima - Nejmar 'pobedio' Kavanija?

Napadač PSŽ Edinson Kavani u pobedi protiv Nanta (4:1) u duelu 13. kola prvenstva Francuske postigao je dva gola, a posle meča je rekao da će sledeći penal za "svece" da izvede Nejmar.

Kristijano Ronaldo: 55 pokušaja, jedan gol

Kristijano Ronaldo: 55 pokušaja, jedan gol

Fudbaleri madridskog Reala posle remija sa gradskim rivalom Atletikom u derbiju 12. kola Primere imaju čak deset bodova manje od lidera Barselone.
Loading...