Izvor: Getty Images / Christopher Lee
Vladimir Novaković 31.10.2016 | 10:00 > 10:02

Konteov veliki preokret: Značaj slobodnih dana

Pobeda Čelsija u Sautemptonu od 2:0 nije izenađenje, prethodni tim koji je odneo tri boda sa Sent Meriza takođe je bio onaj iz zapadnog Londona, a Čelsi cele ove kalendarske godine mnogo bolje igra na strani nego kod kuće (9-5 u pobedama).

Antonio Conte

Izvor: Shaun Botterill/Getty Images

Međutim, taj meč samo je nastavak jedne impresivne serije kojoj je potrebno posvetiti nekoliko reči. Antonio Konte nije samo doneo svom timu četiri vezane pobede, već i nešto mnogo važnije: četiri meča bez primljenog gola u nizu. To se klubu koji drži sve ključne defanzivne rekorde Premijer lige nije desilo u ovoj deceniji, poslednji put su to uspeli još pre 74 meseca.

Dva ozbiljna debakla u duelima sa Liverpulom i Arsenalom, kada su ih rivali bukvalno ugasili tokom prvog poluvremena i rutinski pobedili, izazvala su pravu reakciju u Čelsiju. Dok neki njihovi rivali na neuspeh reaguju neadekvatno, Antonio Konte i njegovi fudbaleri izvukli su pouke i postavili sistem kako treba.

Konte je iskoristio te poraze da izvrši takički preokret u formaciju sa tri igrača nazad, kako najviše voli da igra i kako je držao Juventus i Italiju u prethodnim sezonama. U skladu sa raspoloživim igračima njegov Čelsi igra 3-4-3, sa sedam prvenstveno defanzivnih igrača, što istovremeno učvrščuje odbranu i ostavlja talentovanim igračima napred prostor za rad.

Diego Costa

Izvor: Clive Rose/Getty Images

Često ističem da sam veliki ljubitelj te formacije, još iz vremena Macarijevog Napolija, a nedavno sam široko o tome pisao u priči o Muslinovoj Srbiji, pa se neću baviti daljom elaboracijom u ovom tekstu (plus, čisto da nagovestim, vrlo brzo sledi specijal posvećen jednoj od Čelsijevih zvezda).

Za trenera koji je došao u novu sredinu vrlo je bitno da što pre postavi stvari onako kako on misli da treba da funkcionišu, a u tom procesu vrlo je bitno da se postavi u okruženje koje mu je poznato i koje dobro razume. Konte je svoju zonu komfora pronašao u taktici, a istovremeno je otkrio ko od igrača kojima raspolaže može da ispuni njegove zahteve. Tako je neočekivano važnu ulogu dobio Viktor Mozes, dok su igrači od kojih se očekivalo da će kod Kontea činiti kičmu tima – Teri i Fabregas – lagano istisnuti sa bitnih pozicija.

Prošla sezona učinila je da mnogi ljubitelji fudbala, ali i stručnjaci, zaborave kakav tim ima Čelsi. Plavi su u sezoni 2013/14 izgubili trku utroje pod čudnim okolnostima, nakon što su oba direktna rivala tukli i kod kuće i na strani, a onda su u šampionatu koji je usledio titulu osvojili gotovo bez znoja (u tome je i ležao koren svih nevolja koje su usledile, no to je neka druga priča, a njen glavni akter ima mnogo aktuelnije probleme kojima ćemo se baviti ovih dana).

Cesc Fabregas

Izvor: Michael Regan/Getty Images

Taj tim je godinama mudro sastavljan, popunjavan na svim pozicijama, sposoban da odgovori na više tipova izazova taktički, tehnički i fizički. Ovog leta pojačan je na adekvatan način na pozicijama koje su škripale.

Jednog dana ćemo saznati šta se sve događalo od leta 2015, ali za ovu priču i ovu sezonu to i nije bitno. Svi ključni igrači ponovo deluju sasvim spremno i posvećeno, a ekipa je ponovo dobila balans i to je dovoljno za vrlo legitimne šampionske ambicije, jer toliku pokrivenost i balans nema nijedan od konkurenata. Oni nisu najjači u ligi, ali nisu ni naročito daleko, a ekipe koje su na papiru snažnije, na terenu to apsolutno ne pokazuju.

Kao i obično, ni u ovom iskoraku londonskog tima nije sve u taktici. Veoma važan faktor u velikom Čelsijevom usponu tokom poslednjih mesec dana je vreme posvećeno treninzima. To je faktor koji mainstream mediji često zanemaruju, pa je dobra prilika da se mi ovde osvrnemo.

U različitim delovima sezone timovima odgovaraju različiti tipovi obaveza. U uvodnih pet do osam nedelja, dok ekipa pokušava da što pre stigne od nule do stoprocentne spremnosti, idealno je igrati dvaput nedeljno, jer se na taj način podiže takmičarska forma i uigravaju linije. Zbog toga ne čudi što je tako brzo u ritam ove sezone ušao Mančester Siti, koji je u avgustu imao dve dodatne utakmice bez takmičarskog pritiska (posle 5:0 protiv Steaue u Bukureštu), a slično se godinama dešavalo Arsenalu, kada su bili pretplaćeni na četvrto mesto.

Antonio Conte

Izvor: Dan Mullan/Getty Images

Međutim, kako vreme odmiče, raste značaj slobodnih dana. S jedne strane oni omogućavaju rekuperaciju, neophodnu posle napora kojima su izloženi fudbaleri u moderno doba (timski prosek prošle sezone u Premijer ligi je 110.2 km na 90 minuta).

Ugledni Rejmond Verhejen, stručnjak za periodizaciju treninga, utvrdio je analizom preko 27.000 utakmica u 10 sezona vrhunskog evropskog fudbala, da su tri dana pauze između dve utakmice neophodna da bi ekipa mogla da se nosi ravnopravno sa rivalom. Ako se jedan tim odmara dva dana, a drugi tri, šanse za pobedu onog prvog opadaju za 39 posto kod kuće i 42 posto na strani.

Sa druge strane manje mečeva omogućava ekipama da dodatno rade na treningu. To ima dvojak značaj, sa jedne strane više treninga pomaže da se reše problemi koji se pojave tokom sezone i razrade posebne situacije; sa druge strane ekipa paralelno radi na sopstvenoj taktici i negaciji protivničke.

Diego Costa

Izvor: Dan Mullan/Getty Images

Ovo poslednje je veoma važno, jer timovi koji igraju dvaput nedeljno moraju da biraju između rada na sopstvenoj igri i prilagođavanju narednim rivalima dvaput nedeljno, a preskakanje bilo kojeg od ta dva je štetno. Sa druge strane tim koji igra jedan meč nedeljno ima vremena da se bavi sobom, ali i da natenane spremi specijalna oružja za naredne rivale.

Pogled unazad na prethodne tri sezone Premijer lige jasno ukazuje na Liverpul u šampionatu 2013/14, a zatim i Lester iz 2015/16, kao dve ekipe koje su u velikoj meri iskoristile svoje dodatne dane za odmor i trening u odnosu na direktne rivale, baš kao što istorija Premijer lige obiluje primerima timova iz donjeg doma (od Midlzbroa 1997. do Vigana 2013. godine) koji se zaigraju u kupovima i zatrpaju svoj raspored, što ih na kraju otera u ispadanje iz lige.

Znajući sve to nimalo ne čudi što u ovom trenutku daleko najbliže maksimalnoj formi deluju timovi Liverpula i Čelsija. Dok su njihovi rivali od prošle reprezentativne pauze igrali u bukvalno svakom terminu (svi učesnici evrokupova iz Engleske imaće po sedam mečeva u 23 dana), oni su već odradili jednu dodatnu dozu treninga i spremaju se za još jednu tokom ove nedelje.

Antonio Conte

Izvor: Clive Rose/Getty Images

Unutar tog para Plavi imaju dodatnu prednost u odnosu na Crvene u tome što Konte bolje od Klopa odmerava količinu rada koju zahteva od svojih igrača tokom treninga i tokom meča, a to se kasnije očitava na listi povređenih, koju je Klop jednako popunjavao u Majncu i Dortmundu kao i sada u Liverpulu.

Čelsiju ide na ruku i poraz od Vest Hema u Liga kupu, jer im oslobađa tri potencijalna termina tokom zimskih meseci i jedan kada nastanu prolećne gužve. Naravno, nikakvo dodatno vreme za rad vam neće pomoći ako ne znate šta radite, ali je vrlo važno na vreme odrediti prioritete.

Konte očigledno zna šta radi. Njegov tim je u dva vezana meča sa timovima iz gornje trećine lige bacao rivala na pod pravo sa centra i postavljao se u situaciju da napada iz kontre, što je već dugo omiljeni način rada kluba sa Stamford Bridža. Posed je predat, ali su putevi ka golu zatvoreni, rival sveden na samo jedan šut u okvir gola (a prosek im je bio preko 6), a napred stvoreno dovoljno situacija i za ubedljiviji trijumf. Zato je i logična Konteova izjava da je na južnoj obali Čelsi odigrao savršen meč. Sledećeg vikenda protiv Evertona Italijan će imati priliku da stavi pečat na fantastičan mesec svoje ekipe.

Izvor: Premier League

Komentari (24)

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Neispravan kod, pokušajte ponovo

"Le Professeur AW"

Vladimir Novaković= Nikola Koljević Kolja = za analizu poznatiji kao Detektiv "Cockney Cole" :D Svaka čast za pogađanje suštine i jedog od najbitnijih faktora za konačan plasman u PL, a to je trenažni proces,odmor i periodično tempiranje forme..Što se tiče formacije 3-4-3, tu je Walter Mazzarri & njegov S.S.C. Napoli(posebno u sezoni 2011-12), prezentovao svu "egzotiku" i dinamičnost ultra ofanzivnog fudbala. Da ironija bude veća,njihov najbolji preformans bio je upravo protiv Chelsea 14. Marta 2012. u top 16 fazi LŠ u prvoj utakmici na njihovom San Paolo-u pod Vezuvom. Tada su Hamšík,Džemaili,Gökhan İnler konstantno delili lopte kao CK pakete humanitarne pomoći,Maggio & Zúñiga su neuhvatljivo leteli po bokovima,a Lavezzi,Cavani & Pandev ulazili u neverovatan broj zicera..Samo Bog & Petr Čech znaju kako je na kraju ostalo "samo" 3:1 ( dovoljno za smenu Villas-Boas-a,ali i dolazak Di Mateo-a za iznenađujuć preokret u revanšu). Ista formacija 3-4-3 u C£C za sada deluje obećavajuće. "Lažni" (Antonio) Conte Mario Marco Del Tintoreto Cavaliere Di Santo Benedeto Della Alto Adige", prvi je trener koji je dao šansu Moses-u i to za sada rezultira pobedama..Što se tiče navedenog primera sezone 2013-14 & tadašnjeg tempiranja forme za finiš Liverpool-a, treba spomenuti i tebi "omiljeni" Arsenal ,koji je možda još eklatantniji primer,kao jedina ekipa u istoriji PL koja je u Novu godinu ulazila kao lider,a na kraju uspela da izgubi stečenu bodovnu prednost na polusezoni i nije osvojala titulu upravo zbog fizičko-vremenskih okolnosti..Naime,te sezone 2013-14 skoro 4 meseca,najduže od svih, bili su prvi na tabeli.Uz to za razliku od prethodnih i budućih osvajača PL, držali su napadački "ne pasivni" posed lopte,diktirali tempo,stvarali šanse, igrali napadački tehnički i fizički najzahtevniji fudbal na 5 frontova. Ali (možda) baš zbog takvog stila igre, i tog teškog "rasporeda" posle NG u PL koja se btw igra bez pauze,(uz FA & Liga Cupa"grupu smrti" u LŠ i 2 utakmice sa Bayernom u top 16 + reprezentativne obaveze igrača) = došlo je do hroničnih povreda polovine ekipe, i glavnih nosioca igre u trenucima kada se lomila sezona = Što je uz penal,igrača manje u korist skupljih,odmornijih i kompletnijih protivnika,rezultiralo ubedljivim porazima na tada najtežim gostovanjima (City 6:3,Liverpool 5:1,Chelsea 6:0,Everton 3:0,Stoke 1:0,) i gubitku 12 bodova prednosti u odnosu na City & Liverpool,koji su ih prestigli i do samog kraja uz Chelsea vodili šampionsku trku,a Arsenal je uz tešku borbu sa Evertonom ,na kraju morao da se zadovolji "preplaćenim" 4. mestom :D .. Slično im se dogodilo i prošle sezone,samo što su umesto derbi utakmica sa top 4 ekipe,bodovi i prvo mesto na tabeli usled hroničnog povređivanja i teškog rasporeda,izgubljeni na tzv "malim" utakmicama protiv Southamptona,Swansea,WBA,WHU itd.. Tu se najbolje pokazalo da su odmor,tempiranje treninga,forme i rasterećivanje od kup takmičenja,posebno u drugom delu sezone,od krucijalnog značaja za finalni i najviši plasman.. Ima tu i još jednog faktora tzv "sportske sreće & sudijske naklonjenosti". "Zli jezici" često znaju reći da su baš u tom odlučujućem trenutku, sudije permanentno,zarad jeftinog senzacionalizma,sa dosuđenih 15 penala & tolerisanim igranjima rukma Huth-a, "pogurale" Leicester City da u "egal utakmicama" ostvari 6 pobeda od po 1:0, i na taj način stvori i do kraja zadrži hibridnu prednost u odnosu na Arsenal & Totenham..Dok si povremeno i ti sam o tome govorio,("da ni igra Lestera ni način na koji dolaze do bodova nije "šampionska"), svi "mainstream" mediji kreirali su svoje viđenje situacije i PL pretvorili u Lesterovu bajku,bez činjeničnih fakata da su za razliku od svih,uprkos ne igranju više takmičenja,fokusirani samo na PL i u drugom delu sezone imali isto što i Chelsea sa "Bunkerinhom" = ili pasivni posed sa vraćanjem lopte pozadi ili totalno prepuštanje poseda protivnicima,čekanje poklon igrača više,i golova tandema Huth & Morgan posle kornera, (ili pak eventualno čekanje penala ,ili kontre kvarteta Kanté-Mahrez-Vardy-Okazaki).. Ove sezone u rezultat je ostao samo u LŠ,a PL njihova titula je vraćena u realnost.Identično kao Bunkerinho-u u Chelsea prošle sezone,koji je posle titule šampiona 2014-15, za samo par meseci istog fudbala samo bez sudijskih protekcija & poklon penala Hazardu, igrača više,golova posle kornera..igrajući na više frontova "anulirao titulu C£C" .. Igranje na više frontova,zdravlje igrača pre i posle reprezentativnih pauza,taktička opredeljenost fudbal ili anti fudbal (pasivni ili aktivni napadački posed lopte),uz sudijsku naklonjenost i sportsku sreću, pokazalo se da najviše utiču na tempiranje forme i konačan plasman u PL.

Odgovori 7 4

"Le Professeur AW"

Krle S - Pogrešno si percipirao načine i uzroke povređivanja..Što se tiče sistemskog rada na fizičkoj spremi u AFC je jedan od najboljih.Vodi se računa o svemu,od najsitnijih detalja (npr. Arsenal je u najboljem trening centru "London Colney" postavio i "AirFIbr" tehnologiju (hibridni travnjak), koja smanjuje mogućnost povreda za čak 40 %, i jedino Arsenal iz PL poseduje ovu tehnologiju koju još ima samo Real Madrid (od ove sezone..Od trave do nutricioniste i trenažnog procesa,broju pretrčanih kilometara,stvorenih šansi,napada= sve je to pokazatelj najbolje napadačke izdržljivosti i sistemskog rada kondicije i svega ostalog).. U Arsenalu se do najsitnijih detalja vodi računa o fizičkoj spremi..Zato trče najviše,igraju ofanzivno 20 godina,diktiraju tempo,ali takav dopadljivi napadački stil na 5 frontova(PL,LŠ,FA & Liga Cup,reprezentacije) povećava mogućnost za povredu..Jer korpulentni i stameni defanzivci u svim ekipama,posebno u Britaniji, usled nemogućnosti da im tehnički pariraju često posežu za grubim startovima koji su najčešće prouzrokovali brutalne povrede Arsenalovih igrača (Eduardo,Ramsey,Diaby,Rosicky,Wilshere,Welbeck itd). Koliko je Arsenal bio i fizički i tehnički dominantniji videlo se u dvomeču sa šampionom jer su jedini 2 puta pobedili Lester 2:5 & 2:1,baš zbog drugačijeg poimanja fudbala gde nije bitan samo bod,za gol ,rezultat ili trofej već NAČIN I TIMSKA IGRA NA KOJI SE DOLAZI DO ISTIH.. Fizička pripremljenost Lestera kao i Chelsea ogledala se u "Body balance"-u, tj. konstituciji defanzivaca i čvrstoj duel igri na ivici faula koju su sudije tolerisale.."Bunkerinho" & Leicester City igrali su identičan "jednostavan" fudbal koji je doneo rezultat,ali uz ostale okolnosti koje su im išle u prilog (ranu eliminaciju iz kup takmičenja,povoljan žreb u grupnoj fazi LŠ i "antifudbalsku" taktiku,sa pasivnim posedom gde se lopta vraćala pozadi i igra bazirala na čvrstoj i disciplinovanoj odbrani i na takvom "čuvanju energije"). A sa druge strane u napadu,trčalo se kada i koliko treba,jer se oslanjalo na čekanje kornera i golova posle prekida.. U Lesteru Huth & Morgan za 5 pobeda po 1:0, a u Chelsea Ivanović-Terry-Zouma-Cahil za 10 od 2:1 & 1:1..Postojala je i "druga faza" napada, koja se bazirala na čekanju igrača više ili prostora za kontru, i individualne prodore u Lesteru Mahreza a u Chelsea Wilian,Hazard-a posle kojih je ako ne postigne gol ili ne asistira Costi često, i za teatralan pad dobijao i realizovao poklon penal (kao i onaj u egal tekmi za titulu protiv Crystal Palace-a,Ramiresa u nadoknadi protiv WBA itd ). A prošle sezone Chelsea kao i ove Lesteru, na delu je kompenzacija po reciprocitetu = koliko je bilo poklonjeno da se održi razlika u odnosu na Arsenal & Totenham, toliko im možda ove i prošle sezone oduzeto.. Ove sezone i odmor i tempiranje forme,kao i taktika Chelsea 3-4-3 deluju i napadački najbolje. (posle Ancelotti-a 2010..kao i 2009 kada je otpuštenog Scolaria zamenio Hiddink na 3 meseca,i u ofanzivnoj formaciji 4-3-3 Malouda, Kalou,Anelka na krilima & Drogba u sredini..tada su igrali ofanzivno najbolji fudbal sve dok ih nije izbacio sudija & Andrés Iniesta)..

4 4

Krle S

Kako si ti nazvao hronicno povredjuvanje igraca Arsenala traje vec godinama, sto znaci da sistemski rad u Arsenalu nije dobar. To se lako zakljuci jer je i kad je ispadao rano iz kupova i LS imao konstantno povredjivanje. Murinjo je osvojio tituli sa jednim timom pa nije bilo velikih povreda. Nije fer nekako umanjiti titulu Lestera jer Arsenal nema dobar sistemski rad sa igracima (fizicka sprema), a Lester je to shvatio i prioritet stavio na fizicku spremnost pa tek posle na svoju igru koja je bila jednostavna. Nisu hteli da prodju kao Vigan i jos neki slabiji timovi koji su se razmahali na vise frontova pa se zeznuli. A poklanjanje faulova i penala Celziju je besmislica. Ako je prekrsaj, onda je prekrsaj, zar ne? Dok je tako igra je fer. Problem je prosle godine bio sto mnogo bitnih prekrsaja za Celzi nije bio sviran, iako je bio tim nad kojim je napravljeno najvise prekrsaja. Npr. prosle god. utakmica protiv Livera je bilo ocajno sudjenje. 6 uzastopnih faulova igraca Livera, 2 sigurno za zuti, u roku od par min. 3 ili 4 Lukasa bez zutog i vecina njih nad Vilijanom. U ragbiju nema toliko udaranja i opstrukcije igre. Kako da se oseca taj fudbaler?

4 2

* Sva polja su obavezna

Pep: Nemam reči da opišem igru De Brajnea

Pep: Nemam reči da opišem igru De Brajnea

Fudbaleri Mančester Sitija dominaciju u Premijer ligi nastavili su i u 18. kolu ubedljivim trijumom protiv Totenhema.

Objasnio - Evo zašto je Murinjo bolji i od Gvardiole

Objasnio - Evo zašto je Murinjo bolji i od Gvardiole

Menadžer Vest Bromvič Albiona Alan Pardju pohvalno je pričao o kolegi sa klupe Mančester Junjateda pred današnji meč 18. kola Premijer lie.
Loading...