Vladimir Novaković 10.10.2016 | 14:42 > 18:17

Kako je Muslin vratio veru u srpski fudbal

Petog oktobra ujutro fudbalska reprezentacija Srbije bez velike pompe pakovala se u avion za Kišinjev, gde će dan kasnije odigrati utakmicu drugog kola kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2018.

Dušan Tadić

Izvor: Starsport/Fudbalski savez Srbije

Srpski fudbaleri slave gol Moldaviji

Nacija je svom fudbalskom timu krenula leđa, kako je to činila toliko puta u ovom veku. Koliko god da je to samo po sebi loše, nosilo je za sobom jednu dobru posledicu: posle godina života pod paklenim pritiskom često nerealnih očekivanja, fudbaleri koje je okupio Slavoljub Muslin mogli su na miru da se spreme za dvostruki zadatak. 


Četiri večeri kasnije Srbija je na čelu svoje grupe sa sedam bodova, posle dve velike pobede, iskazane sa šest golova u mrežama svojih protivnika. Tamo gde su njihovi prethodnici često zvučnijih imena propuštali da pobede – na gostovanjima u bivšem SSSR ili kod kuće protiv bolje rangiranih protivnika – ova generacija je uspela. Kada je u nedelju oko 22.35 pištaljka Junasa Eriksona okončala dramu na stadionu Rajko Mitić, nacija je ponovo bila uz svoj tim.

Šetnja kroz Kišinjev i herojska pobeda nad Austrijom, izborena više snagom volje nego vrhunskom igrom, bili su pravi recept. Kao i svi iskreni navijači, srpski ljubitelji fudbala dodatno cene ekipu koja ostavlja poslednju kap znoja na terenu, a to je, uz izuzetak Tadićeve magije, bio apsolutno ključni faktor u pobedi.

Kako je Muslin uspeo? 

Muslinova Srbija sasvim je drugačija od prethodnih. Malo njegovo iskustvo, a malo okolnosti pomogli su mu da sprovede tranziciju selekcija na tri igrača u srcu odbrane, potez koji je u Mihajlovićevo doba izazvao revoluciju u medijima (iako je tadašnji igrački kadar bio savršeno prilagođen baš toj formaciji).

Slavoljub Muslin

Izvor: Srdjan Stevanovic, Getty Images

Slavoljub Muslin

Sa četiri igrača direktno ispred te trojke Srbija je organizovana tako da funkcioniše reaktivno: kontrolu igre prepušta protivniku, dupli blok je namenjen potpunom zatvaranju puteva ka svom golu, a postavka sa dva ili čak tri ofanzivna vezna ispred namenjena je munjevitim kontrama u kojima se lopta vertikalno za minimalno vreme prenosi sa svoje polovine do pozicije opasne po protivnički gol.

Taj stil igre dijametralno je suprotan onome kako se u Srbiji igra i doživljava fudbal decenijama, ali je potpuno u skladu sa realnošću. Pre svega Srbija ima deficit ofanzivno orijentisanih veznih igrača koji bi mogli da igraju kroz sredinu, godinama nema vrhunskog napadača (jedini u ovom veku koji bi mogao da priđe tom epitetu, Marko Pantelić, iziskivao je partnera u napadu, koji bi bio čisti strelac), a bekovi koje proizvodi već su dugo mnogo bolji u ulozi bek-krila nego u defanzivnijoj roli.

Sve to navodi na jedinu logičnu mogućnost: defanzivna igra u kojoj napadačkoj trojci u tranziciji pomoć dolazi od dva bek-krila i ofanzivnijeg od dvojice centralnih veznih (kao Milivojević protiv Irske i Austrije ili Matić po definiciji). Ipak, najopasnije situacije su one koje dovode do brzog prebacivanja težište i udar na još uvek nepostavljenu odbranu. U takvim okolnostima svaka izolacija 1 na 1 daje bržem i tehnički boljem srpskom ofanzivnom veznom prednost protiv rivalskih defanzivaca.

Tvorci pobede

Izvor: Srdjan Stevanovic, Getty Images

Tvorci pobede

Ključni Muslinov pogodak je postavka sa samo dva ofanzivna vezna. Stari sistem (4-2-3-1) vezivao je dvojicu igrača za aut-liniju ili pravio gužvu, kada bi neko od njih ušao u sredinu, jer bi se tu često već nalazila dvojica ili trojica igrača. Ovako oba igrača u toj liniji mogu da biraju da li će da ulaze u sredinu ili izlaze na krilo, što je isti tip slobode koji Tadić ima u Sautemptonu, a Katai u prošlosezonskoj Zvezdi (za razliku od ovog leta, u kada je zamena Grujića isturenim plejmejkerom na toj poziciji napravila gužvu). Taj prostor sâm po sebi već omogućava obojici igrača da kreiraju za sebe ili saigrače. Odlično razumevanje Tadića sa Kostićem i Kataijem, demonstrirano u ova dva meča, samo je šlag na torti i predstavlja dodatnu vrednost. 

Najspornija tačka tu je napadač. U prijateljskim utakmicama, kao i duelima sa Irskom i Modlavijom, napadači. Izvanredan Mitrovićev nastup protiv Austrijanaca mora zbog toga da bude smatran izuzetkom. I on i Pavlović u velikoj meri su se mučili u prethodnim mečevima i često je uvođenje lažne devetke (Katai u oba meča ove nedelje) donosilo bolje rezultate.

Aleksandar Mitrović zaslužuje posebnu pažnju. Mladi Smederevac (iako je već toliko na fudbalskoj sceni tek je napunio 22 pre mesec dana) je savršena paradigma srpskog fudbala (i ne samo fudbala). Nesumnjivo talentovan, ali ni izbliza toliko koliko su mediji umeli da predstave, on tokom cele karijere ima problem sa kontrolom odnosa između realnog dometa i previsokih očekivanja, što ga dovodi nepotrebno u incidentne situacije i sprečava da se koncentriše na svoj glavni posao. Da bi dosegao svoj potencijal Mitrović (zamenite sa Srbija kad god poželite) mora najpre da pozna sopstvena ograničenja. Njegova partija u nedelju uveče bila je izvanredna jer se sveo na svoju osnovnu funkciju, koristeći svoj talenat da se nađe u dobroj poziciji za šut. Sve što je bilo potrebno je da mu se prosledi lopta, a sa Tadićem u formi u kakvoj je, to deluje kao rutinski posao.

Dušan Tadić

Izvor: Starsport/Fudbalski savez Srbije

I igrač Sautemptona zaslužuje poseban pasus. Februara 2013. u Nikoziji Srbija je u prijateljskom meču pobedila Kipar 3:1. Tadić je vukao sve konce, sjajnom saradnjom sa Filipom Đuričićem. Dotle on je na 11 mečeva dao jedan gol za Srbiju, a tog popodneva je za 15 minuta bio dvostruki strelac. Bio je to prvi primer srpske fudbalske moderne i nagoveštaj iskoraka u igri momka iz Bačke Topole, koji se u narednom periodu odnosio samo na Tvente i Sautempton. U reprezentaciji je morao da čeka da klupu preuzme Muslin. Od kada je on tu Tadićev učinak je pet golova i sedam asistencija na šest utakmica. Da, dobro ste pročitali. I ne, ne moram da dodam ništa osim da sam se poslednji put tako osećao dok sam gledao Mailšu iz Niša. 

Odbrambene teškoće

Jedna od najbitnijih funkcija duplog bloka je pokrivanje rupa u užoj odbrani, a koliko je taj deo tima problematičan videli smo u oba beogradska meča tokom kvalifikacija. Irci su bukvalno četiri puta napali, dali dva gola i mogli čak i da pobede. Austrijanci su šanse ređali kao na traci i samo je sreća spasla „Orlove“ u nekoliko navrata.

Ako je Muslinovo korišćenje igrača na svim ostalim pozicijama vrlo slično rotaciji u klupskom fudbalu, i promene se zasnivaju na potrebi da se neki igrač odmori (kao Mitrović u Kišinjevu) ili da se stvori neka konkretna mala prednost (izbor Fejse pre Gudelja protiv Austrije), utisak je da ni posle šest utakmica na klupi selektor Srbije ne zna koja mu je idealna defanzivna trojka.

Antonio Rukavina

Izvor: Starsport/Fudbalski savez Srbije

Povreda Jagoša Vukovića prouzrokovala je uvođenje Stefana Mitrovića u tim. To se moglo pokazati kobnim, jer je kod oba gola, posebno prvog, i u još nekoliko prilika defanzivac Genta bio direktni krivac. Ruku na srce, gotovo je neshvatljivo da su pomoćne sudije iz Švedske propustile da označe ofsajd kod bar jednog gola (oba su bila očigledno neregularna: kod prvog Janko nije igrao loptom, ali je njegovo prisustvo iza odbrane van svake sumnje nateralo Mitrovića na reakciju; kod drugog se u čak dve situacije lopta od austrijskih igrača odbijala ka saigračima u nedozvoljenoj poziciji), ali čak i sa tim previdima reakcije srpske odbrane bile su neshvatljivo loše. 

U prethodnih 15 godina odbrana je bila najjače oružje timova Srbije i SCG. Na putu ka Nemačkoj 2006. slavni Fab Four (Vidić, Krstajić, Gavrančić, Dragutinović) primio je jedan gol na 10 mečeva i završio iznad Španije, a dugo su najbolji fudbalski izvozni proizvodi Srbije bili štoperi, bekovi i zadnji vezni.

Situacija se u velikoj meri promenila. U odbrani najvažniji faktor je uigranost, a ona nedostaje srpskim defanzivcima. Nova generacija ima problem i sa fizičkom dominacijom, koja je dugo bila zaštitni znak Srbije pred svojim golom (mada je zauzvrat sa Nastasićem dobila odličnog tehničara).

Filip Kostić, Dušan Tadić i Branislav Ivanović

Izvor: Starsport

Filip Kostić, Dušan Tadić i Branislav Ivanović

U prve tri utakmice Srbija je uz brojne promašene zicere, prečke i stative postigla impresivnih osam golova (tri gola, pet asistencija za Tadića), ali nesigurnost nazad učinila je da to jedva bude knap za dve pobede. Nesigurni su i oni najiskusniji, uključjući kapitena Ivanovića, a najviše zabrinjava što u ovom trenutku ne postoji očigledno rešenje za taj problem. To će biti sledeći veliki zadatak za Muslina. 

Suočavanje sa realnošću

Istorija odnosa publike i nacionalnog tima Srbije i njenih prethodnica je duga i napeta, prožeta nerealnim ambicijama. Recimo, 1974. je Miljanićev tim ispraćen u Zapadnu Nemačku po bar finale, a tamo je na šest mečeva pobedio samo Zair (doduše sa 9:0). Pred SP 1998. stvarala se atmosfera po kojoj bi plasman u finale bio potpuno zamisliv, a polufinale realan domet Santračevog tima. Pred kvalifikacije za SP 2014. pričalo se o tri ravnopravna rivala u grupi, iako su i Hrvatska i posebno Belgija bile mnogo kvalitetnije. 

Posle serije razočaranja usledilo je kratko otrežnjenje, koje kao po pravilu na ovim prostorima vodi u poricanje svake vrednosti. Pozivi na ukidanje fudbala u Srbiji nisu stigli prvi put ove godine. Slično je bilo posle dva vezana debakla naputu ka SP 2002 i EP 2004. Nije mnogo drugačije bilo ni kada Jugoslavija nije stigla na SP 1986 i EP 1988. U oba slučaja ta smanjena očekivanja bila su platforma za odlične rezultate u narednom ciklusu.

Slavoljub Muslin i Aleksandar Katai

Izvor: Starsport/Fudbalski savez Srbije

Slavoljub Muslin i Aleksandar Katai

Ekipa koju je Slavoljub Muslin proletos preuzeo od Radovana Ćurčića već je imala pobedu u meču sa Estonijom. Iskusni stručnjak započeo je prvi selektorski posao u svojoj 27 godina dugoj karijeri sa dve pobede, dva remija, pa još dve pobede. U ovom trenutku Srbija ima niz od sedam mečeva bez poraza. 

Imate li ideju koji još evropski tim u ovom trenutku ima sedam uzastopnih zvaničnih mečeva bez poraza? Tačan odgovor je: nijedan.

Ako bi se gledalo samo 90 minuta poljska serija bi se protezala na osam, a nizovi Hrvatske i Francuske na 14 utakmica, ali FIFA eliminacione utakmice definiše na osnovu krajnjeg rezultata, bilo da je postignut posle 90 ili 120 minuta, ili tek penalima. Zbog toga serija srpskog tima je u ovom trenutku bez premca na kontinentu. 

Siguran sam da niko nije toliko nerealan da pomisli da Srbija u ovom trenutku spada u evropsku elitu. Nije joj ni blizu. Poenta je drugačija – Slavoljub Muslin doveden je za selektora jer ima dugu istoriju ostvarivanja rezultata i za sada ih isporučuje, a to je u ovom trenutku najvažnije. Niko me neće ubediti da je Portugal 2016. najbolji u Evropi, da je Vels po snazi u top 4, a Island među osam (mada su sva tri tima pred EP potcenjivana i nisu predaleko od mesta koja su osvojili u Francuskoj).

Ponešto o rivalima 

Austrijski tim simboliše moderne tendencije u evropskom fudbalu. Tri člana startne postave imala su mogućnost da nastupe za nacionalnu selekciju Srbije (da se FSS setio na vreme), jednoga su u tinejdžerskim danima zvali iz FS Filipina (zamislite uticaj superzvezde kakva je Alaba u Azijskoj zoni), peti ima tursko državljanstvo.

David Alaba

Izvor: Getty Images/Srđan Stevanović

Slavlje Alabe sa saigračima

Sport je za decu imigranata jedan od najkraćih puteva do blagostanja i zato nije ni čudo da upravo oni po pravilu najupornije rade da bi unapredili svoje karijere. Taj mulikulturalni šmek doneo je ono što je alpskoj republikci tako dugo nedostajalo i ponovo ih učinio relevantnim igračem na evropskoj pozornici. 

Loš početak ovih kvalifikacija (pre Beograda uspeli su da uz dosta muke odbrane pobedu u Tbilisiju, a kod kuće su nadigrali Vels, ali su osvojili samo bod) staviće ih pod veliki pritisak u nastavku kvalifikacija, pogotovo posle debakla na Evropskom prvenstvu ovog leta. Jedan od uzroka za loše rezultate ove godine verovatno leži u lošoj pripremi utakmica – na Euru su ih sistemom igre šokirali Mađari, a u Beogradu njihov selektor izjavio je da je očekivao da Srbija kontroliše posed.

Rasplet u ostalim mečevima grupe ide Srbiji izrazito na ruku. Irci su takođe na sedam bodova, ali njima tek slede dueli sa dva tima iz najjačih šešira. Velšani su u Beču osvojili bod uz dosta sreće, ali im se to vratilo u duelu sa Gruzijom, što im donosi veliki pritisak pred meč sa Srbijom u novembru. 

Reč-dve o publici

Posebno mesto zaslužila je publika. Ako je na meču sa Republikom Irskom opravdanje bila kiša, ovoga puta je sasvim jasno da je većina populacije okrenula leđa svom državnom timu. Petnaest do dvadeset hiljada gledalaca protiv jednog od ključnih rivala u borbi za Rusiju zaista je mnogo manje nego što je normalno videti u zemlji, u kojoj je fudbal bar duplo popularniji od bilo kog drugog sporta (što svaki put iznova potvrdi svako ispitivanje).  

Fudbalska reprezentacija Srbije

Izvor: Getty Images/Srđan Stevanović

Fudbalska reprezentacija Srbije

No, i takav odziv imao je svoju dobru stranu. Na tribinama nije bilo ni šminkera, koji su provereno najveće ubice atmosfere, ni frustriranih, koji dolaze da bi dočekali prvu grešku i izviždali svoj tim, niti onih kojima je klub ispred državnog tima, niti mrzitelja svega drugačijeg, spremnih da se okome u prvoj prilici. 

Epilog je bio savršen – iako na onolikom prostoru tih 15-20 hiljada grla ne mogu da stvore paklenu atmosferu, baš kao što Arena nikad ne može biti vrela kao Pionir (zato su, uostalom, Velšani odlučili da se sa velelepnog Milenijuma presele na drugu obalu reke, na triput manji Kardif Siti stadion, ipak je to i dalje zemlja ragbija), njihova podrška tokom svih 90 minuta, posebno u trenucima kada su Austrijanci izjednačili na 2:2, imala je ogroman uticaj na moral tima i značajno doprinela pobedi.

I na greške, a bilo ih je više nego što želite, reagovali su aplauzima. Ovacijama su dočekali jednog Aleksandra (Kataija) i ispratili drugog (Mitrovića), igraču utakmice Tadiću dugo su skandirali ime, što se retko dešava na mečevima srpske reprezentacije. Vršili su pritisak više na rivala nego na sudiju, iako su pomoćnici prevideli tri ofsajd situacije kod oba austrijska gola. Kada je prva austrijska zvezda Dejvid Alaba ponašanjem u drugom poluvremenu navukao bes tribina, kod svakog dodira dobijao je žestoke zvižduke, ali oni nijednom nisu prešli u nešto strašno. To u ovim krajevima, gde svest o tome koliko je rasizam neprihvatljiv još uvek nije iskristalisana, predstavlja prijatnu promenu.

Posebno je dirljiv bio njihov odnos prema Marku Arnautoviću. Enfant terrible austrijskog fudbala tokom cele karijere slaže red majstorstva, pa red frustriranih reakcija. Pred dolazak u Beograd rekao je da oekuje zvižduke i uvrede. Umesto toga dočekalo ga je stalno skandiranje „Marko Srbine“, možda ga je upravo ono podsvesno omelo u one dve-tri situacije kada je mogao da zatrese mrežu domaćina.    

Naravno da će pobede Srbije na tribine dovesti više publike sledeći put. Gotovo da mislim da je šteta što je tako.      

Izvor: Sport klub

Komentari (23)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

Edin Šako

Sjajan komentator i odlično informisan i pripremljen. Samo nastavi i sve najbolje.

Odgovori 0 1

Miloš T.

Bravo Vladimire, majstore zanata svog!

Odgovori 8 1

Steva

Vlado ti si po meni najbolje informisan sportski novinar na nasim prostorima.odlicno zapazas takticku postavku i desavanja na terenu.mene nervira sto svi dizu ovu reprezentaciju u visine posle dve bledunjave pobede.u jermeniji da nije kiksnuo onaj stoper.....ko zna kako bi bilo,mozda bi dobili....ali to nije nista specijalno dobiti moldavce onakve kakvi su.sto se austrije tice,ludu srecu smo imali da nismo primili 3 komada samo od arnautovica,losa igra,panicna,sve je uradjeno na tadicevu genijalnost.i sad,posle tri utakmice naslovi bombasticni u novinama,kao da smo se plasirali a kad izgubimo od velsa za mesec dana eto nas opet u problemu.ima tu da se igra do zadnjeg kola,i zadnjeg minuta kvalifikacija.da me ne shvati neko pogresno,voleo bi vise od svega da se plasiramo na sp......samo polako,bez ovih naslova i bombasticnih izjava zato sto po meni nista mi jos ne igramo kako treba.nazire se nesto ali je to daleko od pravog tima

Odgovori 12 0

* Sva polja su obavezna

Dominacija Sitija i Čelsija, Đavoli srušili Svece

Dominacija Sitija i Čelsija, Đavoli srušili Svece

Fudbaleri Mančester Sitija i Čelsija su ostvarili ubedljive pobede u 6. kolu Premijer lige, dok je na vrhu tebele ostao i Mančester Junajted.

Gol i asistencija Džeka, Roma 9/9

Autor

Gol i asistencija Džeka, Roma 9/9

Fudbaleri Rome pobedili su Udineze sa 3:1 (3:0) u prvom meču šestog kola italijanske Serije A.
Loading...